Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:07
Muzika za dobro jutro
07:48
Slagalica, kviz
08:12
Datum
08:20
Verski kalendar
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:16
Bleja
09:29
Radoznalci
09:53
Datum
10:00
E-TV
10:27
Od zlata jabuka
10:55
Svaka od ovih centrala bila je veliki tehnološki iskorak i metafora rešenosti ondašnje elite da povede društvo u novu epohu. Takođe, one su vredni spomenici industrijske arhitekture, a neke od njih i danas proizvode struju. Više od sto godina. Elektrifikacija Beograda i Srbije je u velikoj meri delo inženjera Đorđa Stanojevića. Sa prosvetiteljskom posvećenošću on je obilazio i najzabitije srpske varoši ubeđujući trgovce i idustrijalce da je električna energija budućnost i zalog napretka.Njegovom zaslugom izgrađena je na primer hidroelektrana Vučje kod Leskovca koja je uvrštena u svetsku baštinu tehničkih poduhvata. Njena izgradnja i u današnjim uslovim bila bi inženjerski poduhvat najvišeg ranga. Uz sve to ona i dalje radi, bez dana zastoja, od 1903. do danas.Autor i urednik: Božidar Đuran Snimatelj: Dušan Živković Montaža: Ksenija Savićević Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:25
Verski mozik Srbije
12:06
Na svetskim tržištima kapitala brišu se milijarde dolara tržišnih vrednosti kompanija. Nada se pretvara u strah kada su prognoze rasta svetskih ekonomija u pitanju. Fjučersi američkih akcija beleže drastičan pad, finansijska tržišta podrhtavaju, investitori sele ulaganja u sigurnu imovinu. O vezi koronavirusa i rasta svetske privrede malo ko govori. Oni hrabri i stručni od početka su tvrdili da su virus i rast u korespodenciji. Da li je tako, da li je u pitanju nova teorija zavera ili istina objašnjava profesor dr. Branko Ljutić.U ovoj eri kada pada poverenje u berze, akcije, špekulacije, fjučerse kao slamka sigurnosti i spasa nama malima ostaje selo i nasleđe. Dva brata su svoju zaradu i kapital preneli iz tekstila u turizam, a zašto su se opredelili baš za turizam objašnjava vlasnik seoskog domaćinstva „Zornića kuća Elvis Zornić. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:36
Kulturako aresipe
13:07
Sve boje života
13:32
Prvi deo mini serijala o knezu Mihailu Obrenoviću podseća na velikog kneza koji je ubijen 29. maja 1868. Kako se danas, sa distance od 152 godine, sećamo ovog značajnog političara i diplomate? Kakvu je ulogu imao u stvaranju nacionalnog identiteta i kako je izgledao njegov život u trenutku povratka u Srbiju, 17 godina nakon izgnanstva? U kakvu se zemlju vratio i koliko se razlikovao od svog oca Miloša? Čime je i na koji način promenio Srbiju i kakvo je značenje u slučaju Mihaila Obrenovića imala reč apsolutista, ako mu je deviza bila „Zakon je najviša volja u Srbiji? Koji su najznačajniji dometi Mihailove politike na unutrašnjem i spoljnom planu? Da li je ostvario svoj san?Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovaraju dr Radomir J. Popović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta Beograd, prof. dr Dubravka Stojanović, prof. dr Suzana Rajić i prof. dr Nenad Makuljević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Nebojša Damnjanović, muzejski savetnik u Istorijskom muzeju Srbije. Urednik i scenarista emisije - Nevena Milić, montažer - Jovana Filipović, reditelj - Maša Vujošević.
14:04
Magazin Lige Evrope
14:28
Magazin Lige šampiona
14:52
Eko minijature: Sa Đoletom u bašti
14:57
Edu global
15:22
Sedela sam na sceni pozorišta Zvezdara u Beogradu sa Dušanom Kovačevićem velikim piscem. Pred očima su mi filmovi Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Sabirni centar, Balkanski špijun.., mnogo napisanih knjiga. Velika je to karijera.Dušan Kovačević sedi preko puta mene... elegantan, odmeren, bez suvišnih reči. Odvojio je vreme za ovaj intervju. Meri svaku rečenicu. Tokom intervjua odmerava koliko mogu i koliko umem da odem u nešto dublje od običnog razgovora.Ja tragam i pokušavam da razumem sve ono što je tako savršeno spakovano negde duboko unutra a tako znalački oslikano u likovima njegovih junaka.Koliko tu ima njega samog koliko je sve to preživljeno? Koliko je ono čemu se mi smejemo Dušanu Kovačeviću u životu bilo smešno? Koliko je u svim tim ličnostima deo njega samog? Koliko je sve ono što vidimo i čitamo kroz njegove likove on u svim nijansama jedne neistražene ljudske duše.O tome je emisija... gde ja, kao autor pokušavam da doprem do Dušana Kovačevića koji zaslužuje sve moje divljenje i poštovanje. U ovom intervju sam mnogo saznala i dosta naučila. Više sam osećala nego na njegovom licu videla.
