...

Ekipa Šarenice čeka vas i ovog vikenda!... Najavljujemo izložbu nemačkih ovčara na gradskom stadionu u Crvenki! Najlepši vučjaci u našem studiju, a više od 400 njih na izložbi poput onih u Nemačkoj i Italiji... Folklorni vez igara dočaraće prijatelji iz Niša, a saznaćete i kakva je to drugačija i održiva moda na jednom festivalu u centru Beograda. Dečje srce je organizacija čija je humana misija ista više od dve decenije. Zajedno ćemo najaviti jednu međunarodnu ultramaratonsku trku, za one kojima je pomoć najpotrebnija! Sa Stašom Nikolić i Vesnom Stanković pravimo pozorišni krug ćaskanja.

Šta je to voćoptir, koja zemlja ima šest godišnjih doba i kako se pravi vatromet u čaši saznajte u subotu, 20. aprila 2024. godine u 12:05 na Prvom programu Televizije Srbije.... U ovoj neobičnoj epizodi, bunar se oglašava pre poletanja, neko je pročitao poruku od drugarića za Osmana i Borku, a Gospodinu DŽ je pobegao papagaj! Gospodin DŽ je uznemiren zbog gubitka voljene životinje, ali od tog trenutka čitava epizoda je u papagajskom znaku, a Gospođa Ž, Osman i Borka se trude da ga oraspolože. Gospođa Ž se maskira u papagaja, Osman i Borka mu kupuju poklon, a čak igraju i igru Pokvareni papagaj - sve kako bi vratili osmeh na uplakano lice Gospodina DŽ. Kuvaričica pravi jednu drugu leteću životinju, Osman i Borka putuju u Aziju, a Gusari otkrivaju nešto novo o jednom drvetu, žalosnom skoro isto koliko i je i Gospodin DŽ žalostan. Naša papagajska ekipa zajedničkim snagama uspeva da oraspoloži prijatelja u ovoj šarenoj epizodi koja stiže u subotu, 20. aprila u 12:05č na Prvom programu, a reprizu možete pogledati u nedelju, 21. aprila u 9č na Drugom programu Televizije Srbije. Sve naše epizode možete pronaći na našem youtube – kanalu ili na platformi rtsplaneta.rs. O Plavoj ptici“ brinu: urednice Jelena Popadić Sumić i Dunja Petrović, scenaristkinja Staša Petrović, reditelj Miodrag Kolarić, naši glumci: Osman Ahmed, Borka Tomović, Andrijana Oliverić, Marija Medenica i Miroslav Petrović, zatim naše scenografkinje Mira Andrejević i Tanja Ivanović, kostimografkinja Aleksandra Stošić Krstović, kompozitor Dragoljub Ilić, montažerka Nada Dodik Zildžić, muzički urednik Dobrosav Predić, dizajner tona Srđan Filipović i mnogi drugi. Let let do sledeće subote u 12 i 5.

Epizoda 5: Kako zaustaviti digitalno nasilje... S obzirom da istraživanja pokazuju da je svaka treća mlada osoba u Srbiji trpela neki oblik zlostavljanja na internetu, a mediji su prepuni priča o tome, zamisliti da živimo u tolerantnijem društvu postalo je gotovo utopija. Ili ipak nije? Kako zaustaviti digitalno nasilje, tema je novog nastavka Porodične mreže. Šta je u rukama svakog od nas pojednično, na čemu bi trebalo da rade tehnološke kompanije, a na čemu celo društvo? Da li su deca dovoljno edukovana o tome kako da ne pretrpe ili počine digitalno nasilje? I kako roditelji mogu da im pomognu da se ponašaju odgovornije na internetu? O tome će psihološkinja Ana Mirković razgovarati sa porodicama Batoćanin i Vukmanović u subotu 20. aprila od 12.30 na RTS 1. Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija. Ekipu serije čine: voditelj i scenarista Ana Mirković, glavni koordinator projekta i odgovorni urednik Redakcije školskog programa Nevena Mladenović Blagojević, producent Dragana Bogdanović, dizajner zvuka Srđan Filipović, montažeri Nenad DŽodić i Milan Krsteski, direktor fotografije Sima Dimitrić, urednik serije Tamara Vešković i reditelj Milan Jovanović.

