Snimak koncerta održanog 10. januara prošle godine u Kolarčevoj zadužbini....   Nastupio je jedan od naših najrenomiranijih pevača, tenor Zoran Todorović, koji svoju karijeru već dugo sa uspehom gradi na inostranim scenama. Kamerni ansambl 13 gudača predvodio je Srđan Sretenović, a specijalna gošća je bila Sanja Anastasia mecosopran. U prvom delu koncertne večeri, izvedeni su odabrani odlomci iz dela Pučinija, Vivaldija i Ramoa. Repriza , 21.maj u 00:06 i 08:02.

Pravda je cilj, a pravo način da se stigne do cilja, kaže Tibor Varadi, pravnik. Iako to lepo zvuči, i u pravu postoje nesavršenosti, što, usled pogrešno postavljenih pravnih normi, može značiti gubitak poverenja u pravni sistem.... Pred pojedinim pravnicima kroz istoriju nalazilo se pitanje da li biti uz režim. Međutim, takav izbor je uvek bio pogrešan. Pravo danas zadire u sve pore života običnog čoveka i odnose država na globalnom nivou, a pravne norme su stigle i u svemir. Repriza , 21. maj u 01:15 i 09:10.

Šesnaesta epizoda: Žići se stalno kvari kamion. Čuje na radiju da su se na putevima pojavili drumski razbojnici.... Bez obzira na to upozorenje, Žića se zaustavi na putu ne bi li pružio pomoć ljudima koji su u pokvarenom kombiju. On prepozna putnike iz kombija - to su članovi grupe Zauvek mladi. Žića primi u kamion članove grupe Zauvek mladi, iako mu je Baja to izričito zabranio, jer kada je sam u kamionu laka je meta prestupnicima. Baja je izašao iz bolnice. Krenuo je sa Đerom na oporavak u banju. Auto im se pokvari na putu, pa njih dvoje odu kod Đerine tetke. Prema scenariju Gordana Mihića Kamiondžije d.o.o. režirao je Filip Čolović, a glavne uloge u šesnaestoj epizodi igraju Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Paulina Manov, Branislav Zeremski, Jelena Stupljanin, Danina Jeftić, Vlasta Velisavljević i Jova Radovanović. Repriza , 21. maj u 02:15 i 10:10.

Uoči Vaskrsa, zahvaljujući ljubaznosti vladike timočkog Ilariona, gledaoci će imati priliku da vide kako izgleda jedan dan u manastirima Bukovo i Vratna.... Ali, biće predstavljena i dva važna događaja koja su obeležila dane uoči Vaskrsa. Naime, u toku reparacije živopisa u crkvi Sv. Nikole u manastiru Bukovo, na kojima su bile freske iz 1902. godine, ispod tog sloja pojavile su se srednjevekovne freske i gledaoci će imati priliku da vide kako izgledaju u toku rekonstrukcije, a iguman Kozma svedoči o ushićenju kada se prvi lik pojavio i kako je na osnovu dela lica odmah bilo jasno da je reč o svetom Jovanu Zlatoustu. Uz to, u manastir Bukovo su posle 120 godina vraćene slike za koje se mislilo da su zauvek izgubljene. Reč je o delima slikara Rafaila Momčilovića na kojima su naslikane autohtone vrste grožđa iz ovog kraja za potrebe međunarodnog sajma vina u Parizu. Slike nikada nisu stigle tamo i izgubio im se svaki trag. Tako je bilo do nedavno kada je dr Gordana Popović, stručnjak u Evropskoj komisiji u Briselu, na jednoj aukciji videla te slike i kupila ih, da bi tek onda otkrila da su nastale u njenom rodnom Negotinu. I ne samo to nego u manastiru u kome su joj roditelji venčani, a najstariji sin kršten i da je slikar koji ih je uradio kanonizovan od strane SrpskePravoslavne Crkve zbog mučeničke smrti, i da se sveti Rafail obeležava 3. septembra, koji je datum njenog rođenja. Slike su posle tog dugog putovanja donete na mesto gde su i nastale i posetioci manastira Bukovo će moći da ih vide u nekom narednom periodu. U manastiru Vratna dočekala nas je monahinja Anastasija uz zanimljivu priču kako je grad zamenila prirodom i zasadila polja lavande u kojima sada uživaju svi posetioci ovog manastira. Takođe, kako se i sa kojim sve poteškoćama susrela u manastirskom životu, a gledaocima će vladika timočki Ilarion čestitati praznik uz tradicionalni pozdrav Hristos vaskrese. Autor Tanja Peternek Aleksić  Repriza , 21. maj u 04:35 i 12:30.

U povodu sto pedeset godina od predaje ključeva gradova knezu Mihalu Obrenoviću III 6/19. aprila 1867, danas se postavlja pitanje uloge i dometa njegove politike u srpskoj savremenoj istoriji. Da li je knez Mihailo bio jedan od najvećih vladara koje je Srbija imala? Zbog čega je on i danas simbol moderne Srbije, iako je u svoje vreme važio za autokratu? Da li znamo da je istovremeno bio i veliki nacionalista i zagovornik jugoslovenske ideje? Kako se odnosimo prema načelu kojim se rukovodio u politici: Zakon je najviša volja u Srbiji, i prema činjenici da je po stupanju na presto doneo Akt o pomirenju političkih protivnika?... Da li znamo da je prvi organizovao narodnu vojsku, a ustavnim zakonima o Narodnoj skupštini i Državnom savetu - Srbiji za nepunih osam godina, koliko je bio na njenom čelu, otvorio put ka nezavisnosti i demokratiji? I da je za njegove vlasti Licej prerastao u Veliku školu, na kojoj je tada osnovan Tehnički fakultet i započet prvi urbanistički premer grada Beograda? I da je doneo Propis o držanju javne licitacije za podizanje novih i opravku starih građevina? I da je formiranjem Odbora položio kamen temeljac Narodnom pozorištu i doneo Zakon o tipskom zidanju crkava, baš kao i Uredbu o jednoobraznom izgledu mehana? A da je simbolična predaja ključeva, aprila 1867, iz ruku poslednjeg beogradskog muhafisa, utrla put obnovi srpske državnosti? U emisiji učestvuju: istoričari, akademik Vasilije Krestć, dr Bojana Miljković Katić, dr Jelena Paunović Štermenski, pravnik dr Dragoljub Popović i istoričar umetnosti dr Nenad Makuljević. Kroz emisiju vodi glumac Mihailo Lađevac. Urednik i scenarista je Nevena Todorović Reditelj je Ivana Stivens   Repriza , 21. maj u 04:09 i 12:04.