...

Subotom i nedeljom od 9 do 11 časova, Šarenica nam donosi nove priče o zanimljivim ljudima i događajima. Domaćini emisije, novinari Ana Emić i Slobodan Šarenac, kažu da je tajna uspeha te kolažne emisije u tome što gledaoci ekipu Šarenice doživljavaju kao deo svoje porodice. Svakog vikenda Šarenica u naše domove unosi najlepše boje Srbije – u njoj se peva, igra, kuva, glumi, razgovara, sluša, informiše, raduje i smeje. Svi gosti ove legendarne emisije zabavnog programa RTS-a slažu se u jednom – u Šarenici se uvek osećate kao kod svoje kuće!...

Dečje beogradsko proleće i ove godine izrodilo je deset originalnih kompozicija za decu i izvodili su ih naši renomirani muzičari i izvođači: Marija Šerifović, Sergej Ćetković, Andrija Milošević, Slaven Došlo, Tijana Dapčević, Ivana Peters, Zoe Kida i drugi. Budite sa nama u subotu, 15. juna 2024. godine u 12.05 č na Prvom programu Televizije Srbije.... Dečje beogradsko proleće, kao festival muzike za decu, nastalo je davne 1972. godine. Festival je potekao iz tadašnjeg Doma pionira, sadašnjeg Dečjeg kulturnog centra Beograda, konkretno iz manifestacije Susreti četvrtkom i na inicijativu Donke Špiček. Upravo su za ovaj značajni festival komponovane mnoge poznate pesme za decu, kao što su Zakleo se bumbar, Slon lepotan dondolan, Lako je prutu i mnoge druge. Festival je u nekom momentu ugašen, ali je obnovljen 2016. godine i te godine nisu komponovane nove pesme za decu, već su se stare pesme izvodile u novim aranžmanima. Već sledeće godine nastavilo se sa starom praksom i svake godine festival izrodi pregršt novih originalnih pesama za decu. Pesme za decu izvode odrasli izvođači i horovi dece. Ove godine imali smo prilike da čujemo Mariju Šerifović, Andriju Miloševića, Zoe Kida, Slavena Došla, Ivanu Peters, Tijanu Dapčević, Sergeja Ćetkovića, Zejnu, Tijanu Bogićević, Ivana Mihailovića i Milicu Janketić. Naši specijalni gosti su bili sedmogodišnji profesor Jakov Vučić i spisateljica za decu Jasminka Petrović koja nam je objasnila da li se od čitanja zaista raste. Tema ovogodišnjeg festivala bila je detinjstvo, sve ono što ga čini magičnim, ali i izazovnim. Da li se deca samo igraju, šta su to obaveze i od čega su sačinjeni najlepši dani – o svemu tome su žučno polemisali i šalili se voditelji Aleksandar Radojičić i Trifun Marinković. Ko je tu bio dete, a ko je sukao brkove, saznajte u subotu 15. juna u 12.05 č na Prvom programu Televizije Srbije! Urednica je Jelena Popadić Sumić, scenaristkinja je Lora DŽolić, urednica festivala Leontina Pat, rediteljka Milica Soldatović Mikić. Projekat je realizovan u saradnji RTS-a i DKCB-a.

Darosava, kraj Aranđelovca, se od kraja Drugog svetskog rata zvala Partizani. A onda joj je, 2002. vraćeno njeno lepo ime. U tim krugovima oduzimanja i vraćanja, ne samo imena, neke se stvari i priče zaborave, ali ove, o Jevremu, o Iliji, o Tomićima, pa i o Kulu Perišiću, čuvenom moto-takmičaru, ipak - neće.... Potrudili su se Darosavci, da se, poput davnašnjeg dozivanja Dare i Save, po čemu selo dobi ime, i danas dozivaju sa celim svetom. Tu darosavsku priču, u čijoj su osnovi istrajnost, hrabrost i znanje, na svoj način, uskoro će proneti i Kule do Vladivostoka, putem dugim 30 000 kilometara. Ali, pre nego što sa tog putešestvija dugog 2,5 meseca nastane dokumentarni film, Darosavu smo posetili da bismo govorili o onim čestitim ljudima koji su je razvijali i gradili. Početkom dvadesetog veka, neki od njih su ovde počeli svoje poslovne, političke, državničke karijere i uspeli da stvore nešto dobro, i to ne samo za sebe. Nedugo potom, okolnosti su se toliko i tako promenile, da je sve učinjeno, dobilo obrise i tumačenja kakvih se danas, ondašnji prosuditelji mogu samo stideti. A svi oni dobri ljudi Darosave, darovima koje su dali, zauzeli su svoje mesto u letopisima ovoga kraja. Ko ih čita, znaće. I još nešto, važno - ne čita se prošlost samo zbog njih, bivših, dobrih i važnih – čitajmo i pamtimo zbog nas i sopstvenog traga koji ćemo ostaviti. Urednik: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damljanović.

