Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:07
Koncert za dobro jutro
06:50
Slagalica, kviz
07:11
Datum
07:20
Verski kalendar
07:30
CERN: Radost otkrića - U seriji razgovora koju će na molbu Trezora voditi prof. dr Vladimir Ajdačić, veteran među stalnim saradnicima Televizije Beograd, istraživanje u Cernu je prva tema. Gost prof. Ajdačića je prof. dr Petar Adžić, rukovodilac srpskog CMS tima u CERN-u (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire). U današnjoj emisiji saznajemo o istorijatu CERN-a i istorijatu učešća Srbije u istraživačkom radu, zatim o elementarnim česticama, šta se dešava prilikom njihovog sudaranja, kolika se energija oslobađa i koje nove čestice tada nastaju, kao i o izgradnji velikih džinovskih akceleratora. Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN, osnovana 1954. godine sa ciljem miroljubiovog proučavanja nukelarne fizike, a Jugoslavija je bila jedna od 12 zemalja osnivača. Januara 1962, na sopstven zahtev, iz ekonomskih razloga, prestala da bude član, prešla u status posmatrača, ali su jugoslovenski naučnici nastavili saradnju sa CERN-om. Tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, srpski fizičari su bili aktivni u eksperimentu DELPHI na akceleratoru LEP, a nastavili su da rade i na dugotrajnim istraživanjima na projektu ISOLDE. Srbija se ponovo zvanično povezala sa CERN-om 2001. godine potpisivanjem Sporazuma o naučnoj i tehničkoj saradnji, što je olakšalo uključivanje srpskih timova u rad međunarodnih kolaboracija ATLAS i CMS na akceleratoru LCH. Srbija je postala pridružen član CERN-a od 15. marta 2012. godine. - Učesnici: Prof. dr Petar Adžić, redovni profesor Fakultet za fiziku Beogradskog univerziteta i Predsednik srpske Komisije za saradnju sa CERN-om; prof . dr Vladimir Ajdačić, nuklearni fizičar; Bojana Andrić, urednik Trezora - Snimatelj Milan Ilić, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Dragan Radević, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Mihajlo Radulić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, grafička obrada Milena Marković, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 20.12.2012, premijerno emitovano u Trezoru 25.02.2013, reprizirano 29.09.2017. i 26.12.2018; Redakcija za istoriografiju Nuklearna fizika - prilog iz emisije Naučni leksikon u kojoj dva doktora nuklerane fizike objašnjavaju šta su to akceleratori, kako i na kom principu rade i kada se očekuju prve primene. - Učesnici: dr Petar Adžić i dr Nebojša Nešković - Urednik Veroslava Tadić, reditelj Pavle Grujičić - Snimano 25.12.1994; Redakcija naučnog programa, urednik Vladimir Jelenković; reprizirano u Trezoru 29.09.2017. i 26.12.2018.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:15
Ružne reči
09:26
Mali dnevnik
09:35
Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom? U ovoj epizodi ciklusa Klasici književnosti na filmu pisac Vule Žurić, koji je nedavno obradovao publiku svojim romanom Republika Ćopić govori o svetu Ćopićevih dela. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević.
10:00
Sve boje života
10:30
Lice i potpetice
11:00
Dozvolite ...
11:30
E-TV
12:00
SO RTS: Sergej Dagadin i Aleksandar Černušenko
13:00
Ja, mi i drugi
13:30
Povratnik: Nikola i Nataša - Trst
13:53
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
El Čapo, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:20
Zazidani, film
17:55
Kako mali domaći proizvođači pronalaze put do potrošača i sa kakvim izazovima i problemima se suočavaju, na koji način Privredna komora Vojvodine planira da okupi domaće proizvođače na jednom mestu? Šta je kod sledljivost, zašto je važan i zašto ga Srbija još nema - o svemu ovome govorimo u najnovijem izdanju Barkoda. Urednik emisije: Darko Eker.
