Caričin grad je podignut kao zadužbina jednog od najvećih vizantijskih careva Justinijana Prvog. Od 535. godine u njemu je bilo sedište arhiepiskopije i Pretorije prefekta Ilirika. U proučavanju tog kasnoantičkog lokaliteta, više od sto godina učestvuju stručnjaci iz Srbije, Francuske, Nemačke i drugih evropskih zemalja.... Zahvaljujući novim istraživanjima, sagovornici će predočiti način života u gradu, ishranu, utilitarne predmete, tehnološka dostignuća vremena, trgovinu, kao i eko-sistem, koji je moguće rekonstruisati na osnovu arheobotaničkih i arheozooloških proučavanja ostataka nađenih tokom arheoloških istraživanja.

Brojnoj generaciji srpskih muzičara koji su u periodu između dva Svetska rata u Srbiju prenosili savremene tekovine evropske muzike pripadaju i dva kompozitora, dirigenta i pedagoga – Mihailo Vukdragović i Predrag Milošević...

U ovom izdanju Beogradskog blaga predstavljeni su vredni predmeti iz zbirke Muzeja nauke i tehnike, a mnogi od njih bi se mogli naći i u popularnoj rubrici Verovali ili ne.... Među poklonima ćerke Selimira Lončarevića koji je davne 1928. na Terazijama otvorio jedan od poznatijih foto-ateljea u gradu, našao se i uređaj nemačke proizvodnje za automatsko fotografisanje- „Fotomaton. Kupljen u Parizu, predstavljao je pravu senzaciju u Beogradu. Mnogi fotografi su u strahu od gubitka posla potpisali peticiju za njegovu zabranu koja je, prema usmenim saznanjima, objavljena i u tadašnjoj Politici. Zanimljivo je da se prvi ovakav uređaj pojavio u Evropi ranih 20-ih godina 20. veka, a posle samo nekoliko godina i kod nas, što dosta govori o nivou tehničke svesti ondašnjih Beograđana koji su išli u korak sa svetom.

Ne možemo se pohvaliti dobrim postupanjem sa otpadom. Često ga nalazimo tamo gde mu nije mesto: u potocima, rekama, kraj puta, čak i na ulicama.... Zbog nezbrinutog otpada u životnu sredinu dospevaju štetne materije poput teških metala, organskih jedinjenja, fosfata i slično, koje mogu da ugroze zdravlje ljudi. Umesto da nam bude balast, otpad je dragoceni resurs koji nedovoljno koristimo.

Izgubljeni u srcu šume ili na rajskom ostrvu, beskrajni su oblici ekoloških staništa u četiri ugla planete. Brojni su oni koji traže rešenja za očuvanje naših prirodnih resursa, pioniri predvodnici u otkrivanju novih staništa, besprekornih i vizionarskih ekoloških standarda. Kada arhitektura postane „zelenija“ , naš svet se menja, a sa „Eko-logikom“ ta promena se dešava sada...

Prvu Industrijsku revoluciju, krajem 18. veka, označila je parna mašina. Druga je stigla sto godina kasnije, zahvaljujući upotrebi električne energije u masovnoj proizvodnji. Uz elektorniku i informacione tehnologije u automatizaciji proizvodnje, u drugoj polovini 20. veka, sledi treća, digitalna industrijska revolucija.... Međutim, četvrta industrijska revolucija došla je vrlo brzo kao nastavak i unapređenje načina proizvodnje svoje prethodnice. Taj korak karakterišu autonomni sajber-fizički sistemi koji međusobno komuniciraju koristeći inetrnet stvari, internet sisteme, veštačku inteligenciju i velike količine podataka skladištene u takozvanim oblacima. Četvrta industrijska revolucija pokrenula je velike promene u načinu rada, čime je izmenila poslovne modele i uzburkala tržište rada. Tehnološki napredak sve brže pomera granicu između poslova koje obavljaju ljudi i onih koje obavljaju mašine i algoritmi, zahtevajući od ljudi nova znanja i veštine.

