...

U ovoj epizodi Potrage za srećom ostajemo na kulinarskom putu na kom ćemo od zanimljivih ljudi saznati da li hrana može da usreći čoveka. Biće tu mnogo kalorija, zato dođite da ih brojimo zajedno!..

Obnova srpske države posle ustanka 1804. godine morala je početi ni od čega u skoro svim oblastima, izuzev rudarstva.... U srednjem veku Evropom je putovao glas o državi bogatoj srebrom i zlatom. U velikom rudarskom naselju Novo Brdo živelo je za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića oko 50.000 stanovnika, a u ondašnjem Londonu oko 10.000. U vreme turskih osvajanja, rudarstvo u Srbiji je potpuno zamrlo. Postoje zapisi da su se Srbi setili svojih starih rudnika već u Karađorđevoj buni, ali obnovu rudarstva pokrenuće knez Miloš Obrenović posle Hatišerifa 1833. U Srbiju je pozvan nemački geolog Zigmund fon Herder, koji je tri meseca putovao Srbijom, izradio prve geološke karte i locirao rudna nalazišta: Majdanpek, Bor, Kostolac, Milivu kod Despotovca, Dobru u Đerdapu... Godine 1837. otvoren je prvi rudnik uglja u selu Miliva, a potom i rudnik bakra u Majdanpeku. Knez Miloš je 1834. poslao u Rusiju na školovanje Savu, sina Vuka Karadžića koji je trebalo da bude prvi srpski rudaraski inženjer. On se, međutim, razboleo i umro, a Srbija će svoje prve inženjere dobiti sredinom 19. veka. Bili su to Đorđe Branković, Stevan Pavlović i Vasilije Božić.

U drugoj emisiji o glavnom gradu Slovenije predstavljamo ekološke baštice. U okviru Gradske opštine ljubljana postoji više baštica koje su na raspolaganju porodicama koje žele da proizvode hranu na ekološki način.... LIFE IP CARE4CLIMATE je osmogodišnji sveobuhvatni projekat koji podstiče sprovođenje mera pomoću kojih će Slovenija postići cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte, odnosno prelazak u nisko ugljenično društvo. Projekat se sufinansira od strane evropskog programa LIFE i sredstvima Fonda za klimatske promene. Dok je bio na snazi operativni program smanjenja emisije gasova staklene bašte do 2030. godine, projekat je pratio ciljeve zapisane u tom strateškom dokumentu. Kada je stupio na snagu sveobuhvatni Nacionalni energetski i klimatski plan Republike Slovenije, taj dokument je postao strateški dokument i za ovaj projekat. ljubljana je trenutno na prvom mestu u Evropi po separaciji, prikupljanju i ponovnoj upotrebi otpada. Sredstvima iz Kohezionog fonda Evropske Unije u ljubljani je izgrađen Regionalni centar za preradu i ponovno iskorišćavanje otpada (RCERO), najbolji i najmoderniji objekat te vrste u Sloveniji i u Evropi. Danas je ljubljanska deponija skoro neaktivna, na nju se odlaže samo nekalorični inertni otpad za koji ne postoji neko drugo rešenje.

U ovoj epizodi Moje drage prijateljice nauke, Zorica Pantić nas upoznaje sa Bostonom, gradom u kome živi i radi.... Kroz priče najistaknutijih ličnosti ovog grada, od gradonačelnika do direktora Instituta, saznajemo da je on pun raznolikosti i jedan od najstarijih u Americi, poznat kao kulturno žarište, centar visoke tehnologije, biotehnologije, medicinskih institucija, finansijske industrije i ekološke prosvećenosti. Za Boston kažu da je prestonica visokog obrazovanja, o čemu svedoči četrdeset i pet univerziteta, fakulteta i viših škola.

Da li je za darovitost, talenat, potencijale odgovoran isključivo genetski kod? Dete poseduje upijajući um i sve što ga okružuje oblikuje njegovu ličnost...

