Fantastična planeta kroz dve epizode putuje Meksikom, Španijom, Libanom i Holandijom istražujući gde je religiji mesto u današnjoj civilizaciji.... Vladimir Banić istražuje zašto je halucinogena smeša ajahuaska toliko popularna među Evropljanima i Amerikancima, naročito mladim. Da bi iz prve ruke saznao kako ona deluje na ljudsko telo, Banić odlazi u džunglu Jukatana gde prisustvuje obredu koji traje celu noć. Šaman i ostali učesnici u takozvanoj ceremoniji veruju da ispijanjem ajahuaske čovek vizijama ostvaruje direktnu vezu sa bogom, suočava se sa svojom savešću i prestaje da se boji smrti. Nakon ovog obreda, Fantastična planeta odlazi na drugi u Meksiku, a to je putovanje vizijama kroz korišćenje DMT-a, jedinjenja koje se pored ajahuaske nalazi i u žlezdama specifične vrste žabe. Nakon struganja sa nje, i sušenja, sluz se pretvara u kristale koje u Meksiku i dalje u Centralnoj i Južnoj Americi puše ostvarujući kratkotrajni, 15-minutni trans. Koliko je DMT opasan, naročito za one koji nisu psihički stabilni, Banić saznaje od psihologa i psihijatara u Kankunu, gde mnogi završavaju u bolnici, nekad nepopravljivo oboleli nakon uzimanja DMT-a. Neki takve seanse i ne prežive. Posle šamanizma kome se mladi sve više okreću ostavljajući tradicionalne religije, Banić putuje u Španiju, zemlju u kojoj je inkvizicija prestala sa progonom pre tačno 200 godina. Upoznaje njene posledice i kako su izgledala suđenja na gradskim trgovima. Ekipa Fantastične planete zatim putuje u provinciju Saragosa, u selo Trasmoz, jedino mesto koje je kao geografski pojam ekskomunicirala katolička crkva. U njemu i dan danas biraju vešticu godine. Posle veštičje rabote Banić ide u Kataloniju da upozna Kaganere, lokalne mladiće koji se u predstavama uoči Božića koje prikazuju rođenje Isusa Hrista, skrivaju iza staje zauzimajući pozu izbacivanja fecesa, ili kakenja. Kako je verovanje da ako katalonski seljak sopstvenom kakom đubri njivu, a onaj koji se skriva iza štale u kojoj je rođen Isus utiče da cela godina bude rodna, napravilo dobar posao za jednu katalonsku porodicu koja sada pravi figurice kaganera sa najrazličitijim likovima: od pape, preko Mik DŽegera do Novaka Đokovića. Na kraju, Banić odlazi u kriptu Sagrada Familije u koju se kamere gotovo nikad ne puštaju. Međutim Fantastična planeta za gledaoce RTS-a odatle donosi intervju sa čovekom koji predstavlja pokret koji traži da se Antonio Gaudi, arhitekta čiji je ceo životni rad bio posvećen bogu - proglasi za sveca. I objašnjava zašto je potrebno da u današnje vreme sveti budu proglašenim i oni koji nisu direktno deo crkvene hijerarhije.

Gledaoce kanala „RTS Nauka“ u ovoj epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” vodimo u daleku prošlost, kada su pre oko 4 do 6 miliona godina čovekovi preci živeli u šumama Afrike i počeli postepeno da se izdižu iz četvoronožnog položaja i da vežbaju dvonožni hod.... Novi položaj čoveku je omogućio da baca, hvata i drži predmete dok se kreće, da više dodiruje i istražuje. Promena četvoronožnog hoda u dvonožni uzrokovao je raznolike anatomske promene, ali i dramatično podstakao razvoj njegovog mozga. A veliki mozak traži veliku glavu. U epizodi „Rađanje čoveka odgovaramo na pitanje - kako su male promene u ponašanju čovekovih predaka nakon miliona godina evolucije dovele do uzdizanja čoveka.

Jesmo li svojim današnjim načinom života potisnuli prirodu u drugi plan? Da li su naši automobili i kuće koje gradimo nepovratno uništili prirodna staništa i divlji svet koji se bori da opstane?... Kako pomoći prirodi i možemo li znanjem i naukom produžiti život vrstama koje nestaju pogledajte u serijalu „Divlji svet“.

Od ukupno 29.000 nevladinih organizacija koje su registrovane u našoj zemlji, njih oko 5 000 bavi se različitim aspektima zaštite životne sredine.... Gledaoci će moći da saznaju i kako deluju pripadnici najstarije ekološke organizacije na Balkanu, Pokreta gorana Srbije, koja je vlasnik najvećeg priznanja UN-a iz oblasti zaštite prirode.

Stiven Karpman, američki psihoterapeut, transakcioni analitičar i saradnik psihijatra i psihoanalitičara Erika Berna, svetsku slavu je stekao 1968. godine kada je definisao koncept Dramskog trougla, za analizu dinamike međuljudskih odnosa između uloga Žrtve, Progonioca i Spasioca.... Poznavanje ovog koncepta, kao jednog od najmoćnijih koncepata transakcione analize, veoma je dragoceno, jer nam pomaže da se bolje orijentišemo među ljudima, da uvidimo kako nas pozivaju da uđemo u različite uloge, i da to izbegnemo kada nam ne odgovara. U većini slučajeva kada razgovaramo, javljaju se razlike u mišljenju, stavovima, vrednostima, što može prouzrokovati konflikt među sagovornicima. Od nas zavisi da li će konflikt prouzrokovati svađu i raspravu ili će biti podsticaj za produbljivanje odnosa i bolju saradnju. Karpmanov dramski trougao postoji u svim strukturama, gotovo kod svih ljudi: porodici, prijateljstvu, partnerskim odnosima, među kolegama, u pomagačkim profesijama. Ulazak u Dramski trougao može biti jedna od profesionalnih zamki u pomagačkim profesijama. Razumevanje Karpmanovog dramskog trougla veoma je značajno za kvalitetniju uslugu klijentima, ali i u prevenciji i očuvanju mentalnog zdravlja pomagača. Na kraju interakcije svaka osoba završava u drugoj ulozi i tu počinje drama, jer ljudi preuzimaju uloge koje se menjaju kako razgovor odmiče. U Karpmanovom dramskom trouglu, rezultat je uvek negativan i svi su na gubitku. Gledajući emisiju saznajte da li se u Karpmanov dramski trougao ulazi igrom slučaja ili je neko zapravo takva osoba i po inerciji ulazi u igru sa svakim partnerom? Kako prepoznati pozive u destruktivne igre? Koja je Karpmanova formula sreće za život bez igara? Na temu Karpmanovog dramskog trougla u emisiji nam govore dr med. Aleksandra Bubera Ninić psihijatar i psihoterapeut, prof. dr Olivera Stanojlović Institut za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i MA Ivana Seratlić socijalna radnica i psihodramska savetnica.