Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:05
Kimči porodica, 16-24, r.
07:25
Veliki pisci na malim ekranima, 2-/2, r.
08:00
Metla bez drške
08:30
Restorančić Zalogajčić
09:00
Zanimanje dete: Anđela Pančevački
09:13
Ovako vas vidimo
09:31
Pod otvorenim nebom: Slovenci u Srbiji 2.deo
10:00
Zujalica
10:30
Plava ptica
11:00
I bez muke ima nauke
11:20
Književno blokče: Epiteti
11:30
Matematika u srcu
12:00
Nebojša Čelik šou: Ko kaže
12:27
Znamenja Moravske Srbije: Despot Stefan
12:33
Čitanje dozvoljeno
12:59
Trag u prostoru: Svetionici ravnice
13:25
Rečnik ekologije
13:30
Put 66
14:04
Provetravanje
14:30
Eko art: Kristali
14:45
Zaboravljeni umovi Srbije:  Vladimir Karić
15:32
Ars praktika: Aleksa Grujić
15:50
Bleja: Vidić
16:05
Zavirimo u njegov očaravajući svet kroz dokumentarni film Loika Prižana, svedočanstvo o javnom i privatnom životu od detinjstva do poslednje kolekcije. Kroz sećanja Pjera Beržea i istoričara i nekadašnjih saradnika, crteži talentovanog kreatora, trenuci u vremenu, oživljavaju svaki sa svojom sopstvenom pričom. Repriza, 01. jun u  00:05.
17:00
Kimči porodica,17-24
18:10
Filharmonija, 5-6
19:05
Jutra i magle televizijskog dokumentarizma
19:50
Solista je bio prvi fagotista ovog ansambla Nenad Janković. U drugom delu koncerta izvedena je Šesta simfonija u A-duru Antona Bruknera. Repriza, 01. jun u 03:45.
20:55
Pop Ćira i pop Spira, 3-3
22:25
Naši susreti: Srpski vladari i vladarke iz roda Nemanjića: Kralj Radoslav i Kraljica Ana, 2.deo
22:51
Danas je Jovan Kovačić na čelu nekoliko međunarodnih asocijacija i komisija, a i savetnik je onima koji donose odluke. Sa njim i njegovom suprugom Jagodom u njihovom domu razgovaram o značaju kontakata, o posebnim poznanstvima koja u nekim slučajevima znače mnogo za donošenje važnih odluka i detaljnije tumačenje nekih situacija.
23:30
Deset godina posle njegove prve primene 1855. uveden je telegraf. Godine 1882. kralj Milan je lično potpisao koncesiju za uvođenje telefona Panti Mihajloviću, a iste godine u Narodnom pozorištu zasvetlela je prva električna sijalica. Zahvaljujući telegrafu, otvoren je put za školovanje i zapošljavanje žena u državnim službama. U prvu Poštansko-telegrafsku školu upisano je 1891. godine 76 učenica. Gradonačelnik Beograda dr Vlada Đorđević, formirao je 1884. godine komisiju koja će presuditi koje osvetljenje treba da bude uvedeno u Beogradu: gasno ili električno. Dva velika imena naše nauke, hemičar dr Marko Leko i inženjer Đorđe Stanojević, povešće polemiku koja je i danas uzor metodičnog sučeljavanja argumenata. Zalaganje Đorđa Stanojevića odneće prevagu. Beograd je tako posle Barselone postao drugi grad u Evropi sa električnim uličnim osvetljenjem. Snimatelji Dušan Živković i Hadži Vladan Mijailović, montaža Ksenija Savićević, autor i urednik Božidar Đuran.
00:05
Crteži Iv Sen Lorana, r.
01:00
Kimči porodica,17-24, r.