18:26
Talenat kao sudbina: Aleksandar Šandorov
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Putujući kroz vreme od Francuske revolucije i drugih ogromnih globalnih promena, preko svetskih ratova i uspona novih tehnologija, film okuplja pristupačne reference pop kulture zajedno sa intervjuima nekih od najuticajnijih svetskih stručnjaka pružajući uvid u sve to ali i putovanje u prošlost kao i u našu budućnost.Režija: Džastin Pemberton.
21:35
Ova televizijska drama rađena je po motivima priče koja pripada Albaharijevoj zbirci Opis smrti, nagrađenoj Andricevom nagradom. Radi se o jednostavnoj priči o trenucima raspada jednog braka. Zid iz naslova je simbol nemoći dvoje mladih da prevaziđu ono što ih iznutra sputava, ali i ono što ih razdvaja spolja. Sitne naprsline u tkivu njihovog odnosa postaju sve veće i na kraju se, prilikom susreta sa starim prijateljem, pretvaraju u provaliju koja ih guta.Zid iz jednog sna tako postaje zid sa jave, bezizlazna prepreka, zamka za sebičnost življenja... Uloge tumače: Vladica Milosavljević, Svetozar Cvetković, Elizabeta Đorevska, Branimir Brstina, Olga Spiridonović Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Zdravko Šotra Scenario: Vesna Janković (po priči Davida Albaharija) Direktor fotografije: Božidar Nikolić Scenograf: Dagmar Stojanović Kostimograf: Nada Todorović.
22:30
Kritičari ga smatraju remek-delom koje prikazuje duh vremena u Parizu 60-ih godina, čak zanimljiviji i konceptualno elegantniji od filma Žak-Lik Godara Do poslednjeg daha. Uloge: Korin Marčand, Antoan Borseiler, Žan-Lik Godar, Mišel Legran... Režija: Anjes Varda.
00:08
Pričaj mi priču, serija
00:56
Nišvil: Pati Asutin
01:36
Trezor
02:36
Dramski ponedeljak: Zid, TV film
03:25
Kleo od 5 do 7, film
04:51
Talenat kao sudbina: Aleksandar Šandorov
05:25
Nišvil: Pati Asutin
06:03
Koncert za dobro jutro
06:49
Slagalica, kviz
07:12
Datum
07:18
Verski kalendar
07:28
CERN: Dan i noć - nastavak razgovora o nuklearnim istraživanjima: šta je LHC, čemu on služi, zašto je CMS detektor najkompleksniji instrument ikad sagrađen do sada. Šta je Higsov bozon i dokle se stiglo u istraživanju. Govori se i o radu srpskog tima u CERN-u i saradnicima koji rade u Srbiji i drugim zemljama, o načinu prikupljanja podataka, obradi, rezultatima... Dok traje snimanje u našoj skučenoj Redakciji pred nama, a i pred publikom kasnije, prisutno je sve vreme uzbuđenje otkrivanja i stvaranja, ta radost strpljivog i dugotrajnog rada, to znanje svih fizičara sveta, i ne samo njihovo, nego i naučnika iz drugih oblasti, inženjera, tehničara, informatičara, učešće privatnih i državnih kompanija u izgradnji svega neophodnog za temeljno istraživanje i bezbedno obavljanje eksperimenata. Na kraju današnjeg razgovora prikazan je prilog iz Dnevnika 2 od 4. jula 2012. povodom vesti da su istraživači CERN-a otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon (govore: Ralf Heuer, direktor Cerna; fizičar Piter Higs, istraživač nuklearni fizičar Džo Inkandela i naš fizičar Petar Adžić) - Učesnici: Prof. dr Petar Adžić, rukovodilac srpskog CMS tima u CERN-u; prof . dr Vladimir Ajdačić, nuklearni fizičar; Bojana Andrić, urednik Tezora - Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Radević, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, grafička obrada Milena Marković, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 20.12.2012, premijerno emitovano u Trezoru 26.02.2013, reprizirano 28.09.2017. i 27.12.2018; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:53
Patrolne šape
09:17
Ružne reči
09:28
Mali dnevnik
09:35
Bavićemo se pitanjima mladih. Upoznaćemo mogućnosti virtuelnog sveta, pričaćemo o robotima kao i malom Gausu koji je rešio čuveni problem. U ulozi devojčice je mlada glumaca Ana Ninković, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović Reditelj je Nenad Krkelić Scenarista Marina Milivojević Mađarev Kostimografi Suzana Gligorijević, Marina Škundrić Purić, Scenograf: Snežana Popović Snimatelji: Vasko Vasović, Aleksandar Luković, Petar Vujanić, Rade Bubalo Tonci: Srđan Bajski, Slaviša Petrović Izvršni producent serije Biljana Dautović Organizatori: Tihomir Semeljac, Srđan Boljević, Snežana Jokić.
