Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:08
Muzika za dobro jutro
07:51
Slagalica, kviz
08:13
Datum
08:19
Verski kalendar
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Svetlucava i sjajna
09:16
Ružne reči
09:29
Muke jednog Lava
09:42
Može i drugačije
10:00
E-TV
10:25
Od zlata jabuka
10:54
Međutim, nastojanja da se izgradi železnica trajaće skoro pola veka. Neposredno pred Berlinski kongres 1878. posebnim ugovorom sa Austrougarskom Srbija je prihvatila obavezu da za tri godine izgradi prugu od Beograda do Niša. Kod današnjeg mosta „Gazela, knez Milan je srebrnim budakom u julu 1881. godine označio početak izgradnje pruge Beograd-Niš, do tada najvećeg građevinskog i tehnološkog poduhvata. Prema projektu Dragutina Milutinovića u avgustu 1884, otvorena je beogradska železnička stanica.Iz Beograda su za Niš, 23. avgusta 1884. godine u 8.30, krenula dva svečana voza, a ministar saobraćaja Jevrem Gudović je svečano otvorio prugu. Mada su karte bile skupe, prve godine prugom Beograd-Niš putovalo je oko 15.000 putnika. Sledećih dvadeset godina, uglavnom ručno, izgrađeno je gotovo 1.000 kilometara nove pruge. To je u potpunosti izmenilo lice tadašnje Srbije.Snimatelj: Dušan Živković Montaža: Ksenija Savićević Autor i urednik: Božidar Đuran Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:22
Verski mozik Srbije
12:02
Promena je postala nužno zlo za ostanak i opstanak i u životu i na tržištu. Teoretičar promena, čovek koji je unapredio poslovanje mnogih kompanija, savetnik vlada, profesor, akademik, najugledniji ekonomista dr Isak Adižes sa svojim institutom poznat je i prepoznat u svetu. Rođen je u Skoplju, nostalgičan je za Jugoslavijom, a u duši je veseljak koji obožava harmonikui burek!Profesor dr Isak Adižes tvrdi da je došlo vreme za nove promene da bi svima bilo bolje, da umesto konkurencije treba razvijati kooperaciju. Za mala preduzeća tvrdi da nemaju šansu za veći uspeh ako se ne integrišu sa velikima. Sadašnji povod za dolazak jednog od najvećih ekonomista sveta u Beograd jeste promocija najnovije knjige, 26. po redu, knjige Autobiografija. Mesto susreta je Beogradski sajam, a među knjigama, ljudi, profesor Adižes i ekipa Profila i profita. Ekskluzivno za javni servis dr Isak Adižes o važnim stvarima govori na jednostavan način. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:32
Kulturako aresipe
13:05
Sve boje života
13:32
Kasnije je uveden i Prvoaprilski orden. Sve su to bili razlozi da satiričari i vicmajstori Srbiju nazovu šaljivom kraljevinum. Tema satiričara i humorista bila je i činjenica da je Srbija u istio vreme imala dva kralja: starog Milana i mladog Aleksandra. To što je Alesandar Obrenović uradio (na svetski dan šale) išlo je na ruku radikalima, bilo je protiv liberala. Čak je praktično i simbolički vaskrsnu i list Gedža. Na udaru kritike satiričara bio je čak i Lazar Paču koga nimalo nisu štedeli u satiričnim pesmama koje je objavljivao list Đavo. A urednik? I pored takvih raskošnih tema, u strahu razmišlja da li će dobiti posao ili otkaz ugovora.
14:02
Eko minijature
14:06
Edu global
14:30
Interventna arhitektura
15:28
Časlava Maksića mastera nauka i to onih koji svojim znanjem dopiru do najtananijih skrivenih veština koje su danas na ceni srela sam slučajno.Radeći kao rukovodilac grupe za informacionu bezbednost i interoperabilnost organa državne uprave Časlav Maksić je i sudski veštak za informatičku forenziku. Imala sam dosta uloženog truda da zadobijem njegovo poverenje kao i da razgovor pred kamerama oslobodim svih malih tajni koje izgovara kako ne bi dali mogućnost ikome da uđe u sve detalje razotkrivanja onih koji prisluškuju neovlašćeno u ime bilo koga.Obuka Časlava Maksića je posebna jer za ono što radi polaže računa samo svojoj savesti i sudu, ako ga taj sud konsultuje kao veštaka i ako ga razume. Njegovi problemi nisu u znanju i veštinama posla kojim se bavi nego u neprepoznavanju i nesvesnosti onih koji hoće da koriste njegove podatke, a nisu savladali znanja i maksimalno poverenje u stručnost veštaka.Časlav Maksić odgovara isključivo svojoj savesti, a sve što vidi i čuje - proveri odmah, a nakon rešenja i predaje dobijenog zadatka sve zaboravi. Sektor kojim se bavi napreduje iz dana u dan i zato svoje vreme provodi sa svojim učiteljem sa kojim vozi bicikl i razmenjuje sve zavrzlame i nepoznanice svog neobičnog posla.Emisija je snimljena na lokaciji koju je Časlav Maksić sam izabrao, jer tamo gde radi TV kamera kao ni novinar, nemaju pristup.
