Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:05
Kimči porodica, 2-24 , r.
07:10
Borislav Pekić: Ne pojedoše skakavci zlatno runo-Put, 1. deo, r.
08:05
Japan-Majstori zanata: Ikone, budistički oltari, 3-12, r.
08:35
Japan-Majstori zanata: Hakata oro tkanje, 4-12, r.
09:05
Kultura podneblja: Sikim – jedan istraživač i jedan šaman, 11-16, r.
10:00
Čas anatomije: Jezik i nacija, r.
10:55
Kolibri i Stefan Milenković, r.
12:00
Svet bonsaija, 3-8, r.
12:30
Gala koncert iz Berlina 2017, r.
14:05
Kimči porodica, 2-24 , r.
15:10
Borislav Pekić: Ne pojedoše skakavci zlatno runo-Put, 1. deo, r.
16:05
To su reči umetnika koji je promenio način doživljavanja skulpture i osmislio tri koncepta: kompresiju, ekspanziju i ljudske otiske. Šezdesetih godina prošlog veka, kada je na Majskom salonu u Parizu izložio tri kompresije automobila u izvornom stanju, umetnički svet je to doživeo kao atentat na skulpturu. Sezar nikada nije pratio glavne umetničke tokove, jer je i on sam bio pun kontradikcija, kao što je moderna umetnost u stalnom rascepu između napuštanja i ponovnog vraćanja tradiciji. Repriza, 24. februar u 00:05 i 08:05.
17:05
Kimči porodica, 3-24
18:10
Nakon mlakih reakcija publike, balet je ubrzo skinut sa repertoara. Ipak, Stravinski je Ravelovo ostvarenje opisao kao jedno od najlepših produkata francuske muzike, dok je Barnet Džejms zabeležio da je jedan od najimpresivnijih elemenata ovog baleta upravo Ravelova muzika, koja oslikava izuzetnu raskošnost i sugestivnost orkestarskog zvuka. Sam Ravel je smatrao da je balet Dafnis i Kloe jedno od njegovih najuspelijih dela.Ansamblom Pariske opere diriguje Filip Žordan, a koreografiju potpisuje Benžamen Milipje. Repriza, 24. februar u  02:10 i 10:10.
19:25
U istraživanjima i svedočenjima stručnjaka iz epohe, istoričara i naučnika, otkrivamo i tu veliku enigmu. Repriza, 24. februar u  03:25 i 11:25.
20:45
Salaš u malom ritu – Jakobsfeld, 9-13
21:45
Duke Bojadžijev (takođe poznat kao Duke B.) filmski je kompozitor, producent i pijanista koji živi i radi u Njujorku, SAD. U Makedoniji je stekao diplomu lekara, dok se istovremeno bavi muzikom.Po završetku 2001. godine, preselio se u Njujork i počeo muzičku karijeru. Tokom karijere, Duke je izvodio svoju muziku sa raznim ansamblima u Karnegi holu u Njujorku, Art Basel u Majamiju, The Avalon Theater u Los Anđelesu i na Ohridskom letnjem festivalu. Repriza, 24. februar u  05:45 i 13:45.
23:05
Kažu neki književni kritičari da u savremenoj srpskoj književnosti postoje samo dva opusa: jedan Borislava Pekića, a drugi pripada ostalima. Koliko je i danas nedogledna Pekićeva ideja izazov za savremenog čitaoca i koliko nam je putokaza ovaj pisac ostavio kao kriptograme za buduće dane, poslušajmo od onih koji su ga najbolje poznavali, pre svega, profesionalno. Dela Borislava Pekića treba pronalaziti na mnogim stranama: pored standardne književnosti tu je još i forma scenarija za film, pozorište i radio-dramu, i da se ne zaboravi - Pekićevo društveno angažovanje. Repriza, 24. februar u  07:05 i 15:05.
00:05
Sezar: Skulptor dekompresije, r.
01:05
Kimči porodica, 3-24, r.
02:10
Moris Ravel: Dafnis i Kloe, balet, r.
