Fantastična planeta kroz dve epizode putuje Meksikom, Španijom, Libanom i Holandijom istražujući gde je religiji mesto u današnjoj civilizaciji.... U prvoj epizodi, Vladimir Banić istražuje zašto je halucinogena smeša ajahuaska toliko popularna među Evropljanima i Amerikancima, naročito mladim. Da bi iz prve ruke saznao kako ona deluje na ljudsko telo, Banić odlazi u džunglu Jukatana gde prisustvuje obredu koji traje celu noć. Šaman i ostali učesnici u takozvanoj ceremoniji veruju da ispijanjem ajahuaske čovek vizijama ostvaruje direktnu vezu sa bogom, suočava se sa svojom savešću i prestaje da se boji smrti. Nakon ovog obreda, Fantastična planeta odlazi na drugi u Meksiku, a to je putovanje vizijama kroz korišćenje DMT-a, jedinjenja koje se pored ajahuaske nalazi i u žlezdama specifične vrste žabe. Nakon struganja sa nje, i sušenja, sluz se pretvara u kristale koje u Meksiku i dalje u Centralnoj i Južnoj Americi puše ostvarujući kratkotrajni, 15-minutni trans. Koliko je DMT opasan, naročito za one koji nisu psihički stabilni, Banić saznaje od psihologa i psihijatara u Kankunu, gde mnogi završavaju u bolnici, nekad nepopravljivo oboleli nakon uzimanja DMT-a. Neki takve seanse i ne prežive. Posle šamanizma kome se mladi sve više okreću ostavljajući tradicionalne religije, Banić putuje u Španiju, zemlju u kojoj je inkvizicija prestala sa progonom pre tačno 200 godina. Upoznaje njene posledice i kako su izgledala suđenja na gradskim trgovima. Ekipa Fantastične planete zatim putuje u provinciju Saragosa, u selo Trasmoz, jedino mesto koje je kao geografski pojam ekskomunicirala katolička crkva. U njemu i dan danas biraju vešticu godine. Posle veštičje rabote Banić ide u Kataloniju da upozna Kaganere, lokalne mladiće koji se u predstavama uoči Božića koje prikazuju rođenje Isusa Hrista, skrivaju iza staje zauzimajući pozu izbacivanja fecesa, ili kakenja. Kako je verovanje da ako katalonski seljak sopstvenom kakom đubri njivu, a onaj koji se skriva iza štale u kojoj je rođen Isus utiče da cela godina bude rodna, napravilo dobar posao za jednu katalonsku porodicu koja sada pravi figurice kaganera sa najrazličitijim likovima: od pape, preko Mik DŽegera do Novaka Đokovića. Na kraju, Banić odlazi u kriptu Sagrada Familije u koju se kamere gotovo nikad ne puštaju. Međutim Fantastična planeta za gledaoce RTS-a odatle donosi intervju sa čovekom koji predstavlja pokret koji traži da se Antonio Gaudi, arhitekta čiji je ceo životni rad bio posvećen bogu - proglasi za sveca. I objašnjava zašto je potrebno da u današnje vreme sveti budu proglašenim i oni koji nisu direktno deo crkvene hijerarhije.

Sve do pred kraj 19. veka, vukovi su bili jedan od najviših i široko rasprostranjenih predatora na većem delu planete, pa i u našim krajevima.... Gledaoce kanala „RTS Nauka u ovoj epizodi animiranog serijala Nauka kroz priče vodimo u nacionalni park Jeloustoun u kome su početkom 20. veka u okviru državnog programa istrebljeni svi visoki predatori, pa i vukovi. Tokom 70 godina koliko ih nije bilo na ovom velikom prostranstvu, ravnoteža ekosistema bila je veoma poremećena - nedostatak predatora na vrhu lanca doveo je do toga da oni niži, kao što su kojoti, zagospodare parkom, a onda se to odrazilo i na mnoge druge životinjske, ali i biljne vrste i dovelo do neslućenih i neželjenih promena.

Danas se čovečanstvo sve više suočava s potrebom za uštedom resursa, od električne energije do teritorije, a biometrija predlaže oponašanje ne samo prirodnih oblika, već i procesa i struktura pomoću kojih zgrada postaje aktivni deo prirodnog sveta, bez oduzimanja resursa, već naprotiv, njihovim dodavanjem.... Shvativši potrebu da budu bliže prirodi, arhitekte proučavaju mravinjake kako bi razumeli obrazac prirodne ventilacije. Krovovi, fasade, pa čak i zidovi kuća koriste se za uzgoj biljaka. Pozivamo vas da se upoznate sa najupečatljivijim projektima biometrijske arhitekture.

