...

Progovorimo još u detinjstvu ali zato čitavog života učimo da razgovaramo sa različitim ljudima. Zašto sve manje razgovaramo jedni sa drugima? I zašto se u razgovoru sve manje razumemo?... Koliko je važno, osim što znamo lepo da govorimo, da umemo dobro i da slušamo? Da li je tačno da se najjači šumovi čuju u muško-ženskim razgovorima? Zašto je dijalog poklekao pred monologom? Za RTS Lab govore prof. dr Amra Latifić i prof. dr Simona Žikić sa Fakulteta za medije i komunikacije, prof. dr Slobodan Marković sa Filozofskog fakulteta, psiholog i komunikolog Kristina Brajović Car, prof. dr Dušanka Vučinić Latas iz KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje. U studiju RTS Laba razgovarali smo sa Milicom Popović Stijačić, psihologom i Draganom Stojanović, komunikologom. Emisiju su pripremili i vodili Jana Vojnović i Viktor Manević. Urednik emisije je Mirjana Nikolić.

Glasanje liči na racionalan čin, gde su nam pojedine ideje i ljudi draži od ostalih. Ipak, psiholozi smatraju da su naše odluke iracionalne – iako nam drugi argumenti zvuče logično, branićemo svoje stavove.... Zašto su ranije Evropljani bili otvoreniji prema imigraciji, a danas su na dobitku antiimigracione partije? Da li je globalna pandemija uticala na našu glasačku opredeljenost? Ukoliko usvojimo kritičko gledište, možemo više saznati i o sebi samima.

Danas je teško zamisliti život bez digitalnih tehnologija. Omogućile su nam da brže i lakše komuniciramo, zahvaljujući njima otkrili smo nove načine da se povežemo, učimo, igramo, stvaramo. Nesumnjivo je da su nam poboljšale kvalitet života ali takođe su nam donele i nove izazove.... U ovoj epizodi pod nazivom Digitalna komunikacija i porodični odnosi psiholog Ana Mirković razmatra sa porodicama Voštinić i Pantos specifičnosti modernih načina komuniciranja i kako one boje njihovu svakodnevicu. Ekipu serije čine: voditelj i scenarista Ana Mirković, producent Biljana Dautović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažer Marko Vujović, direktor fotografije Sima Dimitrić, urednik serije Tamara Vešković i reditelj Milan Jovanović.

Fantastična planeta kroz dve epizode putuje Meksikom, Španijom, Libanom i Holandijom istražujući gde je religiji mesto u današnjoj civilizaciji.... U prvoj epizodi, Vladimir Banić istražuje zašto je halucinogena smeša ajahuaska toliko popularna među Evropljanima i Amerikancima, naročito mladim. Da bi iz prve ruke saznao kako ona deluje na ljudsko telo, Banić odlazi u džunglu Jukatana gde prisustvuje obredu koji traje celu noć. Šaman i ostali učesnici u takozvanoj ceremoniji veruju da ispijanjem ajahuaske čovek vizijama ostvaruje direktnu vezu sa bogom, suočava se sa svojom savešću i prestaje da se boji smrti. Nakon ovog obreda, Fantastična planeta odlazi na drugi u Meksiku, a to je putovanje vizijama kroz korišćenje DMT-a, jedinjenja koje se pored ajahuaske nalazi i u žlezdama specifične vrste žabe. Nakon struganja sa nje, i sušenja, sluz se pretvara u kristale koje u Meksiku i dalje u Centralnoj i Južnoj Americi puše ostvarujući kratkotrajni, 15-minutni trans. Koliko je DMT opasan, naročito za one koji nisu psihički stabilni, Banić saznaje od psihologa i psihijatara u Kankunu, gde mnogi završavaju u bolnici, nekad nepopravljivo oboleli nakon uzimanja DMT-a. Neki takve seanse i ne prežive. Posle šamanizma kome se mladi sve više okreću ostavljajući tradicionalne religije, Banić putuje u Španiju, zemlju u kojoj je inkvizicija prestala sa progonom pre tačno 200 godina. Upoznaje njene posledice i kako su izgledala suđenja na gradskim trgovima. Ekipa Fantastične planete zatim putuje u provinciju Saragosa, u selo Trasmoz, jedino mesto koje je kao geografski pojam ekskomunicirala katolička crkva. U njemu i dan danas biraju vešticu godine. Posle veštičje rabote Banić ide u Kataloniju da upozna Kaganere, lokalne mladiće koji se u predstavama uoči Božića koje prikazuju rođenje Isusa Hrista, skrivaju iza staje zauzimajući pozu izbacivanja fecesa, ili kakenja. Kako je verovanje da ako katalonski seljak sopstvenom kakom đubri njivu, a onaj koji se skriva iza štale u kojoj je rođen Isus utiče da cela godina bude rodna, napravilo dobar posao za jednu katalonsku porodicu koja sada pravi figurice kaganera sa najrazličitijim likovima: od pape, preko Mik DŽegera do Novaka Đokovića. Na kraju, Banić odlazi u kriptu Sagrada Familije u koju se kamere gotovo nikad ne puštaju. Međutim Fantastična planeta za gledaoce RTS-a odatle donosi intervju sa čovekom koji predstavlja pokret koji traži da se Antonio Gaudi, arhitekta čiji je ceo životni rad bio posvećen bogu - proglasi za sveca. I objašnjava zašto je potrebno da u današnje vreme sveti budu proglašenim i oni koji nisu direktno deo crkvene hijerarhije.