10:01
Životna sredina i zdravlje: Kretanjem do zdravlja
10:28
Magazin Lige šampiona
10:52
Datum
11:00
Znanje imanje
11:57
Beogradska filharmonija: Iber, Masne
12:27
Nemački simfonijski orkestar: List
12:47
Verski kalendar
12:57
I bez muke ima nauke
13:27
Trag u prostoru: Priča o sedam Dunava
13:53
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:49
Mornarički istražitelji, serija
15:34
Zid, TV film
16:28
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
17:25
Pored izgradnje pruge od Beograda do Budimpešte, gde su na deonici od Beograda do Novog Sada radovi u toku, gradiće se i nova pruga od Beograda do Niša, za brzine vozova od 200 km/h. Ukupna dužina pruge je 204 kilometra, a procenjena vrednost investicije je dve milijarde evra. Sledeće godine biće završena deonica pruge za velike brzine od Beograda do Novog Sada, najavila je potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova na izgradnji novog dvokolosečnog železničkog vijadukta kod mesta Beška. Vijadukt se gradi u okviru projekta modernizacije pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte. Ona je tom prilikom naglasila da će se na jesen sledeće godine od Beograda do Novog Sada putovati bez stajanja za 27 minuta.Kada je reč o putnoj infrastrukturi, izgradnja Moravskog koridora ima strateški značaj za našu zemlju. Spojiće međunarodni putni Koridor 10 kod Pojata, preko Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva, sa Čačkom, odnosno Preljinom na auto-putu „Miloš Veliki. Moravski koridor će sa 112 kilometara dužine povezati pola miliona stanovnika centralne Srbije. Auto-put je projektovan za brzinu od 130 kilometara na sat, sa po četiri vozne trake. Trenutno se radovi izvode na deonici od Pojata do Kruševca koja je duga 27,8 kilometara. Kako je najavljeno, ta deonica bi trebalo da bude završena do kraja sledeće godine. Pored izgradnje novih deonica u Srbiji su u toku radovi na obnovi putne infrastrukture. Na Koridoru 10 u toku su radovi na nekoliko deonica, tako da je plan da do kraja avgusta bude završeno, odnosno obnovljeno ukupno 200 kilometara auto-puteva. JP „Putevi Srbije radi na obnovi delova auto-puta od Beograda do Niša, od Beograda do Horgoša i od Beograda do Batrovaca, a vrednost radova je oko pet milijardi dinara.Projekat rehabilitacije i održavanja auto-puteva u Srbiji počeo je ove godine istovremeno sa početkom građevinske sezone, a ne kao ranijih godina u jeku sezone. Očekuje se da će do kraja meseca svi planirani radovi na obnavljanju 200 km auto-puteva biti završeni.Urednik emisije „Koridori je Goran Maslar.
