Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:21
Slagalica, kviz
06:44
Datum
06:50
Verski kalendar
07:01
Znanje imanje
08:01
Mašine strašne priče
08:07
Mirakulus
08:30
Sve(t) je bajka
08:43
Bleja
08:54
Muzički karusel Jele Čelo
09:11
Posetili smo Vladimira Rackovića u njegovom muzičkom studiju. Sa njim smo razgovarali o tome kako nastaje muzika za dečje filmove, ali smo saznali i zašto je pod u studiju mekan kao da hodamo po oblacima! I ono što nam je posebno bilo zanimljivo jeste da Vlada Racković jedini u našoj državi svira bendžo! Nego, znate li vi šta je benđzo? U Narodnom muzeju smo prisustvovali radionici Razgovaramo sa slikama. Najmlađi posetioci su ovom prilikom razgovarali sa slikom uz pomoć muzike i mašte. Zamišljajući gde bi prikazane ličnosti živele, sa kime bi se družile i šta bi danas radile. Bilo je ovo jedno prelepo druženje ispunjeno muzikom, crtanjem i naravno dečjom maštom.A Bobo baloons je za nas pravio najrazličitije oblike balona! Bilo je to jedno veoma lepo druženje! Saznali smo kakvi baloni su idealni za naše rođendane, šta sve možemo sa magičnim balonima u obliku slova, ali i da li postoji neki balon kojim bismo našoj simpatiji pokazali svoja osećanja. Gledajte nas u subotu 16. Novembra, od 09:10 na Drugom programu Televizije Srbije. Ove subote vas očekuju naše male voditeljke Teodora i Tijana.Novinar: Ana Jakovljević Urednik emisije: Mirjana Popović.
09:37
Nulta tačka
10:02
Elementi: Polonijum
10:07
Zemlja hrane
10:38
Nas je 10%
11:10
Kako je govorio i šta nas je savetovao, videćemo u insertu iz emisije koleginice Biljane Savić, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Gost emisije, dr Jovan Janjić, čije su knjige Budimo ljudi i najnovija, Biti čovek, svedočanstva o životu i delu omiljenog srpskog patrijarha.Music Art Project (MAP), EL Sistema Serbia, deo je svetskog programa koji je pre nekoliko decenija potekao iz Venecuele, a danas broji 60 zemalja i oko 4 miliona dece iz celog sveta, u Srbiji je osnovana 2010. godine, sa ciljem da se kvalitetno muzičko obrazovanje učini dostupnim svakom detetu, sa posebnim osvrtom na decu sa nižim socioekonomskim statusom, pružajući svima adekvatne uslove za rast i razvoj.Među mnogim muzičarima volonterima je i gošća emisije, Đurđa Papazoglu, koja nam donosi i ekskluzivne snimke nastupa dece u Milanskoj skali, iz Beča, sa beogradskog Kolarca i drugih prestižnih muzičkih dvorana.Ivana Popović je kompozitorka, violinistkinja i pozorišna glumica koja živi u Torontu. Njena kamerna muzika je izvođena u Kanadi, Americi i Evropi. Komponovala je za nekoliko pozorišnih predstava u Torontu, profesionalnim kanadskim, ali i amaterskim na srpskom jeziku. Njena misija je da spaja dve zemlje, a kako to radi, govorila je za našu emisiju, kada je boravila u Beogradu. Olivera Peruničić, Beograđanka koja je posle završenih master studija psihologije u rodnom gradu, poželela da uči glumu u Americi, i danas je student glume na prestižnoj akademiji Stela Adler u Los Anđelesu. Boraveći nedavno u Beogradu, otkriva nam mnogo toga zanimljivog o poznatim glumcima i školi koju pohađa.Muzički gosti emisije su Dejan Rakonjac i Bridž bend, i vokalni solista Radio Beograda, Biljana Petković. Urednik emisije Suzana Gvozdenović Puzović Reditelj Dragica Gačić.
