...

Fantastična planeta kroz dve epizode putuje Meksikom, Španijom, Libanom i Holandijom istražujući gde je religiji mesto u današnjoj civilizaciji.... Vladimir Banić istražuje zašto je halucinogena smeša ajahuaska toliko popularna među Evropljanima i Amerikancima, naročito mladim. Da bi iz prve ruke saznao kako ona deluje na ljudsko telo, Banić odlazi u džunglu Jukatana gde prisustvuje obredu koji traje celu noć. Šaman i ostali učesnici u takozvanoj ceremoniji veruju da ispijanjem ajahuaske čovek vizijama ostvaruje direktnu vezu sa bogom, suočava se sa svojom savešću i prestaje da se boji smrti. Nakon ovog obreda, Fantastična planeta odlazi na drugi u Meksiku, a to je putovanje vizijama kroz korišćenje DMT-a, jedinjenja koje se pored ajahuaske nalazi i u žlezdama specifične vrste žabe. Nakon struganja sa nje, i sušenja, sluz se pretvara u kristale koje u Meksiku i dalje u Centralnoj i Južnoj Americi puše ostvarujući kratkotrajni, 15-minutni trans. Koliko je DMT opasan, naročito za one koji nisu psihički stabilni, Banić saznaje od psihologa i psihijatara u Kankunu, gde mnogi završavaju u bolnici, nekad nepopravljivo oboleli nakon uzimanja DMT-a. Neki takve seanse i ne prežive. Posle šamanizma kome se mladi sve više okreću ostavljajući tradicionalne religije, Banić putuje u Španiju, zemlju u kojoj je inkvizicija prestala sa progonom pre tačno 200 godina. Upoznaje njene posledice i kako su izgledala suđenja na gradskim trgovima. Ekipa Fantastične planete zatim putuje u provinciju Saragosa, u selo Trasmoz, jedino mesto koje je kao geografski pojam ekskomunicirala katolička crkva. U njemu i dan danas biraju vešticu godine. Posle veštičje rabote Banić ide u Kataloniju da upozna Kaganere, lokalne mladiće koji se u predstavama uoči Božića koje prikazuju rođenje Isusa Hrista, skrivaju iza staje zauzimajući pozu izbacivanja fecesa, ili kakenja. Kako je verovanje da ako katalonski seljak sopstvenom kakom đubri njivu, a onaj koji se skriva iza štale u kojoj je rođen Isus utiče da cela godina bude rodna, napravilo dobar posao za jednu katalonsku porodicu koja sada pravi figurice kaganera sa najrazličitijim likovima: od pape, preko Mik DŽegera do Novaka Đokovića. Na kraju, Banić odlazi u kriptu Sagrada Familije u koju se kamere gotovo nikad ne puštaju. Međutim Fantastična planeta za gledaoce RTS-a odatle donosi intervju sa čovekom koji predstavlja pokret koji traži da se Antonio Gaudi, arhitekta čiji je ceo životni rad bio posvećen bogu - proglasi za sveca. I objašnjava zašto je potrebno da u današnje vreme sveti budu proglašenim i oni koji nisu direktno deo crkvene hijerarhije.

Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice.

Gledaoce kanala „RTS Nauka“ u ovoj epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” vodimo u daleku prošlost, kada su pre oko 4 do 6 miliona godina čovekovi preci živeli u šumama Afrike i počeli postepeno da se izdižu iz četvoronožnog položaja i da vežbaju dvonožni hod.... Novi položaj čoveku je omogućio da baca, hvata i drži predmete dok se kreće, da više dodiruje i istražuje. Promena četvoronožnog hoda u dvonožni uzrokovao je raznolike anatomske promene, ali i dramatično podstakao razvoj njegovog mozga. A veliki mozak traži veliku glavu. U epizodi „Rađanje čoveka odgovaramo na pitanje - kako su male promene u ponašanju čovekovih predaka nakon miliona godina evolucije dovele do uzdizanja čoveka.

Filozofija nauke bavi se kritičkim ispitivanjem nauke, njenih metoda i rezultata. Kao posebna disciplina zvanično se pojavljuje u prvoj polovini dvadesetog veka kada su već posebne nauke bile odvojene od filozofije. O najnovijim trendovima o filozofiji nauke razgovoralo se u Beogradu, na Konferenciji evropske asocijacije za filozofiju nauke. Ovaj skup se održava svake druge gone, a Beograd je prvi grad istočne Evrope u kojem je organizovan...

