Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:20
Slagalica, kviz
07:43
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:26
Buš bejbi svet
08:28
Majk vitez
08:41
Patrolne šape
09:07
Moj mali poni
09:30
Transformersi
10:00
E-TV
10:26
Od zlata jabuka
10:52
Rečnik ekologije
10:55
Svake godine u Srbiji diplomu lekara dobije 1.100 studenata medicine na pet medicinskih fakulteta - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Mitrovici. Procenjuje se da u potrazi za poslom iz zemlje godišnje ode 800 lekara i više od hiljadu medicinskih sestara i tehničara. Lekari su uvek odlazili u inostranstvo, na specijalizaciju, radi sticanja znanja i iskustva, ali su se i vraćali kako bi stečeno znanje primenjivali u klinikama u kojima rade. Danas je situacija malo drugačija. Sve više lekara iz Srbije kreće put Nemačke, Švedske, Norveške, Kuvajta. Najčešći razlozi za odlazak su, osim zarade, loši uslovi za rad, nemogućnot za usavršavanje i napredovanje u poslu. Doktor Branislav Milošević je volontirao u Zemunskoj bolnici na hirurgiji, ali kad ni posle nekoliko godina nije dobio posao sa porodicom je otišao u Nemačku. Za doktorku Nedu Dragićević Babić i doktora Vladimira Babića materijalni momenat nije bio presudan, ali usavršavanje svakako jeste. Svoje mesto su pronašli u Vircburgu. U timu lekara koji je uradio prvu transplantaciju materice u svetu bio je i doktor Milan Milenković. U Švedsku je stigao posle Norveške, gde je radio 8 godina jer za njega nije bilo posla u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Razgovarali smo i sa Anom i Bojanom, medicinskim sestrama koje uče nemački jezik pripremajući se za odlazak. Put do novog posla i novog života u inostranstvu nije lak, ali se sve više lekara i medicinskih sestara odlučuje na taj korak. Povećanje plata lekarima za 9, a medicinskim sestrama i tehničarima za 12 odsto, otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje najboljih studenata, poboljšanje uslova rada, mogućnost usavršavanja i novoodobrene specijalizacije, mere su koje država preduzima kako bi naše zdravstvene radnike zadržala u Srbiji. Autorka emisije: Jugoslava Đurica Snimatelj: Dejan Jovanović Montažer: Dragiša Đokić Realizacija: Vesna Tadić.
11:25
Verski mozaik Srbije
12:05
Da li je ovo možda svetska zla bajka ili novi Vavilon. Ekonomska kriza izazvala je strepnju, suze i jad. Strahovalo se za posao, egzistenciju, kuću. Mnogi si izgubili sve, a drugi su slagali paru na paru, konto na konto. Nova ekonomija ne sme više koristiti samo privilegovanoj manjini, već vrednim ljudima, porodicama, malim preduzećima i zajednicama, jer su one okosnica za budućnost naroda i država. U ovom Profilu i profitu govorimo o tome šta je spas za male zemlje poput naše i da li kooperacija umesto konkurencije dovodi do bilansa opšteg dobra i dobrobiti. Gosti emisije. - prof. dr Branko Ljutić - Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku - mr Suad Huskić, načelnik opštine Tešanj - dr Ismar Alagić, direktor Razvojne agencije opštine Tešanj.
12:35
Kulturako aresipe
13:00
Sve boje života
13:27
Obrazovno ogledalo
13:55
Magazin Lige šampiona
14:25
Početkom godine Srbija se pridružila zemljama u kojima je zabranjen izlov kečige. Kako će se to odraziti na stanje na tržištu razgovaramo sa Ljubomirom Pejčićem, izvršnim direktorom Ujedinjenih ribolovaca Srbije. Povećanjem energetske efikasnosti stambenih objekata mogu se smanjiti računi za struju i grejanje. Predstavljamo Priručnik za postizanje energetske efikasnosti nastao saradnjom grada Beograda, Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Svetskog instituta za resurse. Posetili smo laboratoriju na Hemijskom fakultetu u Beogradu u kojoj se obavlja kontrola kvaliteta meda i vina. Otkrivamo da li opalo lišće može poslužiti kao energent, da li maženje kućnih ljubimaca može da zameni pilulu za smirenje, razmatramo da li su u borbi protiv klimatskih promena žene slabiji pol i prikazujemo kako se industrijski otpad transformiše u umetnička dela. Urednik emisije: Jelena Radović Jovanović Novinar saradnik: Aleksandra Filipović Realizator: Gordana Stanković.
