...

Fantastična planeta istražuje kako hrana utiče na ekonomije, ekosisteme i migracije u svetu.... Svoje putovanje po planeti Vladimir Banić počinje u Tajlandu gde odlazi na skrivena ostrva na kojima su prirodna staništa tajlandske čiope. Ova vrsta je svojevremeno bila blizu toga da postane ugrožena. Ipak, potražnja za njenim gnezdima, koja pravi lučeći pljuvačku, inspirisala je Tajlanđane da počnu da prave veštačke pećine gde ova vrsta može da se razmnožava, a da oni profitiraju skupljajući i prodajući gnezda. Za supu od njih bogati Kinezi su spremni da izdvoje pravo bogatstvo. Fantastična planeta zatim putuje u Dansku koja je najveći proizvođač svinjskog mesa na svetu. Koliko ono utiče na prirodu, kako menja navike kod Danaca, Banić saznaje od biologa, farmera i kuvara. Putovanje oko sveta Fantastična planeta završava u Libanu. Kuhinja ove zemlje je poznata širom sveta. Ipak, u poslednjih nakon pandemije restorani i domaćinstva sve teže podnose ekonomsku krizu. Neuhranjenost dece je dostigla najviši nivo u poslednje dve decenije i neki se odlučuju na rizičan put preko mora. Koje ne oprašta.

Pandemija i prisustvo Kovid 19 virusa primorali su nas da uvidimo da je veliki deo naših života već u virtualnom svetu.... Sva tehnička rešenja koja smo u izolaciji koristili već su bila tu. Uveliko isprobana, naročito u poslovnom svetu, mada ne u tolikoj meri korišćena. Preneli smo ih na sve stepene obrazovanja. Izlazak iz učionice u virtualni prostor zahtevao je i novi pristup podučavanju. Kakav je rezultat više od godine provedene van škole, u on-lajn okruženju? Da li je život u prethodnih godinu ipo dana naša nova realnost? Da li je bezbedna, i da li nas i koliko udaljava od najbližih? Da li je loša za obrazovni proces ili nam je donela i nešto dobro.

Živi svet koji nas okružuje prikaz je vrhunskog inženjeringa. Telo svakog organizma napravljeno je tako da se sa minimalnim utroškom energije kreće kroz sredinu u kojoj obitava...

Milan Nedeljković (1857-1950) prvi srpski astronom, školovani meteorolog, matematičar, fizičar, seizmolog, profesor...... Osnivač meteorološke i astronomske opservatorije i mreže meteoroloških stanica u Srbiji. Sačinio je prve dnevne vremenske prognoze i uspostavio međunarodnu razmenu meteoroloških podataka. Na školovanju u Parizu stekao je šest diploma: matematičkih nauka, fizike, astronomije, meteorologije i precizne mehanike; osposobio se za praktičnu primenu znanja iz meteorologije, astronomije i primenjene fizike i ovladao seizmološkim, geodetskim i merenjima geomagnetizma. Kolektiv Velike škole zaključio je da je Nedeljković stekao više znanja, nego što je potrebno za profesora astronomije i meteorologije i preporučio ga „za podizanje beogradske opservatorije i meteoroloških stacija u Srbiji. Te ustanove potrebne su našoj katedri, ali i našoj nauci i domovini, zarad njenog razvijanja i ugleda među kulturnim narodima.

Lovac na znanje nastavlja da traži pojedince koji su u ime nauke izuzetni. Nalazi neverovatne umove koji pomeraju granice...

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović.... Plavi tok je majdan koji se nalazi između Požege i Kosjerića i meni je posebno drag jer sam na ovom prostoru radio doktorsku distertaciju proučavajući petrologiju stena Drinskog paleozoika. U ovom majdanu se vadi stena pod komercijalnim nazivom mermer Plavog toka. Stena je sivo plave boje, dobro se polira i oblikuje zbog čega se često koristi za oblaganje i popločavanje ali i za skulpture. Plato ispred i oko biblioteke grada Beograda popločan je sa mermerom Plavog toka. Veliki broj enterijera, zidova i stepeništa starih zgrada i kuća i nekih novih objekata obložen je ovim kamenom. Malo je poznat podatak da se tokom eksploatacijie iskoristi samo petina izvađenog kamena. Prilikom boravka u Veroni na svetskom sajmu kamena ove, 2019. godine, video sam i skulpure izrađene od mermera Plavog Toka.

Da li ste znali da u telu odrasle osobe ima približno 250 grama soli? Ili, da od ugljenika koji je u nama može da se napravi devet hiljada grafitnih olovaka? Hemija nije samo za štrebere, hemija je svuda oko nas! I u nama, naravno!... Hemija je i u hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Učenje, maštanje, disanje, nastajanje emocija... možda nije tako očigledno, ali i ovi procesi počivaju na hemiji. Varenje je reakcija između hrane, i želudačne kiseline i enzima, do jednostavnih molekula koje naše telo može da apsorbuje i koristi. U ovom serijalu upoznaćete zanimljivo lice ove nauke. U kratkim epizodama, kroz oglede u hemijskoj laboratoriji i igrane scene, govorimo o pojmovima koji su deo naše svakodnevice ali pripadaju i hemiji kao nauci.

Pravda je najviši pojam duše, istina je najdublje osećanje srca, napisao je Božidar Kovačević. Svrstava li se pravda u prva načela antičke filozofije? Aristotel je razlikovao dve vrste pravde. Ima li ih više? Zašto su Stari Grci imali dve, a Rimljani samo jednu boginju pravde i prava? U kakvom su srodstvu pravda i istina? Ako nestane pravde, šta su onda kraljevstva nego velika razbojništva, upozorio je Sveti Avgustin?... Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa prof. dr Oliverom Antićem. Prof. dr Oliver Antić je završio Pravni fakultet u Beogradu na kome je magistrirao i doktorirao pravne nauke. Na Pravnom fakultetu u Beogradu biran je za više zvanja među kojima su spoljni saradnik; asistent-pripravnik; asistent; docent; vanredni i redovni profesor. Bio je dekan Pravnog Fakulteta u Beogradu 1998-2000, a direktor Instituta za uporedno pravo 1997-2001. Autor ili koautor je osam knjiga i napisao je više članaka koji se odnose na pravne nauke. 2012. godine imenovan je za savetnika tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a iste godine i za visokog predstavnika Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije.

Kažu da je u današnje vreme sve svima dostupno. Pitanje je zašto se onda sve više ljudi oseća usamljeno. Da li postoji lek za usamljenost? Samoća i usamljenost nisu isti osećaji, potvrđuju medicinska istraživanja koja kažu da je u mozgu isti centar za bol i usamljenost.... Ovo je sve veći problem u društvu, pa su neke zemlje u svetu preduzele ozbiljne korake. Velika Britanija od 2018. godine ima Ministarstvo za usamljenost, a Japan slično ministarstvo ima od 2021.