15:55
Izmičući pred ratnim opasnostima, u seljaku se javlja duboka privrženost prema teletu i želja da ga sačuva po svaku cenu. Dolazi oslobođenje i vojska, prilikom otkupa stoke, oduzima mu tele. On ga ukrade i sakrije na seoskom groblju. Seljaka zbog toga zatvore, a po izlasku iz zatvora on nalazi mrtvo tele. Uloge: Slobodan Perović, Janez Vrhovec, Severin Bijelić, Dušan Janićijević... Režija: Đorđe Kadijević.
17:30
Kako se opisuje, u Jugoslaviji je za vreme Drugog svetskog rata u borbama sa okupatorom poginulo oko dve stotine dečaka, a ovaj film je posvećen uspomeni na njih. Glavnu ulogu je tumačio 13-godišnji australijski glumac Frejzer Mekintoš. Film govori o dečaku koji se zove Jovan. On ima 11 godina i živi na očevom imanju u jugozapadnoj Jugoslavijii. On voli, kao i mnogi njegovi vršnjaci da se igra vojnika, što i želi da postane. Usled Drugog svetskog rata, ta igra u vremenu u kojem se film dešava ima posebno značenje. Uloge: Rade Marković, Frejzer Mekintoš, Branka Zorić, Petar Banićević, Olivera Vučo... Režija: Džordž Brejkston.
19:10
Scenario, koji je Hadžić napisao zajedno sa Borom Ćosićem, prikazuje događaje vezane uz desant na Drvar, odnosno pokušaj nemačkih snaga da likvidiraju partizane iznenadnim padobranskim desantom na Drvar gde je tada bio smešten partizanski vrhovni komandant Tito Početkom 1944. godine Hitler naređuje svom generalu Renduliću da u najkraćem roku likvidira Josipa Broza Tita i ustanički pokret u Jugoslaviji koji predstavlja za Nemce stalnu opasnost. Iznenadni nemački desant na Drvar nije, uspeo zbog hrabrosti boraca u završnoj bici kod Titove pećine, koju Nemci žele da osvoje po svaku cenu. Uloge: Ljubiša Samardžić, Pavle Vujisić, Maks Furijan, Mata Milošević, Marija Lojk... Režija: Fadil Hadžić.
21:05
Međutim uviđa, da ne može da puca zbog zločina oca u nejaku decu, i rafal ispaljuje u nebo.Uloge: Bert Solar, Dara Čalenić, Pavle Vuisić, Velimir Bata Živojinović... Režija: Vojislav Vanja Bjenjaš.
22:23
Spavači, serija
23:32
Koncert letnje noći iz Šenbruna 2013.
01:13
Zabava koja traje celu noć pretvara se u noćnu moru punu halucinacija kada shvate da je u sangriju koju su pili dodat LSD.Uloge: Sofija Butela, Roman Giljermik, Tea Karla Šot... Režija: Gaspar Noe.
