Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:49
Slagalica, kviz
07:09
Datum
07:14
Verski kalendar
07:23
Lajmet
07:29
Prvoligaši, Zvuk i slika - emisija iz ciklus Osma vrata.  U drugom delu razgovora sa Zoranom Hristićem okrećemo se njegovom novinarsko-voditeljskom i uredničkom poslu, koji se odvijao paralelno sa kompozitorskim angažmanom. Govoreći o otvorenosti Televizije Beograd početkom sedamdesetih ka novim umetničkim multidisciplinarnim pojavama, Zoran Hristić izdvaja emisiju Muzički atelje, ističući da je timski rad ono što čini uspešan televizijski i radijski program. Koristeći sportsku terminologiju, Hristić kaže da je formula dobrog uređivanja programa u timu u kome svi pripadaju prvoj ligi i gde nema mesta za zonske igrače. - Učesnici: kompozitor Zoran Hristić, sagovornik Ana Milićević - Urednik istraživač Vesna Ignjatović, snimatelj Borislav Ristović, asistent snimatelja Dalibor Stanković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, rasvetljivač Miroslav Danilović, organizator Goradana Grdanović, producent Milan Pajić, realizator Nataša Janjuz, montažer Zorica Blagojev, autor Ana Milićević, urednik Bojana Andrić  - Redakcija za istoriografiju, snimano 24. maja 2007, premijerno emitovano u Trezoru 24. jula 2007, reprizirano 19.02.2008, 25.12.2019. samo noću. Muzički atelje, kolaž - jedinstven ciklus emisija Televizije Beograd u kojem su bili predstavljani savremeni kompozitori i izvođači, ali i slikari, koreografi, reditelji i njihova najnovija ostvarenja. Ciklus je realizovan od 1978. do 1982, pod rediteljskom rukom Arsenija Jovanovića, sa Zoranom Hristićem i Radmilom Stanković kao voditeljima. Ono što Zoran Hristić ističe kao kvalitet više u ovom ciklusu emisija je to što su realizovane uživo, bez obzira na njihovu zvučnu i vizuelnu kompleksnost i što su u stvaranju emisija timski učestvovali svi, od urednika Slobodana Habića, preko voditelja, do reditelja i gostiju. Danas će biti prikazani delovi  delimično sačuvane poslednje emisije iz 1979. godine. - Učesnici: Zoran Hristić, Radmila Stanković, Rajko Maksimović, Vojislav-Bubiša Simić, Žarko Kalnić, Jadranka Jovanović, Blagoje Angelovski, ansambl Nova muzika, hor Collegium Musicum, dirigenti Darinka Matić-Marović i Miodrag Janoski - Scenarista i reditelj Arsenije Jovanović, urednik emisije Slobodan Habić - Proizvedeno 1979, Redakcija muzičkog programa, urednik Srđan Barić; repriza 24.07.2007. i 19.02.2008, 25.12.2019. samo noću u Trezoru.
08:30
Moj mali poni
08:51
Svetlucava i sjajna
09:15
Bontonovići
09:28
Mali dnevnik
09:35
Faca interneta
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:01
Nauka 2019.
10:30
Pravo na sutra
11:00
Potera, kviz
12:00
Beogradska filharmonija: Ciklus koncerata za avanturiste
12:46
Faca interneta
13:14
Doktorka Radojević proučava istoriju jugoslovenske ideje, srpsko-hrvatske odnose, probleme demokratije i parlamentarizma, delovanje građanskih političkih stranaka, ulogu političke i intelektualne elite, posleratnu jugoslovensku emigraciju... Gostujući u seriji RTS Evropa i Srbi, u prvom delu intervjua, ona govori o odnosu politike i nauke, shodno tome i političara i naučnika; o svojevrsnom fenomenu da od dobrih intelektualaca i naučnika, često postaju loši političari; o odnosu vlasti i opozicije, kroz prizmu demokratije i parlamentarizma; o večitoj težnji intelektualaca za političkom moći; o srpskoj političko-intelektualnoj eliti, nekad i sad... Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Snimatelj: Tomislav Ivanović Montaža: Ljubomir Plavljanić Realizacija: Jelisaveta Janić.
