Dokumentarna emisija Maglič“ posvećena je jednoj od najočuvanijih i najlepših tvrđava ili zamkova u srednjovekovnoj Srbiji.... Tvrđava Maglič je udaljena 20 km od Kraljeva. Smeštena je na visokoj steni nad kojom su se nadvili obronci planine Stolovi. Jednom stranom je okrenuta Kopaoniku, a drugom Goliji. Sa tvrđave koja se kao svetionik izdiže iznad klisure, pruža se najlepši pogled na reku Ibar koja u podnožju gradi strmu i živopisnu klisuru koju narod ovog kraja zove Dolina kraljeva, Dolina vekova ili Dolina jorgovana. Kroz klisuru vodi put ka Staroj Raškoj i nemanjićkim zadužbinama, do: Studenice, Gradca, Đurđevih stupova, Starog Rasa, Sopoćana i Jeleča, put kojim vekovima prolaze karavani povezujući dolinu Morave sa Kosovom. Emisija je pokušaj da zavirimo u davnu prošlost i otkrijemo ko je prvi gradio na Magliču, kada je podignuta tvrđava kakvu danas vidimo, ko je bio njen graditelj i onovitelj, kakva je bila uloga arhiepiskopa Danila II u životu Magliča, šta su pokazala višedecenijska istraživanja koja sprovode stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Narodnog muzeja iz Kraljeva. U emisiji se prisećamo i prve obnove tvrđave sedamdesetih godina 20. veka, meštana koji su pomagali njenu obnovu i predstavljamo mlade volontere Kulturnog centra Magličgrad“ koji svojim aktivnostima pomažu i čuvaju tvrđavu od zaborava. Zaslugom volontera koji skelom na svaka dva sata prevoze putnike preko reke, jer je viseći most odavno srušen, moguće je danas stići do tvrđave. U emisiji učestvuju: dr Tatjana Mihailović, arheolog, Marija Aleksić Čevrljaković, arheolog, Goran Kužić, arhitekta, Nemanja Trifunović, istoričar, Jovo Ćirica, meštanin i Miloš Sretenović iz Volonterskog centra Magličgrad“. Autor i urednik: Svetlana Ilić     Repriza , 13. jun u 01:00 i 08:55.

Serija “Kamiondžije d. o. o.” počela je slučajnim susretom Žiće, bivšeg šofera, a potom bibliotekara u maloj seoskoj školi u okolini Uba - i Baje, vozača autobusa u gradskom saobraćajnom preduzeću u Ubu. Taj susret je u potpunosti izmenio njihove živote. NJihove avanture, u novoj sezoni serije “Kamiondžije d. o. o.”, počinju tako što oni sve teže dolaze do novca prevozeći robu. Procene da je isplativije da se bave prevozom gasterbajtera, pa odluče da idu na časove nemačkog jezika. Planove im pokvari kazna koja je usledila nakon njihove vožnje u pijanom stanju...... Žića i Baja imaju novi plan za posao. Žele da se bave prevozom ljudi, ali još uvek nemaju dozvolu za to. Prilikom jednog angažmana za cirkus, Žića i Baja se igraju sa majmunom Punišom. U cirkusu, Žića čuje da vračara Mirođija za tri hiljade dinara otkriva budućnost. Žića ode kod vračare. Mirođija traži da kod nje dođe i Baja, koji se protivi toj ideji. Baja ipak dođe kod Mirođije. Ona kaže Baji da on nikad ništa neće da zaradi i da će imati dete, a Žići saopšti da će uskoro doći u posed nečega što ima milionsku vrednost... Repriza , 13. jun u 01:55 i 09:50.

Zbog čega misli da je vreme u kome živimo vreme neosvešćenih masa? Koliko je aktuelna Šekspirova misao da je ,,pakao prazan a da su svi đavoli ovde”? Kako u njegovom pisanju unutrašnji svet postaje spoljašnji svet i obrnuto, samo su neke od tema o kojima govori austrijski pisac Peter Handke u ekskluzivnom razgovoru sa Nedom Valčić Lazović, u svojoj kući u Šavilu kraj Pariza, samo nekoliko dana posle uručenja Nobelove nagrade za književnost u decembru 2019.... Krajem osamdesetih bio je jedan od retkih, ako ne i jedini evropski intelektualac koji je ustao protiv razbijanja Jugoslavije. O Jugoslaviji i o Srbiji napisao je brojne knjige i putopisne eseje, uključujući i Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju, zbog koje će 1996. u zapadnim medijima biti pokrenuta prava hajka na pisca, čiji eho odjekuje do danas. Jugoslovenskim temama bavio se, između ostalih, i u delima Ponavljanje, Moja godina u Ničijoj uvali, Pitajući u suzama o bombardovanju SR Jugoslavije, Vožnja čunom ili Komad za film o ratu iz 1999, Moravska noć... Opus Petera Handkea ima preko devedeset naslova - pozorišnih komada, romana, eseja, poezije, filmova... Za svoju književnost dobio je sve nagrade koje jedan pisac može da dobije - sve do one najveće - Nobelove nagrade, koja mu je dodeljena nekoliko dana nakon njegovog 77. rođendana, 10. decembra 2019. godine.   Urednik i autor Neda Valčić Lazović   Repriza , 13. jun u 03:20 i 11:15.