...

Kažu da je trčanje aktivnost koja nema nikakve veze sa srećom. To je monotoni čin stavljanja jedne noge pred drugu. Međutim, trkači, plivači i biciklisti ne misle tako, jer znaju nešto što „sportisti“ u foteljama ne znaju. Oni uvežbavaju svoj put do sreće. A vi? Treba li da se potrudite?... Fizička aktivnost čini ljude srećnima, bilo da je u pitanju ubacivanje lopte u mrežu ili u obruč. Svake godine širom sveta organizuje se hiljadu maratona, na kojima učesvtuju milioni ljudi. Milioni! Zar to nije fascinantno.

Karađorđevi ustanici na teritoriji beogradskog pašaluka nasledili su 57 poštanskih stanica. One su se zvale menzulane. Ta složenica nastala je od turskih reči menzul, što znači poštanski konj, i han, što je postaja. Prenosioci poruka i pisama zvali su se Tatari. Bili su to činovnici visokog ranaga, izdržljivi i vešti jahači.... Za vreme vladavine kneza Miloša tatarskom službom rukovodio je Rista Dukić ili Rista Menzuldži Baša. Hroničari onoga vremena zabeležili su kao najpoznatije tatare Bogdana Đorđevića, Ristu Prendića i Petra Ilića Peketu. Oni su knezovima Milošu i Mihailu, jašući nekoliko dana bez odmora od Carigrada do Beograda doneli Hatišerif i Berat da će Turci 1867. napustiti gradove u Srbiji. Kako se povećavao broj pismenih, rastao je obim razmene pisama i drugih pošiljki. Knez Aleksandar Karađorđević je 1843. potpisao prvi pravni propis koji reguliše prenos pisama u Srbiji: Ustrojenije poštanskog zavedenija, kojim će se, pisalo je u uvodu, sva poglavitija mesta u Srbiji tako skopčati da se stvari i lica lako, sigurno i skoro iz jednog mesta u drugo preneti mogu. Tako je nastala poštanska služba Srbije.

Oduvek čovek ostavlja zapis u kamenu: rečju, koju kleše u kamenu, slikom, koju pravi od komadića kamena. U mozaiku i na fresci i oblikom, koji izvlači iz kamena, u vajarstvu i arhitekturi. Osim boje, poseban domen izražajnosti kamena čini struktura i prozirnost, kao i mogućnost upijanja ili odbijanja svetlosti. Reč uklesna u kamen nosi postojanost i dostojanstvo samog kamena.... Kao što NJegoš u Gorskom vijencu govori da udar nađe iskru u kamenu, tako i čovek traži skrivene puteve svog duhovnog traganja i ideju večnosti. U jezgrovitosti kamena, savremeni umetnik, podjednako kao i umetnik praistorije ili srednjeg veka pronalazi nevidljive sile; obelodanjuje energiju kamena; otkriva duh kamena nataloženih milenijuma; nevidljivim silama daje vidljivi oblik. Ako je kamen, metaforično, zgusnuće vremena, prostora i materije, onda bi zapis u kamenu – bilo rečju, slikom ili oblikom – bio zgusnuće misli, u emisiji Zapis u kamenu u okviru serije Staro srpsko pisano nasleđe Redakcije za nauku.

Buka je svuda oko nas, ometa nam koncentraciju i misli, zbog nje smo umorni, uznemireni, nervozni besni. Iako zbog buke ne možemo da spavamo, sa njom moramo da živimo.... Zbog čega buka stoji u redu sa svim ostalim zagađivačima životne sredine saznaćete u emisiji posvećenoj toj temi u okviru serije Eko-perspektive. Buka je nevidljivi neprijatelj koji nas napada u gotovo svakom okruženju, bez obzira na doba dana ili noći. Međutim, istina je da o tom problemu ne razmišljamo sve dok nas lično ne pogodi. Šta je buka, kako je nauka definiše, koliku ona opasnost predstavlja za čovekovo zdravlje, kako da se od nje odbranimo? Šta piše u zakonu, a kakva je situacija u svakodnevnom životu? Na ova i slična pitanja u seriji Eko-perspektive odgovaraju stučnjaci: prof. dr Katarina Paunović sa Instituta za higijenu sa medicinskom ekologijom Univerziteta u Beogradu, dr Aleksandra Bulatović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, prof. dr Vladimir Đorić sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Vesna Nenadić, psiholog. Urednik emisije je Nataša Nešković.

Judžin Demler, profesor fizike na Univerzitetu Harvrd, govori o novoj fizici i novim standardima koji formulišu zakone najsitnijih čestica. Na taj način dobijamo nova egzotična stanja materije. Od istih elektrona koji reaguju sa jonima ili međusobno može se dobiti superprovodljivo stanje bez ikakvih gubitaka.... Fizičari ne pokušavaju da reše različite sisteme slučaj po slučaj, njihov cilj je univerzalnost - jedan zakon koji će dati ujedinjen opis naizgled različitih pojava.

Retki su ljudi koji napuste veliki grad i odluče da žive u manjoj sredini. Gledaoci emisije Ekologeri“ imaće priliku da upoznaju Anu Dragović Drljević koja je sa porodicom napravila svoju eko oazu u Aranđelovcu. Piše knjige dok se njena ćerka bezbrižno igra na čistom vazduhu. Pronašli su svoje parče raja na zemlji.... Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović Reditelj: Sunčica Jergović.