17:55
Emisija Sonja, prati ličnu istoriju Sonje Vukićević, a paralelno i istoriju njenog stvaralaštva, uzbudljivim i retko viđenim snimcima, kao što je njen nastup na Stadionu JNA na poslednjem sletu Dana mladosti, 1987.U emisiji Sonja, razmišlja i o tome kome se u svojoj umetnosti divi, ko su ljudi za koje stvara svoje predstave, govori o različitim prostorima i prilikama u kojima je igrala, o svojoj porodici i ćerki, darovitoj glumici Hristini Popović, o tome kako je porodica suština iz koje se kreće u život i profesiju. Emisija Sonja je dirljivo, duboko i lično promišljanje jednog nesvakidašnjeg života i karijere. Umetnički je veoma sadržajna, neobična u formi i izrazu. Autor scenarija i urednik Olivera Milošević.
18:31
Rođena na jugu Francuske u španskoj republikanskoj porodici koja je, posle građanskog rata, izbegla od Frankovog režima, Lidi Salver u Francuskoj završava najpre studije književnosti a zatim studije medicine. Počinje da objavljuje relativno kasno ali uspeh dolazi već sa prvom knjigom Izjava. Slede Moć muva, U društvu duhova, Dobre duše... Lidi Salver dobitnik je svih francuskih književnih nagrada uključujući i Gonkurovu nagradu za roman Bez plakanja. Njen život obeležila su dva jezika, dve domovine i dve profesije. Urednik i autor Neda Valčić Lazović Snimatelj Dejan Jovanović Reditelj Ivana Stivens.
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:07
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:48
Vizionari naučne fantastike: Artur Klark
22:36
Masimo Savić u Sava centru
23:32
Zaliv, serija
00:19
Trezor
01:19
Ničije dete, film
02:52
Vizionari naučne fantastike: Artur Klark
03:34
Trag u prostoru: Priča o sedam Dunava
04:00
Znanje imanje
04:54
Masimo Savić u Sava centru
06:52
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:20
Verski kalendar
07:30
CERN: Razgovoru nikad kraja - tokom dva i po sata neprekidnog dijaloga dvojice fizičara, prof. dr Petra Adžića i prof. dr Vladimira Ajdačića, saradnici CERN-a iz svih 40 zemalja sveta i njihovi nobelovci, doktori nauka, diplomci i studenti, na hiljade njih koji zajedno traže i otkrivaju čestice koje život znače - našlo se tu, u našoj maloj redakcijskoj sobi 101a na prvom spratu Takovske 10. Uzbuđenje istraživanja i radost otkrića obuhvatilo je i TV ekipu i sve prisutne u Redakciji. Na kraju, pokazali smo naučnicima našu Zbirku tehničkih uređaja TVB/RTS, da se pohvalimo onim što mi imamo i na čemu mi radimo istraživanja, te ispisujemo istoriju televizijskog medija u nas. Videćete , nismo pogrešili što smo ih odveli u naš Muzejski depo. - Učesnici: prof. dr Vladimir Ajdačić, prof. dr Petar Adžić, urednik Zbirke tehničkih uređaja Milena Jekić, urednik Trezora Bojana Andrić - Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Radević, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, grafučka obrada Milena Marković, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 20.12.2012, premijerno emitovano u Trezoru, 27.02.2013, reprizirano 30.09.2017. i 28.12.2018; Redakcija za istoriografiju Elementarne čestice: Kako energija postaje materija, serija Svetski izazov (skraćeno) - U najavi za premijerno emitovanje pisalo je: Naučni program Televizije Beograd, u seriji emisija Svetski izazov predstavlja CERN, Evropski istraživački centar za nuklearna istraživanja. To je jedna od najvećih laoboratorija za eksperimentalnu fiziku u svetu. Cilj - isključivo miroljubivo istraživanje elementarnih čestica, najmanjih delova materije od kojih je sve sastavljeno. Posle dve decenije, u kojima su istraživači CERN-a tapkali za svojim američkim kolegama u otkriću ovih čestica, 1984. godine su Van den Mer i Karlo Rubija dobili Nobelovu