...

Subotom i nedeljom od 9 do 11 časova, Šarenica nam donosi nove priče o zanimljivim ljudima i događajima. Domaćini emisije, novinari Ana Emić i Slobodan Šarenac, kažu da je tajna uspeha te kolažne emisije u tome što gledaoci ekipu Šarenice doživljavaju kao deo svoje porodice. Svakog vikenda Šarenica u naše domove unosi najlepše boje Srbije – u njoj se peva, igra, kuva, glumi, razgovara, sluša, informiše, raduje i smeje. Svi gosti ove legendarne emisije zabavnog programa RTS-a slažu se u jednom – u Šarenici se uvek osećate kao kod svoje kuće!...

Dragi drugarići, penjite se na krila naše Plave ptice i idemo na mali put oko sveta. Vreme polaska: subota 08. jun u 12:05 sati na RTS1 i nedelja 09. jun na RTS2... Ove godine smo sletali na različite destinacije, obišli zanimljive države... Sećate se države u kojoj je Čarls Darvin posmatrao price i kornjače... Da, da, upravo je to država u kojoj je inspirisan da postavi svoju čuvenu teoriju evolucije... A sećate se ostrva na kome su nekad jeli ljude, a sada nekad hodaju po žaru? Ma znate o čemu govorimo... O državi Fidži u kojoj bonton nalaže da se ne nosi šešir, a zub ajkule je najpoželjniji poklon. Išli smo i u državu sa tri glavna grada, na samom jugu afričkog kontinenta, pa se država baš tako i zove – Južnoafrička Republika. A da li se sećate Kameruna i Kolumbije? Pa Letonije i Litvanije, Trinidada i Tobaga? Zimbabvea? Sećate se, ali nešto kroz maglu... Možda je zato pravi trenutak da pogledate epizodu Plave ptice“, koja je sačinjena od svih ovogodišnjih putovanja i to u subotu 08. juna u 12:05 sati na RTS1 i nedelju 09. juna na RTS2 O Plavoj ptici“ brinu: urednice i scenaristkinje Jelena Popadić Sumić i Dunja Petrović, reditelj Miodrag Kolarić, naši glumci: Osman Ahmed i Borka Tomović, zatim naše scenografkinje Mira Andrejević i Tanja Ivanović, kostimografkinja Aleksandra Stošić Krstović, montažerka Nada Dodig Zildžić, muzički urednik Dobrosav Predić, dizajner tona Srđan Filipović i mnogi drugi. Let let.

Polazak u srednju školu predstavlja veliku prekretnicu u životu svakog adolescenta. Za neke je to radostan događaj, za neke tragičan... posebno kad vas na samom početku te prekretnice dočeka, ni manje ni više, nego Sofoklova čuvena tragedija Antigona.... No, možda nije loše da se podsetimo (ili saznamo) da je tragedija za Stare Grke predstavljala nešto mnogo drugačije od značenja koje mi danas pripisujemo toj reči. To je strašan i ozbiljan događaj koji se dešava na sceni. Tragedija je u Staroj Grčkoj umetnički žanr, a ne žanr života. Smatralo se da se kroz gledanje tih strašnih tragedija u pozorištu narod vaspitavao, učio saosećanju, razumevanju i, što je najvažnije, odvraćao od činjenja strašnih stvari u stvarnom životu. Učenje na tuđim greškama, takoreći. Tako je mislio Aristotel – da je cilj tragedije pročišćenje, ili njegovim rečima katarza. Istini za volju, Hegel je imao nešto drugačiju teoriju tragedije, ali o tom potom (tačnije, u novoj epizodi Lektizera). Nova epizoda Lektizera će takođe pokušati da vam pokaže zašto je tragedija viđena kao sredstvo za oblikovanje i razvoj pojedinca i društva u kom živi, odnosno za razvoj sopstvenih osećanja, mišljenja i uverenja, i poštovanje tuđih. Ukratko, to su bile neke bitne teme za Stare Grke pre više od dve hiljade godina. Ako mislite da su bitne teme i za nas danas, pogledajte Lektizer – Antigona. A nakon toga, svakako dajte čitanju Sofoklove Antigone još jednu šansu. Autor i urednik: Višnja Pečenčić Koscenarista: Maja Radivojević Stručni saradnik: Marko Pištalo Glumci: Vahid DŽanković, Ana Pindović, Predrag Vasić, Maja Nikolić, Marko Perić, Mihailo Milanović Kompozitor: Marko Luis Diretkor fotografije: Miloš Mitrović Ilustracija i animacija: Miloš Gojković i Bojan Krivokapić Dizajn zvuka: Srđan Filipović Montažer: Jovana Filipović Reditelj: Ivan Pecikoza.

