...

4. epizoda: Mošti Svetog Luke i krađa... Lav je pokraden! Nestale su mu figure iz igrice koju igra. Ali kako objasniti Vuki i ujka Labudu koliko je to loše, kad oni u jednom kovčegu skrivaju ukradene mošti svetog Luke?! U novoj epizodi serije Muke jednog Lava ujka Labud i Vuka pokušaće da objasne Lavu da je krađa u srednjem veku imala drugačiji smisao i značenje. Naročito ako se radilo o krađi moštiju svetitelja. Obezbediti prisustvo moštiju sveca u nekom gradu, značilo je obezbediti zaštitu od svih nedaća – bilo da je u pitanju bolest ili rat. Tako je za srednjovekovno stanovništvo cilj opravdavao postupak, a cilj je bio obezbediti svog zaštitnika, pa makar ga i ukrali. Ujka Labud i Vuka će ispričati priču o tome kako su mošti Svetog Luke dospele u poslednju srpsku despotovinu Smederevo ali i o tome šta se dešavalo sa moštima nekih drugih svetaca. Uloge: Vuka - Lenka Petrović Lav - Dragan Sekulić Ujka Labud – Zoran Ćosić Venecijanac – Nikola Stanković Arabljanin – Dragan Petrović Scenario: Kristina Đuković i Marko Pištalo Kompozitori: Bend ljubičice Reditelj: Milica Soldatović Mikić Urednik: Blaženka Bijelić Direktor fotografije: Marko Mikić Montažer: Bojan Filipović Tonska obrada: Nebojša Dragićević Animacija: Miloš Gojković Kostimograf: Natalija Lukić Scenograf: Igor Bojović Producent: Dragana Bogdanović.

4. Stanovnici bašte - Zdravo udruženje... Četvrta epizoda treće sezone dečijeg serijala Uprirodise Stanovnici bašte (zdravo udruženje) nas upoznaje sa jednom, za baštarenje posebno značajnom, grupom živih bića. Uspešna bašta ne može da se zamisli bez sitnih stvorenja koja na prvi pogled ni ne primećujemo. Bakterije koje razlažu đubrivo, insekti koji oprašuju biljke, gljive i gliste, svi zajedno čine jedan tim koji omogućava da bašta donosi željenje plodove. U ovoj epizodi deca nam predstavljaju neka od tih korisnih stvorenja. Treća sezona serijala Uprirodise nastala je u produkciji Zanatsko filmske zajednice iz Novog Sada uz podršku Logineko.

Kroz emisiju Savremeni profil mladih želimo da predstavimo ključne teme vezane za današnje adolescente, odnosno omladinu starosne dobi od 15 do 25 godine.... Tu smo da pohvalimo trud i zalaganje određenog nastavnog osoblja, da govorimo o mentalnom zdravlju omladine, obrazovanju, nedostatku motivacije, uticaju porodice, vaspitanju, životnim vrednostima i prvom susretu sa poslovnim okruženjem nakon završenih studija. Ovim serijalom želimo da ukažemo na promene koje su se desile kod mladih u poslednjim godinama. Te promene, odnose se pre svega na navike, vrednosti koje cene, ciljeve kojima teže. U serijal su osim stručnjaka iz različitih naučnih disciplina, zastupljene i javne ličnosti, influenseri, ali i deca (đaci i studenti) koji iz svog ugla govore o određenim temama. U okviru svake epizode, zastupljen je i skeč u formi video bloga, s obzirom na to da je danas ne samo način današnje komunikacije, već i socijalizacije. Glumica u skladu sa temom epizode virtuelnim putem, predstavlja sve izazove sa kojima se susreće tokom odrastanja. U drugoj epizodi emisije, akcenat je na obrazovanju. Ističemo pozitivne primere našeg obrazovnog sistema, ali i govorimo o različitim međunarodnim istraživanjima koja predstavljaju merilo dobrog obrazovanja. Šta je dobro, a šta se može menjati? U epizodi govore stručnjaci, profesori, studenti i đaci. Autor i voditelj, Jovana Arsenović Urednik, Zoran Živković Reditelj, Aleksandar Jovan Krstić.

Narodni poslanik i državni savetnik, profesor i ministar prosvete, kraljev prijatelj i bibliotekar, Dobroslav Dobra Ružić pripada onim generacijama mladih, željnih znanja, a privrženih svojoj domovini, koji su krajem 19. veka odlazili u svet, školovali se i vraćali kao profesori, lekari, naučnici, književnici...... Dobra je rođen 1854. godine u Čačku, gimnaziju je učio u Beogradu i Novom Sadu, a u Minhenu, Lajpcigu i Jeni studirao prirodne nauke. Bio je privržen dinastiji Karađorđevića i zbog svojih uverenja nekoliko puta robijao, a sasvim slučajno, na početku Prvog svetskog rata, pronašao zagubljeno Miroslavljevo jevanđelje. Ali, Dobrina biografija obiluje i drugim, važnim detaljima: on je bio pedagog izuzetnih dometa, kreator obrazovnih metoda, čvrsto uveren u moć nauke i pozitivističku filizofiju, deo onog sjajnog naraštaja školovanog u Cirihu, Minhenu i Jeni, a u političkom usmerenju dosledan i žestok u odbrani svojih stavova. I da ništa više i drugo nije uradio, Dobra bi bio u povorci zaslužnih za kulturu srpskog naroda, kao onaj, koji je u ta teška i smutna vremena, pronašao i prepoznao najstariji srpski ćirilički rukopis. Urednik serijala: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damljanović.