Razvoj ličnosti počinje već u ranom detinjstvu, periodu najradikalnijeg i najuočljivijeg preobražaja u čovekovom životu.... Serijal „Psihologija ranog detinjstva, kroz pet epizoda, bavi se tim najosetljivijim periodom u kom se uspostavlja temelj buduće odrasle ličnosti. Koliko je za detetovo sazrevanje važan pravilan odnos s roditeljima i okolinom? Šta su nam donele, a šta najnežnijim godinama oduzimaju nove tehnologije? Kako se igraju didaktičke igre? Autorka serijala je Katarina Šarović.

Nisu li internet i stvarnost koju je mreža proizvela uspeli ono što razne ideologije pokušavaju vekovima, promenu čovekove svesti i uspostavljanje novog poretka?... Šezdesete godine prošlog veka kada je računarska mreža začeta u vojnoj industriji i nisu tako daleka prošlost ali se nama, koji internet poistovećujemo sa rutinom i svakodnevicom, čini da su prošli vekovi od pojave prvih kućnih računara do danas. Tehnologija postiže neverovatno ubrzanje, uz nju, ubrzava se i doživljaj stvarnosti koja nas okružuje pa se mnogi slažu s mišljenjem da nam više ne treba korak do virtuelne realnosti, duboko smo zakoračili u nju. Kako se u tom kontekstu pozicioniraju klasične predsatve o masovnom, znanju, informaciji, umetnosti i kulturi, politici, identitetu, istini i laži... da li će vreme analogne stvarnosti uskoro biti pohranjeno u arhivi memorije budućeg čovečanstva ? O tome kakav će biti karakter tog čovečanstva, mišljenja se razlikuju. Gosti Časa anatomije su filozof Mašan Bogdanovski, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, teoretičatka i kritičarka književnosti Vladislava Gordić Petković, spisateljica Marija Pavlović i istraživač i analitičar budućnosti tehnologije Zoran Đukanović. Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Reditelj: Filip Čolović.

Da li ste znali da u telu odrasle osobe ima približno 250 grama soli? Ili, da od ugljenika koji je u nama može da se napravi devet hiljada grafitnih olovaka? Hemija nije samo za štrebere, hemija je svuda oko nas! I u nama, naravno!... U serijalu Redakcije naučnog programa Hemija za svakoga upoznaćete zanimljivo lice ove nauke. U kratkim epizodama, kroz oglede u hemijskoj laboratoriji i igrane scene, govorimo o pojmovima koji su deo naše svakodnevice ali pripadaju i hemiji kao nauci. Urednica Marija Stevanović Reditelj Nikola Zdravković.

Razvojem digitalnih tehnologija naš svet se svakim danom seli u virtuelno. Iako starije generacije, koje pamte svet bez interneta i kompjutera, bojažljivo gledaju na nove tehnologije i mogućnosti koje one nude, za mlade je virtuelni svet postao gotovo isto što i realnost. Za njih je digitalni svet produžetak realnog života.... Mogu li se ljudi izgubiti u virtuelnom svetu? Da li je naša ličnost važnija u stvarnom životu ili na društvenim mrežama? Postajemo li podvojene ličnosti.

Kad biste mogli, poput životinja koje imaju sposobnost mimikrije, da oponašate neke modele ponašanja kako bi živeli u boljem svetu, bili organizovaniji i uspešniji, koji bi to modeli bili I gde biste ih tražili?... Mogućnosti je mnogo, a mi smo u ovonedeljnom Studiju znanja napravili izbor sačinjen od nekih zemalja i naroda na koje možemo da se ugledamo, zatim životinja koje mogu da nam budu uzor, modela obrazovanja koje bi trebalo da sledimo, a tražimo i odgovor na pitanje - zašto su nam uzori uopšte potrebni. Novitet u ovoj emisiji jeste što ćemo imati psihološkinju Marinu Videnović u ulozi komentatora. Ona će dati komentar za svaku oblast koju pređemo sa ostalim gostima. Prvi komentar sledi nakon razgovora sa ekonomistkinjom Marijom Maksimović, sa kojom ćemo pričati o karakteristikama Japana, ali inekih drugih zemalja, na koje bismo u nekom smislu mogli da se ugledamo. Sa nama je i naša zlatna karatkistkinja Ivana Perović, sa kojom ćemo govoriti o uzorima u sportu. U drugom delu emisije, razgovaramo sa Aleksandrom Ćetkovićem sa Instituta za zoologiju, sa kojim ćemo pričati o socijalnim insektima – mravima, pčelama i termitima, koji su razvili vrlo uređene tzv. socijalne zajednice i imaju specifičan način funkcionisanja. Psihološkinja Marina će nam otkriti u kojoj meri je dobro da I ljudi budu disciplinovani kao što su nabrojani insekti. O tome na koji način učitelji, roditelji – svi odrasli, mogu da se ugledaju na decu i šta se sve od dece može naučiti, otkriće nam učiteljica Marija Milinović iz Edukativnog centra Učiteljica. U ovonedeljnoj emisiji, u prilozima naših novinara odlazimo i u paralelni univerzum u kom postoje samo srećne vesti, prisećamo se nekih uzora koji se javljaju u basnama, kao I Platonove idealne države zamišljene da bude uzor svima u tada poznatom svetu. Za još bolju atmosferu u studiju, zaduženi su naši muzički gosti, Nada Jovanović i Ivica Pešić. Ne zaboravite i da nas zapratite na našem instagram profilu, jer vam postavljamo pitanje: ,,Da li češće pronalazite uzore u literaturi ili realnom životu?” Odgovorni urednik redakcije Opšteobrazovnog programa: Zoran Živković Voditeljka: Maja Bojić Reditelj: Darko Kamarit.