U mesecu kada se obeležava Međunarodni dan dečje knjige gošća je Nikoleta Novak, autorka više od 40 naslova za decu i tenejdžere za koje je dobila veliki broj nagrada i priznanja. Ali, njena primarna profesija je dr veterine, a diplomu je nostrifikovala na Kembridžu i postala član Kraljevskog koledža.... Jedan dan u životu Nikolete Novak počinje u ambulanti za kardiologiju malih životinja gde je govorila o želji da se bavi veterinom od malih nogu, o nekim od najlepših priča iz prakse koje su bile inspiracija za knjige, o udomljavanju i spašavanju životinja, kao i tome da se njen životni optimizam naslanja na iskustvo u susretima sa mnogim dobrim i požrtvovanim ljudima. Dan je nastavljen na hipodromu uz ličnu priču o testamentu kojim je od koleginice i prijateljice koja se razbolela, Nikoleta nasledila dva konja, dve mačke i psa da se stara o njima i ona to čini već godinama uz svesrdnu pomoć prijatelja, ali i njenih ćerki. Kraj razgovora snimljen je u smiraju dugog dana u Nikoletinoj kući na Zvezdari uz razgovor o pismima čitalaca koja joj stižu iz Vjetnama, Kine, Turske i mnogih drugih zemalja u kojima mogu da se nađu prevedene njene knjige, a posle kojih je shvatila da su problem dece i tinejdžera univerzalni svuda, baš kao što su ljubav i briga o životinjama svuda isti i zavise od toga koliko smo naučeni da volimo i brinemo. Autor: Tanja Peternek Aleksić.