02:47
Pohod, film
04:12
Desant na Drvar, film
06:12
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica, kviz
07:15
Datum
07:24
Verski kalendar
07:34
Aberdareva = Televizija - video sećanje realizovano prema istoimenom tekstu inž. Aleksandra Luja Todorovića objavljenog u knjizi Ratni ekran povodom uništenja zgrade proizvodno emisionog TV centra u Aberdarevoj. U tekstu se govori o mirnodopskom periodu, o medijskim dostignućima tehničkog i programskog sektora i stotinama stučnjaka i umetnika koji su punili ovo TV zdanje da bude žiža, žarište i sinonim za televiziju i televizijsko stvaralaštvo. Prilog je više puta repriziran na zahtev mnogobrojnih gledalaca koji su se javljali posle premijernog emitovanja. - Pisac inž. Aleksandar Todorović, snimatelj Branko Pelinović, izbor muzike Ana Milićević, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 15.04.2008, premijerno emitovano 22.04.2008, reprizirano u Trezoru 10.06.2008; 23.04, 12.05. i 04.06.2009; 31.02. i 23.04.2010; 23.04.2014; 08.06.2016, 27.02.2017, 23.04.2018, 23.04.2019; Redakcija za istoriografiju Bankovići - Vlastimir Banković došao je u Televiziju 1968. kao četvrta generacija kamermana, i proslavljenu beogradsku kamermansku školu završio je kod jednog od prvih kamermana Televizije Beograd, kolege Svetozara Stošića; kasnije je i sam bio vođa kamermanske ekipe, a zatim i rukovodilac celog sektora. Tokom 35 godina rada snimao je drame poznatih svetskih pisaca i još poznatijih domaćih reditelja (Slučaj Openhajmer, Siroti mali hrčki, Pismo jednom nemačkom prijatelju, Enciklopedija mrtvih, Gospođica Julija, serije Hajde da rastemo, Maksimetar, Enciklopedija za radoznale...), pozorišne predstave, koncerte, dečije serije, Olimpijske igre u Sarajevu... Mnogo dobrih i srećnih života živeo je Vlastimir Banković, sve do tragedije kada je kćerka Ksenija, video mikser, poginula na radnom mestu pod Nato bombom. Banković govori o svojoj porodici, o kćerki Kseniji sa kojom je jedno vreme, za vreme NATO agresije bio izmešten na Zlatibor u mobilnu jedinicu RTS-a. Ksenija je kasnije, vraćena za Beograd, a u noći između 22. i 23. aprila 1999. izgubila je život na radnom mestu kada je bačena bomba na zgradu Televizije u Aberdarevoj. Ksenija Banković počela je da radi kao video mikser od samog osnivanja Televizije Politika, zatim je jedno vreme radila u Studiju B, a poslednjih nekoliko godina u RTS-u, najčešće u reportažnim kolima, na terenu. Kada je poginula imala je samo 27 godina. Video mikseri RTS ustanovili su u jesen 1999. nagradu Ksenija Banković koja se dodeljuje od 2000. godine, u početku na dan njene pogibije 23. aprila, kasnije na dan njenog rođenja 14. juna. Vlastimir Banković umro je 14. decembra 2011. - Snimatelj Goran Burić, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Mićun Drinčić, Ivan Jeftić; montažer Milorad Ćitić, Dragiša Đokić Gale; autor Bojana Andrić - Snimano 14/15.05.2011, premijerno emitovano 10.06.2011, reprizirano 26.12.2011, 22.04.2014. i 23.04.2019; Redakcija za istoriografiju Na ruševini - video beleška o tome kako su 2007, članovi Redakcije za istoriografiju sa saradnicima, odali poštu stradalim kolegama. U emisiji korišćena kompozicija Trillium Branka Isakovića. - Priredili: Milena Jekić Šotra, Borislav Ristović, Nemanja Vlajković, Gordana Grdanović, Ana Milićević, Ljubomir Plavljanić, Bojana Andrić - Snimano 12.04.2007, premijerno emitovano 23.04.2019; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:19
Bleja
09:26
Mali dnevnik
09:35
O ovoj temi govorimo naslanjajući se na filmove Inside Job i Ugovor na štetu trećeg. Inside Job je film u kome se analizira kako je došlo do finansijskog sloma 2008. godine. Ugovor na štetu trećeg je dokumentarac o privatizaciji Jugoremedije, fabrike u kojoj su se radnici organizovano borili godinama za svoja vlasnička i upravljačka prava. Šta je neoliberalni kapitalizam? Kako je nastao? Kakvi se odnosi prema javnom i privatnom uspostavljaju u ovom sistemu? Je li to kapitalizam, ili zapravo, preuzima svojstva feudalizma? Kakav je oblik neoliberalni kapitalizam dobio kod nas? O ovoj temi u dve nove epizode govore urednik sajta Dvogled, Vladimir Milutinović, filozof Rastislav Dinić, riječki pisac i publicista Vuk Perišić i politikolog Stefan Arsenijević. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:01
Sve boje života
10:28
Medalje za život
10:57
S Tamarom u akciji
11:54
80 godina FMU, 1. deo
12:47
Ja, mi i drugi
13:14
Od pigmenta do koncepta
13:25
Dobro je, dobro je znati: Budućnost iz mikroskopa
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:46
El Čapo, serija
15:42
Ženski raj, serija
16:30
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
17:20
Barkod
17:43
Od Hipokrata do Tesle
18:20
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Reditelj se sastaje sa nekim od najboljih umetnika i grupa iz Argentine i gledaocima omogućava da bolje upoznaju ovu vrstu umetnosti koja ima dugu tradiciju... Režija: Karlos Saura.