11:47
Pogledajte kako su izgledale taktičke vežbe Vojske Srbije Jesen 2019 koju je izveo 5. bataljon Vojne policije i Udar 2019 tenkista i artiljeraca 4. brigade Kopnene vojske. Posle 20 godina, organizovan je susret pripadnika i komandnog sastava nekadašnje 243. oklopno - mehanizovane brigade Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije. Brigada je rasformirana u procesu reforme vojske, ali je prijateljstvo ostalo. Pripadnike 243. brigade bio je i sadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama i platoformi RTS Planeta.
12:23
Građanin
12:56
Studio znanja
13:56
Svet budućnosti
14:45
Na početku tog neverovatnog putovanja saznaćemo kako je u stvari nastala Zasavica, prostor Specijalnog rezervata prirode gde su snimljene sve epizode ovog serijala.Zasavica je jedan od retkih preostalih tresetno močvarnih kompleksa i zahvaljujući tome ovde su opstale neke glacijalne reliktne vrste. Potiču još iz ledenog doba, preživele su različite periode i promene, a danas dobro skrivene i samo stručnom oku dostupne žive svoj život na tresetnom tlu ovog područja. Naoružani velikim strpljenjem Mila i Miša povešće nas u potragu za močvarnom koprivom, naoko nežnom i tananom biljkom, ali jakog korena, koja je zahvaljujući tome preživela ledeno doba i opstala do danas. Uprkos mnoštvu negostoljubivih močvarnih insekata Miša i Mila uspeće da oku gledaoca predstave neverovatnu Zuku i Srčka , kao i Barsku Ivu, vrste koje nam mogu držati lekciju o preživljavanju, hrabrosti i snalažljivosti i za koje verujemo da će još dugo živeti kao znak i primer čiste prirodne sredine.
15:00
Tenis - London
16:37
U ovoj epizodi saznajemo o izumima, prisutnim u svakodnevnom životu, u kojima je primenjen upravo taj princip. Biće reči o geometrijskim oblicima i matematičikim zakonima za koje se verovalo da su konstrukt ljudskog uma, a u stvari oduvek postoje u prirodi. Sa dr Tanjom Vukov iz Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković govorimo o izumima inspirisanim gekonovim stopalima ili krilima insekata. Sa dr Ivanom Atanasovskom iz Matematičkog instituta SANU saznajemo gde u prirodi se mogu naći oblici poput točka i zupčanika. Otkrivamo kakve izume su inspirisali: morski psi, tukanov kljun, paukova mreža, grbavi kit. Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović Novinar saradnik: Aleksandra Filipović.
16:55
Od priče o zagriženom neonacisti do jednog od najznačajnijih suđenja u istoriji Nemačke. Kriminalističke drame su u fokusu Velike iluzije u kojoj govorimo o Koži, filmu o životu obojenom mržnjom i o Slučaju Kolini, istinitoj priči za koju dugo niko nije želeo da čuje.Iz rakursa kritičara Dragana Jovićevića preporučujemo jednan od najiščekivanijih televizijskih projekata godine, seriju Nadzirači (Watchmen).U rubrici Premotavanje istorijska šetnja vraća nas u 1979. - godinu kultnog filma Kramer protiv Kramera.U Kontraplanu ove nedelje, sa dobitnikom Zlatne palme Bong Džon Hoom, čiji film Parazit otvara 25. Festival autorskog filma. Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
17:26
Ijan Pejsli i Martin MekGinis su prisiljeni da, iako kratko, putuju zajedno. Tokom putovanja budi se nada da možda čak i zakleti neprijatelji mogu pronaći zajednički jezik kada je budućnost Severne Irske u igri. Kako će se kasnije ispostaviti, njihovi zajednički kilometri će promeniti tok istorije... Uloge: Timoti Spal, Kolm Minej, Džon Hart... Režija: Nik Ham.
19:10
Ova drama nastala u peruanskao-špansko-američkoj koprodukciji, prikazuje koliko daleko su ljudi spremni da odu kako bi dobili ono što žele...Uloge: Stiven Dorf, Dejvid Stratern, Bruk Langton... Režija: Barni Eliot.
