Dokumentarni film ,,Ko je uništio Rimsko carstvo?“ pruža nam uvid u iznenađujuća naučna istraživanja koja ukazuju da su klimatske promene i pandemije bile mogući razlog urušavanja jedne od najmoćnijih imperija u istoriji čovečanstva.... Rimsko carstvo je pretrpelo, još od 165. godine nove ere, tri pandemije koje su se istovremeno pojavile. Na te pojave nadovezao se period u kom je temperatura globalno pala za čak tri stepena celzijusa, što je izazvalo velike socijalne i vojne krize. Klimatski izazvana velika migracija naroda, u Evropu je dovela i ratnički nastrojeno nomadsko pleme Huna, čime je dodatno oslabljeno već uzdrmano cerstvo. Nekoliko vekova kasnije, kataklizmična vulkanska erupcija izaziva veliki pad temperature, a sve to prati epidemija bubonske kuge. Uz pomoć arheoloških iskopavanja i naučnih analiza, eksperti za ovu temu otkrivaju dokaze o velikom socijalnom krahu koji se podudarao sa napuštanjem gradskih sredina i prekidom rada trgovačkih kanala. Svi ovi događaji bacaju novo svetlo na kompleksno pitanje o razlozima pada Rimskog carstva.      Repriza , 116. jun u 00:11 i 08:07.

Emisija ,,Volim klasiku“ promoviše klasičnu muziku i mlade talente, a u njoj nastupaju i poznati solisti, vokalni i instrumentalni ansambli i veliki orkestri. Ovoga puta gudački orkestar ,,Kamerata Novi Sad“. Ovaj izuzetan ansambl izvodiće kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog i Astora Pjacole, a sa njim će nastupiti i solisti - austrijski violinista Benjamin Cirfogel, violončelista i umetnički rukovodilac Markom Miletić i violista Jožef Bisak.... Uz podršku Kamerate Novi Sad predstaviće se i mlada violinistkinja Hana Skeledžija. Takođe, biće emitovan intervju sa dirigentom Aleksandrom Markovićem, koji ima bogatu međunarodnu karijeru, a u Kolarčevoj zadužbini je dirigovao Simfonijskim orkestrom RTS-a na koncertu pod nazivom ,,Priče sa Orijenta“.   Urednik emisije: Silvana Grujić Voditelji: Silvana Grujić i Aleksandar Peković Reditelj: Petar Stanojlović     Repriza , 16. jun u 02:45 i 10:40.

Viktor Lazić je srpski putopisac, advokat i doktorand kineskog prava, poliglota i ovlašćeni prevodilac, licencirani turistički vodič, ambasador Srpskog bibliofilskog društva, spoljni saradnik Geografskog instituta ,,Jovan Cvijić” SANU, filatelista i numizmatičar....   Lazić je naslednik dvesta godina duge tradicije porodične biblioteke ,,Lazić”, o čijoj sudbini govori u emisiji ,,Lični kosmos”, direktor Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti. Kao deveta generacija, biblioteku je nasledio kada je imao devet godina. Na svojim putovanjima najveći deo sredstava troši na nabavku knjiga i artefakata za biblioteku i muzej u Beogradu.   Kroz sve istorijske nedaće koje su porodicu Lazić sustizale, knjiga je ostajala na prvom mestu, na prelasku srpske vojske preko Albanije ili za vreme nemačke okupacije, u vreme oskudice i gladi, kada je nemački oficir bibliofil nudio ceo džak brašna za jednu knjigu.   Lazić je i avanturista i svetski putnik. Do sada je obišao 90 zemalja na četiri kontinenta. Putuje sa minimumom finansijskih sredstava, često noći na otvorenom ili u kolima, postao je poznat po vožnji i noćenju u ruskom džipu lada niva. Sa putovanja donosi ono što će biti zanimljivo posetiocima Muzeja knjige u Beogradu: tibetanske molitvenike koji se okreću, velike skulpture - čuvare indijskog hrama koje je „posrbio” nadenuvši im srpska imena: Marko Kraljević, Banović Strahinja i Mali Radojica, molitvenik sa ukrasom od žada iz Mongolije, knjige u obliku lepeze, etiopske rukopisne knjige na ovčijoj koži.   Gledaoci će vidieti zbirku minijaturnih knjiga Nataše Ršumović, eksponate legata Tanje Kragujević, Vasilija Vujića, Pavla Vujisića, porodice Leko, predmete iz zbirke ,,Prvi srpski ustanak” i brojne neobične, vredne i zanimljive knjige i predmete. Urednik: Mirjana Bjelogrlić Direktor fotografije: Vasko Vasović Montažer: Miroslav Nikolov Repriza , 16. jun u 03:55 i 11:50.

Između izgnanstava i lutanja, put Harvija Kajtela oduvek je bio vrludav: pridružio se marincima, pa je zatim postao najveća nada Novog Holivuda, pre nego što je iz njega gotovo prognan.... Bio je zaboravljen i izgubljen, ali se specijalizuje za sporedne uloge, daleko od svojih prvih filmova, koji su toliko obećavali. Zahvaljujući takvim izborima i nepokolebljivosti duha, Kajtel napokon nakon mnogo godina dobija priznanje. Tek u 54. godini postaje cenjen glumac kakav je oduvek maštao da će biti i konačno dolazi na nivo da sam bira uloge, počev od onih koje mu nude veliki režiseri do umetničkih i nezavisnih projekata koje podržava i kao producent. Repriza , 16. jun u 04:25 i 12:20.