21:20
Autor opisuje poratnu situaciju u selima Dalmatinske Zagore, i folklorno-etnološke običaje meštana koji zimi daruju lovce na vukove. Seljak Micur ubio je vuka, međutim, meštani iz susednog sela ubili su vuka sa kojim takođe žele da isprose što više hrane i novca. Dolazi do sukoba dve konkurentske grupe i do peripetija koje ni predstavnici seoskih vlasti ne mogu da razreše. Ovo je prvi TV scenario Jovana Radulovića. U kritici A. Fabijanovića, koja je u Večernjem listu objavljena 17. novembra 1989. godine, piše: Ne sjećam se točno koliko je godina prošlo od prvog prikazivanja drame, ali svakako je dovoljno da je ne zaboravimo. Taj naoko paradoks može se jednostavno protumačiti, ta je drama toliko upečatljiva da doista ostaje u trajnom sjećanju. I zbog teksta i zbog glume, a ponajviše zbog toga što danas tako dobrih drama više jednostavno nema.... Uloge tumače: Boris Dvornik, Stojan Aranđelović, Boro Begović, Dragomir Čumić, Ivica Vidović, Dragomir Felba, Milan Štrljić, Dragomir Bojanić Gidra, Marija Kon, Radmila PlećašUrednik ciklusa: Marko Novaković Pisac scenarija: Jovan Radulović Reditelj: Zdravko Šotra Direktor fotografije: Dragoljub Mančić Scenograf: Borislav Nježić Kostimograf: Lidija Vujanović Kompozitor: Arsen Dedić Montažer: Branka Čeperać.
22:55
Kad shvati da odlazi na isto mesto kao i on, Ikiro joj ponudi da je poveze motociklom. Uskoro ih uoči novinar i počne da ih prati. Saijo odbija da mu da intervju, ali ovaj ih krišom fotografiše i predstavi kao ljubavnike. Aoje je izbezumljen izmišljotinama i planira da tuži časopis koji je to objavio. Iz čitave priče razvije se skandal, a Aoje zatraži pomoć advokata Hirute. Ovaj ipak, budući da mu treba novac za spas teško bolesne kćerke, prima novac od izdavača časopisa pa proces krene loše po oštećene... Uloge: Toširo Mifune, Takaši Šimura, Širli Jamaguči... Režija: Akira Kurosava.
00:44
Lajmet
00:50
Pričaj mi priču, serija
01:36
Nišvil: Pati Austin
02:16
Trezor
03:10
Dramski ponedeljak: Vučari gornje i donje Polače, TV film
04:35
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
06:45
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Hronologija razaranja: 24. marta 1999. u 20 časova počeli vazdušni napadi NATO: nakon neuspelih pregovora o rešenju kosovske krize u dve runde u Francuskoj, kao i neuspele misije američkog izaslanika Ričarda Holbruka u Beogradu, Skupština Srbije izjasnila se protiv dolaska stranih trupa na teritoriju Kosova i Metohije, Generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je snagama zapadne alijanse naređenje za početak agresije na Saveznu republiku Jugoslaviju; 12. aprila bombardovan je most u Grdeličkoj klisuri preko kojeg je prelazio putnički voz - više od 50 poginulih; 14. aprila u napadu na izbeglicku kolonu na Kosovu najmanje 75 poginulo, a 25 teško ranjeno; 22. aprila objavljeno da je u dosadašnjim napadima poginulo 517 civila, među kojima je 13 dece. Povređeno je 4.500 građana; 23. aprila u napadu na zgradu RTS u centru Beograda poginulo 16, povređeno više od 30 radnika; 27. aprila NATO je pogodio centar Surdulice, 17 poginulih, 11 ranjenih, srušeno i oštećeno 300 civilnih objekata; 29. aprila, Jugoslavija podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv zemalja članica NATO za neovlašćenu upotrebu sile; 30. aprila najintenzivniji napadi od početka bombardovanja: avioni NATO imali su 600 uzletanja u toku 24 sata, u Beogradu pogođena zgrada Generalštaba VJ, zgrada federalne policije i kuće na Vračaru. Srušen telekomunikacioni toranj na Avali i antenski stub Studija B u Borči: 1. maja na mostu u blizini Prištine pogođen autobus, poginulo oko 50 putnika; 2. maja, prvi put upotrebljene grafitne bombe, koje su izazvale raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji; 3. maja, pogođen autobus kod Peći, poginulo 20 osoba, a 43 je ranjeno; pogođena Televizija Novi Sad; UNHCR saopštio da je