21:00
Tenis - London
22:30
Okupirani, serija
23:22
Svet sporta
23:43
Žarijev komad, sa velikim uspehom, režirao je u Ateljeu 212 1964. godine Ljubomir Muci Draškić. Predstava se na repertoaru održala narednih 14 godina, stekla kultni status i postala jedno od obeležja ovog pozorišta, čiji se repertoar inače od samog osnivanja bazirao na otkrivanju novih teatarskih jezika i izraza. Vizuelno upečatljiva i stilizovana, Draškićeva predstava ostaje upamćena pre svega po maestralnoj ulozi Zorana Radmilovića, koji je tumačio lik Ibija. U subotu 16. novembra, gledaoci TV Teatra imaće priliku da se podsete televizijske adaptacije ove predstave, koja je snimana u studiju Televizije Beograd 1973. godine. Uloge: Zoran Radmilović, Maja Čučković, Milutin Butković, Tatjana Beljakova, Nikola Milić, Petar Kralj, Boro Stjepanović, Taško Načić, Zoran Ratković, Božidar Pavićević, Dejan Čavić, Aleksandar Gruden, Nikola Milić Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
01:26
Noć muzike
02:24
Tenis - London
06:11
Muzika za dobro jutro
07:54
Slagalica, kviz
08:16
Datum
08:22
Verski kalendar
08:38
Mašine strašne priče
08:44
Mirakulus
09:06
Sve(t) je bajka
09:19
Bleja
09:29
Radoznalci
09:48
Digitalna azbuka
09:56
E-TV
10:23
Od zlata jabuka
10:48
Međutim, nastojanja da se izgradi železnica trajaće skoro pola veka. Neposredno pred Berlinski kongres 1878. posebnim ugovorom sa Austrougarskom Srbija je prihvatila obavezu da za tri godine izgradi prugu od Beograda do Niša.Kod današnjeg mosta Gazela, knez Milan je srebrnim budakom u julu 1881. godine označio početak izgradnje pruge Beograd - Niš, do tada najvećeg građevinskog i tehnološkog poduhvata. Prema projektu Dragutina Milutinovića u avgustu 1884. otvorena je beogradska železnička stanica.Iz Beograda su za Niš, 23. avgusta 1884. godine u 8.30, krenula dva svečana voza, a ministar saobraćaja Jevrem Gudović je svečano otvorio prugu. Mada su karte bile skupe, prve godine prugom Beograd - Niš putovalo je oko 15.000 putnika. Sledećih dvadeset godina, uglavnom ručno, izgrađeno je gotovo 1.000 kilometara nove pruge. To je u potpunosti izmenilo lice tadašnje Srbije.Snimatelj: Dušan Živković Montaža: Ksenija Savićević Autor i urednik: Božidar Đuran Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:21
Verski mozaik Srbije
12:01
Zemlje Balkana, ma kako se one zvale, pa makar to bio i mali Šengen, žele ono što i Evropa, hoće slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala, hoće izvesnost, budućnost, hoće da izađu iz taktičkih lažnih obećanja. Dosta je više priča da je na Balkanu košulja uvek bliža telu od kaputa i da ne treba rizikovati i tako izgubiti svoje blagostanje. Vreme je za više!Do juče nam je bilo važno da smo dobre komšije, ali izgleda da to nije dovoljno za dobar život ljudi na Balkanu, za sigurnost, za sreću. Vreme je da iz carstva nužnosti pređemo u novo carstvo saradnje, udruživanja, u carstvo balkanskog dobra kako bismo bili i ostali svoji na svome. A o sadašnjem ekonomskom trenutku i budućnosti u ovom Profilu i profitu razgovaramo sa potpredsednikom Pokrajinske vlade i pokrajinskim sekretarom za ekonomiju i turizam Ivanom Đokovićem. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinari: Milica Brković, Dragan Stojev Montažer: Vladimir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
12:34
Sve boje života
12:39
Kulturako aresipe
13:00
Klizanje (egzibicije): Gran pri (Moskva), prenos
15:30
Neverbalna komunikacija
15:36
Srpska muzika kroz vekove
15:47
Neverbalna komunikacija
15:59
Magazin Lige šampiona
16:23
Imao je samo 9 godina, bio je učenik trećeg razreda, kada je jedva preživeo ranjavanje iz vatrenog oružja. Slavlje povodom podizanja krova na komšijskoj kući u njegovom Pervanu se kod Banja Luke pretvorilo u tragediju posle pucnja pijanog i neodgovornog čoveka koji kasnije nije ni pitao za zdravlje povređenog komšije.Borio se Draža i posle toga, bio je dete za primer i ponos svoje porodice, a onda je odlučio da dođe u Beograd i uspe. Zahvaljujući velikom radu i još većoj upornosti, pronašao je sebe u atletici, iako je pre toga igrao košarku u kolicima. Od 2005. godine počeo je da osvaja medalje, a najdraže su mu srebrne sa Paraolimpijskih igara u Pekingu i Londonu. Sada je Draženko Mitrović akademski građanin, diplomirao je na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu, a želja mu je da stečeno znanje i iskustvo prenosi na mlade sportiste. U svemu jedinstven Draženko zrači pozitivnom eneregijom i optimizmom.