Institut “Biosens” iz Novog Sada pripada evropskoj eliti u oblasti primene digitalizacije u poljoprivredi. Početkom 2018. godine organizovao je promociju prve ogledne digitalne farme u Srbiji.... Domaćin je bila farma „Krivaja iz Krivaje. Gledaoci će imati prilike da vide najsavremeniju mehanizaciju kao što su senzori, roboti, dronovi kao i traktor sa autopilotom i GPS sistemom koji omogućava preciznost od dva i po centimetra. Prikazaćemo i aplikacije koje se mogu koristiti na mobilnom telefonu, a koje poljoprivrednicima omogućavaju da lako i jednostavno vode knjigu polja i popunjavaju radne naloge. Potražićemo i odgovore na pitanja da li je digitalna poljoprivreda namenjena prvenstveno velikim posedima i koliko bi trebalo imati zemlje da bi se isplatilo kupovati i ulagati u savremenu mehanizaciju.

U novoj epizodi ArheoKuhinje pod nazivom Rimska svadbena trpeza, vodimo vas tragom mirisa iz kuhinje drevnog Rima, na sam dan venčanja.... U ovoj epizodi saznaćete koje su faze u odrastanju rimskih devojčica i dečaka do trenutka čina venčanja i upoznati se sa svadbenim običajima toga vremena. Hedonizam Rimljana na svadbenoj trpezi doživljava vrhunac i spaja najegzotičnije sastojke i arome.

Dok je u srednjem veku i u hrišćanstvu imala primese greha, u modernom svetu lenjost postaje obrazac života, smisao kome se teži. Ne raditi ništa i odmarati se, jeste san modernog čoveka koji je ostvario materijalne blagodeti.... Krajem 19. veka, Pol La Farg napisao je knjigu posvećenu lenjosti i objasnio značaj ovog fenomena kroz vekove, ali i ukazao na probleme koji će zadesiti modernog čoveka. NJegovo delo u Srbiji je prevedeno i objavljeno već početkom 20. veka. Nedavno je grupa autora, filozofa, sociologa, istoričara umetnosti, priredila zbornik pod nazivom Lenjost, i našoj čitalačkoj publici predstavila izuzetno zanimljivu temu i teze važne za svakog pojedinca. Važne zbog činjenice da shvatanje suštine života i uspeha kroz fenomen lenjosti vodi u depresiju i beznađe.

Već stotinama godina mnogi narodi koriste smilje u tradicionalnoj medicini i tu biljku nazivaju biljkom besmrtnosti. Ta tipično mediteranska biljka, koja voli sunce i kamen, od pre deset godina uspeva i u Srbiji. Mnogi su bili skeptični kada je pre jedne decenije Novica Šutić iz Gornje Mutnice kod Paraćina zasadio prve plantaže smilja ispod Rtnja. Ispostavilo se da to podneblje, zbog sudara mediteranske i kontinentalne klime i vulkanskog zemljišta i te kako odgovara smilju koje je na tom prostoru dalo izuzetan kvalitet.... Zahvaljujući Šutiću, koji smilje uzgaja na površini od 150 hektara, Srbija je postala jedan od tri najveća proizvođača organskog smilja u svetu. Svu količinu ubranog smilja Šutić prerađuje u eterično ulje čija se cena po litru, na svetskom tržištu, kreće od 400 do 1.400 evra. Za jedan litar eteričnog ulja potrebno je od 500 do 1.000 kilograma svežeg smilja, a prinosi po hektaru su u proseku oko deset tona. Smilje sadrži visok procenat kolagena i deluje protiv slobodnih radikala koji su glavni krivci za starenje kože tako da se ova biljka, koja deluje i protiv upala, koristi za regeneraciju kože. Koristi se i za lečenje respiratornih infekcija i reumatskih tegoba.