16:02
Kada se u porušenom selu, odmah posle rata, pojavljuju prvi muškarci, Kata Plećaš, predsednik odbora, veruje da će obnoviti Radopolje. I ovi muškarci, međutim, stradaju i postavlja se pitanje hoće li Radopolje još jednom ostati selo crnih marama... prokleto, pod gorom prokletom... Uloge: Milena Dravić, Boris Dvornik, Aleksandar Gavrić, Olivera Marković, Rade Marković... Režija: Stole Janković.
17:30
Nasuprot njihovom očekivanju, dočekuju ih mnoge teškoće i iskušenja. Radovan uči večernju školu i uspeva da se uklopi u novu sredinu, Jeremija se vraća u selo, a Gaša posle neuspele ljubavi, odlazi sa jednim vršnjakom da na nekom drugom mestu potraži bolju sreću.Uloge: Vojislav Mićović, Dragomir Bojanić Gidra, Kole Angelovski, Mija Aleksić... Režija: Branko Bauer.
19:08
Nezgoda je u tome što je, u stvari Velimir, siromašan student, kojeg je finansirao Života, studirao pod Miloradovim imenom, i dobio doktorsku diplomu. Posle niza burnih komplikacija očajni otac shvata da nauka ne može da se kupi novcem. Film je snimljen po motivima istoimene komedije Branislava Nušića.Uloge: Milivoje Živanović, Mija Aleksić, Beba Lončar, Velimir Bata Živojinović, Kaja Ignjatović, Petar Slovenski... Režija: Soja Jovanović.
20:39
Tošica i Štancika bore se za ruku Malčike, dok je Branko zaljubljen u Savetu. Bojažljiva Saveta međutim ne odgovara na njegova udvaranja pa on pomisli da joj se ne sviđa, da bi joj se osvetio prelazi u tabor Malčikinih udvarača... Uloge: Žiža Stojanović, Stevan Šalajić, Milica Radaković, Zoran Stojiljković, Vladimir Matić Režija: Marijan Vajda.
22:10
Spavači, serija
23:09
Koncert letnje noći iz Šenbruna 2014.
00:45
Kada sazna da je njegova bivša devojka trudna, Henri pristane da oženi buduću majku Meri i da sa njom počne da živi u svom malom i neurednom stanu. Njihova beba se rodi sa groznom mutacijom, kao čudno stvorenje nalik reptilu čiji nepodnošljiv plač ne prestaje. Prestravljena i zgrožena Meri ubrzo pobegne, ostavljajući Henrija na milost i nemilost zavodnici koja živi u susednom stanu... Uloge: Džek Nens, Šarlot Stjuart, Alen Jozef... Režija: Dejvid Linč.