16:59
Bunar, koji je pogrešno nazvan rimskim izgrađen je 1731.godine pod upravom princa Aleksandra Virtemberškog. Njegova osnovna namena bila je da posluži kao alternativno rešenje u slučaju oštećenja vodovoda ili u vreme opsade Beograda. Otkrivamo istorijske, građevinske i arhitektonske detalje, kao i mnogobrojne legende o ovom beogradskom objektu. Urednik i scenarista: Vitka Vujović Voditelj: glumac Aleksandar Kecman Snimatelj: Vuk Ćetković Reditelj: Milan Jovanović.
17:04
Do 2025. godine u Evropi će se godišnje reciklirati 80 hiljada tona stakla i kablova. Istraživači u laboratoriji na severu Italije pokušavaju da nađu odgovor na pitanje kako tretirati otpad na održivi način. Velike količine otpada u našoj zemlji završavaju u prirodi dok domaća preduzeća koja se bave preradom otpada, otpad uvoze. Istraživali smo zašto je to tako. Inženjeri koji učestvuju u istraživačkom projektu Evropske Unije veruju da poboljšavajući sadašnji dizajn mogu napraviti efikasniji avion koji manje zagađuje. Inovacija uključuje postavljanje ventilatora sa električnim pogonom na zadnji deo aviona. Otkrivamo da li ova ideja funkcioniše u praksi. Tri veterinarske klinike u Danskoj su po prvi put angažovale telepatu za životinje, koji, kako kaže, može da govori psećim jezikom. Svrha je da se vlasnicima pruži mogućnost da saznaju što više o svojim ljubimcima. U Velikoj Britaniji, veterinar Alfonzo Kamasa na neobičan način leči krave. Smatra se da muzika može imati umirujući efekat na životinje, pa je ovaj veterinar rešio da kravama peva opere.Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović.
17:35
Dr Rajko Medenica je lekar koji je devedestih godina zaokupljao pažnju svetske javnosti oko svog metoda lečenja raka mimo svih protokola.Osnovao je i svoju laboratoriju u Hilton Hedu, Južna Karolina u Americi koju sam tada posetila. Njegova istraživanja privlačila su pažnju. Pacijenti su ga hvalili i osuđivali. Nakon sudskog procesa koji je imao sa jednom pacijntkinjom proglašen je krivim. Pre samog odlaska na odsluženje zatvorske kazne umro je 1997. godine u Njujorku. U svojoj zemlji Jugoslaviji Dr Rajko Medenica bio je osuđen na 20 godina zatvora zbog afere sa falsifikovanim i uvećanjin računima socijalnog osiguranja.Ime Rajka Medenice vezivalo se sa jedne strane za afere u zemlji, a u Americi proglašen je šarlatanom. Pacijenti su mu bili poznati ljudi. Bilo je tu kongresmena uglednih poslovnih ljudi, a lečio je i Muhameda Alija za koga se priča da mu je produžio život. Da li je bio neko ko je gledao unapred ili je bio šarlatan željan slave.Njegova supruga Smilja Medenica napisala je i knjigu o svim događajima kojima je bila neposredni svedok.Prilikom njene posete Beogradu napravljen je razgovor koji sa distance gleda na ono što se događalo.