Umetnici koji menjaju staništa i deluju na međunarodnoj sceni, neretko su izloženi riziku da njihovo stvaralaštvo, u sredinama gde su živeli i radili, ali i u njihovom domicilnom okruženju, bude skrajnuto ili zaboravljeno. Takav je slučaj bio i sa stvaralaštvom dve izuzetne vizuelne umetnice – Mire Brtke i Milene Čubraković.... Retrospektivna izložba Mire Brtke, koja je pod naslovom Refleksije, u proleće 2021. godine priređena u Muzeja grada Beograda, otvorila je novo poglavlj,e kada je reč o vrednovanju i poziciji ove svestrane umetnice, čiji su život i stvaralaštvo podjednko vezani za prostor Italije, kao i Jugoslavije i Srbije. No, videćemo, ova izložba pokrenula je i niz međunarodnih inicijativa. S druge strane, krajem 2022. godine u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović“ u Čačku priređena je izložba Milene Čubraković, koja je obuhvatala slike, crteže i kolaže nastale u širokom vremenskom luku od njenog formativnog perioda 50-ih godina 20. veka, pa sve do smrti 2004. godine, što je do sada najobimnije predstavljanje njenog stvaralaštva u Srbiji. Iste, 1959. godine, kada i Mira Brtka, Čubraković se nastanjuje u Rimu, gde ostvaruje zapaženu karijeru, a njena dela deo su kolekcije ugledne Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti u Rimu. Obe umetnice, opredeljene za radikalnu apstrakciju, bile su članice međunarodne umetničke grupe Iluminasion, i imale značajne uloge u tokvima i formiranju italijanskih novih tendencija u umetnosti 60-ih godina 20. veka. Repozicioniranje stvaralaštva Mire Brtke, kao i Milene Čubraković, bilo je polazana tačka istraživanja koje je, na inicijaticu Fondacije Mira Brtka, dovelo do ideje o rekonstrukciji tri značajne grupne međunarodne izložbe, održane u Italiji 60-ih godina 20. veka, koje su otvarale nove umetničke tokove. Izložbom naslovljenom Nove tendencije 60-ih – 10 umetnika koji su činili umetničku scenu u Italiji 60-ih godina prošlog veka“, koju su Fondacija Mira Brtka i Galerija Arte organizovale u galeriji beogradskog Studentskog kulturnog centra, u decembru minule godine, načinjena je delimična rekonstrukcija ovih izložbi, na osnovu radova Japanaca Nabuja Abea i Šua Takahašija, Nemca Alda Šmida, Turkinje Genđaj Kaspači, Amerikanke Marše Hafif, Italijana Bruna Kontea, Paola Patelija, Antonia Frankinija, kao i naše dve umetnice. Izložba u beogradskom Studentskom kulturnom centru, kao i dvojezično monografsko izdanje Tokovi novih tendencija u Italiji“ segmenti suinicijalne etape istraživanja o delovanju ovih umetnika unutar italijanske likovne scene 60-ih godina proteklog veka,koje je prevashodno zasnovano na ostavštini Mitre Brtke. Ovaj jedinstveni međunardoni poduhvat ujedno jeste i svojevrsna priprema i najava retrospektivne izložbe Mire Brtke koja bi ove godine trebalo da bude održana u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu. U emisiji govore: Julka Marinković, kustoskinja u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović“ u Čačku, kao i članovi međunarodnog Naučnog saveta Fondacije Mira Brtka: prof. Franko Purini, arhitekta, dr Ludovika Rosi Purini, menadžerka u kulturi, dr Anđelo Bukareli, vizuelni umetnik i likovni kritičar, i istoričari umetnosti prof. dr Ješa Denegri, Sava Stepanov, i Miroslav Rodić, koosnivač Fondacije Mira Brtka. Urednik i autor emisije: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra.

21. televizijsku sezonu kontinuiranog emitovanja emisije Bunt zaključujemo izdanjem koje smo posvetili predstojećim letnjim muzičkim festivalima i jedinstvenoj nagradi za učesnike Bunt rok festivala- Bunt rok turneji, na koju kreću naši pobednici.... Pred nama je 10 festivala - od Beogradskog Bir festa u junu do festivala Dok en ritam, u septembru. Svaki je različit, jedinstven i nova prilika za prvoplasirane na Bunt rok festivalu da se predstave, dokažu i afirmišu ali i da stvore dragocene kontakte, koja im mogu biti od velike pomoći u razvoju i pozicioniranju na muzičkoj sceni. Posebno ćemo se osvrnuti na Arsenal fest, o kojem su govorili direktor festivala Zoran Vulović Vule i Maja Cvetković, iz grupe E-play. Arsenal fest traje od 2011. godine i svakim izdanjem kontinuirano nadmašuje prethodno - na radost sve brojnije publike i svih učesnika. Ime je dobio po mestu održavanja Kneževom arsenalu, kolevci industrije moderne srpske države. Ovoga puta, u Kragujevac stiže holivudska zvezda Kianu Rivs, sa svojim rok bendom Dogstar. Uz muzičke festivale, osvrćemo se i na Gastrofest koji će se održati u Dorćol placu 15. i 16. juna o kome će govoriti  Daniel Jovanović. Osim informacija o programima predstojećih letnjih muzičkih festivala, novinarski tim emisije Bunt predočiće vam i razloge zbog kojih vredi posetiti: Beogradski Bir Fest, Evergrin Fest, Arsenal fest, Sajeta, Rok vilidž, Malom festival, Velikogradištanska gitarijada, Bedem fest, Koncert na Zidiću Doma omladine Beograda, Hercegnovski strip festival i festival Dok en ritam. Izveštaje sa Bunt rok turneje i pomenutih festivala, donosimo vam na jesen, uoči početka nove 22. TV sezone emisije Bunt.  Novinari: Vukašin Janjić i Nikola Sabovljević Autor emisije Bunt: Branka Glavonjić.