Kažu da je život igra, da ko ne riskira - taj ne profitira, govori se i da ko nema sreće u ljubavi, ima u kocki... Ali, na kraju, je li sreća stanje duha, pre nego događaji?... Dosada, lak novac, nada za iznenadnim preokretom na bolje u životu, želja da se smanji stres, potreba za takmičenjem i naivno igranje... Sve to ili samo ponešto nam donose igre na sreću. Mogu li nas one odvesti u loše stanje ili stanje depresije ili nam pak daju osećanje za postojanje dobre šanse.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.... Veliki je broj starih srpskih knjiga rasutih po celom svetu - od Jerusalima i Sinaja, preko Svete Gore i Hilandara do gradova širom Evrope. Čuvaju se u depoima inostranih muzeja, arhiva i biblioteka - u odgovarajućim uslovima ali ipak daleko od očiju javnosti. Godine 2009. Biblioteka srpske patrijaršije pokrenula je projekat Istraživanje i prikupljanje srpskih rukopisa u inostranim zbirkama. Do sada su pregledane i proučene zbirke starih rukopisa u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Tokom 2015. i 2016. godine vršena su istraživanja u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci u Beču, gde se čuva više od 160 srpskih srednjovekovnih rukopisa. Naučnu komisiju čine Zoran Nedeljković, upravnik Biblioteke srpske patrijaršije, profesori Univerziteta u Beogradu Branislav Todić, Zoran Rakić, Irena Špadijer, Zoran Ranković; upravnica Matice srpske Dušica Grbić i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije Vladan Trijić. Prvi put jedan naučni tim iz Srbije sistematski istražuje ovu zbirku u Beču, a važnosti ovog istraživanja doprinose srednjovekovni srpski rukopisi različite sadržine koji potiču iz svih srpskih krajeva i bogat su izvor za proučavanje istorije jezika i društveno-kulturnih kretanja Srba.

U ovoj epizodi Moje drage prijateljice nauke, Zorica Pantić nas upoznaje sa Bostonom, gradom u kome živi i radi. Kroz priče najistaknutijih ličnosti ovog grada, od gradonačelnika do direktora Instituta, saznajemo da je ovaj grad pun raznolikosti jedan od najstarijih u Americi, poznat kao kulturno žarište, centar visoke tehnologije, biotehnologije, medicinskih institucija, finansijske industrije i ekološke prosvećenosti.... Za Boston kažu da je prestonica visokog obrazovanja, o čemu svedoči četrdeset i pet univerziteta, fakulteta i viših škola.

Razvoj ličnosti počinje već u ranom detinjstvu, periodu najradikalnijeg i najuočljivijeg preobražaja u čovekovom životu. Serijal „Psihologija ranog detinjstva, kroz pet epizoda, bavi se tim najosetljivijim periodom u kom se uspostavlja temelj buduće odrasle ličnosti. Koliko je za detetovo sazrevanje važan pravilan odnos s roditeljima i okolinom? Šta su nam donele, a šta najnežnijim godinama oduzimaju nove tehnologije? Kako se igraju didaktičke igre? Autorka serijala je Katarina Šarović...

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.... Ovakve tvrdnje, od kojih nas deli samo par klikova na internet pretraživačima, nauka nije potvrdila. Među njima ima i opasnih. Zablude umeju da uzmu danak- u zdravlju, međuljudskim odnosima, novcu. Neke od njih raskrinkavamo uz pomoć dr Zorana Vujčića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Spasoja i Stanoja Hemića, velikih obožavaoca istine i interneta.

Poznata izreka glasi: Ako izabereš posao koji voliš - nećeš raditi ni dana u životu. Zato je bitno napraviti pravi izbor - od srednje škole i fakulteta, preko prvog posla, pa do uspešne karijere koja će nas ispunjavati. Ove nedelje u Studiju znanja govorimo o poslovnim perspektivama onih koji tek treba da prave te izbore, ali i onih malo iskusnijih, koji bi da unaprede biznis ideje shodno promenama na tržištu.... Ispred projekta Srbija inovira, koji za cilj ima podsticanje inovacioniih potencijala, dolazi nam Lazar Lekić, koji će nam objasniti kako ovaj projekat unapređuje našu privredu. Sa docentom Elektrotehničkog fakulteta, Draženom Draškovićem, razgovaramo o sajber bezbednosti, analizi podataka, i ostalim aktuelnostima iz IT sveta. Za one koji trenutno završavaju srednju školu ili fakultet i razmišljaju kako da dođu do prvog posla, napravili smo pregled mogućnosti koje nudi Infostud sa Milošem Turinskim. U drugom delu emisije razgovaramo sa psihološkinjom Majom Ćurić Dražić koja pomaže mladima da se usmere u profesionalnom smislu i profesorokom Marijanom Petrović uz koju saznajemo kako da razvijemo naše kompetencije u oblasti ekonomije. Maja će nam otkriti sa kojim se izazovima suočavaju mladi pri odabiru profesije, a Marijana nam govori na koji način je projekat Panacea dostupan mladima i zašto im može biti značajan. O tome koliko je izbor fakulteta važan u nizu odluka koje nas vode budućem zanimanju, odnosno koliko je i da li je fakultet ključ dobre poslovne perspektive, reći će Mila Miladinović, saradnica u nastavi na Fakultetu organizacionih nauka. Muzička gošća ove nedelje je Iva Pažin, i izvešće nam pesme Doli Parton, Bili Ajliš i grupe Inkubus. U prilozima naših novinara podsetićemo se koje su to profesije nastale ekspanzijom interneta, šta znači imati perskeptivu u oblasti humanistike i da li je digitalizacija nužnost kojoj sve profesije moraju podleći, kao i do koje mere je spreman da ode mladi preduzetnik u ostvarivanju uspeha svoje još uvek nepostojeće kompanije.