Britanski krajolik se drastično promenio poslednjih pedeset godina. Nestalo je samoniklo cveće, žbunje i drveće. Odomaćile su se nove i neobične biljke.... Priroda je u pokretu. Ja sam Kris Majers i uređujem vrtove. Volim da se motam po unutrašnjosti zemlje kako bih istražio netaknutu prirodu. Divljina me iznova iznenađuje i želim bolje da je upoznam. Novo naučno istraživanje daje nam moćno oruđe koje nam omogućava da vam pokažemo promene krajolika. Ove nedelje smo u okolini Birmingema. Saobraćaj se velikom brzinom odvija kilometrima betonskih puteva. Možda je ovo neobična polazna tačka, ali poslednjih pedeset godina područje oko saobraćajnica je najnoviji britanski rezervat prirode. Ove sedmice ćemo istražiti stajališta, staze i divlja stvorenja uz puteve.

Sve što treba da znate o ljudskoj borbi sa iskušenjima naći ćete u naučnom eksperimentu pod nazivom „Maršmelou“ . Eksperiment je izveden 60-ih, a onda je decenijama ponavljan.... Univerzalna agonija iskušenja i povremena pobeda volje nad željom. Zašto je to tako? Zašto je snaga volje za neke od nas neuhvatljiva i zašto se toliko mučimo da svoje loše navike kontrolišemo.

Globalni populacioni trendovi, lečenje boravkom u prirodi, klimatske promene. Zdravstveni problemi koje najčešće muče modernog čoveka koji živi u urbanoj sredini su bolesti uzrokovane pasivnim načinom života - kardiovaskularne bolesti, gojaznost, hipertenzija, stres, depresija.... Mi smo istraživali zašto nekada treba sedeti pod lipom i zbog čega je, za zdravlje, blagotvorna šetnja borovom šumom.Osim aktuelnosti, rezulata istraživanja i zanimljivosti iz oblasti zaštite životne sredine, u serijalu Zeleni časovnik pratimo i sektore koje obuhvata pregovaračko poglavlje 27. U novoj epizodi Zelenog časovnika bavimo se klimatskim promenama u okvirima evropskih integracija, o čemu smo razgovarali da Danijelom Božanić iz pregovaračke grupe 27. Naša tema su i globalni demografski trendovi. Sa demografom Vladimirom Nikitovićem smo razgovarali o rezultatima kineske populacione politike, o tome kada će Indija prestići Kinu i postati najmnogoljudnija država sveta, prema kom modelu se usporava rast brojnosti svetske populacije...Gledaoci će saznati i rezultate studija koje se bave utvrđivanjem pravih razloga iz kojih suncokreti prate Sunce, kao i to u kakvoj su vezi genetički modifikovani organizmi i insulin koji svakog dana u apotekama širom sveta kupuju milioni ljudi.

Metabolički sindrom predstavlja grupu karakteristika, koje podrazumevaju povećan rizik od dobijanja dijabetesa tip 2, ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Osoba sa metaboličkim sindromom je gojazna, ima visok krvni pritisak, povišen nivo šećera u krvi i visoke trigliceride.... Ako se metabolički sindrom ne leči duže vreme, može doći do razvoja ozbiljnih i hroničnih oboljenja. Prva grupa su bolesti ateroskleroze koje inače predstavljaju kasne komplikacije dijabetesa, kao što su angina pektoris ili infarkt, celebrovaskularni šlog i promene krvnih sudova donjih ekstremiteta, koji mogu da vode do gangrenoznih problema. Druga grupa su bolesti seksualne disfunkcije i sterilitet i kod muškaraca i kod žena. Kod gojaznih žena dolazi do pojačanog lučenja muških hormona, povišenog krvog pritiska i često glikoregulacije, povećane maljavosti, neredovnih menstrualnih ciklusa, što posledično može da dovede do otežanog začeća i steriliteta. Stomačna gojaznost koja je glavna odlika metaboličkog sindroma predstavlja rizik i za muškarce, jer se u tom masnom tkivu gubi testosteron i pretvara u ženski hormon estrogen. Tretman metaboličkog sindroma podrazumeva regulaciju svih karakeristika koje ga odlikuju. Neophodno je regulisati kardiovaskularne faktore rizika, krvni pritisak i holesterol, uvrstiti fizičku aktivnost u svakodnevicu i regulisati telesnu težinu. Preporuka je i prelazak na mediteranski način ishrane, koji zbog namirnica koje su zastupljene ima izuzetno blagotvorno dejstvo na organizam. Gledajući emisiju saznajte šta je premetabolički sindrom i kako nam stomačić kod dece otkriva sklonost ka metaboličkom sindromu? Zašto stomačna gojaznost može biti odgovorna za depresiju kod adolescenata i mladih? Kako hroničan stres može da izazove pojavu metaboličkog sindroma? Na koji način su policistični jajnici i akne povezani sa metaboličkim sindromom? U emisiji nam na temu metaboličkog sindroma govori endokrinolog Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS.