Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
05:45
Koncert Duke Bojadžijeva, r.
07:05
Borislav Pekić: Ne pojedoše skakavci zlatno runo-Delo, 2. deo, r.
08:05
Sezar: Skulptor dekompresije, r.
09:05
Kimči porodica, 3-24, r.
10:10
Moris Ravel: Dafnis i Kloe, balet, r.
11:25
Tajne iz istorije: Nostradamus, 6-7, r.
12:45
Čas anatomije: Umetnici i stručnjaci
13:45
Koncert Duke Bojadžijeva, r.
15:05
Borislav Pekić: Ne pojedoše skakavci zlatno runo-Delo, 2. deo, r.
16:05
Za muzičku pratnju u predstavama japanskih pozorišta no i kabuki koriste se i flauta joko-bu, zatim mali rameni bubanj ko-cuzumi, veći, ručni o-cizumi, kao i veliki taiko-bubnjevi. Ti instrumenti mogu se koristi za solo nastupe ili u orkestru.Tu su još i šahukači - vertikalna flauta napravljena od bambusa, drvena biva koja ima oblik kruške i podseća na mandolinu, koto - vrsta drvene citre sa trinaest žica, ko-uta... Uz sve to, japanski tradicionalni instrumenti nisu ograničeni samo na izvođenje japanske muzike, već su u sve većoj meri prisutni i na svetskoj muzičkoj sceni. Koncerti u kojima se tradicionalni japanski instrumenti spajaju sa zapadnjačkim postaju sve popularniji. Ovaj program je obezbeđen uz pomoć Japanske fondacije. Repriza, 25. februar u 00:05 i 08:05.
16:30
Njegovo delo u sebi spaja elegičnu, stražilovsku nit naše poezije i nemire novog doba. O Crnjanskom, i o tome kako doživljavaju njegovo stvaralaštvo, govore Žarko Trebješanin, psiholog, Kajoko Jamasaki, pesnikinja i prevodilac, Mila Marinković Broćić, bibliotekar, Vladimir Lovrić, arhitekta i Mirjana Popović Radović, profesor.Autor i urednik emisije: Vojislav Karanović Reditelj: Katarina Rogić Repriza, 25. februar u  00:30 i 08:30.
16:50
Aleksandar Balanesku je takođe i kompozitor koji čini da kvartet svojim distinktivnim muzičkim stilom i kompleksnim aranžmanima opstaje već decenijama u muzičkoj industriji. Repriza, 25. februar u 00:50 i 08:50.
17:20
Od rane mladosti Tahar Ben Želun okrenut je francuskoj kulturi i džezu, koji mu otvaraju prostore slobode. Rođen 1947. u Fesu, studije filozofije završava u Rabatu; svoj rodni Maroko napušta zbog političke represije i odlazi u Pariz. Njegovi prvi naslovi, objavljeni u Francuskoj, bave se položajem imigranata u Evropi koji žive u društvenom, materijalnom i psihološkom zatočeništvu. Tahar Ben Želun piše poeziju, romane, eseje, kao i knjige u kojima promišlja pitanja rasizma, terorizma, islama... Najprestižnije francusko literarno priznanje - Gonkurovu nagradu, dobija 1987. za roman Sveta noć. U bogatom opusu koji ima više od 70 naslova, njegova najpoznatija dela su i Dete od peska i Brak iz zadovoljstva - naslovi koje je tokom kratkog boravka u Beogradu predstavio srpskim čitaocima. Njegova dela prevedana su na sve svetske jezike, uključujući i esperanto. Urednik i autor Neda Valčić Lazović, snimatelji Dejan Jovanović i Milan Ilić, reditelj Ivana Stivens Repriza, 25. februar u  01:20 i 09:20.
17:55
Treća opera Leoša Janačeka zasnovana je na kontroverznom komadu češke spisateljice Gabriele Preisove. Opera je poznata pod nazivom Jenufa, ali nosi i podnaslov Njena pastorka. Janačekovu partituru su dugo odbijali u praškom Narodnom pozorištu. Ipak, Jenufa je za Janačeka bila prekretnica kao kompozitora muzičkog teatra, gde je rečitativ korišćen kao najautentičniji izraz duše.Izvode: dirigent Ludovik Morlo, Seli Metjus, Čarls Vorkman i Niki Spens u glavnim ulogama, kao i Simfonijski orkestar belgijskog La Mone teatra. Repriza, 25. februar u  01:55 i 09:55.
20:05
Sedište je predsednika Republike Francuske i njegova zvanična rezidencija, zatim raznih kampanja, strasti i političkih bitaka. Ali od osamnaestog veka, ona je takođe i dom mnogih velikih ličnosti, zaljubljenih žena, umetnika, ljudi od duha i melanholije. repriza, 25. februar u  04:05 i 12:05.
21:55
Zašto su nadrealisti bili zaneti najradikalnijim, najavangardnijim idejama koje se javljaju kod stvaralaca nadrealizma u Francuskoj? Kako komuniciraju sa Bretonom? Na koji način srpski nadrealisti utiču na francuske? U kojim se publikacijama u Francuskoj i na koji način pominju Beograd i srpski nadrealistički stvaraoci? Zašto je po svom društvenom angažmanu nadrealizam prvi umetnički pokret drugačiji od svih ostalih do tada? Kakav je bio odnos prema ratu francuskih nadrealista, a kakav naših, budući da su Francuzi bili učesnici rata, a naši su bili đaci tokom Velikog rata? Kakav je odnos Rastka Petrovića, takođe, francuskog đaka, i njihovog bliskog saradnika prema njihovoj teoriji o automatskom pisanju? Zašto je došlo do približavanja levoj ideji i komunističkoj partiji? Kako francuski nadrealisti reaguju kada u Srbiji počinje hapšenje srpskih nadrealista? U emisiji govore Anri Bear, profesor na Sorboni i osnivač Centra za nadrealizam, čuveni francuski filozof Žan Pjer Faj, mr Biljana Andonovska, dr Branko Aleksić, stručnjak za nadrealizam (Pariz) i profesor Dejan Bogdanović, nećak nadrealiste Dušana Matića. Kamera: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Novinari-istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Krstina Đuković i Marija Tošić Scenario i režija: Valentina Delić  Repriza, 25. februar u  05:55 i 13:55.
22:25
U drugom delu razgovora snimljenom na dan kada je igrao u predstavi Nana u Madlenianumu, donosi divne priče o prijateljstvima sa Đuzom, Pepijem Lakovićem, Oliverom Marković, Glogovcem, ali i plejadom mladih glumaca koji su ga pitali da li bi mogli da budu njegovi klasići. Vlasta Velisavljević će provesti gledaoce kroz prostore iza scene, šminkernicu i garderobu, predstaviće kolege i pokazaće, kako je sam rekao, da su godine samo broj i da za njega život ima smisla sve dok glumi.Autor Tanja Peternek Aleksić Repriza, 25. februar u  06:25 i 14:25.
23:10
Stanovnici koji žive uz obalu, tradicionalno se bave izradom dekorativnih predmeta i nameštaja od prirodnih materijala. Repriza, 25. februar u  07:10 i 15:10.
00:05
Tradicionalna japanska kultura: Japanski muzički instrumenti, 7-16, r.
00:30
Krugovi poezije: Miloš Crnjanski, r.
00:50
Balanesku kvartet, 1. deo, r.
01:20
Savremeni svetski pisci: Tahar Ben Želun, r.
01:55
Leoš Janaček: Jenufa, opera, r.
04:05
Tajne iz istorije: Kada bi zidovi Jelisejske palate progovorili, 7-8, r.
05:55
Trinaest nemogućih: Višak realnosti, 2-4, r.
06:25
TV lica: Vlasta Velisavljević, 2. deo, r.
07:10
Život uz reku Mekong: Tradicija izrade rukotvorina, 12-18 , r.
08:05
Tradicionalna japanska kultura: Japanski muzički instrumenti, 7-16, r.
08:30
Krugovi poezije: Miloš Crnjanski, r.
08:50
Balanesku kvartet, 1. deo, r.
09:20
Savremeni svetski pisci: Tahar Ben Želun, r.
09:55
Leoš Janaček: Jenufa, opera, r.
12:05
Tajne iz istorije: Kada bi zidovi Jelisejske palate progovorili, 7-8, r.
13:55
Trinaest nemogućih: Višak realnosti, 2-4, r.
14:25
TV lica: Vlasta Velisavljević, 2. deo, r.
15:10
Život uz reku Mekong: Tradicija izrade rukotvorina, 12-18 , r.
16:05
Veliki ruski pijanista, Denis Macujev, izveo je kompletna Godišnja doba, jedno od najpopularnijih dela klasičnog muzičkog repertoara u Rusiji. U okviru resitala, Macujev je izveo i Šumanovu Krajslerijanu i tri stava iz Petruške Igora Stravinskog. Repriza, 26. februar u  00:05 i 08:05.
17:55
Tunel, 5-6
18:45
Dragoceni instrument, stipendije, odricanja porodice - sve to je uloženo u budućnost devojčice koja je iza sebe već imala prestižne nagrade, koncertne podijume i naslove u novinama koji su je vrednovali kao čudo od deteta. Šta je Minu sačekalo u tom stranom svetu, kako je sama stasavala i sazrevala i šta je u njemu naučila o sebi, životu i profesiji muzičara, saznaćemo preko njene ispovesti u emisiji Talenat kao sudbina.Emisija je snimljena u jesen 2014. godine, u momentu sudbinske prekretnice, pa i ranjivosti koju je donelo Minino napuštanje Rusije i okretanje Zapadu kao novom izazovu i riziku. Sa mladom umetnicom razgovara autor serije Marija Kovač. Repriza, 26. februar u  02:45 i 10:45.
19:30
Portret dva udarača, njihove zajedničke istorije, manira kojim izvode muziku, portet čak i same muzike, ali i portret reditelja Marka Novakovića. Repriza, 26. februar  03:30 i 11:30.
20:05
U nastavku emisije Zlatko Paković govori o pozorištu, o njegovoj realnoj moći u aktuelnom okruženju, o estetici pozorišta koje je ogledalo društva u kojem nastaje, o umetnosti i njenoj poziciji u društvu izmenjenih kulturnih postulata. Na kraju, Zlatko Paković otkriva zašto i na koji način je knjiga prisutna u njegovom životu i zaključuje da knjiga ima moć ezoterijskog dijaloga i ako uopšte postoji ezoterija, prema njegovom mišljenju čitanje je najezoteričniji čin. Autor i urednik je Gorica Zarić, reditelj Ivan Milanović, muzički urednik Nevena Popović. Repriza, 26. februar u  04:05 i 12:05.
20:35
Podela bogatstva jedno je od pitanja o kojem se danas često i živo raspravlja - međutim, šta zaista znamo o njegovom dugoročnom razvoju? Da li dinamika akumulacije privatnog kapitala neizbežno vodi ka koncentraciji bogatstva i moći u rukama nekolicine, kao što je verovao Karl Marks u 19. veku? Odnosno, da li ujednačavajuće snage rasta, konkurencije i tehničkog napretka spontano smanjuju nejednakosti i dovode do stabilizacije u naprednim fazama razvoja, kao što je tvrdio Sajmon Kuznec u 20. veku? Šta znamo o razvoju prihoda i imovine od 17. veka, i koje pouke možemo iz toga da izvučemo za 21. vek? Ovo su središnja pitanja na koja proslavljeni francuski ekonomista mlađe generacije Toma Piketi pokušava da odgovori. Repriza, 26. februar u  04:35 i 12:35.
22:20
Strastvena ljubavna priča između dvoje ljudi koja se, zbog njihovog različitog porekla i temperamenta, na prvi pogled čini nespojivom, ali ipak sudbinski predodređenom smeštena je u vreme Hladnog rata, pedesetih godina prošlog veka u Poljskoj, Berlinu, Jugoslaviji i Parizu. Repriza, 26. februar u  06:20 i 14:20.
00:05
Koncert Denisa Macujeva, r.
00:55
Koncert Denisa Macujeva, r.
02:45
Talenat kao sudbina: Mina Zakić, r.
03:30
Putovanje kruga, r.
04:05
Ostavi sve i čitaj: Zlatko Paković, r.
04:35
Kapital u 21. veku, r.
06:20
Hladni rat , r.
08:05
Koncert Denisa Macujeva, r.
09:55
Čas anatomije: Od nade do beznađe, r.
10:45
Talenat kao sudbina: Mina Zakić, r.
11:30
Putovanje kruga
12:05
Ostavi sve i čitaj: Zlatko Paković, r.
12:35
Kapital u 21. veku, r.
14:20
Hladni rat , r.
16:05
Tehnike duboreza u izradi statua generacijama su prenosili budistički duboresci. Kada pomislite da će te figure postojati stotinama ili, možda, hiljadama godina, ne možete sebi dozvoliti aljkavost u izradi. Ta pomisao je zastrašujuća, ali svoj rad možete posmatrati i kao trajan dokaz sopstvenog postojanja. Repriza, 27. februar u  00:05 i 08:05.
16:35
Pompezno najavljivana kao premijera kojom se obeležava pola veka nacionalnog teatra, predstavu Nahod pratile su kontroverze, posebno oštra reakcija Crkve, čiji su predstavnici - zbog načina na koji je oslikan lik sveštenika - zahtevali da se predstava skine sa repertoara. Narator odgovore traži od samog Nušića (Bojan Dimitrijević) i Damaskina Grdaničkog (Nebojša Đorđević), koji je lično zahtevao zabranu predstave. Kakva je atmosfera pratila pripremu i premijeru predstave, te zašto nacionalne istorijske drame nisu izdržale test vremena, otkriva epizoda Nušićev Nahod. Autor serijala: Nebojša Bradić Scenarista: Tamara Baračkov Izvršni producent: Aleksandar Janković Producent: Nevena Stanojlović Reditelj: Miško Milojević Scenograf: Miroslava Andrejević Kostimograf: Irina Mitrinović Direktor fotografije: Dejan Trajković Kompozitor: Božidar Obradinović Montažer: Tihomir Dukić Repriza, 27. februar u  00:35 i 08:35.
17:10
Tunel, 6-6
18:05
Beogradska publika ga je upoznala u predstavi Hipermnezija, koja je bazirana na dokumentarnoj građi. Ona je okupila mlade glumce iz Sarajeva, Beograda i Prištine. Kroz njihove ispovedne priče o detinjstvu i odrastanju govorili su nam o društvenim okolnostima u kojima su formirani - od raspada Jugoslavije do ratova i brojnih trauma koje su preživeli. Igrao je u Beogradu i u predstavama Izopačeni, a zatim i Romea u predstavi Romeo i Julija, nezavisnoj koprodukciji beogradskih i glumaca iz Prištine. U savremenoj priči o zabranjenoj ljubavi između Srpkinje i Albanca i njihovih zavađenih porodica. Šekspirova tragedija je imala ovdašnje savremeno značenje. Aljban Ukaj je rođen 1980. godine u Prištini, gde je završio Srednju muzičku školu. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Prištini, u klasi Faruka Begolija do 2001. godine, kada prelazi u Sarajevo gde završava Akademiju scenskih umjetnosti, u klasi Aleksandra Jevđevića. U pozorištu je igrao u predstavama Sarajevskog ratnog teatra, čiji je član, zatim Kamernog teatra 55, kao i u pozorištima u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i u regionu. Njegov društveno odgovoran umetnički glas razuma snažno odjekuje ovim prostorima. Autor i scenarista Olivera Milošević Izvršni producent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Reditelj Srđan Ćešić Serijal je nastao u Hartefakt produkciji. Repriza, 27. februar u 02:05 i 10:05.
18:45
Njihova Đokonda, prvi put izvedena u milanskoj Skali 1876. godine, od svih klasičnih opera, najviše je životna.U to doba bilo je teško kao kompozitor živeti u Verdijevoj senci, ali Ponkijeli je uspeo da se izbori za svoje mesto i svoj identitet, proslavivši se operom Mefistofele. Stilski negde između francuske opere i drame u Verdijevom stilu, Đokonda portretiše sudbine ljudi u doba kasnog 17. veka. Moć, ljubav, žrtvovanje i izdaja, trovanje i osveta: svi elementi melodrame su prisutni, grandiozno i operetski. Nastupaju Violeta Urmana, Lučana Dintino, Marselo Alvarez i Sergej Murzajev pod upravom dirigenta Danijela Orena, uz ansambl Pariske opere. Repriza, 27. februar u  02:45 i 10:45.
22:00
Film
00:05
Japan-majstori zanata: Budistički duborez, 11-12 , r.
00:35
Narodno pozorište u 10 činova: Nušićev nahod, 6-10 , r.
01:10
Čas anatomije: ( Ne ) uspeh u kulturi
02:05
Teatrologike: Ajban Ukaj , r.