nagradu za otkriće dve čestice nazvane duble-ve i zed. Sve veće i veće količine energije ulažu se u ubrzanje i sudaranje protona i antiprotona kako bi se u sudaru oni raspali na što više i što manje čestice. Oprema u kojima se traga za nastankom materije i sveta i uređaji koji registruju cepanje unete materije i novu materiju koja je stvorena iz unete energije, predstavljaju vrhunsku tehnologiju. U emisiji na te teme razgovaramo sa Karlom Rubiom, nobelovcem i novoizabranim generalnim direktorom CERN-a i teorijskim fizičarem ovog Centra Leonom Van Hoveom. Dodatna tumačenja o temi gledaocima će pružiti i profesor doktor Đorđe Šijački, jedan od naših vodećih teoretičara u oblasti fizike čestica. Zbog ograničenog termina Trezora emisija je neznatno skraćena. - Učesnici: prof. dr Karlo Rubia, prof. dr Leon van Hove, prof. dr Đorđe Šijački, razgovor vodi autor emisije Veroslava Tadić - TV realizacija: producent Zoran Jovanović, organizator Beba Stepanov, snimatelj Dragan Đorđević, snimatelji zvuka Milan Đorđević, Milorad Martinović; vozač Petar Glušica, muzički urednik Viktor Simić, tekst čita Mihailo Mijušković, grafička obrada Biljana Bajčetić, video mikser Mileta Manević, montažeri Tihomir Dukić, Nataša Nikolić; sekretarica režije Ružica Marić, reditelj Tanja Fero - Premijerno emitovano 12.12.1988, Redakcija naučnog programa, urednik Vladimir Jelenković; reprizirano uTrezoru 27.02.2013, 30.09.2017. i 28. 12.2018.    Čestica koja život znači - Srbija je 14. decmbra 2018. postala 23. punopravna članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), to je odlučeno u Ženevi jednoglasnim usvajanjem rezolucije Saveta CERN-a. Članstvo u CERN-u omogućava da studenti i profesori iz Srbije rade istraživanja na svetskom nivou u Srbiji, kao i da domaća privreda učestvuje u većem obimu na projektima u CERN-u. I do sada na eksperimentima u CERN-u učestvuje priličan broj istraživača iz Srbije. Trenutno ih je u CERN-u registrovano 85. Među njima su i studenti doktorskih i master studija koji studiraju na fakultetima u Srbiji. Srpski naučnici su ostvarili izvanredne rezultate: preko 2000 radova objavljeno je u najboljim svetskim časopisima, odbranjeno je preko 10 odličnih doktorskih disertacija na Beogradskom univerzitetu, oko 6 master teza i nekoliko diplomskih radova... Naši naučnici učestvovali su, sa izuzetnim rezultatima u mnogim istraživanjima CERN-a, pa i u otkriću Higsovog bozona. Od osnivača, preko posmatrača, pridruženog člana, ova vest o punopravnom članstvu Srbije u CERNU-u, znači baš to što je navedeno u naslovu, česticu koja život znači za veliki broj profesora i studenata Beogradskog univerziteta i za mnoge druge saradnike u Srbiji. Kad već mi nismo mogli kod profesora Adžića u njegov podzemni naučni grad, organizovali smo razgovor u snežnom i vedrom Tašmajdanskom parku, nadomak Televizije. - Učesnik: Prof. dr Petar Adžić, predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om i predstavnik Srbije u Savetu CERN-a - Snimatelj Rodoljub Bogdanović, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 22.12.2018, premijerno emitovano u Trezoru 28.12.2018; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:53
Patrolne šape
09:15
Ružne reči
09:28
Mali dnevnik
09:35
Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o cunamiju. Saznaćemo: Šta je cunami i kako nastaje? Odakle naziv cunami? Kolika je brzina cunamija? Kako se deli cunami? Koja je razlika između cunamija i megacunamija... Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić - Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Natalija Lukić, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, glavni organizator Srđan Boljević.