18:02
Muzej garavih senki
19:02
Tenis - London, finale, prenos
20:37
Vozač je bila devojka i da su u kolima bila četiri maloletna lica. Počinje potera na autostradi. Devojka koja je bila za volanom napušta kola i nestaje u noći, a odmah zatim auto doživljava težak udes. Milicija nalazi unesrećene u olupini, ali među njima nema devojke. Potraga za nepoznatom devojkom se nastavlja i u Beogradu. Ona uspeva da se sakrije u kabini jedne hladnjače, rekavši vozaču da je šumareva ćerka.Tokom vožnje on se zaljubljuje u nju. U motelu, milicija saznaje da je devojka otišla sa vozačem hladnjače, ali u trenutku kada patrola stigne hladnjaču devojka neopaženo uspeva da pobegne u šumu. Potera se nastavlja. Uloge: Milena Dravić, Ana Krasojević, Marko Todorović, Voja Mirić... Režija: Kokan Rakonjac.
21:57
Okupirani, serija
22:50
Fudbal (U-17) - SP, finale, prenos
00:55
Tenis - London, finale, r.
02:35
Fudbal (U-17) - SP, finale, r.
04:23
Magazin Lige šampiona
04:47
SAT
06:25
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:53
Verski kalendar
07:04
Trag u prostoru
07:34
Kocka, kocka, kockica
08:04
Mašine strašne priče
08:10
Mirakulus
08:32
Sve(t) je bajka
08:47
Bleja
08:53
Mali dnevnik
09:01
Ja, mi i drugi
09:34
Elementi: Telur
09:36
Sve boje života
10:02
Balkanskom ulicom
10:44
Živorad Žak Kukić (Beograd 12. jun 1933 - Beograd 28. oktobar 2019), scenograf i profesor na Akademiji primenjenih umetnosti. Rođen je 1933. u Beogradu, magistrirao na Akademiji primenjenih umetnosti. Na Televiziji Beograd radio je kao scenograf od 1957. do 1965, kada prelazi na Akademiju, a na Televiziji ostaje čest honorarni saradnik. Realizovao je scenografiju za emisije svih žanrova, od informativnih, dečijih, muzičkih, školskih emisija do drama i dramskih serija. Dobitnik je brojnih nagrada, kao i nagrade ULUPUDS-a za životno delo. Šta je bilo bitno na početku televizije - Današnja emisija počinje upravo tamo gde je sve počelo i za Televiziju Beograd i za Žaka Kukića, bar kada je u pitanju njegov bogat scenografski rad, u zgrade Televizije Beograd na Sajmu odakle su daleke 1958. potekle prve žive televizijske slike u Srbiji. Žakovo sećanje počinje od perioda priprema, pre početka emitovanja programa. Pioniri naše televizije okupili su tu sa raznih strana i raznih profesija, neko sa više neko sa manje iskustva ali jednako spremni da se se potpuno predaju ovom novom dostignuću, kako za gledaoce tako i za njih same. Žak otkriva koliko je bilo zahtevno ali i zanimljivo smišljati potpuno nova scenografska rešenje za novi mediji, pogotovo kada se zna da je prvih godina program televizije išao uživo i da su se, u tada jedinom studiju, pripremale dve a ponekad i tri emisije istovremeno. Radilo se sa puno volje i entuzijazma, nova zahtevi novog medija učili su se brzo, jer za drugačije nije ni bilo vremena. Žak je koristio svoje slikarsko iskustvo i znao tajne o beloj boji na televiziji i novi elektronski efekti rađali su se usput. Sa kolegom Dragoljubom Lazarevićem, Žak je osmislio i izradio prve telope za vremensku prognozu koji su ostali i danas u sećanju gledalaca. Pominje imena onih sa kojima je blisko sarađivao i veoma cenio u scenskim realizacijama za televiziju kao što su Vladislav Lalicki i Milenko Šerban koji je ujedno bio i njegov pofesor na Akademiji. Kao iskusan profesionalac koji se oprobao u svim TV žanrovima, iz sadašnjeg ugla aktivnog gledaoca iznosi kritike na račun televizijskih sadržaja koji se danas vide na malim ekranima.  - Učesnici: scenograf Živorad Žak Kukić, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Dušan Živković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Rade Vučković, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 14.09.2017, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