13:41
Mali dnevnik
13:48
Internat za plemićke kćeri, serija
14:38
Tunel, serija
15:30
Ženski raj, serija
16:17
RTS karavan: Najlepše narodne pesme
17:09
Koji su novi uslovi za pristup budžetu Evropske unije; o krizi na nemačkoj političkoj sceni; šta rade Britanci posle Bregzita; na koju ideju su došli Japanci kako bi visokim tehnologijama nadomestili manjak radnika u ugostiteljstvu. Urednik emisije Danijela Cvetković.
17:34
Cvetaju paškvile, satira, ironija na visokom nivou, ali i ogovaranje i intrige kojih nije bio pošteđen ni kralj Petar. Sarajevski atentat tema je naslovnica 29. juna, ali da se mogućnost rata još nije ozbiljno shvatala govore i oglasi poput onog u kome Trijandafil Lazaridis prodaje u svojoj kolonijalnoj trgovini Carigradski ratluk sa i bez badema ili gde udovac traži sebi ženu prema meri koja bi vaspitavala njegovo dvoje dece. Do objave rata štampa u Srbiji informiše o krizi koja postaje sve dublja, shvatajući razmeru opasnosti koja se nadvila nad državom. Ali novine nastavljaju da beleže život u svom punom obimu i žive šalo-zbiljni život. Ondašnje novine, koje su izlazile u većem formatu i sa znatno manjim brojem stranica nego danas, nisu imale fotografije, već crteže kao ilustracije. Tekst se tiskao u pet ili šest stubaca ali je u Politici, koja je izlazila na samo četiri stranice, a polovina te četvrte bili su oglasi, izlazilo tekstova najmanje kao u današnjih 16 strana nekog dnevnog izdanja srednjeg formata.Novine tog doba nisu imale ukrštene reči, sudoku, horoskop, ali ni vremensku prognozu, gradsku ili sportsku rubriku. Tekstovi u tadašnjoj štampi uglavnom su potpisivani sa Uredništvo ili Redakcija, ponekad pod pseudonimom. Novinar se nije potpisao ni na važan intervju sa Nikolom Pašićem, objavljen u Politici 1915. kada u Srbiji besni pegavi tifus. Čitamo kako Pašić, kao i danas političari, izbegava pitanja i uopšteno i optimistično odgovara - navodi sagovornik. Srpska štampa je već nakon stupanja Karađorđevića na presto živela jedan od svojih najbujnijih života. Reporterski izvanredna, na dobar, novinarski način drčna, štampa je bila i bezobrazna, i na dobar i na loš način, kao i ova današnja. Novine su imale želju da u svakom segmentu informišu svoje čitateljstvo, ne samo golom informacijom, već i da ih zabave, ponude intrigu i vest o kojoj će se pričati u čaršiji.Sa povlačenjem poslednjih jedinica iz Srbije 1915. godine, prestaje da izlazi i srpska štampa i završava se i ovo herojsko vreme novina. Poslednji broj Srpskih novina, štampan u Nišu, izlazi 14. oktobra 1915, a prvi sledeći broj objavljen je u Srbiji 1. decembra 1919. U ulozi naratora: Bojan Žirović. Kamera: Periša Đinđić. Urednik i scenarista: Aleksandar Gatalica. Režija: Filip Čolović.
18:18
Istorija Niša: U Otomanskom carstvu
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:51
U Napulju postoji stara tradicija koja se zove suspendovana kafa. To je jednostavni dnevni gest za plaćanje unapred: kad uđete u kafić i naručite kafu, kupite dve, a tu drugu kafu koju ste platili, ne konzumirate nego ste spremni da je se odreknete kako bi je dobio neko ko je sebi ne može priuštiti. Ta tradicija je jedno vreme pala u zaborav, ali sada se ponovo pojavljuju kafići u Napulju koji je praktikuju. Kroz radnike u tim kafićima i ljude koji su povezani sa idejom, u Buenos Ajresu i Njujorku, otkrivamo kafu kao način prenošenja topline i energije među ljudskim bićima. Ili još bolje, kao neku vrstu zagrljaja. Režija: Fulvio Lanuči, Roli Santos.
