U poslednjoj epizodi Fantastične planete istražuje se gde su limiti izdržljivosti ljudskog tela, gledaoci će upoznati malobrojni nomadski narod Moken, koji živi na moru između Mjanmara i Tajlanda.... Život u i na vodi promenio je njihov organizam tako da oni mogu da provedu i do deset minuta pod vodom nakon samo jednog udaha. Takođe, njihove oči pod vodom ne vide mutno kao bilo koje druge ljudske, već potpuno bistro, što im pomaže da love ribu i ljuskare od kojih žive. Mokeni najveći deo života žive na čamcu, na kojem se rađaju, žive i umiru. Ipak, nakon cunamija iz 2004. koji je desetkovao njihovu populaciju, Mokeni počinju da grade prve kolibe sa betonskom osnovom na malenim ostrvima u Andamanskom moru. Nakon Dalekog istoka, Vladimir Banić putuje u Izrael, gde Fantastična planeta dobija retku priliku da snima žensku borbenu jedinicu izraelske vojske. Banić zatim razgovara sa Ran Nakašom, instruktorom Krav Mage i bokserskim šampionom, koji je pomoću ove dve veštine obučava izraelske specijalce. Nakaš objašnjava Baniću kakve je neverovatne stvari primetio i kod svoji polaznika, ali i na sopstvenom telu. Na kraju, za Fantastičnu planetu govori nekadašnji komandos izraelske vojske koji je u Jom Kipurskom ratu zarobljen. U svom emotivnom intervjuu poverava Baniću kako su mu izgledali dani koje je proveo u zarobljeništvu u Egiptu. Na kraju, Banić sezonu Fantastične planete završava u Sloveniji. Tamo pokušava da sazna kakve veze ima čovečija ribica sa ljudskom vrstom i da li možemo u medicini ili farmaciji da iskoristimo znanja o njenom genomu koji je čak 150 puta komplikovaniji od našeg. Kako to biće živi i do 150 godina, a može da gladuje i celih deset. Posle Postojnske jame, Banić ide u visine, kod akrobata iz grupe Dunking Devils. Oni ne samo što moraju da poznaju granice svog već da dobro budu upoznati sa prostorom i kinetikom svakog drugog tela u svojoj grupi. Na kraju, granice ljudske izdržljivosti i toga kako stres može da utiče na čoveka, Banić saznaje od čoveka koji se ceo život bavio jednom od najtežih disciplina – politikom. On je bio poslanik, predsednik skupštine, premijer i predsednik u dva mandata. Neko kome je bavljenje ovim poslom uzelo zdravlje, ali dalo priliku da ostvari svoju najvišu ambiiciju – da vodi državu. Borut Pahor, sada penzioner, priča koliko je teško biti na onoj strani glasačkog listića.

Samo na kanalu RTS Nauka pogledajte kako najbolji dizajneri i arhitekte uređuju urbane celine, redefinišu kvartove, koriste nove vrste stakla i razvoj tehnologije da bi oplemenili naš životni prostor.... Kako se koriste prirodni materijali i kolorit na Haitiju? Da li je i danas nemoguće sprovesti svoje zamisli bez dobrih zanatlija, pogledajte svakog petka u 18.30 na programu RTS Nauka.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Pregovaračka grupa 27 dobila je Skrining izveštaj za poglavlje 27 i poziv da podnese pregovaračku poziciju bez početnih merila.... U narednih 25 godina potrebno izgraditi oko 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Trenutno se u Srbiji nalazi 55 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je svega nekoliko u skladu sa standardima EU.

Ideje o odnosu i slika o sebi prolaze test realnosti u partnerskom odnosu. U traganju za potvrdom sebe kroz partnera, osoba može razviti specifičnu fantaziju da je baš ta osoba ona prava, sa kojom će moći sve što je želela.... Ova fantazija, iako nema dodira sa realnošću, kreira svakodnevnicu, usmerava ponašanja, odbacuje sve druge odnose, dužnosti i odgovornosti koje osoba ima, kako bi svoje vreme i snage usmerila na to da objekat pažnje i ljubavi zadrži pored sebe. Snaga i destruktivnost fantazije mogu imati osnovu u niskom samopouzdanju, iskrivljenoj slici o sebi ispunjenoj kritikom, iskustvu života u disfunkcionalnoj porodici. Ponašanja koja idu do granice nemogućnosti kontrole, ponekad osobu u potpunosti izoluju od drugih ljudi, dovedu do ugroženosti na profesionalnom i drugim poljima. Kao što postoji zavisnost od psihoaktivne supstance, a osoba koja je zavisna oseća psihičku zavisnost, isto tako u ovoj vrsti odnosa postoji osećaj da se osoba ne može napustiti, da je odnos isuviše važan i da bez obzira na njegovu toksičnost mora da opstane. Emocionalne veze u kojima postoji zlostavljanje imaju sličnu dinamiku. Zasnovane su na nesigurnostima oba partnera, konstantno prisutnom strahu, kojim se nesigurnost hrani. Kao posledica ovakvih ponašanja, partner u poziciji žrtve može imati povišenu anksioznost, strah, depresiju, javlja se izbegavanje socijalizacije, čak se mogu imati i crne ili suicidalne misli, izražavati samoprezir ili preplavljujući stid. Postoji povišen rizik od ulaska u štetnu upotrebu alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, promene su uočljive u poremećaju sna i apetitu. Dinamika nasilnog odnosa predstavlja kontinuirano traumatsko iskustvo. Zašto su partnerski odnosi tako komplikovani? Koje su najveće greške koje pravimo? Šta je zdav partnerski odnos i kako ga postići? Koliko nam i kako u tome nauka može pomoći? U emisiji nam o partnerskim odnosima govore mr Anđelka Jelčić specijalni pedagog i porodični psihoterapeut, dr Bojana Mladenović psihijatar i psihoterapeut i Ana Gligorić klinički psiholog.