11:52
20. gitar art festival: Vicente Amigo
12:41
Ja, mi i drugi
13:20
Novi srpski umovi
13:34
Od pigmenta do koncepta
13:47
Mali dnevnik
13:53
S Tamarom u akciji
14:55
Škorpija, serija
15:43
Ženski raj, serija
16:53
Hasanaginica, film
18:10
Biljana je umetnica, istinski borac koji svakodnevno dokazuje da se za ljubav vredi boriti. Kreativni rad joj pomaže da se izbori sa mnogim nedaćama pa čak i opakom bolešću.Glavni junaci dokumentarnog serijala  Plodovi mašte su obični ljudi, različitih profesija, a zajednička im je izrazita potreba za kreativnim stvaranjem. Trenutak kada pronađu svoju strast i način da ožive prizore iz svoje mašte, menja njihov život nabolje.Autor serijala: Maja Kukavica Produkcija: produkcijska kuća YU-BI-NET.
18:31
Lajmet
18:36
Andre Riju: Dobrodošli u moj svet
19:20
U ovom dugometražnom dokumentarnom eseju činjenice i fikcija vešto se isprepliću u trojnoj ispovesti čiji su glavni likovi grad Istanbul, Muzej nevinosti i sam Orhan Pamuk, na čiji je život i delo neizbrisivo uticao grad kojim on luta. Uzajamnost svih tih odnosa - romana i muzeja, pisca i grada, stvarnosti i fikcije - istražuje se kroz jedinstveno ispreplitanje glasa naratora, intervjue, muziku, animaciju, fiktivne sekvence i arhivu. Uloge: Turkan Soraj, Pandora Kolin, Mehmet Ergen... Režija: Grant Dži.
21:00
Treći naslov Dramskog ponedeljka u novembru, koji u okviru ciklusa Velike srpske glumice - Mira Banjac emitujemo na programu RTS 2 u ponedeljak 18. novembra, je televizijski film Ruski car, snimljen po scenariju i u režiji Čedomira Petrovića 1993. godine. Aprilsko bombardovanje 1941. godine prekida nežnu vezu između dvoje mladih. Četrdesetak godina kasnije oni se, sad već kao penzioneri, slučajno ponovo sreću.Simpatija se obnavlja. Oboje su slobodni, ali imaju decu i unučad. U trenutku kad izgleda da će se sve dobro završiti, porodice im okreću leđa i tu počinje zaplet ove priče... uloge tumače: Miodrag Petrović Čkalja, Mira Banjac, Milutin Butković, Snežana Nikšić, Ljiljana Stjepanović, Branka Veselinović, Marko Baćović, Dušan Radović, Bogosava Nikšić-Bijelić i Vladan Živkovićurednik ciklusa: Marko Novaković režija: Čedomir Petrović scenario: Čedomir Petrović direktor fotografije: Milorad Glušica scenograf: Marina Milin kostimograf: Gordana Anđelković montažer: Tanasije Kunijević.
22:35
Kada konačno dobije šansu da bude na pozornici, nepoznati čovek izlazi iz publike i udara ga u lice. Ispostavlja se da je to ustvari njegov otac, Ejndžel, bivši bokser, koji nije prisutan u njegovom životu već 15 godina. Nakon što se prvobitno otac i sin sukobljavaju zbog svojih međusobno suprotstavljenih očekivanja, Viva zapravo postaje priča o ljubavi, dok se muškarci bore da se međusobno razumeju i ponovo postanu porodica...Uloge: Hektor Medina, Horhe Perugorija, Luis Alberto Garsija... Režija: Pedi Bretnač.
00:25
Gomora, serija
01:15
Lajmet
01:20
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me, sanjaj
02:20
Trezor
03:21
Hasanaginica, film
04:34
Dramski ponedeljak: Ruski car, TV film