21:13
Jedini srpski film koji će ove godine imati berlinsku premijeru je Otac Srdana Golubovića, u zvaničnom programu Panorama. U emisiji Između krajnosti, veče uoči svečanog otvaranja festivala u Berlinu, Muharem Bazdulj razgovara sa Srdanom Golubovićem i sa filmskim kritičarem Miroljubom Stojanovićem povodom filma Otac, koji će nekoliko dana posle berlinske premijere imati i nacionalnu premijeru na otvaranju Festa. No, razgovor će se, takođe, fokusirati i na mesto savremenog srpskog filma u globalnom kontekstu danas, kao i na komparaciju sa kinematografijom iz vremena socijalističke Jugoslavije. Jesu li koprodukcije sa zemljama nastalim raspadom Jugoslavije nužnost ili izbor, može li srpski film u budućnosti imati veće prisustvo na najznačajnijim festivalima i kakva je u svemu tome uloga države, neka su od pitanja na koja ćemo pokušati da potražimo odgovor.Urednik Snežana Stamenković Jojić Autor i voditelj emisije Muharem Bazdulj Reditelj Miodrag Kolarić.
21:41
Ženski raj, serija
22:28
Trenutno se u Ateljeu 212 priprema predstava Dabogda te majka rodila, prema romanu Vedrane Rudan, dok u Beogradskom dramskom pozorištu teku pripreme za Čitača, prema romanu Bernharda Šlinka. Ova pojava nameće brojna pitanja, između ostalih: Da li je prozna književnost danas izazovnija od dramske? Da li imamo krizu dramske književnosti? Da li pozorišni autori koriste uspeh književnih dela, kako bi privukli u pozorište još širu publiku? Na ova pitanja odgovaraju dramaturzi i dramski pisci Ivana Dimić, Kosta Peševski i Fedor Šili, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki i pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat. U emisiji istražujemo i razloge popularnosti dramskih tekstova Nikolaja Koljade, povodom premijere Lažljivice u Ateljeu 212, kritički se bavimo filmom 1917 Sema Mendesa koji je obeležio ovogodišnje trke za svetske filmske nagrade, kao i knjigom Izbledele duše Mladena Jakovljevića.Osvrnućemo se i na premijeru Pučinijeve opere Madam Baterflaj u Narodnom pozorištu u Beogradu, predstavu Novosadski omnibus u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, kao i na koncert beloruskog alternativnog rok benda Molčat Doma u klubu Dragstor. Jubilej je posvećen stošezdesetogodišnjici od rođenja Antona Pavloviča Čehova, a Fenomen muzeoterapiji. Gost Tanke linije je Robert Bošković, reditelj iz Hrvatske koji je boravio u Beogradu, povodom rada na predstavi Vesele udovice u Madlenijanumu. Centralna gošća emisije je glumica Gorica Popović. Urednik serijala Danijela Purešević Urednik emisije Ana Tasić Reditelj Ivan Bukvić Montažer Goran Mijić Autori rubrika: Marija Nenezić, Ana Tasić, Dragana Pantić, Jasmina Mijić, Zorica Kojić, Ivan Velisavljević Novinar Jelena Videnović Voditelj Željko Maksimović.