Sve do pred kraj 19. veka, vukovi su bili jedan od najviših i široko rasprostranjenih predatora na većem delu planete, pa i u našim krajevima.... Gledaoce kanala „RTS Nauka u ovoj epizodi animiranog serijala Nauka kroz priče vodimo u nacionalni park Jeloustoun u kome su početkom 20. veka u okviru državnog programa istrebljeni svi visoki predatori, pa i vukovi. Tokom 70 godina koliko ih nije bilo na ovom velikom prostranstvu, ravnoteža ekosistema bila je veoma poremećena - nedostatak predatora na vrhu lanca doveo je do toga da oni niži, kao što su kojoti, zagospodare parkom, a onda se to odrazilo i na mnoge druge životinjske, ali i biljne vrste i dovelo do neslućenih i neželjenih promena.

Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere... Serijal RTS Nauke „U mojoj glavi“ svake srede od 21 govori o brojnim istinitim pričama, životima svih nas i otkriva kako naći izlaz kada se čini da izlaza nema.

Branislav Jovanović, Đorđe Ivković, Milena Milićević, Miloš Jovanović i Vladimir Prokopović napraviće paralelu između uslova studiranja kod nas i u svetu i objasniće zašto su se vratili u Srbiju.... U serijalu „Istok-Zapad - povratak sagovornici teže da objasne potrebu za odlaskom, ali i da jasno definišu razlog povratka, koji se uvek vezuje za dom, porodicu, rodni grad i jezik na kom su progovorili.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Sa zanimljivim pričama o kamenu, kroz serijal Čovek i kamen, vodi nas autor Dragan Milovanović.... U Smederevskoj Palanci, lepoj varoši zakazan je susret čoveka i kamena koji je vekovima inspiracija da umećem ruku napravi delo za trajanje i večnost. Ovde Vas čekaju lepota kamena u kojima su iskazane emocije, misli i ideje iz dubine duše svakog autora koji žele da podele sa nama. To su skulpture, mozaici, arhitektonska rešenja. Čovek i kamen su zajedno radi sopstvenog postojanja i opstanka.

U kojim se delovima mozga jezik oblikuje? U čemu se razilikuju jezik i govor, kako je uočio Ferdinand de Sosir? Može li se misliti bez reči, kao u oblačićima karikatura? Da li je jezik matematike savršen? Krije li se tajna sintakse, koja odvaja odraslog od deteta, u promenama moždanih vijuga u levom čeonom režnju? Ako je reč na vrh jezika, gde je zapela?... Prof. dr Milorad Pupovac je filolog, lingvista i političar. Završio je Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu na kome radi kao profesor lingvistike. Godine 1982. dolazi na Odsek za lingvistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu u svojstvu istraživača, a zatim postaje asistent. Bavi se sociolingvistikom, psiholingvistikom i lingvističkom pragmatikom. Magistrirao je u ljubljani sa zvanjem docenta i postaje rukovodilac novoformirane Katedre za primjenjenu lingvistiku i orijentalne studije Filozofskog fakulteta u Zagrebu, da bi potom doktorirao filologiju. Autor je više radova i knjiga iz oblasti nauke o jeziku. Osnovao je časopis o jeziku SOL u kome je bio glavni urednik. Godine 1996. boravio je kao istraživač u vašingtonskom centru Vudro Vilson, a 1998. i 1999. na Univerzitetu Kornel u NJujorku.

U RTS ordinaciji će i ovog puta biti zanimljivo i korisno. O svom neočekivanom zdravstvenom problemu sa dojkom otvoreno će govoriti poznata pevačica. U apoteci ćete saznati sve o preparatima za snižavanje masnoća u krvi, a centralna tema biće posvećena hipertenziji - povišenom krvnom pritisku.... U prvom delu emisije Moja borba gošća će biti pop pevačica Milena Vučić Burovac. Ona će otkriti kako je iznenada završila na operaciji dojke, koliko se uplašila, na koji način je otkrila promenu na grudima i kako je protekla hirurška intervencija. U bloku Moja apoteka ćete saznati sve o preparatima za snižavanje masnoća u krvi - holesterola. Magistar farmacije Maja Manasijević će objasniti koliko mogu pomoći čajevi i tinkture, da li su suplementi za snižavanje holesterola bezbedni, ali i da li postoje preparati za snižavanje triglicerida. Centralna tema u Ordinaciji biće posvećena hipertenziji tj. povišenom krvnom pritisku. Saznaćete kada i kako se pravilno meri krvni pritisak, koje vrednosi su prihvatljive, kako bolje kontrolisati krvni pritisak i koje su nove metode lečenja za hipertenzije koje ne reaguju na lekove. Sve će objasniti kardiolog doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa.

...