u toku samo jednog dana 11.600 kosovskih Albanaca stiglo u Makedoniju; 6. maja, ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemlja Zapada i Rusije (G-8) saglasili se u Bonu o principima kojima će se rukovoditi u političkim naporima za okončanje rata na Kosovu; 7. maja, u napadu avijacije NATO na centar Niša poginulo 15, a ranjeno 60 ljudi; 11. maja, Vazdušna flota NATO u Evropi utrostručena je od početka agresije i broji sada više od 1.000 aviona od kojih je jedna trećina američkih; 13. maja, Od početka vazdušnih napada na SRJ, više od 1.200 civila je ubijeno, a oko 5.000 ranjeno, izjavila novinarima u Beogradu Visoki komesar UN za ljudska prava Meri Robinson; 14. maja, u bombardovanju albanskih izbeglica u selu kod Prizrena poginulo je 87 osoba; 18. maja, SRJ saopštila da je spremna da razgovara o rešavanju kosovske krize na osnovu principa G-8; 25. maja, prema podacima UNHCR u Ženevi 957.913 osoba napustilo je Kosovo od marta 1998. godine, a od početka napada NATO 771.900; 27. maja, Slobodan Milošević i još četvorica najviših funkcionera SRJ i Srbije optuženi za ratne zločine pred Tribunalom u Hagu; 28. maja NATO pojačao napade, 790 poletanja aviona u toku 24 sata; nakon razgora Milošević-Černomirdin, SRJ saopstila da prihvata principe G-8 za rešenje kosovske krize i rezoluciju Saveta bezbednosti u skladu sa Poveljom UN; 31. maja najmanje 37 poginulih i oko 100 teško ili lakše ranjenih osoba, bilans je 40-časovnih napada NATO na skoro celu teritoriju Srbije. Istog dana NATO je saopštio da su avioni Alijanse 13 puta gađali pogrešne ciljeve i da su u tim napadima poginula najmanje 254 civila; 2. jun Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio zahtev Jugoslavije da članicama NATO naredi da obustave vazdušne napade na SRJ uz obrazloženje da na to nema jurisdikciju; Izaslanici Rusije, SAD i EU postigli u Bonu dogovor o mirovnom planu za Kosovo, u kojem nije precizirana komandna struktura tih snaga; 3. juna SRJ prihvatila mirovni plan dogovoren na tripartitnom sastanku u Bonu; 7. juna, mirovni proces zaustavljen, nakon što su prekinuti razgovori između predstavnika NATO i VJ o modalitetima povlačenju jugoslovenskih snaga sa Kosova koji su počeli 5. juna na jugoslovensko-makedonskoj granici; NATO nastavio bombardovanje pojačanim intenzitetom; 8. juna, ministri inostranih poslova G-8 u Kelnu postigli sporazum o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se odobravaju mirovne snage za Kosovo čije će jezgro činiti NATO; 9. juna, predstavnici NATO i VJ potpisali u Kumanovu sporazum o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova; 10. juna 1999. Počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova; NATO saopštio da obustavlja vojnu akciju protiv Jugoslavije. Sa povlačenjem vojske i policije Kosovo napustaju i Srbi i Crnogorci; Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju kojom međunarodnim mirovnim snagama pod komandom NATO odobrava da uđu na Kosovo, Kina se uzdrzala od glasanja. Predsednik SRJ Slobodan Milošević čestitao građanima mir. Naši prijatelji u svetu - U Redakciju za istoriografiju 21. februara 2009. tehničar Bora Urošević, sindikalni aktivista RTS-a doneo je dokumentaciju o nemačkim sindikatima i mirovnim organizacijama, čiji su predstavnici boravili kod nas tokom NATO agresije, a zatim po povratku organizovali razne vidove pomoći i podrške za obnovu života i rada u razrušenoj zemlji. Bliska saradnja između Saveza nemačkih i srpskih sindikata nastavljena je, a traje i danas. U okviru razgovora puštena su i dva VHS snimka iz dokumentacije Sindikata RTS: deo iz emisije Naši prijatelji u svetu snimljene maja 1999. godine u kome Rukovodilac banke podataka nedeljnika Špigl Rule fon Bizmark objašnjava razloge za dolazak u Srbiju u toku samog bombardovanja; deo iz emisije Studija B iz maja 2000. u kojoj je gost bila Brigite Domes koja objašnjava da su sindikalci