...

Dnevna emisija Zabavnog programa Jedan dobar dan emituje se radnim danima od 13 do 15 časova. Kroz različite segmente emisije, gledaoci mogu da se zabave ali i da dobiju odgovore na mnoga važna pitanja. Gosti emisije su poznate ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i stručnjaci iz različitih oblasti. U centru pažnje Jednog dobrog dana su aktuelne teme – vodimo vas širom Srbije, posećujemo kulturno-zabavne i sportske događaje, pričamo o fenomenima modernog doba, podsećamo vas na neke stare i predlažemo nove recepte...Uz mnogo dobre muzike, smeha i pozitivne energije učinićemo da svaki vaš dan postane dobar!...

Tajna Lazareve trpeze... Vidovdan se u Srbiji obeležava kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine. Iako nema pouzdanih podataka o Kneževoj večeri, većina istoričara saglasna je da je bilo okupljanja i dogovora srpkih velikaša uoči odlaska u boj. Prema narodnom predanju, Kneževa večera održana je na Lazarevom dvoru u starom gradu Kruševcu, dok neki istoričari tvrde da je bila na Babinom Mostu, nedaleko od Prištine, blizu poprišta bitke. Danas je Babin Most jedino selo na putu od Prištine ka Kosovskoj Mitrovici u kojem žive Srbi. Našeg gastronomada Katarinu Petrović Kaju zanimalo je šta se jelo i pilo na srpskim dvorovima tog vremena, ali i šta se služilo na večeri koja je prethodila događaju koji je obeležio istoriju srpskog naroda. Trpeze su bile ogledalo moći srednjovekovnih velikaša. Bez sumnje, tadašnja kuhinja bila je preuzeta iz Vizantije, jer su u 13. veku, u vreme kralja Milutina, uvedeni vizantijski običaji. Kako je zabeleženo, za predjelo se posluživao beli mrs, slani ovčiji sir, kajmak, skorup i mladi crn luk, ako ga je bilo. Zatim bi često usledilo jelo slično današnjem bunguru, koji se priprema od pšenice i različitih vrsta mesa. Glavna jela bila su rezervisana za razne vrste pečenja - ovčetinu, srnetinu, zečetinu, kao i meso od divljeg vepra. Na kraju gozbe, gosti su bili posluživani jabukama, kruškama, crnim i belim grožđem. Gostima se služilo i najbolje vino. Pored župskih, na Lazarevom dvoru pila su se i čuvena dalmatinska vina, jer su u to vreme održavane stalne i uhodane trgovačke veze sa Dubrovnikom. Što se tiče začina, u to vreme su se koristile aromatične trave, poput majčine dušice i bosiljka. U čast predstojećeg Vidovdana Kaja će pokušati da dočara tadašnju trpezu i pripremiće nam beli mrs, gulaš od zeca na srednjovekovni način i bungur sa biljem i belim lukom. Prijatno gledanje.

Svakog radnog dana - aktuelne vesti iz svih krajeva Srbije. Dopisnici RTS-a donose vam priče i reportaže o skrivenim lepotama naše zemlje, životu, bogatstvu različitosti. Upoznajemo vas sa prednostima života u prirodi, podsećamo na događaje koje ne smemo zaboraviti. Ukazujemo na uspehe ali i probleme u privredi i poljoprivredi, ekologiji i zdravstvu, i na načine kako ih rešiti. Proveravamo koliko su kultura i sport dostupni u manjim sredinama. Predstavljamo vam divne, male velike ljude od kojih svi možemo mnogo da naučimo....

...

Beogradska hronika uvek na strani građana. Reporteri na licu mesta, aktuelne teme, važni događaji, ekskluzivni gosti.Na vaša pitanja odgovaraju oni koji imaju prave odgovore. Reportaže o običnim ljudima, herojima naše svakodnevice.Radnim danima na Prvom programu od 17.40.Voditelji emisije Slađana Tomašević i Ana Manojlović....