23:29
Naši ovonedeljni gosti u studiju 9 na Košutnjaku, bend El Pre3idente izveli su dve pesme: Krenite na čiku i Šumadijski old skul. Iz razgovora, koji je sa njima vodila Branka Glavonjić, saznali smo više o njihovom radu ali i o intrigantnom frontmenu benda - Luki Maksimoviću.A zašto je festival Eurosonic Noorderslag jedna od najvažnijih muzičkih platformi u svetu i koji domaći bend je ovog puta tamo predstavila, poveriće nam Katarina Epštajn, urednica emisije Pop karusel Prvog programa Radio Beograda i urednica tematskog radio kanala Rokenroler, na internet platformi RTS Planeta. Pobednici prvog Bunt Rok Festivala, bend Dingospo Dali, nedavno su objavili svoj drugi album pod nazivom O nečemu lepom. Kako zvuči novi album, koji motivi ga prožimaju i šta karakteriše njihov novi muzički materijal, objasnila nam je frontmenka ovog sastava, Sandra Vidojević.Bluz rok bend Texas Flood, predvođen Nenadom Zlatanovićem, deceniju nakon prvog albuma na engleskom jeziku - predstavili su se publici na novi način. Tražim ljude kao ja, ime je drugog albuma koji prethodi njihovom prvom, velikom samostalnom koncertu u Domu omladine Beograda. Kada jedan hard-en-hevi bend u Srbiji opstaje već četvrt veka, nepoljuljan u svojoj misiji - legitimno je zapitati se kako su u tome uspeli, kroz šta su sve prošli i šta poručuju budućim generacijama muzičara. Na ova pitanja odgovorio nam je osnivač Zoran Zdravković, koji je fontmen i gitarista benda Kraljevski apartman.Uvek aktuelni muzičari - Dubioza Kolektiv, svoje fanove su obradovali novom pesmom za koju su snimili i spot: Take My Job Away. Poseban gost na ovoj pesmi je Robby Megabyte, humanoidni estradni robot koji svojom pojavom preti da uvede novi trend: da ljude -muzičare, (izvođače i pevače) zameni svojom vrstom! U Buntu gostuje Brano Jakubović od koga ćemo čuti nešto više o devetom albumu „#fakenews.Kao i do sada, novinarska ekipa Bunta se i ovoga puta potrudila da umesto vas istraži i objedini informacije o svim najatraktivnijim muzičkim događajima koji predstoje. U ovoj emisiji saznaćete i koji su bendovi i autori osvojili najviše vaših glasova i glasova odabranih urednika Radio-televizije Srbije za Hit meseca februara Top Liste Bunt. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinari: Katarina Vujović, Jelena Vukajlović i Stefan Jovčić Reditelj emisije: Miodrag Kolarić.
00:05
Lajmet
00:10
Sin, serija
00:54
Nišvil: Matt Bianco
01:26
Trezor
02:25
Fudbal - LŠ: Totenhem - Lajpcig, snimak
04:10
Istorija Niša: U Otomanskom carstvu
04:46
Srpska štampa
06:45
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Srednjevekovno ćirilično pismo u našim krajevima - Emisija govori o ulozi srednjovekovne pravoslavne crkve u očuvanju pismenosti i razvoju književnog jezika. U kratkom pregledu primenjenog ćiriličnog pisma u južnoslovenskim krajevima, u srednjem veku oseća se stvaralačka dimenzija prepisivača, pisaca, slikara, klesara, zlatara... koji su svom delu davali ličnu notu i obeležje vremena u kome su stvarali. Primeri ćiriličnog pisma su ne samo na ikonama, odevnim crkvenim predmetima, nego i na neobičnim mestima, nakitu, novcu, na predmetima za svakodnevnu upotrebu. U poslednjoj deceniji XV veka pojavljuje se prva štampana knjiga na srpskoslovenskom jeziku Oktoih ili Osmoglasnik. Bukvar Save Dečanca štampan u Veneciji iz 1597. smatra se prvim srpskim bukvarom sa svega četiri lista. - Tekst kazuje Miloš Žutić - Scenaristi Mirjana Milojković-Đorđević, Petar M. Teslić; reditelj Petar M. Teslić - Proizvedeno 1981, Redakcija školskog programa, urednik Čedomir Mirković; reprizirano 29.09.2010, 26.12.2019. samo noću u Trezoru Vreme fresaka, 9. kazivanje - Serija Vreme fresaka  od četrnaest kazivanja daje pregled freskoslikarstva u periodu od XVIII veka do poslednjeg dana srpske srednjovekovne države i pada Smedereva 1459. godine. Sve do XI veka nema sigurnih podataka o postojanju srpske hrišćanske kulture, ali od tog vremena mogu se pratiti dve umetnosti, jedna pod uticajem Vizantije i druga pod uticajem Zapada. Istorijske činjenice tačno određuju hronološke i teritorijalne granice umetnosti. U Trezoru danas emitujemo deveto kazivanje u kome se govori slikom i rečju o crkvama u Kotoru, Pribojskoj Banji, Banjskoj, Gračanici i Novom Brdu. - Tekst kazuje Petar Banićević - Scenaristi dr Gojko Subotić i Arsenije Jovanović; snimatelji zvuka Zoran Jerković, Petar Marić, Rihard Merc, rasvetljivači Veselin Kuzmić, Bogoljub Mandušić, Bogdan Lujić, organizatori Miodrag Arsić, Zoran Milovanović, Verica Ilić, producent Đorđe Radmilac, direktor fotografije Bratislav Grbić,  sekretarica režije Radmila Ćalović; asistent režije Dušan Biberdžić, monažer Milica Polićević, reditelj Arsenije Jovanović - Premijerno emitovano 06.03.1983; Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać; reprizirano 26.12.2019. samo noću u Trezoru.