14:50
Koncert Jorgosa Dalarasa
15:50
Kako sam odbio Diora - Aleksandar Joksimović. U vreme brzih promena informacija, događaja koji traju kratko, otici u dom Aleksandra Joksimovića je lekovito. Shvatite da postoje trajne vrednosti, da postoje sećanja i da vraćanje na njih može da pomogne u traženju pravog puta u svakom zanimanju kao i u umetnosti. Dobitnik visokih priznanja kod nas i u svetu izdvojio se orginalnošću, tragom koji iza sebe ostavlja kao i skromnošću koja ga karakteriše. Nikada nije nametao svoj stil niti svoj način razmišljanja a oni koji znaju sta vredi i traje prepoznali su ga još odavno. Od momenta kada je Aleksandar Joksimović 1967. godine prikazao svoju prvu kolekciju visoke mode Simonidu, nizao je  samo uspehe. Moskvu i Pariz 1969. godine osvaja svojom kolekcijom Prokleta Jerina i dobija ponudu da postane kreator modne kuće Dior. Slede Rim, Njujork... Odmeravanje snage i talenta sa svetom je uvek preporučljivo i korisno ali unutrašnji glas je važan za unutrašnji mir i zato je Aleksandar Joksimović ostao ovde. Intervjue nerado daje i stalno ističe da on nije više važan i da je sve već rečeno. Zato je intervjua tako malo, a dokaza velike karijere tako mnogo. Njegove modele nosile su mnoge slavne ličnosti kod nas i u svetu, a kreirao je i za Jovanku Broz. Prvi put posle skoro dvadeset godina Aleksandar Joksimović pojavljuje se u emisiji Mira Adanja Polak - Ekskluzivno. Kada sam Aleksandra Joksimovića ponovo srela, posle dvadesetak godina, bio je isti... nasmejan, smiren i još uvek mišljenja da svako istupanje u javnosti nema nekog posebnog smisla jer se ionako već dugo ne bavi modom. Došla sam u njegov dom pun uspomena, držala sam šešir u rukama koji mi je odavno poklonio i koji je postao moj zaštitni znak kada god snimam na vetru. Razgovarali smo dugo i tako je nastao ovaj ekskluzivni intervju dat pred kamerama posle dvadeset i više godina nakon izložbe u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, i posvećene njemu, a na čije otvaranje nije ni otišao. Nikada nije voleo gužvu jer mu, kako je rekao, ne prija. Izgleda lepo, a godine mu nisu oduzele otmenost, skromnost, odmerenost i svojevrsni šarm. Uopšte se nije promenio. Danas ima 85 godina, ovako Mira Adanja Polak opisuje svoj susret sa proslavljenim modnim kreatorom.
16:30
Mali vojnici bosanskoga reditelja Bate Čengića je ozbiljan ratni film koji govori o velikoj tragediji kroz perspektivu maloletnika ostalih bez roditelja, smeštenih u domu za decu. Priča, lako primenjiva i na svet odraslih, svedočanstvo je o ljudskom ponašanju, osećaju mržnje prema neprijatelju i svesti o pripadnosti svojoj grupi. U adaptiranom samostanu u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata smešteni su dečaci koji su izgubili roditelje. Među njima je i novopridošli Boško Grubač, povučeni desetogodišnjak koji, iako sin poginulog vojnika, deluje finije i kulturnije od ostalih. Istina je da je on sin poginulog nemačkog komandanta koga je upravnik doma odlučio da spasi, zabranivši mu da ikome oda svoj pravi identitet. Biće će veoma zahtevno živeti pod izmišljenim imenom među dečacima ionako napaćenima ratom i ubistvima njihovih najbližih.. Uloge: Stole Aranđelović, Marika Tučanovska, Zaim Muzaferija, Mija Aleksić.. Režija: Bata Čengić.
17:55
Rukomet (ž) - Kup Srbije, prenos
19:25
Opatica i komesar je jugoslovenski crno-beli igrani film snimljen 1968. godine u režiji Gojka Šipovca. Po žanru je drama, a radnja se događa, neposredno nakon Drugog svetskog rata u ženskom katoličkom manastiru koji se privremeno koristi kao bolnica za ranjene partizane. Protagonisti, koje tumače Dina Runtić i Mihailo Janketić, su monahinja i ranjeni politički komesar, a između kojih se razvija neobična naklonost koja će na kraju dovesti do tragičnih posledica. Uloge: Dina Runtić, Mihailo Janketić, Stevo Žigon.. Režija: Gojko Šipovca.