09:55
Kuća nauke: Naučno društvo Srbije
10:20
Verski kalendar
10:30
Koridori
11:00
RTS ordinacija
12:00
Hangdžou dimfonijski orkestar
12:40
Datum
12:46
Verski kalendar
13:00
I bez muke ima nauke: Cunami
13:20
Naš istaknuti istoričar mlađe generacije, dr Miloš Ković, veoma dobro poznaje britansko-srpske odnose, dubinske motive, zakulisne igre i realan značaj Britanske imperije - koja je po prostranstvu, bila najveća u istoriji - za otpočinjanje tok i ishod Prvog svetskog rata. Kako je Britanija reagovala na novu realnost, nakon Prvog srpskog ustanka? Naime, pod kojim okolnostima nastaje rusofobija Britanaca, kao fenomen dugog trajanja i može li se reći da je rukavac britanske rusofobije - srbofobija, sve do danas? Zašto su balkanski nacionalni pokreti poslužiti kao povod za početak britansko-ruskog sukoba i britansko-turskog savezništva? Kada su Britanci počeli da zagovaraju proterivanje Osmanlija sa Balkana i zašto je uslov bio da ih zameni civilizovanija Austrija? Saznaćemo i u kakvom odnosu stoji čuveno, često osporavano i u neznanju problematizovano Garašaninovo Načertanije i Britanci? Saradnja kneza Miloša sa Britancima postavila je osnove za nastanak Načertanija Ilije Garašanina 1844. Prema planovima uticajnih krugova u Parizu i Londonu, i poljskih emigranata koji su Garašanina snabdeli prethodnim nacrtima za ovaj dokument, Srbija je trebalo da postane stožer okupljanja Srba i Južnih Slovena, ali i glavno oruđe Zapada u potiskivanju Rusije sa Balkana. Garašanin je tada zagovarao okretanje Srbije ka Francuskoj i Velikoj Britaniji, da bi se oslabio uticaj Rusije i Austrije, zemalja koje su, po njegovom mišljenju, u srpskom pitanju imale previše neposrednih interesa.Nakon Berlinskog kongresa Austro-Ugarska je postala svojevrsni nadzorni organ u Bosni, uz blagoslov kneza Milana, koji se okretao Monarhiji, nezadovoljan povlačenjem Rusije sa Balkana... Kako je Britanija gledala na ovakav razvoj događaja? Zašto se odnosi Britanije i Osmanlija temeljno menjaju i suštinski narušavaju, nakon 1878? Naime, na Berlinskom kongresu Britanci su, u skladu sa prethodnim dogovorom sa Đulom Andrašijem, predložili ulazak trupa Austro-Ugarske u Bosnu i Hercegovinu, a Dizraeli će i u narednim godinama podržavati prodor Austro-Ugarske ka jugoistoku. On se zalagao i za podršku Albanskoj ligi, koja je pružala otpor teritorijalnim proširenjima Srbije, Crne Gore i Grčke... Saznaćemo i kako je stvaranje Antante doprinelo da se popravi odnos Britanije i Srbije, koji je drastično bio narušen zbog ubistva poslednjeg Obrenovića. Stoga se Srbija sve do 1906. nalazila pod diplomatskim bojkotom Britanije. Njen ugled u britanskoj javnosti bio je izuzetno loš. To najbolje pokazuju i predrasude koje su prema Srbiji negovali Siton-Votson, Henri Vikam Stid, Artur Evans. Ali, stvari se menjaju i preko Rusije, Britanija postaje jedan od oslonaca Srbije... To će se pokazati u vreme Aneksione krize. No pokazaće se vrlo jasno da to ne podrazumeva preuzimanje bilo kakvog rizika za Britaniju zbog Srbije. Britanski politički pragmatizam je opštepoznat. Kako se on ispoljio u Prvom svetskom ratu? Britanija će svom starom savezniku, Osmanskom carstvu, zadati odlučujuće udarce, i to u savezništvu sa tradicionalnim neprijateljima, Rusijom i Srbijom... Napokon, postaće nam