02:10
Ansambl je nagrađen Drugom nagradom na Prvom festivalu narodne pesme Italijanske federacije popularnih tradicija u Zgurgoli, oktobra 2009. Moreska nova predstavlja tradicionalne pesme regije Alta Murđija, koje su pod uticajem susednih regiona Kampanija i Lukanija. Na njihovom repertoaru su sonate d'amore, pesme tradicionalne seoske kulture, kao i tradicionalne forme tarantele i tamurijate.
03:05
Jutra i magle televizijskog dokumentarizma, r.
03:45
Beogradska filharmonija: Veliki koncert za fagot, 2.deo, r.
04:45
Srbija u Velikom ratu
06:25
Naši susreti: Srpski vladari i vladarke iz roda Nemanjića: Kralj Radoslav i Kraljica Ana, 2.deo, r.
06:51
Mira Adanja Polak : Ekskluzivno-Kontakti su sve, Jovan Kovačić, r.
07:30
Privredna istorija Srbije 1804-1914: Telegraf, telefon i elektrika, r.
08:05
Crteži Iv Sen Lorana, r.
09:00
Kimči porodica,17-24, r.
10:10
Belef 2016: Ansambl Moreska nova, r.
11:05
Jutra i magle televizijskog dokumentarizma, r.
11:45
Beogradska filharmonija: Veliki koncert za fagot, 2.deo, r.
12:45
Srbija u Velikom ratu, r.
14:25
Naši susreti: Srpski vladari i vladarke iz roda Nemanjića: Kralj Radoslav i Kraljica Ana, 2.deo, r.
14:51
Mira Adanja Polak : Ekskluzivno-Kontakti su sve, Jovan Kovačić, r.
15:30
Privredna istorija Srbije 1804-1914: Telegraf, telefon i elektrika, r.
16:05
Još kao student dobila je Nagradu Slobodan Selenić za najbolju diplomsku dramu i Nagradu Borislav Mihailović Mihiz za dramski opus. Sterijinu nagradu dobila je za dramu Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali. Trenutno je u Ateljeu 212 na repertoaru njen komad Režim ljubavi a u užičkom Narodnom pozorištu drama Kao i sve dobre devojke. Paralelno se njena karijera razvija i u nemačkim pozorištima. Nedavno je podnela ostavku na mesto direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovih dana je u Dojčes teatru u Berlinu premijerno izvedena njena drama Režim ljubavi. Autor i scenarista Olivera Milošević Izvršni producent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Reditelj Srđan Ćešić Serijal je nastao u produkciji Hartefakta. Repriza, 02. jun u 00:05.
16:40
Iz mnogo razloga, u operi se njen otac odlučuje da odloži brak, budući da se u lične i intimne priče svih aktera upliću mnogo veća i silnija sudbinska dešavanja. Napoleon predvodi rat protiv Rusije i nikada više ništa neće biti isto. Libreto: Sergej Prokofjev, Mira Mendelson Prokofjev Izvode: Maestro Valerij Gergijev, solisti Andrej Bondarenko i Aida Garifulina, uz ansambl i orkestar Marijinskog teatra. Proizvodnja: 2014. godina Repriza, 02. jun u  00;40.
20:45
Luvr i dalje nastavlja da se menja i nikada neće prestati da nas fascinira. Kao knjiga uklesana u kamenu, njegovi zidovi čuvaju priče o hiljadama godina francuske istorije i kolekcije umetničkih dela iz svih perioda. Ovo nestvarno, magično mesto čuvar je svetske istorije. Repriza, 02. jun u  04:45.
21:45
Rođen 1931. u Vašingtonu, u porodici ruskih Jevreja, posle završenih studija medicine, karijeru započinje na Stenford univerzitetu. Svoj uticaj na oblikovanje humanističkog i egzistencijalnog pristupa ljudskoj patnji i mentalnim poremećajima širio je intenzivnom psihijatrijskom praksom, književnim delima, ali i terapeutskim idejama antike, helenizma i moderne filozofije, o čemu svedoče i njegovi romani Kad je Niče plakao, Lečenje Šopenhaeurom, Problem Spinoza... Urednik i autor Neda Valčić Lazović, snimatelj Dejan Jovanović, reditelj Ivana Stivens Repriza, 02. jun u  05:45.