08:30
Moj mali poni
08:52
Svetlucava i sjajna
09:13
Bontonovići
09:25
Mali dnevnik
09:30
Gimnazija je osnovana 1895. godine i kroz nju je prošlo više od 1200 đaka. Škola ima četiri smera a od 2006. godine uveden je i novi smer po programu međunarodne mature. Učenici postižu neverovatne rezultate na skoro svim takmičenjima iz raznih naučnih oblasti. U školi se neguje kultura, nacionalni identitet i tradicija.
10:00
Edu global
10:25
Mračne stranice kulturne istorije
10:50
U svetu
11:20
TV lica... kao sav normlan svet
12:10
Kolibri - klasika
13:00
Jedna jedina banjalučka gimnazija
13:25
Nulta tačka: Ajurveda
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:45
Tunel, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:25
Šljivik, majstori pevači
16:55
Odbojka - PS, prenos
17:50
Veče sevdalinki
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Autora ovog filma pre svega interesuju intimne ispovesti preživelih, ekspresija i empatija, a manje iznošenje istorijskih činjenica o zbivanjima. U filmu nema naratora koji objektivizuje istorijske događaje, već priču isključivo iznose neposredni svedoci. Sastoji se isključivo od emotivnih i katarzičnih svedočenja preživelih, bez korišćenja arhivskog materijala - fotografija i istorijskih snimaka koje su uglavnom načinili zločinci, jer je to njihova, dehumanizovana vizura stradalih. Po ovome, film je blizak najznačajnijem filmu o Holokaustu: višečasovnom ostvarenju Kloda Lancmana Šoa. U okviru ovog kapitalnog projekta zabeleženo je 450 sati materijala i čak 94 intervjua po prilagođenim metodama Fondacije Šoa, koju je osnovao poznati reditelj Stiven Spilberg i koja je uspela da na isti način snimi veliki broj svedočanstava Jevreja koji su prošli kroz pakao Holokausta. Materijal za film je snimljen u periodu od 2012. do 2015. godine u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Hetin, Čestereg, Ritopek, Žitište, Boleč, Ruma) i Republici Srpskoj (Banaluka, Prijedor, Kozarska Dubica i okolina). Preživeli govore o svom životu pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, o stradanjima kojima su bili izloženi, ljudima koji su im pomagali, članovima porodice, i ponovnoj izgradnji života.... Režija: Ivan Jović.
21:20
Ženski raj, serija
22:05
Uprkos književnom uspehu, neobičan život ove Kanađanke završio se na tragičan način... Uloge: Milen Makaj, Mari-Klod Gerin, Emanuel Švarc... Režija: En Emond.
00:45
Lajmet
00:55
Trezor
01:55
Košarka - Kv. za EP 2021: Finska - Srbija, snimak
03:30
Fudbal - LE: Olimpijakos - Arsenal, snimak
05:00
Odbojka - PS, r.