20:50
Radnici emigranti postaju žrtve prevaranta koji im je obećao posao u inostranstvu. Ne bi li od oca dobio novac koji mu je neophodan da bi otputovao i pobegao od policije, Gane se pretvara da je oženjen devojkom koju je našao na putu i poveo sa sobom. Uloge: Mira Stupica, Pavle Vujisić, Milan Srdoč, Slobodan Dimitrijević, Snežana Nikšić, Stole Aranđelović, Husein Čokić. Režiser filma je Milutin Kosovac.
22:15
Plima, serija
23:10
Spirfiš je dosadan, mali gradić. U njemu živi Kolin koja vodi monoton život radeći kao kasirka. (The Girl in the Photographs, 2013). Njenu svakodnevicu prekida bizaran sled događaja koji podrazumeva kontinuirano slanje fotografija ovoj zbunjenoj devojci na kojima su do neprepoznatljivosti unakaženi ljudi. Kolin se obraća policiji za pomoć ali oni misle da je u pitanju tek neumesna šala. Kako se broj fotografija koje protagonistkinja dobija povećava postaje sve evidentnije da je na sceni umetnik bizarno-perverznog ukusa.. Uloge: Kal Pen, Klaudija Li, Keni Vormald.. Režija: Nik Simon.
00:50
Rukomet (ž) - Kup Srbije, r.
02:00
Opatica i komesar, film
03:25
Sunce tuđeg neba, film
04:45
SAT
06:27
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:56
Verski kalendar
07:04
Eko karavan
07:34
Čik pogodi
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Majk vitez
08:42
Patrolne šape
09:04
Moj mali poni
09:25
Transformersi
09:45
Mali dnevnik
09:57
Klasici književnosti na filmu - Branko Ćopić. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U ovoj epizodi ciklusa Klasici književnosti na filmu pisac Vule Žurić, koji je nedavno obradovao publiku svojim romanom Republika Ćopić govori o svetu Ćopićevih dela. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević.
10:25
Sve boje života
11:00
Povodom 13. februara - Svetskog dana radija. Prilozi za istoriju Radio Beograda - Đorđe Malavrazić je novinar, istraživač istorije radija i magistar političkih nauka. Piše eseje i rasprave iz istorije radija i estetike avangardne umetnosti za stručne zbornike i časopise. Dobitnik je 4 godišnje nagrade Radio Beograda za najbolje emisije. Posebno je značajna serija dokumentarnih radio emisija na Drugom programu Radio Beograda Govori da bih te video čiju je nit i smisao Malavrazić utemeljio 1982. godine. Serija traje i danas. Đorđe Malavrazić je jednako značajna ličnost i po svojoj istrajnosti da Drugi program Radio Beograda, čiji je urednik bio od 1987. do 1992. godine kada je smenjen, i od 2000. do nedavnog odlaska u penziju, zaštiti od bilo kakve politizacije i pokušaja političkog revanšizma. Đorđe Malavrazić je kao retko ko na RTS-u u tome i uspeo. - iz obrazloženja prilikom dodele Nagrade za životno delo UNS-a, 2015. godine. Za današnji Trezor Đorđe Malavrazić govori o istorijskim datumima u razvoju Radio Beograda, stojeći na istorijskim  adresama (dve u Knez Mihailovoj, po jedna u Makedonskoj i Hilandarskoj) na kojima je Radio Beograd živeo od 1924. i živi i danas. Trezor ostaje dužan da sa Malavrazićem poseti još tri adrese: u ulici Kneza Miloša, Rakovici i Makišu. Besedu o Radio Beogradu, Malavrazić nastavlja u svojoj Redakciji glavnog i odgovornog urednika Radio Beograda 2. O programskom razvoju, o značajnim radijskim emisijama koje traju decenijama, o stvaraocima, o međunarodnim priznanjima. Pred kraj emisije Malavrazić sa više podataka govori o avangardnim i eksperimentalnim poduhvatima Radio Beograda, a naročito o nadaleko poznatoj Radionici zvuka, a budući da je tom delu kazivanja prisutan i reditelj Arsenije Jovanović, o više detalja i konkretnih primera govoriće se i drugom delu emisiji, koji je u pripremi. - Učesnici: istoričar Radio Beograda, novinar i urednik Đorđe Malavrazić, reditelj Arsenije Jovanović, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Tihomir Mitrović, asistenti Dalibor Stanković, Srđan Todorović; snimatelji zvuka Željko Kordić, Aleksandra Arnautović; mikroman Miljan Grubanović,  rasvetljivači  Zoran Nikolić, Žikica Nikolić; saradnik snimatelj Milena Marković, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 12. marta i 14. aprila 2015, premijerno emitovano 29.03.2018; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Dnevnik jednog ludaka (opera)
12:57
Ja, mi i drugi
13:25
Dobro je, dobro je znati...