jasnije reakcije Britanije na jugoslovenski program srpske vlade, obelodanjen Niškom deklaracijom, decembra 1914. Naime, umesto uništenja Austro-Ugarske i stvaranja jugoslovenske države, Britanija i sile Antante nudile su Srbiji pripajanje Bosne i Hercegovine, dela Dalmacije, dela Makedonije i južne Ugarske. Tek posle konačnog neuspeha pregovora sa Austro-Ugarskom o separatnom miru, u proleće 1918, Britanija i Francuska počele su da prihvataju neumitnost raspadanja Dvojne monarhije i nastanka jugoslovenske države... Siton-Votson se, u anglosaksonskoj kulturi, i danas smatra autoritetom za istoriju Habsburške monarhije, Centralne i Jugoistočne Evrope. Stoga je značajno da saznamo i kakvi su bili njegovi stavovi o Srbiji i Srbima? Siton-Votson se u toku rata posvetio uveravanju britanskog javnog mnenja u nužnost stvaranja jugoslovenske države, kao nove prepreke u prodoru suparničkih sila na Balkan... U Siton-Votsonovoj argumentaciji najzanimljiviji je bio njegov balkanistički diskurs, po kome se podrazumevalo da su laži i spletke bile nešto što je karakteristično za politički Balkan... Britanci su, još od srednjeg veka, Srbe smatrali primitivnim varvarima... U tom kontekstu, značajno je znati koje su bile i ostale konstante spoljne politike Velike Britanije prema Srbiji i Srbima? Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Realizacija: Jelisaveta Janić.
13:50
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:30
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
17:25
Turistički radnici su u prethodnim sezonama primali milione gostiju iz Nemačke, Britanije, Rusije i arapskih zemlja Saudijske Arabije i Irana. Posle Crne Gore i Grčke, Turska, naročito antalijska regija, omiljena je srpska destinacija. Ponuda je raznovrsna a cene prihvatljive i adekvatne ponudi. Aktivan odmor, plaže, otvoreni i zatvoreni bazeni, spa i velnes centri, golf tereni, ljubazni domaćini, raznovrsna i obilna kuhinja. Ponuda je bogata, pogodna naročito za porodična letovanja. Ministrstvo turizma Turske je proteklih godina proglasio Belek u antalijskoj oblasti za model budućeg razvoja turizma na turskom delu Mediterana. Tome svakako doprinosi i 300 sunčanih dana godišnje. Novinar i urednik emisije: Nebojša Kotlajić.
17:55
Ravnogorska čitanka: Prokleta laž na karti Srbije
18:40
Datum
18:45
Verski kalendar
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:45
2018. godine nacionalnom kongresu Argentine po sedmi put je predstavljen predlog koji podržava zakonski, siguran i besplatan abortus. Projekat je izazvao žestoku raspravu, otkrivši društvo podeljeno više nego ikad između života i slobode biranja sopstvenog položaja. Putem skupa strastvenih svedočenja, film dokumentuje odlučnost žena koje se hrabro bore da obezbede pravo na samoopredeljenje i svedoči o njihovoj masovnoj mobilizaciji na ulicama Buenos Ajresa. Režija: Huan Dijego Solanas.
21:20
Ženski raj, serija
22:05
Kako se bliži svom cilju, Dejvid ne ostaje samo bez svoje ušteđevine, nego ga i progoni njegova sumnjiva prošlost.Uloge: Moric Blebtru, Antje Trau, Tim Sejfi... Režija: Sem Garbarski.
23:50
Bunt Rok Festival
00:40
Zaliv, serija
01:30
25. beogradski džez festival: Marković - Gut
02:40
Trezor
03:40
Ravnogorska čitanka: Prokleta laž na karti Srbije
04:20
Bilo jednom u Nemačkoj, film