U emisiji Oko magazin biće prikazan dokumentarni film Mare Salutis – more spasa koji se bavi akcijom spasavanja migranata na Mediteranu. Ekipa Radio-televizije Srbije dobila je ekskluzivno pravo da snimi jednu od akcija spasavanja koju na brodu DŽio Barents organizuje humanitarna nevladina organizacija Lekari bez granica.... Mediteranska ruta beleži najveći broj stradalih u odnosu na druge izbegličke rute, na kojoj je od 2014. godine do danas izgubilo život oko 28 000 migranata. U potrazi za boljim životom u Evropi, migranti najčešće kreću iz Libije i Tunisa. Isplovljavaju na ručno pravljenim čamcima koje im za ogroman novac prodaje libijska mafija. Čamci su najčešće metalni, drveni ili pak gumeni. Broj izbeglica na čamcu varira, nekada ih bude pedesetak, a kada su u pitanju ribarski brodovi u čamcu bude i po nekoliko stotina ljudi. Brod „Lekara bez granica” je jednom prilikom izvodio akciju spasavanja više od 600 migranata. Ovi ručno pravljeni čamci su nebezbedni, obično prepuni ljudi i bez ikakve nautičke opreme… Većina izbeglica su i neplivači. Pokušaji prelaska Mediterana su gotovo svakodnevni. Organizacija Lekari bez granica je u proteklim godinama od sigurne smrti spasla više od 90 000 migranata. Migranti pokušavaju da doplove do italijanskog ostrva Lampeduza koje je od libijske obale udaljeno oko 300 kilometara. Bez navigacije i poznavanja mora, na nesigurnim i često neispravnim čamcima migranti danima lutaju po moru, mnogi od njih stradaju u oluji, mnogi dehidriraju. Brod DŽio Barents na kome je bila i ekipa RTS krenuo je sredinom novembra prošle godine iz luke Čivitavekija u Italiji i posle nekoliko dana plovidbe na tridesetak kilometara od libijske granice, u međunarodnim vodama izvedena je akcija spasavanja 57 migranata koji su na malom čamcu krenuli iz Libije. Kako su nam migranti ispričali na moru su proveli 18 sati a na ovaj, maltene samoubilački put krenuli su iz različitih razloga. Izbeglice iz Sudana beže od, kako su rekli, rasističkih progona u Darfuru, oni koji su došli iz Pakistana i Bangladeša nadaju se boljem ekonomskom životu, iz Etiopije beže zbog sukoba različitih etničkih grupa. Potresno je svedočenje egipatskih migranata koji govore o jezivom tretmanu kroz koji su na svom migrantskom putu prolazili sa libijskim trgovcima ljudima. I svi se oni nadaju boljem životu u Evropi. A Evropa je svoj stav prema migrantima promenila. Od podrške migrantima i zajedničke akcije spasavanja koje je sa nevladinim organizacijama na Mediteranu sprovodila 2014. i 2015. godine, Evropa je sada zauzela većinski antimigranstki stav. Iz fondova Evropske unije finansiraju se brodovi Libijske obalske straže koja patrolira libijskim vodama i hapsi migrante koji pokušavaju da pređu Mediteran. Odvode ih u prihvatne centre ili zatvore, kako ih migranti nazivaju, u kojima ih, po njihovim rečima, maltretiraju, tuku, siluju i iz zatvora izlaze uz ogromnu svotu novca koju je porodica izbeglih prinuđena da prikupi i tako plati njihovu slobodu. Kršenje ljudskih prava u libijskim migrantskim centrima zabeleženo je i od strane Ujedinjenih nacija. Priliv migranata u Evropu, evropske zemlje pokušavaju da spreče i brojnim i zakonima koji otežavaju rad nevladinih organizacija koje spasavaju ljude na moru: uslovljavaju ih da se vraćaju u Italiju nakon jedne izvedene akcije spasavanja iako u blizini na moru i dalje ima urgentnih poziva za pomoć, dodeljuju im kao sigurne luke za iskrcavanje udaljene gradove na severu Italije čime otežavaju i smanjuju njihove druge akcije spasavanja. Trenutno ima oko 15 organizacija koje brodovima i avionima nedgledaju Mediteransko more i pokušavaju da spasu ljude koje je krajnji očaj naterao na ovakav izbor. Međunarodne konvencije nalažu da se čoveku koji je u opasnosti na moru pomogne, da se on odvede u najbližu i sigurnu luku. Iako se većina spasavanja izvodi u međunarodnim vodama u libijskoj i malteškoj spasilačkoj zoni, migrante uglavnom odvode u italijanske luke. Zašto? Pošto je Libija zemlja iz koji migranti beže, nemoguće ih je vratiti u Libiju kao prvu sigurnu luku, druga najbliža zemlja je Malta ali Malta, po izjavama humanitarnih radnika Lekara bez granica, ne odgovara na spasilačke pozive koji su im upućeni. Treća sigurna luka je Italija. Tako je u Italiju proteklih godina, samo od strane Lekara bez granica dovedeno i od sigurne smrti spaseno oko 90 000 izbeglica koje pretežno dolaze iz supsaharske Afrike, Sirije, Pakistana… One koji prežive pustolovinu na Mediteranu, kada dođu na tlo Evrope, tek čeka dalja neizvesnost. Dobijanje azila nekada traje godinama. Neki od njih, za koje italijanske imigracione vlasti utvrde da nisu životno ugroženi u zemlji iz koje dolaze, biće deportovani nazad. Neki će čekajući da dobiju azil pobeći iz izbegličkog kampa i svoj život u Evropi nastaviti u ilegali, nažalost često i u kriminalu. Neki će pokušati da se spoje sa familijom koja je u nekoj drugoj evropskoj zemlji i iz Italije će otići recimo u Belgiju, ali će ih belgijske vlasti na osnovu usvojenog Dablinskog sporazuma ponovo vratiti u Italiju kao prvu zemlju Evropske unije u koju su oni došli. Često, za ove ljude, neizvesnost dolaskom u Evropu tek počinje. Mada, kakao mnogi od njih u razgovoru za RTS kažu – oni su već mrtvi posle svega što su u svojim zemljama ili na migrantskom putu prošli, tako da ni opasnost Sredozemnog mora ni birokratija Evropske unije za njih nije nikakav problem. Za njih je to spas. Dokumentarni film će biti prikazan na RTS 1 u emisiji Oko magazin u utorak 11. juna u 18 časova i 25 minuta. Scenario i režiju dokumentarnog filma Mare Salutis – more spasa potpisuje Slađana Zarić. Snimatelj je Nikola Đurović. Montažer Marko Vujović, dizajner zvuka Bojan Mangović, kompozitor Vladimir Tošić.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.Uz ovaj, najpopularniji porodični kviz, gledaoci navijajući za svoje favorite ujedno proveravaju i svoje znanje....