02:12
Dr, film
05:02
Interventna arhitektura
06:02
Koncert za dobro jutro
06:56
Slagalica, kviz
07:17
Datum
07:23
Verski kalendar
07:34
Komičar zbilje Pavle Minčić - naslov emisije pozajmljen je iz publikacije Pavle Minčić - komičar zbilje i istine (Smederevo, 2000) pozorišnog hroničara Milosava Buce Mirkovića, u kojoj na početku piše: ... Od kako je diplomirao na pozorišnoj akademiji, na klasi Raše Plaovića pa do danas, Pavle Minčić je pozorišni stvaralac osobenog talenta, specifičnog šarma, pronicljivog duha, umetnik-humanista, obdaren i duhovit koji svakom svojom produkcijom ispoljava posebno izražajne nijanse, umetnik koji druguje sa rečima, otvara ih i doživljuje na gotovo jedinstven način, umetnik koji žudi i uspeva da nas obuzme, zahvati, ponese svojom ljubavlju prema materiji koju obrađuje... Povodom 12 godina od NATO agresije nad Srbijom, gost Trezora bio je Paja Minčić koji je tokom bombardovanja od marta do juna 1999. snimao Antiratni kabare za Televiziju Beograd, a idejni tvorac te polučasovne emisije jeste urednik Nikola Nešković. Svoje aforizme, ratorizme i podrumizme, Minčić je pisao i kazivao, pevao i svirao, a sve to onda i snimao u studiju, a kada je zgrada u Aberdarevoj bombardovana, na raznim drugim mestima, danju ili noću. Sećanje na to vreme, a i na neka ranija mirnodopska vremena, uz malo sačuvanih delova iz emisija Antirani kabare i Geografija smeha - sadržaj je današnjeg Trezora.- Učesnici: dramski umetnik Pavle Minčić, sagovornik Bojana Andrić - Dežurna posada Studija XI i realizator Dragan Kovačević, scenograf Petar Đinović, organizator Gordana Grdanović, urednik-istraživač Vesna Došen, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić - Snimano 18.03.2011, premijerno emitovano 08.04.2011, reprizirano u Trezoru 11.02.2015 . i 25.03.2019; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:54
Mirakulus
09:18
Ružne reči
09:28
Mali dnevnik
09:34
Poredićemo u čemu Haksli, za razliku o drugog važnog umetničkog proroka, svog nekadašnjeg studenta, Džrdža Orvela, vidi priorodu kontrole informacijama. Razmatraćemo i kako se Vrli novi svet nosi sa pitanjem smisla? Zašto je važna droga soma i kakvu funkciju ima? Kako je ključna sfera - slobode - ograničena? Zašto se u ovakvom svetu favorizuje timski rad i lojalnost, a potiskuje solidarnost? Zašto se Haksli ironisjki obračunava sa savremenim usko - specijalističkim obrazovanjem? U emisiji govore profesorka filozofije dr Daša Duhaček, profesorka književnosti dr Jasmina Ahmetagić i magistar političkih nauka Stefan Aleksić.
09:59
Sve boje života
10:26
Medalje za život
11:01
S Tamarom u akciji
11:58
Kolibri i Stefan Milenković
13:21
Ja, mi i drugi
13:46
Od pigmenta do koncepta
13:58
Mali dnevnik
14:03
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
El Čapo, serija
15:33
Ženski raj, serija
16:19
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
17:10
Terapija po meri pacijenta
17:37
Pravo na sutra: Lice lovca
18:06
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:51
Koristecći retke dokumentarne snimke i mnoštvo intervjua, ovaj film prikazuje život ove izuzetne umetnice i njenu muziku; umetnice koja je više od pedeset godina stvarala pometnju gde god da ode. Film uključuje izjave prijatelja, rođaka i kolega - kako mladih zagovornika afričke muzike, tako i onih koji su poznavali i cenili Mirijam Makeba od njenih najranijih početaka u plesnim dvoranama Kejptauna.Režija: Mika Kaurismaki.
21:25
U okviru ciklusa Majstori TV režije: Zdravko Šotra Redakcija dramskog i domaćeg serijskog programa RTS, u ponedeljak 01. juna na Drugom programu sa početkom od 21.20 časova, emituje televizijski film iz vlastite produkcije Crni petak, snimljen 1991. godine, po scenariju Aleksandra Popovića.Marija Molerović vraća se iz zatvora u kome je provela šesnaest godina života zbog ubistva muža.Dok je boravila u zatvoru decu joj je vaspitavao dever koji je u njima razvijao osećaj mržnje prema majci.Prilikom susreta Marije i, sada već odrasle, dece, pokazuje se da su sve veze između majke i dece nepovratno prekinute.Uloge tumače: Olga Spiridonović, Nikola Simić, Bora Todorović, Sanja Milosavljević, Zoran Radmilović, Goran Bukilić, Branka Petrić, Dušan PočekUrednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Zdravko Šotra Scenario: Aleksandar Popović Direktor fotografije: Miroslav Vorkapić Scenograf: Bora Nježić Kostimograf: Mirjana Rogić.
