Rečenica Umberta Eka često je citirana u svetu mode: „Ja govorim kroz svoju odeću“.... Koliko je moda zaista bitna? Za RTS Lab govori naša gošća Nataša Krstić, akademski slikar i teoretičar umetnosti i medija. Na koji način se pojedinci izražavaju kroz modu, kakav je njen uticaj na masu i da li je usko povezana sa samopouzdanjem, pitali smo psihologa mode Andrijanu Popović, koja nam se javila sa juga Italije, iz Barija. Osim za modu, reči „moć“ i „uticaj“ vezujemo za još jednu brzu, kreativnu i komercijalnu industriju – industriju reklama. Da li reklame prevazilaze komercijalne interese i nameću određene životne standarde potrošačima? Gost u studiju RTS Lab je marketinški stručnjak Srđan Erceg. Emisiju su pripremili i vodili Jana Vojnović i Vukašin Janjić. Urednik emisije je Mirjana Nikolić.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Fantastična planeta kroz dve epizode putuje Meksikom, Španijom, Libanom i Holandijom istražujući gde je religiji mesto u današnjoj civilizaciji.... Vladimir Banić istražuje zašto je halucinogena smeša ajahuaska toliko popularna među Evropljanima i Amerikancima, naročito mladim. Da bi iz prve ruke saznao kako ona deluje na ljudsko telo, Banić odlazi u džunglu Jukatana gde prisustvuje obredu koji traje celu noć. Šaman i ostali učesnici u takozvanoj ceremoniji veruju da ispijanjem ajahuaske čovek vizijama ostvaruje direktnu vezu sa bogom, suočava se sa svojom savešću i prestaje da se boji smrti. Nakon ovog obreda, Fantastična planeta odlazi na drugi u Meksiku, a to je putovanje vizijama kroz korišćenje DMT-a, jedinjenja koje se pored ajahuaske nalazi i u žlezdama specifične vrste žabe. Nakon struganja sa nje, i sušenja, sluz se pretvara u kristale koje u Meksiku i dalje u Centralnoj i Južnoj Americi puše ostvarujući kratkotrajni, 15-minutni trans. Koliko je DMT opasan, naročito za one koji nisu psihički stabilni, Banić saznaje od psihologa i psihijatara u Kankunu, gde mnogi završavaju u bolnici, nekad nepopravljivo oboleli nakon uzimanja DMT-a. Neki takve seanse i ne prežive. Posle šamanizma kome se mladi sve više okreću ostavljajući tradicionalne religije, Banić putuje u Španiju, zemlju u kojoj je inkvizicija prestala sa progonom pre tačno 200 godina. Upoznaje njene posledice i kako su izgledala suđenja na gradskim trgovima. Ekipa Fantastične planete zatim putuje u provinciju Saragosa, u selo Trasmoz, jedino mesto koje je kao geografski pojam ekskomunicirala katolička crkva. U njemu i dan danas biraju vešticu godine. Posle veštičje rabote Banić ide u Kataloniju da upozna Kaganere, lokalne mladiće koji se u predstavama uoči Božića koje prikazuju rođenje Isusa Hrista, skrivaju iza staje zauzimajući pozu izbacivanja fecesa, ili kakenja. Kako je verovanje da ako katalonski seljak sopstvenom kakom đubri njivu, a onaj koji se skriva iza štale u kojoj je rođen Isus utiče da cela godina bude rodna, napravilo dobar posao za jednu katalonsku porodicu koja sada pravi figurice kaganera sa najrazličitijim likovima: od pape, preko Mik DŽegera do Novaka Đokovića. Na kraju, Banić odlazi u kriptu Sagrada Familije u koju se kamere gotovo nikad ne puštaju. Međutim Fantastična planeta za gledaoce RTS-a odatle donosi intervju sa čovekom koji predstavlja pokret koji traži da se Antonio Gaudi, arhitekta čiji je ceo životni rad bio posvećen bogu - proglasi za sveca. I objašnjava zašto je potrebno da u današnje vreme sveti budu proglašenim i oni koji nisu direktno deo crkvene hijerarhije.

Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere... Serijal RTS Nauke „U mojoj glavi“ svake srede od 21 govori o brojnim istinitim pričama, životima svih nas i otkriva kako naći izlaz kada se čini da izlaza nema.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Sa zanimljivim pričama o kamenu, kroz serijal Čovek i kamen, vodi nas autor Dragan Milovanović.... Ovo je priča o rudniku uglja Jasenovac kod Krepoljina smeštenog u nedrima Homoljskih planina. Radi se kao u paklu, naporno, ali mirno, uhodano, bez mnogo razgovora, sa željom da se što više iskopa uglja i iznese na površinu. Rudari su vredni, čestiti, plemeniti i hrabri ljudi.

Filozofija nauke bavi se kritičkim ispitivanjem nauke, njenih metoda i rezultata. Kao posebna disciplina zvanično se pojavljuje u prvoj polovini dvadesetog veka kada su već posebne nauke bile odvojene od filozofije. O najnovijim trendovima o filozofiji nauke razgovoralo se u Beogradu, na Konferenciji evropske asocijacije za filozofiju nauke. Ovaj skup se održava svake druge gone, a Beograd je prvi grad istočne Evrope u kojem je organizovan...