Darosava, kraj Aranđelovca, se od kraja Drugog svetskog rata zvala Partizani. A onda joj je, 2002. vraćeno njeno lepo ime. U tim krugovima oduzimanja i vraćanja, ne samo imena, neke se stvari i priče zaborave, ali ove, o Jevremu, o Iliji, o Tomićima, pa i o Kulu Perišiću, čuvenom moto-takmičaru, ipak - neće.... Potrudili su se Darosavci, da se, poput davnašnjeg dozivanja Dare i Save, po čemu selo dobi ime, i danas dozivaju sa celim svetom. Tu darosavsku priču, u čijoj su osnovi istrajnost, hrabrost i znanje, na svoj način, uskoro će proneti i Kule do Vladivostoka, putem dugim 30 000 kilometara. Ali, pre nego što sa tog putešestvija dugog 2,5 meseca nastane dokumentarni film, Darosavu smo posetili da bismo govorili o onim čestitim ljudima koji su je razvijali i gradili. Početkom dvadesetog veka, neki od njih su ovde počeli svoje poslovne, političke, državničke karijere i uspeli da stvore nešto dobro, i to ne samo za sebe. Nedugo potom, okolnosti su se toliko i tako promenile, da je sve učinjeno, dobilo obrise i tumačenja kakvih se danas, ondašnji prosuditelji mogu samo stideti. A svi oni dobri ljudi Darosave, darovima koje su dali, zauzeli su svoje mesto u letopisima ovoga kraja. Ko ih čita, znaće. I još nešto, važno - ne čita se prošlost samo zbog njih, bivših, dobrih i važnih – čitajmo i pamtimo zbog nas i sopstvenog traga koji ćemo ostaviti. Urednik: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damljanović.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.Uz ovaj, najpopularniji porodični kviz, gledaoci navijajući za svoje favorite ujedno proveravaju i svoje znanje....

Specijalni gost ovog izdanja igranog TV programa Veselo veče“, biće bard panonske šansone - Zvonko Bogdan.... Povodom 100 godina trajanja i uspeha Radio Beograda, u produkciji Radio-televizije Srbije kreiran je novi igrani TV format Zabavnog programa, posvećen bogatoj istoriji najstarijeg elektronskog medija na Balkanu i najlepšoj narodnoj muzici. Uz podsećanje na najveće hitove Zvonka Bogdana, saznaćemo i zanimljive, manje poznate podatke iz karijere ovog umetnika.. Govorio je o razvoju svoje karijere i doprinosu Radio Beograda njegovim profesionalnim uspesima, o starim orkestrima Radio Beograda i Radio Novog Sada, kao i o ljudima od kojih je naučio da muziku i gleda, ne samo da je sluša... Naravno, Zvonko je govorio i o svojim velikim hobijima ljubavima - konjima i golubovima. Zato je, kod ton majstora Mome u studiju, u sred emisije Veselo veče otpevao ceo splet legendarnih pesama o konjima: Već odavno spremam svog mrkova, Kada padne prvi sneg, Do dva konja a obadva vrana i druge... U emisiji pevaju: Zvonko Bogdan, Halid Bešlić i grupa Legende, Anđelka Govedarović, Vesna Dimić, Nemanja Nikolić, a prikazaćemo i arhivske snimke glavnog gosta emisije, ovekovečene u Programskom arhivu RTS-a. Scenario: Semir Gicić Muzički urednici emisije: Jovana Dukić i Dušan Šukletović Scenograf: Mirjana Adrejević Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Reditelj: Petar Stanojlović.

Tokom napada na američku bazu u Libiji, jedinica za obezbeđenje pokušava da se izbori sa opštim haosom. (13 Hours: The Secret Soldiers of Benghazi, 2016.)... Libija, 2012. godine. CIA ima nezvaničnu bazu u Bengaziju, a grupa plaćenika, nekadašnjih vojnika, tamošnje je obezbeđenje. Gadafijev režim je pao i u državi je bezvlašće, klima je napeta, slabo kontrolisane naoružane grupe su svuda po gradu. Američki ambasador u Libiji dolazi u posetu i odseda nedaleko od baze CIA, gde ga napadnu dobro naoružani militanti. Jedini sposobni da ga izvuku jesu plaćenici... Uloge: DŽon Krasinski, Pablo Šrajber, DŽejms Bedž Dejl Režija: Majkl Bej.

Mladić se vraća u veliki grad nasuprot stavu svog oca, gde zapada u kockarske dugove i zbog njih bude ubijen. (Beyond the Law, 2019.)... Frenk, otac ubijenog mladića, želi da se osveti, dok na slučaju radi detektiv Rej Mans. Vesti o ubistvu brzo dolaze do šefa podzemlja, Avgustina Fina Adera, koji saznaje da je Frenk bio policajac i da ima reputaciju vrlo opasnog. Detektivu Mansu korupcija nije strana, radeći kao doušnik za Adera. Besan zbog ubistva policajčevog sina i ugroženosti mafijaških poslova, Ader dolazi u sukob sa delovima svoje bande, znajući da će morati da se suoči sa problemima više ljudi umešanih u slučaj. Uloge: Stiven Sigal, Di Em Eks, DŽoni Mezner Režija: DŽejms Kalen Bresak.