13:55
Mali dnevnik
14:00
S Tamarom u akciji
15:10
Afera, serija
16:10
Elementarno, serija
17:00
Sunce tuđeg neba, film
18:30
NALED je u februaru održao godišnju konferenciju o ekonomskim reformama na kojoj je predstavljena Siva knjiga za 2019. godinu. Za dve decenije njenog publikovanja naša ministarstva i druge institucije su u potpunosti ili delimično prihvatili 101 od ukupno 210 preporuka privredne i stručne javnosti. O unapređivanju uslova poslovanja i pojednostavljivanju birokratskih procedura govorila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a u ime NALEDA Dejan Đokić. Proglašen je i reformator godine. Vlada Švedske izdvojila je dva miliona evra za unapređenje poslovne klime u Srbiji. Reč je o investicionim mapama koje bi trebalo da doprinesu povećanju domaćih i stranih investicija. Cilj je da se poboljšaju rezultati u oblasti ekonomije, da se smanji nezaposlenost i siromaštvo, kaže švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin. Srpska ekonomija bila je na dodeli sertifikata polaznicama obuke ručnog tkanja, necanja i veza koje dolaze iz devet gradova i opština u Srbiji. Pitali smo ih otkud interesovanje za neke tradicionalne tehnike i veštine kao i kakvi su im planovi. Direktor Beogradske berze Siniša Krneta odgovara na naša pitanja u rubrici Tri pitanja za privrednike. Urednica emisije: Danka Milošević.
18:53
Lajmet
19:00
TV Mreža
19:30
Intonacije: Stjepko Gut
20:00
Život Ilone Staler, poznatije kao Ćićolina, verovatno je jedinstven kako u pogledu njene umetnosti, tako i njene ličnosti. (La Cicciolina Godmother of Scandal, 2016). Zasnovan na temeljno proučenom arhivskom materijalu i režiran sa strašću i naznakom ironije, film Ćićolina: Kuma od skandala beleži fenomen Ilone Staler sa svim svojim višestrukim aspektima i mestima koje zauzima u širem kontekstu italijanske političke situacije ondašnjeg vremena. Režija: Alesandro Melacini.
21:00
Veliki srpski glumci: Danilo Bata Stojković. Treći naslov u okviru Dramskog ponedeljka u februaru koji pripada ciklusu Veliki srpski glumci: Danilo Bata Stojković, je televizijski film Sile u vazduhu iz 1989. godine. Film emitujemo 18. februara na programu RTS 2 sa početkom oko 21.00 čas, a snimljen je po scenariju Nebojše Romčevića i u režiji Slavenka Saletovića. Taksista Mile neprekidno se nalazi u procepu između dve žene, svoje smerne Mice i ljubavnice Kristine. Mile takođe neprekidno dolazi u sukob sa sinom tinejdžerom, strasnim navijačem svog fudbalskog kluba. Dolazi do neumitnog raspleta. Mile napušta Micu, ženi se Kristinom, ali i dalje prati Micine životne puteve. U tako zamršenim porodičnim odnosima, kojima se ne nazire razrešenje, ističu se crnohumorne replike kojima se situacija jednog muža i dve žene posmatra sa komične strane. Uloge tumače: Petar Božović, Danica Maksimović, Ružica Sokić, Danilo Bata Stojković, Olivera Marković, Petar Kralj, Zijah Sokolović, Dragan Mićanović. Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Slavenko Saletović Scenario: Nebojša Romčević Direktor fotografije: Marius Toader Scenograf: Slobodan Rundo Kostimograf: Hajdana Bulajić Kompozitor: Saša Lokner.
22:35
Niotkuda, Katjin život se raspadne kad izgubi muža Nurija i malog sina Rokoa u bombaškom napadu. (In the Fade, 2017). Prijatelji i porodica joj pružaju neophodnu podršku i Katja nekako uspe da preživi sahranu. Ali zamorna potraga za počiniocima i razlozi ovog besmislenog zločina komplikuju Katjin bolan period žalosti, otvarajući nove rane i sumnje. Danilo, advokat i Nurijev najbolji prijatelj, zastupa Katju na suđenju protiv dvoje osumnjičenih: mladog para iz neonacističkog miljea. Suđenje dovodi Katju do granice pucanja, ali za nju jednostavno nema alterantive: ona želi pravdu. Uloge: Dijan Kruger, Denis Mosčito, Numan Akar... Režija: Fatih Akin.