Rasprava o odnosu umetnosti i istine obeležila je veliki deo istorije civilizacije i umetnosti a dvadeset prvi vek doneo je novu dilemu i povod za razmišljanje, odnos umetnosti i virtuelne stvarnosti.... Uvođenje virtuelne stvarnosti u razmišljanje o istini, umnogome je destabilizovalo klasičnu predstavu o njoj pa se moderno doba često naziva i dobom postistine a sve su brojniji i predstavnici teze o tome da je virtuelna realnost jedina postojeća. Novo izdanje Časa anatomije postavlja pitanje: kako se u tom kontekstu pozicionira umetnost, da li se zauvek izgubio njen tradicionalni identitet, ima li ona sada više pojavnih oblika s obzirom da su tanke granice između žanrova, ili smo na putu otkrivanja nekog novog, do sada neviđenog identiteta umetnosti koji će na takođe jedan nov, do sada neviđen način, s obzirom da sve više koristi medije nove, digitalne ere, imati uticaj i moć na (virtuelnu)stvarnost koju živimo. Ili prisustvujemo dobu kraja umetnosti? O tome razgovaraju pesnik Vojislav Karanović, urednik Radio Beograda 1 i autor emisije Moja knjiga, reditelj Lazar Bodroža čiji je film Ederlezi rising poneo titulu najboljeg srpskog filma u nacionalnoj selekciji 46. Festa i književni i filmski kritičar Zoran Janković, jedan od autora Kritičkog vodiča kroz srpski film 2000 - 2017.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.... Ovakve tvrdnje, od kojih nas deli samo par klikova na internet pretraživačima, nauka nije potvrdila. Među njima ima i opasnih. Zablude umeju da uzmu danak- u zdravlju, međuljudskim odnosima, novcu. Neke od njih raskrinkavamo uz pomoć dr Zorana Vujčića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Spasoja i Stanoja Hemića, velikih obožavaoca istine i interneta.

Zaklinjem se da neću uništavati drveće i gaziti travu; Obećavam da neću pljuvati na pod u školi i u kući i na putu; Dajem reč da neću kvariti ograde ni nanositi kvara građevinama; Nikada neću bacati hartije ni ma kakvo đubre po ulici; Biću uvek učtiv; Štitiću ptice; Braniću tuđu svojinu onako kako bih želeo da drugi brani moju; Obećavam da ću biti iskren i čestit građanin.... Ovako je glasila đačka zakletva 1914. godine. Svi mi to i danas znamo, ali pitanje je koliko se toga pridržavamo, ako uzmemo u obzir trenutnu ugroženost planete. Zato ove nedelje u Studiju znanja poručujemo – Pažljivo s prirodom. Šta bi trebalo da nas zabrinjava, a šta možemo da sprečimo, u prvom delu emisije govore nam hemičari Petar Ristivojević i Jelena Đorđević. Čućemo kako plastika zagađuje prirodu, ali i nas stvarajući nam lažne hormone, a saznaćemo i šta je genotoksikologija. Šetnja po baštama Japana, upoznavanje sa mediteranskim životom i raznim zanimljivim životinjskim vrstama - od riba, ptica iz afrike do reptila - sve to objedinjuje Javni akvarijum i tropikarijum u Beogradu o kom će nam govoriti Bransilav Jakovljević koji nam je doneo najegzotičnijeg gosta do sad – zmiju. U drugom delu emisije sa klimatologom Milicom Tošić razgovaramo o klimatskim promenama, a sa arheologom Sonjom Vuković videćemo kako nam i arheologija može pomoći u razumevanju prirode. Sa nama je i koordinatorka za zaštićena prirodna dobra iz Zavoda za zaštitu prirode Biljana Krsteski, koja će nam govoriti o raznovrsnosti i ugroženosti nacionalnih parkova Srbije. Numere I feel the earth move, Desert Rose i Earth song, čućemo u izvođenju Ninje Lovrić Caparin i Marije Mandić.

Bicikl je nastao u Evropi u 19. veku. Iako je ovaj izum u velikoj meri izmenio život ljudi, otkriće bicikla nije vezano ni za jednu određenu godinu, niti za konkretnog izumitelja. Model bicikla iz 1885. godine najčešće se smatra prvim modernim biciklom.... Osnovni koncept bicikla od tada se nije bitno menjao, osim što su današnji modeli daleko sigurniji i lakši za upravljanje. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko milijardu bicikala. Prva biciklistička staza u Beogradu otvorena je u avgustu 1979. godine. To je staza koju i danas poznaju mnogi Beograđani, duga je 1.800 metara, široka dva i po, a proteže se od Ušća do Hotela „Jugoslavija.