22:10
Da svemu tome da perspektivu tu je i poznati francuski šef Mišel Deviler, iz Nice, nosilac nekoliko Mišlenovih zvezdica. Repriza, 02. jun u 07:10.
22:25
TV lica: Snežana Savić
00:05
Teatrologike: Tanja Šljivar, r.
00:40
Sergej Prokofjev: Rat i mir, opera, r.
04:45
Bitka za Luvr, r.
05:45
Savremeni pisci: Irvin Jalom, r.
06:25
TV lica: snežana Savić, r.
07:10
Balkan: Divlji zapad za gurmane, r.
08:05
Teatrologike: Tanja Šljivar, r.
08:40
Sergej Prokofjrv: Rat i mir, opera, r.
12:45
Bitka za Luvr, r.
13:45
Savremeni pisci: Irvin Jalom, r.
14:25
TV lica: snežana Savić, r.
15:10
Balkan: Divlji zapad za gurmane, r.
16:00
Slavenski
17:30
Lorens Ingliš je australijski kompozitor, multimedijalni umetnik i kurator. Zainteresovan je za zvučnu komponentu prirodnih pojava, za distorziju i stalnu promenu samog zvučnog izvora, korišćenjem konkretnih, terenskih snimaka i zvukova instrumenata koji prolaze kroz analogne i digitalne filtre. Na taj način ovaj umetnik dodaje još jedan sloj zvučne izmaglice na prvobitni materijal, stvarajući zaobljene, fluktuirajuće i auditivno stimulativne zvučne skulpture. Repriza, 03. jun u  02:15 i 10:15.
18:15
El Čapo, 5-9
19:15
Arhitektura danas: Javni prostori
19:45
To je jednostavačna simfonija koja se završava maestralnim nastupom hora, na reči pesnika Semjona Kirsanova. Sam Šostakovič zapisuje: u duhu mirne rekonstrukcije. Rad na filmu inspirisao ga je da koristi tehniku brzog montažnog reza pri komponovanju, jer je tvrdio da nema vremena za ponavljanje. U nastavku koncerta, i u okviru ideje Valerija Gergijeva da se kombinuju njegove kompozicije iz mladosti sa delima iz zrelog perioda, izveden je i Drugi koncert za violončelo u G-duru, opus 126, iz 1966. godine. Ovaj koncert bio je posvećen Mstislavu Rostropoviču, i premijerno je izveden na njegov rođendan - 25. septembra. Uz Rostropoviča, izveli su ga dirigent Jevgenij Svetlanov i Državni simfonijski orkestar Sovjetskog Saveza. Iako je napisan u vedrom raspoloženju, a Šostakovič je za njega dobio i brojne nagrade, kompoziciju trebaposmatrati i kroz vezu sa pesnikinjom Anom Ahmatovom, koja je iste godine preminula. Repriza, 03. jun u  03:05 i 11:05.
21:05
Uz retke dokumentarne snimke i mnoštvo intervjua, film prikazuje život izuzetne umetnice i njenu muziku. Film uključuje izjave prijatelja, rođaka i kolega - kako mladih zagovornika afričke muzike, tako i onih koji su poznavali i cenili Mirjam Makeba od njenih najranijih početaka u plesnim dvoranama Kejptauna. Repriza, 03. jun u  04:25 i 12:25.
22:40
Uspaničen i posramljen, besomučno pokušava pronaći oružje, ali bez uspeha, sve dok ga pod svoje ne uzme stari detektiv Sato. Njih dvojica ulaze u trag lopovu.. Repriza, 03. jun u  06:00 i 14:00.
00:45
Slavenski, r.
02:15
Studio 6: Lorens Ingliš, r.
03:05
Dmitrij Šostakovič: Simfonija br. 3, r.