U svakoj emisiji ovog serijala istražujemo kolika je moć nauke. Iza svakog napretka u nauci stoje ljudi koju su imali znanja, upornosti, hrabrosti da traže bolje rešenje. Ova emisija je posebna jer svedoci smo sada važnog naučnog saznanja i nove operativne metode iza koje stoji naš gost prof. dr Nenad Ilijevski.... Operacije karotidnih arterija su najčešće u vaskularnoj hirurgiji ali najveći strah svakog hirurga je neposredna komplikacija koja se uprkos besprekornoj hirurgiji događa kod 1% najtežih operisanih pacijenata. Rizik od moždanog udara i smrti postoji. U poslednjih 6 godina, prof.dr Nenad Ilijevski je ukinuo i ovaj rizik od 1% i učinio ove operacije potpuno bezbednim uvodeći novinu u toku hirurške intervencije koju niko nikad do sad nije uradio. U toku standardne operacije, umesto da skraćuje vreme klemovanja, usudio se da veruje svom iskustvu i znanju i produžavanjem vremena klemovanja kod najtežih pacijenata, pripremajući mozak za bolji protok cirkulacije, ukinuo je smrtnost i moždani udar kao moguće komplikacije u ovim slučajevima. Prof. dr Nenad Ilijevski je ugledni stručnjak u oblasti medicine sa impresivnom akademskom i profesionalnom karijerom, koja je započela diplomiranjem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Svoje obrazovanje nastavio je na istom fakultetu, gde je 2004. godine odbranio doktorsku disertaciju na temu Everziona karotidna endarterektomija bez intraoperativnog monitoringa kod bolesnika sa okluzijom kontralateralne unutrašnje karotidne arterije, pod mentorstvom akademika Đorđa Radaka. Specijalistički ispit iz opšte hirurgije položio je 1994. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, dok je užu specijalizaciju iz vaskularne hirurgije završio 2002. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1994. godine, prof. dr Ilijevski je zaposlen na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje“, na Klinici za vaskularnu hirurgiju, gde od 2019. godine obavlja funkciju Upravnika klinike. NJegova akademska karijera obuhvata izbor u zvanje asistenta 2000. i 2004. godine, docenta 2008. i 2013. godine, te vanrednog profesora 2013. i 2018. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Godine 2020. izabran je za redovnog profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prof. dr Ilijevski je poznat po svojoj posvećenosti predavanjima i praktičnoj nastavi u oblastima hirurgije sa anesteziologijom i vaskularne hirurgije. Studenti i specijalizanti visoko cene njegovu sposobnost da složene medicinske teme učini pristupačnim i razumljivim. Učestvovao je u izradi nekoliko udžbenika i bio je urednik poglavlja iz vaskularne hirurgije. Prof. dr Ilijevski je bio mentor na više doktorskih disertacija, kao i specijalističkih akademskih i diplomskih radova. Prof. dr Ilijevski aktivno učestvuje u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji, posebno u predavanjima koja obrađuju vaskularnu patologiju, i angažovan je u nastavi iz hirurgije na engleskom jeziku na Medicinskom fakultetu u Beogradu, čime doprinosi internacionalizaciji medicinskog obrazovanja u Srbiji. NJegov rad i doprinos medicinskoj nauci i edukaciji odražavaju se kroz visoko kvalitetno obrazovanje studenata i specijalizanata. Prof. dr Ilijevski je prvi u svetu u redovnu kliničku praksu uveo koncept ishemijskog postkondicioniranja u karotidnoj hirurgiji, kao tehniku od velikog značaja za prevenciju cerebralnog hiperperfizionog sindroma. Ovaj revolucionarni pristup lečenju najkompleksnijih lezija, učinjen u preko 350 pacijenata, dao je odlične rezultate u prevenciji ishemijskih cerebrovaskularnih događaja, dokazane kroz domaću i međunarodnu afirmaciju u kliničkoj praksi. Bibliografija prof. dr Nenada Ilijevskog sadrži preko 300 naslova, od toga preko 100 in extenso, a broj citata prelazi 600.