Jedan od najvećih srpskih podvižnika, mislilaca, teologa i duhovnika 20. veka bio je ava Justin Popović, koga je Srpska pravoslavna crkva 2010. godine kanonizovala u sveca.... „Otac ava Justin je preživeo svu golgotu i patnju svoga naroda u Prvom svetskom ratu, a potom i svu nepravdu koju je trpeo narod koji je ostao veran crkvi nakon Drugog svetskog rata. On je svu tu patnju svoga naroda lično doživeo, osetio i preplakao. Imao je taj dar suza, a tokom beseda iz njegovih očiju tekli su potoci suza koje su natapale njegovu odeždu” – podseća nas Dušan Đaković, sveštenik u manastiru Ćelije i doktorand na Teološkom faklutetu u Atini koji priprema doktorat o životu i delu ave Justina. Suze su najčistija veza između čoveka i boga, jer se njima ispira ljudska duša. Svoje molitve i besede ava Justin često je zalivao suzama bola i suzama opomene, moleći se čak i za svoje neprijatelje koji su mu radili o glavi. Na praznik Blagovesti ove godine navršilo se 130 godina od njegovog rođenja, 45 godina od upokojenja i 10 godina od prenosa njegovih moštiju. U Blagoja Popovića, kako je bilo njegovo svetovno ime, duhovno seme je usađivano kroz sedam generacija. Toliko je sveštenika dala porodica Popović iz Vranja sedam kolena pre Blagoja. Taj i takav put ka bogu izabrao je i Blagoje koji je na početku Prvog svetskog rata završio Bogosloviju u Beogradu. Mobilisan je 1914. i kao bolničar, sa srpskom vojskom i srpskim narodom prošao je svu albansku golgotu. Blagoje je, 1. januara 1916, uzeo monaški postrig u crkvi Aleksandra Nevskog u Skadru i monaško ime Justin. Te iste godine odlazi na Bogoslovske studije u Petrovgrad gde stiže u osvit Oktobarske revolucije. U Rusiji otkriva Dostojevskog koji će u velikoj meri oblikovati njegove stavove o životu i veri. Zbog rasplamsavanja boljševičke revolucije, 1917. godine prelazi na školovanje na Oksford gde ga dočekuje Nikolaj Velimirović koji će, kasnije, postati njegov duhovni učitelj. Na Oksfordu Justin priprema doktorat pod nazivom „Filozofija i religija Dostojevskog”. Profesori sa Oksforda traže od Justina da iz doktorata izbaci deo u kome kritikuje zapadni humanizam, katoličku i protestantsku crkvu, što on kao čovek čvrstog stava i karaktera odbija, a engleski profesori odbijaju njegov doktorat. Nakon toga, Justin se vraća u Srbiju gde postaje nastavnik u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Kao darovitog nastavnika i teologa koji je upoznao filozofsku i bogoslovsku misao istoka i zapada, Sveti arhijerejski Sinod SPC šalje Justina na Teološki fakultet u Atini gde 1926, brani doktorsku disertaciju pod nazivom Tajna ličnosti po Svetom Makariju Egipatskom. Justin Popović je 1934. godine izabran za profesora Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, odakle je 1945. godine prognan. Tada ostaje bez ikakvih prihoda i svih građanskih prava. Komunisti su ga stavili na spisak za streljanje. NJegov prijatelj, pisac Janko Veselinović koji je bio prvi posleratni rektor Beogradskog univerziteta, izbrisao ga je sa tog spiska. Komunisti ga 1946. hapse u manastiru Sukovo kod Pirota, a iz zatvora ga izbavlja patrijarh srpski Gavrilo Dožić, koji se te godine vratio iz koncentracionog logora Dahau. Justin nakon toga ide od jednog do drugog manastira po Srbiji, ali nijedno bratstvo ne sme da ga primi u svoje redove. Jedan slučajan susret sa Sarom, igumanijom manastira Ćelije, promeniće mu život. Igumanija Sara ga poziva u manastir Ćelije gde će provesti naredne 32 godine, sve do smrti. Dok je boravio u tom manastiru bio je danonoćno pod prismotrom Udbe, koja je kontrolisala ko ulazi i ko izlazi iz manastira Ćelije. A u ovaj manastir pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, tražeći duhovno nadahnuće, dolazili su mnogi kod Justina, počev od Vladete Jerotića i Matije Bećkovića do mnogih monaha, sveštenika i teologa iz Evrope. Justin je bio duhovni učitelj monasima koji će kasnije, kao vladike uzdići SPC. NJegovi duhovni učenici bili su; Amfilohije Radović, Atanasije Jevtić, Irinej Bulović, Artemije Radosavljević,ali i sadašnji mitropolit berlinski i nemački Ruske zagranične crkve gospodin Marko, Nemac po rođenju. Za vreme svog zatočeništva u manastiru Ćelije, Justin je preveo i ispisao 12 tomova „Žitija svetih”, od kojih svako ima po 800 strana i ostavio je brojna teološka dela, počev od Dogmatike preko Svetosavlja kao filozofije života do knjige o Dostojevskom i slovenstvu. Urednik: Branko Stanković Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montaža: Marija Baronijan Šašić.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.Uz ovaj, najpopularniji porodični kviz, gledaoci navijajući za svoje favorite ujedno proveravaju i svoje znanje....

Peta epizoda: Dugogodišnji heroinski zavisnik Željko nabavlja pištolj na zaječarskoj pijaci i nagovara svoju maloletnu devojku Tamaru i najbolju prijateljicu Sandru da otmu heroin od Sandrinog poznanika, dilera DŽaneta.... Stvari ubrzo kreću naopako, a Nevena i njen markantni kolega iz Niša, policijski inspektor starog kova, Nebojša, primorani su da pregovaraju sa drogiranim otmičarem. Scenaristi ove serije su Petar Ristovski i Vladimir Ćosić. Glavne uloge su dodeljene Minji Peković, Jovanu Belobrkoviću, Draganu Boži Marjanoviću, Milošu Đorđeviću i Tamari Šustić.