Deseta epizoda: Hotel Šumadija... Iako zadovoljstvo posle slave i okupljanja porodice još uvek traje, svako ima svoje brige: Dragani je dosta sela, skoro da bi se vratila roditeljima, ali skreće za Gornji Milanovac da se ipak vidi sa Arsićem pre bilo kakve odluke, a Milena ne bi da joj sin ode kod Katanića. Polazeći za Beograd, na vest da joj je uhapšen otac, general Šarčević, Dunja uplašena i zbunjena moli Vranića da je zameni u školi, a on treba još da bude kum na krštenju jednog deteta kao što je obećao. Prema scenariju Radoslava Pavlovića, seriju je režirao Marko Marinković. Igraju: Vojin Ćetković, Dragan Jovanović, Dubravka Mijatović, Tanasije Uzunović, ljubinka Klarić, Nebojša Glogovac, Suzana Lukić, Lazar Dubovac, Vera Čukić, Jelica Sretenović, Feđa Stojanović, Irfan Mensur, Zlata Numanagić, Žarko Lazić, Milena Pavlović i drugi.

Fudbalska superzvezda Deni Mihan nekad je imao sve. Sad je bleda senka nekadašnjeg uspešnog igrača, a kad zbog udaranja policajca završi u zatvoru, život mu se ruši. (Mean Machine, 2001.)... Upravnik zatvora, koji je uz to i fudbalski fanatik, odluči da priredi utakmicu koja će se odigrati smo jednom - susret čuvara protiv zatvorenika - pa Deni mora od gomile društvenih otpadaka potpuno izvan forme da napravi pobedničku ekipu. Izgube li, čeka ga bes zatvorenika. Pobede li, može se oprostiti s uslovnom kaznom. Ali jedno je sigurno - biće to utakmica za pamćenje! Uloge: Vini DŽons, Deni Dajer, DŽejson Stejtam Režija: Beri Skolnik.