06:45
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Kosovo, radosna tuga - Tri dana pred kraj novembra 2019. godine proveli su studenti Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta sa svojim profesorom Milošem Kovićem na Kosovu, a nekoliko dana kasnije snimali smo njihove utiske. Takve ekskurzije na Univerzitetu se organizuju odavno, ali su prekinute 1999, te su  ponovo obnovljene prošle godine. Najčešće idu studenti i profesori Filozofskog, Pravnog, Bogoslovskog i Fakulteta političkih nauka, a uz njih i stručnjaci iz raznih instituta, zatim novinari... Crvena linija, studentski proglas za Kosovo i Metohiju je organizator, pridružuje se i Udruženje Visoki Dečani, a cela organizacija ekskurzije ide preko Eparhije raško-prizrenske. Uoči polaska, studenti priređuju tribine, pesničke večeri i druge skupove na kojima prikupljaju knjige i novac koje zatim nose na Kosovo. Profesor Miloš Ković već je nekoliko puta bio gost Trezora, pa je sada prepustio reč svojim studentima koji su nas, a sigurno će i gledaoce iznenaditi sa koliko zrelosti, razboritosti, naravno i znanja i stručnosti ovi mladi istoričari govore o životu na Kosovu, o srpskim porodicama, o svojim vršnjacima, naročito o deci. Potresno je koliko se studenti trude da kontrolišu svoja osećanja, jaku ljubav, prisnost, razumevanje, radost i tugu - sve to pomešano što ih obuzme na istorijskim mestima, u okruženju običnih sasvim običnih ljudi u sasvim neobičnim uslovima u kojima se rađaju, žive, rade i umiru. A bili su tri dana u Velikoj Hoči, Orahovcu, Novom brdu, Prizrenu... Jedan dan tamo, na Kosovu, kažu studenti, dug je kao cela godina u Beogradu i kada se vratite, niste više isti.- Učesnici: dr Miloš Ković, profesor Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu; studenti redovnih i doktorskih studija Odeljenja za istoriju: Anja Nikolić, Jelica Vujović, Đorđe Nikolić, Mihajlo Radivojša, Zoran Jovanić i student Katedre za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Milićević; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Aleksandar Beatović, asistent snimatelja Igor Stojković, snimatelj zvuka Miljan Đukić, mikroman Igor Jovanović, rasvetljivač Vladimir Vasiljević, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Nebojša Ninković, montažeri Tijana Todorović, Marija Aranđelović; autor Bojana Andrić.
08:30
Moj mali poni
08:52
Svetlucava i sjajna
09:13
Bontonovići
09:25
Mali dnevnik
09:30
Posetićemo beduine u pustinji, ali i kulturne centre. Videćemo koliko je Dubai aktivan u kulturnom pogledu. Obićićemo festival hrane ali i restorane svetske klase, uživaćemo i u gastronomskim poslasticama Dubaija. Posetićemo trke najskupljih konja, a obićićemo i međunarodne filmske festivale i muzičke koncerte. Pa uživajte.
11:00
SAT
12:00
Hor i SO RTS: Mocart - Rekvijem
13:00
Moj Dubai
13:30
Eko minijature
13:35
Parkovi prirode: Tara
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Tunel, serija
15:50
Ženski raj, serija
16:40
Srbija na vezi - portreti: Goran Vasilijević Maza
17:10
Lov i ribolov
17:40
Da nam nije ...
17:55
Nauka 2019: Dekodiranje nauke
18:25
Odgonetanje tela: Biologija
18:40
Novi srpski umovi
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plmićke kćeri, serija
19:50
Snimljen u njegovom rodnom gradu Rokfordu u državi Ilinois, ono što je Liu inicijalno zamislio kao uzbudljivi dokument o skejtbordingu u svom kraju tokom snimanja prerasta u nešto potpuno drugačije. Režija: Bing Liu.