Atanasije Nikolić (1803–1882) bio je prvi rektor Liceja u Kragujevcu, prvi školovani inženjer u Srbiji, matematičar, pisac prvih udžbenika algebre i geometrije, učitelj crtanja.... Bio je graditelj puteva, projektant prve železničke trase u Srbiji, osnivač poljoprivredne i inženjerske škole, ali i prvi naučnik koji je utemeljio tehnički jezik i izlio prve topove u oslobođenoj Srbiji. Nikolić je bio jedan od osnivača Društva srpske slovesnosti i Narodne biblioteke, ali i vešt političar i pregovarač, uspešan pisac drama i sakupljač narodnih umotvorina. Ova epizoda iz serijala Istorija nauke, snimana je u Konaku kneginje ljubice, gde je u prvo vreme bio Licej, u Arhivu i Biblioteci SANU, koji čuvaju mnogobrojna dela, rukopise i ostalu zaostavštinu ovog izuzetnog naučnika. Glumačka interpretacija poverena je Draganu Aleksiću. Urednica i scenaristkinja serije posvećene velikanima nauke je Borislava Nikolić, spiker Žarko Obračević, producentkinja ljubica Mirić Petrović, scenografkinja Mirjana Andrejević, kostimografkinja Biljana Mihailović, snimatelj Dragoslav Bojković, montažerka Biljana Kunijević DŽeli, reditelj Ivan Milanović.

Jesmo li svojim današnjim načinom života potisnuli prirodu u drugi plan? Da li su naši automobili i kuće koje gradimo nepovratno uništili prirodna staništa i divlji svet koji se bori da opstane?... Kako pomoći prirodi i možemo li znanjem i naukom produžiti život vrstama koje nestaju pogledajte u serijalu „Divlji svet“.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite. Autor Jovan Memedović.

Od ukupno 29.000 nevladinih organizacija koje su registrovane u našoj zemlji, njih oko 5 000 bavi se različitim aspektima zaštite životne sredine.... Gledaoci će moći da saznaju i kako deluju pripadnici najstarije ekološke organizacije na Balkanu, Pokreta gorana Srbije, koja je vlasnik najvećeg priznanja UN-a iz oblasti zaštite prirode.

Jeste li ikad poželeli da budete besmrtni? Zašto u svakom čoveku od najranijih dana ljudskog postanka tinja žudnja za večnim životom? Ima li besmrtnost naučno utemeljenje ili je to samo čovekov umišljaj? Čime je čovekovo biološko trajanje prevashodno ograničeno? Po čemu se besmrtnost i dugovečnost razlikuju? Postoje li u prirodi besmrtna i dugovečna stvorenja?..

Stiven Karpman, američki psihoterapeut, transakcioni analitičar i saradnik psihijatra i psihoanalitičara Erika Berna, svetsku slavu je stekao 1968. godine kada je definisao koncept Dramskog trougla, za analizu dinamike međuljudskih odnosa između uloga Žrtve, Progonioca i Spasioca.... Poznavanje ovog koncepta, kao jednog od najmoćnijih koncepata transakcione analize, veoma je dragoceno, jer nam pomaže da se bolje orijentišemo među ljudima, da uvidimo kako nas pozivaju da uđemo u različite uloge, i da to izbegnemo kada nam ne odgovara. U većini slučajeva kada razgovaramo, javljaju se razlike u mišljenju, stavovima, vrednostima, što može prouzrokovati konflikt među sagovornicima. Od nas zavisi da li će konflikt prouzrokovati svađu i raspravu ili će biti podsticaj za produbljivanje odnosa i bolju saradnju. Karpmanov dramski trougao postoji u svim strukturama, gotovo kod svih ljudi: porodici, prijateljstvu, partnerskim odnosima, među kolegama, u pomagačkim profesijama. Ulazak u Dramski trougao može biti jedna od profesionalnih zamki u pomagačkim profesijama. Razumevanje Karpmanovog dramskog trougla veoma je značajno za kvalitetniju uslugu klijentima, ali i u prevenciji i očuvanju mentalnog zdravlja pomagača. Na kraju interakcije svaka osoba završava u drugoj ulozi i tu počinje drama, jer ljudi preuzimaju uloge koje se menjaju kako razgovor odmiče. U Karpmanovom dramskom trouglu, rezultat je uvek negativan i svi su na gubitku. Gledajući emisiju saznajte da li se u Karpmanov dramski trougao ulazi igrom slučaja ili je neko zapravo takva osoba i po inerciji ulazi u igru sa svakim partnerom? Kako prepoznati pozive u destruktivne igre? Koja je Karpmanova formula sreće za život bez igara? Na temu Karpmanovog dramskog trougla u emisiji nam govore dr med. Aleksandra Bubera Ninić psihijatar i psihoterapeut, prof. dr Olivera Stanojlović Institut za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i MA Ivana Seratlić socijalna radnica i psihodramska savetnica.