Nemačke nakon povratka iz Srbije želeli da svojim nastupima u javnosti skrenu pažnju na medijsku blokadu koja je prisutna u svim namačkim medijima. - Učesnici: Bora Urošević, sagovornik Bojana Andrić; novinar Rule fon Bizmark, Brigite Domes - Snimatelj Dragan Munižaba, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Kristijan Krbačević, rasvetljivač Dragan Hamović, saradnik snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik Bojana Andrić - Snimano 21.02.2009, premijerno emitovano 10.06.2009, reprizirano u Trezoru 10.06.2014, 17.05.2018. i 27.05.2019; Redakcija za istoriografiju Stav - na pitanja Nenada J. Ristića o dolasku u Srbiju tokom bombardovanja i godinu dana nakon toga odgovarao je novinar, glumac, reditelj Rolf Beker predsednik Sindikata medija Severne Nemačke za grad Hamburg. U razgovoru on ističe da bombardovanje nije bilo humanitarnog karatkera već je direktno upereno protiv civila, da je negativna propaganda u Nemačkoj bila zastrašujuća, delegacija Sindikata Nemačke pokušala je da tu sliku promeni i razbije medijsku blokadu u čemu je delimično uspela. Beker smatra da se agresija protiv Jugoslavije nastavlja drugačijim sredstvima - sankcijama koje će opet najviše pogoditi civilno stanovništvo. - Učesnici: Rolf Becker, Nenad J. Ristić, prevodilac Biljana Kožuvara Vandelo - Emitovano maja 2000, produkcija YU INFO; reprizirano u Trezoru10.06.2009. i 27.05.2019 Sedam mostova - Poseta predstavnika Nemačkih sindikata Srbiji usledila je povodom obeležavanja desetogodišnjice bombardovanja RTS; oni su takođe predstavnici Nemačkog pokreta za mir koji daje novčana sredstva za školovanje dece poginulih radnika RTS, finansiraju porodice poginulih na mostu u Varvarinu i Dečiji dom u Kragujevcu. Gabriela Zenft i Frank Skišus se trude da Srbiju prikažu svojoj javnosti u drugom svetlu, kao i besmislenost postojanja NATO organizacije. Za vreme obeležavanja godišnjice NATO agresije, organizovali su proteste u Nemačkoj. Njihov cilj je da pokažu da Nemačka država želi da pomogne Srbiji i da nije ceo nemački narod odobravao bombardovanje Srbije. Potom sledi susret predstavnika Nemačkih sindikata sa porodicama poginulih radnika, razgovor i predaja pomoći koju su doneli iz Nemačke. Domaćin susreta bio je Savez samostalnih sindikata Srbije u Dečanskoj 14, u Beogradu. - Učesnici: predstavnici nemačkih sindikata Gabrielle Senft, Frank Skischus; predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Rajko Simić; predstavnik Samostalnog sindikata RTS Bora Urošević; novinar satelitske redakcije Tanja Adamović; prevodilac Jasna Marin; vozač Dragan Pilipović Kali; članovi porodica poginulih radnika Televizije Beograd: Dragana Joksimović i ćerke Marija i Milica; Mira Jovanović; Vlada Jontić; Draga Janković i sin Aleksandar; Gordana Stukalo - Snimatelj Borislav Ristović, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, mikroman Miloje Ilić, rasvetljivač Miroslav Davidović, organizator Gordana Grdanović, saradnik simatelj Milena Jekić, montažer Nada Zildžić Dodig, autor Bojana Andrić - Snimano 24.04.2009, premijerno emitovano 10.06.2009, reprizirano u Trezoru 10.0.2014, 05.06.2018. i 27.05.2019; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Mirakulus
09:15
Bleja
09:29
Mali dnevnik
09:35
Postanak i opstanak ćirilice
10:25
Magazin Lige šampiona
10:50
Datum
11:00
Znanje imanje
12:00
Šopen fest 2017: Odjeci
12:50
Verski kalendar
13:00
Postanak i opstanak ćirilice
13:50
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:45
El Čapo, serija
16:35
Zlatna ploča: Haris Džinović
17:35
Pravo na sutra
19:05
Lajmet
19:10
Internat za plemićke kćeri, serija
19:55
Datum
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Depeše iz Meksičkog zaliva
22:45
Spavači, serija
23:35
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me, sanjaj
00:30
Lajmet
00:35
Trezor
01:35
Depeše iz Meksičkog zaliva
03:30
Znanje imanje