22:31
Uspaničen i posramljen, besomučno pokušava pronaći oružje, ali bez uspeha, sve dok ga pod svoje ne uzme stari detektiv Sato. Njih dvojica ulaze u trag lopovu...Uloge: Toširo Mifune, Takaši Šimura, Keiko Avadži... Režija: Akira Kurosava.
00:36
Lajmet
00:42
Pričaj mi priču, serija
01:31
Nišvil: Matt Bianco
02:03
Trezor
02:57
Dramski ponedeljak: Crni petak, TV film
03:56
Pas lutalica, film
06:02
Koncert za dobro jutro
06:45
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Reč urednika - Radomir Putnik podseća na rad Umetničkog programa Televizije Beograd za vreme NATO agresije. Dugogodišnja serija Pesničke vedrine, u kojoj su glumci kazivali poeziju, sada se promenila: ... u trenucima stradanja celog naroda, bilo je potrebno da se gledaocima televizije obrate sami pesnici, da pesme podrške i solidarnosti uđu u svako kuću i obodre, ohrabre i podrže snagom i lepotom poezije svakog čoveka ponaosob. Prva emisija s pesnicima snimljena je u Studiju 3, druga zakazana za 24. april, zbog bombardovanja Televizije, ipak nije otkazana, jer su pesnici okupljeni pred ruševinom govorili svoje stihove i podigli svoj glas protiv bezumlja i nečovečnosti. Snimanja i emitovanja u oteženim uslovima nastavljena su do kraja bombardovanja: u imrpovizovanim studijima, u baštama privatnih kuća, na Kalemegdanu i drugim gradskim lokacijama. U ratnim uslovima emisije su ubrzo posle snimanja i montaže stizale na program... Tako je realizovano 14 polusatih emisija poezije. - Učesnici: urednik Dramskog programa, teatrolog Radomir Putnik; sagovornik Bojana Andrić - Tehničko vođstvo Svetlana Marinković i dežurna posada Studija 3: kontrola kamere Ivana Lepen, snimatelji zvuka Vladimir Nedeljković, Aleksandar Friščić, dizajner svetla Predrag Mišić, kamermani Miodrag Vorkapić, Branko Drljača, Zoran Savić; video mikser Ana Živanović, reditelj snimanja Milan Jovanović, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen; grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, urednik Bojana Andrić - Snimano 11.03.2019, premijerno emitovano 27.03.2019; Redakcija za istoriografiju Pesnici svome narodu - Srpski pesnici povodom Nato agresije na Jugoslaviju kazuju svoje patriotske pesme. - Učesnici: Mira Alečković, Tanasije Mladenović, Branko V. Radičević, Stevan Raičković, Božidar Timotijević, Ljubomir Simović, Petar Pajić, Matija Bećković, Dragan Kolundžija, Vito Marković, Aleksandar Sekulić, Alek Vukadinović, Ivan Rastegorac, Radomir Andrić - Urednik Radomir Putnik, reditelj Slobodan Ž. Jovanović - Snimano ili montirano 21. aprila 1999, Redakcija igranog programa; reprizirano u Trezoru 27.03.2019.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:16
Ružne reči
09:29
Mali dnevnik
09:35
Postanak i opstanak ćirilice
10:00
Priča o kafi
10:30
Medalje za život
11:00
Znanje imanje
12:00
SO RTS svira Hofmana i Botezinija
13:00
Postanak i opstanak ćirilice
13:25
Eko perspektive
13:50
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
El Čapo, serija
15:40
Crni petak, TV film
16:40
Zlatna ploča: Lepa Lukić
17:40
Koridori
18:10
Emisija iz kulture
18:35
Emisija iz kulture
19:05
Lajmet
19:10
Internat za plemićke kćeri, serija
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Violinista libansko-jermenskog porekla privlači pažnju publike širom sveta jer vešto spaja interpretaciju klasičnog obrazovanja sa tradicijom muzičkog nasleđa različitih zemalja. Zato u njegovim kompozicijama i aranžmanima prepoznajemo uticaje arapske, jevrejske, romske muzike, španskog flamenka i argentinskog tanga. Na RTS 2 predstavljamo vam koncert koji je održao u Areni Las Ventas u Madridu uz pratnju simfonijskog orkestra.
23:00
Strani obrazovni program
23:50
Spavači, serija
00:40
Lajmet
00:50
Trezor
01:45
Uzrok smrti ne pominjati, film
03:05
Strani obrazovni program
04:05
Znanje imanje