00:20
Vikinzi, serija
01:05
Lajmet
01:10
Dafer Jusef kvartet
02:10
Trezor
03:10
Sunce tuđeg neba, film
04:30
Eko karavan
05:00
Intonacije: Stjepko Gut
06:25
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Lajmet
07:11
Eko karavan
07:35
Šta bi bilo kad bi bilo
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Majk vitez
08:41
Patrolne šape
09:04
Moj mali poni
09:25
Transformersi
09:45
Mali dnevnik
10:00
Znakopis
10:13
U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije preplavljeni metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije. Serija Književno blokče ima deset epizoda od po deset minuta, a svaka epizoda bavi se jednim pojmom. Namenjena je pre svega starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali i najširem gledalištu. -->. Treća epizoda - Metafora. Da li je držanje dijete Sizifov posao, šta je čija Ahilova peta, zašto će Nađi pući glava... U ovoj epizodi Književnog blokčeta biće reči o metaforama - ali ne samo onim sa časova srpskog jezika i književnosti, već i metaforama koje se tokom dana razmene u raznim situacijama. I baka, i Nađa i Miloš koriste mnoštvo metafora u međusobnoj komunikaciji, a prvi koji će to primetiti biće, naravno, najmlađi među njima. Uloge tumače: Nada Blam (baka), Aleksa Kovačević (Vuk), Teodora Drljača (Nađa) i Igor Demirović (Miloš). Urednik serije: Tatjana Cvejić Reditelj: Igor Basorović Stručni tekst: Natalija Jovanović Scenario: Kristina Đuković Izvršni producent: Ana Todorov Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenograf: Aleksandar Cvijanović Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Tonski snimatelj: Srđan Bajski Majstor svetla: Zoran Milošević Glavni organizator: Jelka Guk Vlatković Pomoćnik reditelja: Marko Rajić.
10:21
Priča o kafi
11:00
Trezor
12:00
U maju 2018. održan je 7. Beogradski Šopen fest. Pijanista Eugen Inđić je nastupio u okviru festivala u dvorani Kolarčeve zadužbine. Inđić je rođeni Beograđanin koji od 1972. živi u Francuskoj. Pijanista je svetskog glasa i velikog ugleda. Na koncertu u okviru 7. Šopen festa izvodio je dela Šopena, Šumana, i Paderevskog.
12:55
Trag u prostoru
13:20
Mali dnevnik
13:25
Znanje imanje
14:25
Afera, serija
15:20
Sile u vazduhu, TV film
16:50
Vaterpolo - Evropa kup: Srbija - Rumunija, prenos
18:00
Koridori
18:30
Nova epizoda serijala Zavodljiva televizija - Kreatori serija posvećena je Draganu Bjelogrliću, glumcu, reditelju, scenaristi i producentu. Od popularnog glumca iz legendarnih serija Televizije Beograd postao je producent i reditelj, kreator serija koja nam dočaravaju život, tajne i snove malih i velikih ljudi u međuratnom Beogradu. U isto vreme mračan i romantičan, ovaj univerzum otkriva uspone i padove starih fudbalskih legendi sa beogradske periferije, velika prijateljstva i ljubavi, čaršijske spletke, policijske misterije, zavere i legende predratnog urbanog Beograda koji oživljava u punom sjaju u zavodljivom svetu televizijskih serija Dragana Bjelogrlića. Od prve uloge Boška Buhe do kreatora serije Senke nad Balkanom koja je označila početak novog poglavlja u istoriji televizijskog igranog programa, Bjelogrlić je sledio svoj unutrašnji glas želeći da u svemu što radi uvek ode korak dalje i postigne više. Kako je radio svoje serije, kako mu one sada izgledaju i uopšte kako razmišlja o toj vrsti programa, govori u ovoj epizodi Zavodljive televizije. O veoma popularnim serijama, ovog kreatora Montevideo, Bog te video i Senke nad Balkanom u emisiji govore: dr Radina Vučetić, istoričar, dr Đorđe Milosavljević, dramaturg i dr Ivan Kovačević, antropolog. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa Nebojša Bradić, odgovorni urednik Redakcije za kulturu i umetnost Danijela Purešević, urednik serijala Lidija Božić, dramaturg Kristina Đuković, snimatelj Slobodan Grče, monatažeri Milan Radičević i Miroslav Nikolov, realizator Sanja Redžić.
19:00
Lajmet
20:10
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
Svet budućnosti
22:35
Plima, serija
23:20
Exit 2018: Zigi Marli
00:55
Lajmet
01:00
Trezor
02:00
Svet budućnosti
02:45
Znanje imanje
03:40
Eko karavan
04:05
Exit 2018: Zigi Marli