21:25
Ženski raj, serija
22:10
Paranoidni, šizoidni, narcistički, ali takođe i opsesivno-kompulsivni, granični i mnogi drugi. Sve su to poremećaji ličnosti. Na listi mentalnih poremećaja nalaze se negde između neuroze i psihoze i niko nije imun na njih. Ljudi sa ovim poremećajima su prepoznatljivi po problematičnom odnosu sa drugim ljudima: lako se posvađaju ili ne umeju da se zauzmu za sebe, preplašeni su ili s druge strane veoma manipulativni, imaju nekontrolisane reakcije, a neki od njih uvek druge okrivljuju za sve. Po socijalnom ponašanju, načinu razmišljanja i ispoljavanju emocija odskaču od većine u svom okruženju. Zdravu ličnost karakteriše doslednost, jedinstvenost i osobenost ponašanja. Međutim, kako onda dolazi do njenog poremećaja? Da li je to posledica sredine, genetike, neurobiologije ili tu ima svega i kako da ih tretiramo? To će nam tokom emisije objasniti - lekar specijalista psihijatrije Dr Snežana Japalak, genetičar dr Jelena Karanović, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i neurobiolog dr Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke. Naša fotelja ove nedelje namenjena je nekome, ko će nas kao psihijatar i psihoterapeut, uputiti u tajne neverbalne komunikacije - dr Zoran Ilić. Pokazaće nam kako da tumačimo ljude kroz njihove pokrete i da u skladu sa tim prilagodimo svoje ponašanje. Za elementima naše današnje teme tragaćemo i u svetu književnosti i filma. U tome nam tokom emisije pomažu prof. Dr Zorica Bečanović Nikolić i filmski kritičar Đorđe Bajić. Osim što ćemo našu temu ilustrovati dobrom muzikom, imaćemo goste iz sveta glume koji će nam kroz odlomak iz predstve Ričard III pomoći da je bolje razumemo, ali i stend-ap komičara. Pridružite nam se! Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:10
Serijal emisija Putevima putopisaca vodi gledaoce u obilazak zemalja i gradova putevima naših najpoznatijih književnika i književnica, od Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Stanislava Vinavera, Jelene Dimitrijević, Rastka Petrovića i drugih. Sledeći njihova najpoznatija dela i putopise, imamo prilike da gledaocima ponudimo jednu zanimljiviju i dublju spoznaju zemalja, predela, mentaliteta i nacija, kao i istorijskih i društvenih kretanja tokom poslednjih sto godina. Slikom i rečju, emisija vodi gledoce na lice mesta, tamo gde su se i naši putopisci zaticali kako oni iz prošlog veka, tako i naši savremenici.Posle izuzetno dobro prihvaćene prve epizode serijala gde smo posmatrali Norvešku očima Isidore Sekulić, Vide Ognjenović i Veselina Markovića, ekipa Putopisaca je posetila London sa namerom da se uveri u to kako se ovaj grad menjao od vremena posle II svetskog rata kada ga Crnjanskih opisuje u svom Romanu o Londonu do 80-tih godina kada je o njemu pisao u svojim Pismima iz tuđine Borislav Pekić. London Crnjanskog i Pekića dopunjavaju pogledi na ovaj grad, na Veliku Britaniju, kao i na mentalitet i običaje Britanaca i posebno stranaca, emigranata, koji čine integralni deo londonskog šarma. Pisac, Goran Gocić, nas romanom Poslednja stanica Britanija, podseća kako su čitavi naraštaji mladih ljudi hrlili u ovu prestonicu kulturoloških promena u vremenu panka, njuvejva, novih slikarskih i književnih pokreta kojima je Gocić svedočio kao mladi avanturista u potrazi za svojim mestom pod suncem. O tome kako danas izgleda London i koliko se promenio od vremena Crnjanskog i Pekića svedoče u ovoj epizodi Putopisaca i naše književnice koje danas žive i stvaraju u Londonu, prof. dr. Vesna Goldsvorti koja se proslavila knjigom Otkrivanje Ruritanije i romanima Černobiljske jagode i Gospodin K. (romanom koji korespondira sa Crnjanskijevim Romanom o Londonu i Tolstojevom Anom Karenjinom) i pesnikinja Ana Seferović čija je zbirka poezije Materina, inspiraciju pronašla upravo u Londonu. Ekipu putopisaca čine: Autor koncepta serijala i scenarija, voditelj i urednik: Jasmina Vrbavac, urednica u Redakciji za kulturu, RTSStručni saradnik: prof. dr Vladimir Gvozden Dramaturg: Kristina Đuković Režija: Marko ŠotraEkipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čijim očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.
23:40
Fudbal - Liga Evrope, pregled
00:30
Lajmet
00:35
Bisera, Gabi, Vasil i Mateja
01:35
Trezor
02:35
Smrt gospodina Goluže, film
04:00
Fudbal - Liga Evrope, pregled
05:00
Bisera, Gabi, Vasil i Mateja