Specijalni gost trinaestog izdanja emisije Veselo veče - Miroslav Ilić, govoriće o svojoj karijeri koja traje pola veka a otkriće i zašto peva o reci Moravi, kako je izabrao pesmu Devojka iz grada, ko su bili njegovi muzički uzori, koju muziku voli da sluša...... Veselo veče otkriva atmosferu redakcije u kojoj marljivo bitišu mali ljudi iz Radija: sekretarica Slavica (lik tumači glumica Anđela Jovanović), spiker Joca (glumac Zoran Pajić), urednik Kami (novinar i urednik u RB 1, Nenad Kamidžorac) i ton majstor Moma (Semir Gicić, glumac i stendap komičar). Imperativi malog, složnog kolektiva su kvalitet progama i prisan odnos sa auditorijumom. U namerama da svako od njih doprinese tim ciljevima - događaju im se i mnoge neobične, smešne i nesvakidašnje situacije... Svako izdanje emisije Veselo veče, upotpunjuju i zvezde naše muzičke scene, koje otkrivaju malo poznate podatke o svojim umetničkim počecima ali i o uticaju Radio Beograda - na njihove profesionalne uspehe i karijere. Zahvaljujući bogatom Programskom arhivu RTS-a, ove subote ćemo se podsetiti početaka i najznačajnijih segmenata karijere Miroslava Ilića ali i velikih hitova njegovih prijatelja - Dobrivoja Topalovića i Pregraga Živkovića Tozovca. Osim najvećih hitova specijalnog gosta ovog izdanja emisije, uživanje u emisiji Veselo veče upotpuniće i izbor pesama u izvođenju Snežane Đurišić, Željka Šašića, ljube Perućice... Program Veselo veče je novi igrani TV format Zabavnog programa, kreiran povodom obeležavanja 100 godina trajanja i uspeha Radio Beograda. Posvećen je bogatoj istoriji najstarijeg elektronskog medija na Balkanu i najlepšoj narodnoj muzici. Scenario: Semir Gicić Scenograf: Mirjana Adrejević Kostimoggraf: Aleksandra Aleksandrić Muzički urednici emisije: Jovana Dukić i Dušan Šukletović Reditelj: Petar Stanojlović.

Veoma napredni dečak-robot čezne da postavne pravi“ da bi mogao da stekne ljubav svoje majke-čoveka. (A.I. Artificial Intelligence, 2001.)... U ne tako dalekoj budućnosti, polarne kape su se otopile, što je dovelo do porasta nivoa okeana i potapanja svih primorskih gradova na svetu. ljudi su primorani da žive dublje u kontinentalnim predelima, a tehnika i dalje napreduje, do tačke da je moguće proizvesti čovekolike robote koji bi služili. Jedan od takvih robota je Dejvid, sa izgledom dečaka i sposoban za istinska osećanja i ljubav prema svojoj majci“ Moniki. Monika ga je uzela kao zamenu za svog sina, obolelog od neizlečive bolesti i zamrznutog do otkrića leka. Dejvid srećno živi sa svojom porodicom, ali lek za dečakovu bolest biva napravljen, što robotu iz korena promeni život. Uloge: Hejli DŽoel Osment, DŽad Lou, Frensis O'Konor Režija: Stiven Spilberg.

Pošto mu se uspešna karijera specijalnog operativca katastrofalno završila, Aleksandar se povlači i pokušava da živi mirno kao hauzmajstor u jednom naselju u Rumuniji. (A Good Man, 2014.)... Kada jedna stanarka i njena porodica dođu na udar lokalnog gangstera, Aleksandar bude uvučen u rat kineskih i ruskih bandi. Ne samo što mora da zaštiti porodicu, nego se suočava sa svojim starim neprijateljem s kojim ima neraščišćene račune. Radnja ovog filma odvija se pre Gospodara zločina“. Uloge: Stiven Sigal, Viktor Vebster, Julija Verdes Režija: Keoni Vaksman.