Ivan Mogli Lakićević je često u medijima, ali ne samo zbog fudbala, nego zbog toga što saigračima organizuje zajedničke odlaske u pozorište.... Nedavno je okupio ekipu na jubilarnom izvođenju predstave ljubavno pismo u Ateljeu 212, o njemu govore da je fudbaler koji razbija predrasude i da je atipičan, a sve zbog toga što obožava Šekspira, omiljeni lik mu je Hamlet, a kada je dobio angažman u Đenovi nosio je toliko knjiga da su ga carinici pitali šta će da studira u Italiji. Tokom boravka u inostranstvu mučila ga je nostalgija za Beogradom, a posebno za novobeogradskim blokom 33 u kom je odrastao i zbog čega na dresu nosi upravo taj broj. Uz roditelje je osim u pozorište, odlazio i na koncerte, među omiljenim mu je u sećanju na nastup Rolingstonsa na Ušću, a sebe definiše Canetovim stihovima biti samo svoj. U ovom intervjuu koji počinje na terenu gde je odrastao, u društvu majke, sestre i devojke, govori o nadimku Mogli, o ulozi porodice, o navijanju i tome koliko mu nedostaje otac na tribinama koji zbog zdravstvenog stanja može samo da gleda televizijske prenose, o biblioteci od 2000 knjiga, o Oskaru Vajldu i Gogolju… Nastavak dana je bio rezervisan za trening u Pančevu gde igra za Železničar, a veče po običaju, za odlazak u pozorište gde ga glumci poznaju i rado dočekuju. Autor: Tanja Peternek Aleksić.

Na planini Prekornici, koja se uzdiže iznad bjelopavlićke ravnice i manastira Ostrog, već godinama živi sam Nikola Pavićević. Daleko od ljudi, daleko od puta, daleko od civilizacije. Nikola nema ni struju, ni televizor, ni telefon.... Posle nekoliko porodičnih tragedija, Nikola se povukao u sebe i sklonio od ljudi na svoj katun na planini Prekornici, čiji je najviši vrh 1 920 metara. Iako živi kao samotnjak i pustinjak, iako je doživeo mnoga razočaranja u ljude, Nikola ih se nije odrekao. Jedino želi da zaboravi ljude koji su ga prevarlili, a to su trgovci stokom, kojima je Nikola davao jagnjad i ovce na veresiju i koji su mu ostali dužni više od 150 000 evra. Nikola je odrastao u porodici u kojoj su reč i obraz bili svetinja, pa ne može da prihvati novo vreme, niti da se navikne na ljude koje je iznedrilo to vreme. Nikola se navikao na surove uslove života i na planinu Prekornicu sa kojom se srodio, poštujući zakone prirode. One ljudske zakone, ne priznaje, kao ni mnogi Bjelopavlići, još od vremena kada se crnogorski vladar knjaz Danilo ogrešio prema Nikolinom bratstvu Pavićevići i plemenu Bjelopavići. Tačno pre 170 godina, na Svete Trojice, 30. maja 1854. godine, nakon liturgije i narodnog sabora kod manastira Ostrog, knjaz Danilo je tražio da mu Bjelopavlići dovedu trideset najlepših devojaka i žena da igraju kolo za njega i njegove perjanike. Ne sluteći šta vladar sprema, Bjelopavlići su ga poslušali. Knjaz Danilo je bacio oko na Danicu Pavićević, udatu za sveštenika Punišu, koja je važila za najlepšu ženu u Bjelopavlićima. Knjaz je silovao Danicu, a njegovi perjanici obeščastili su na tom svetom mestu preostalih 30 devojaka i žena iz Bjelopavlića. Taj sramni čin crnogorskog vladara doveo je do oružane pobune Bjelopavlića, koju je knjaz Danilo, u krvi ugušio. Braneći čast svoje sestre Danice i obraz plemena Bjelopavlići, Todor Kadić je ubio crnogorskog knjaza u Kotoru 31. jula 1860. godine. Ubistvo knjaza Danila nije platio samo Todor već svi Kadići. Neki su pobijeni, neki popaljeni i opljačkani i prognani. Danilov naslednik knjaz Nikola, doneo je odluku da niko od Kadića ne može ostati u granicama Crne Gore, dok je svijeta i vijeka. Urednik: Branko Stanković Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montaža: Marija Baronijan Šašić.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.Uz ovaj, najpopularniji porodični kviz, gledaoci navijajući za svoje favorite ujedno proveravaju i svoje znanje....

Farmer udovac i njegov sin primaju u kuću nepoznatog ranjenog čoveka sa torbom punom novca. (Old Henry, 2021.)... Kada se pojavi potera, ljudi koji tvrde da su predstavnici zakona, farmer mora da donese odluku kome da veruje. Braneći imanje, farmer pokazuje neobičnu veštinu korišćenja oružja, što dovodi do pitanja ko je on zapravo. Uloge: Tim Blejk Nelson, Skot Hejz, Stiven Dorf Režija: Potsi Ponsiroli.