03:25
Tajne iz istorije: Nostradamus, 6-7, r.
04:45
Čas anatomije: Umetnici i stručnjaci
05:45
Koncert Duke Bojadžijeva, r.
07:05
Borislav Pekić: Ne pojedoše skakavci zlatno runo-Delo, 2. deo, r.
08:05
Sezar: Skulptor dekompresije, r.
09:05
Kimči porodica, 3-24, r.
10:10
Moris Ravel: Dafnis i Kloe, balet, r.
11:25
Tajne iz istorije: Nostradamus, 6-7, r.
12:45
Čas anatomije: Umetnici i stručnjaci
13:45
Koncert Duke Bojadžijeva, r.
15:05
Borislav Pekić: Ne pojedoše skakavci zlatno runo-Delo, 2. deo, r.
16:05
Za muzičku pratnju u predstavama japanskih pozorišta no i kabuki koriste se i flauta joko-bu, zatim mali rameni bubanj ko-cuzumi, veći, ručni o-cizumi, kao i veliki taiko-bubnjevi. Ti instrumenti mogu se koristi za solo nastupe ili u orkestru.Tu su još i šahukači - vertikalna flauta napravljena od bambusa, drvena biva koja ima oblik kruške i podseća na mandolinu, koto - vrsta drvene citre sa trinaest žica, ko-uta... Uz sve to, japanski tradicionalni instrumenti nisu ograničeni samo na izvođenje japanske muzike, već su u sve većoj meri prisutni i na svetskoj muzičkoj sceni. Koncerti u kojima se tradicionalni japanski instrumenti spajaju sa zapadnjačkim postaju sve popularniji. Ovaj program je obezbeđen uz pomoć Japanske fondacije. Repriza, 25. februar u 00:05 i 08:05.
16:30
Njegovo delo u sebi spaja elegičnu, stražilovsku nit naše poezije i nemire novog doba. O Crnjanskom, i o tome kako doživljavaju njegovo stvaralaštvo, govore Žarko Trebješanin, psiholog, Kajoko Jamasaki, pesnikinja i prevodilac, Mila Marinković Broćić, bibliotekar, Vladimir Lovrić, arhitekta i Mirjana Popović Radović, profesor.Autor i urednik emisije: Vojislav Karanović Reditelj: Katarina Rogić Repriza, 25. februar u  00:30 i 08:30.
16:50
Aleksandar Balanesku je takođe i kompozitor koji čini da kvartet svojim distinktivnim muzičkim stilom i kompleksnim aranžmanima opstaje već decenijama u muzičkoj industriji. Repriza, 25. februar u 00:50 i 08:50.
17:20
Od rane mladosti Tahar Ben Želun okrenut je francuskoj kulturi i džezu, koji mu otvaraju prostore slobode. Rođen 1947. u Fesu, studije filozofije završava u Rabatu; svoj rodni Maroko napušta zbog političke represije i odlazi u Pariz. Njegovi prvi naslovi, objavljeni u Francuskoj, bave se položajem imigranata u Evropi koji žive u društvenom, materijalnom i psihološkom zatočeništvu. Tahar Ben Želun piše poeziju, romane, eseje, kao i knjige u kojima promišlja pitanja rasizma, terorizma, islama... Najprestižnije francusko literarno priznanje - Gonkurovu nagradu, dobija 1987. za roman Sveta noć. U bogatom opusu koji ima više od 70 naslova, njegova najpoznatija dela su i Dete od peska i Brak iz zadovoljstva - naslovi koje je tokom kratkog boravka u Beogradu predstavio srpskim čitaocima. Njegova dela prevedana su na sve svetske jezike, uključujući i esperanto. Urednik i autor Neda Valčić Lazović, snimatelji Dejan Jovanović i Milan Ilić, reditelj Ivana Stivens Repriza, 25. februar u  01:20 i 09:20.
17:55
Treća opera Leoša Janačeka zasnovana je na kontroverznom komadu češke spisateljice Gabriele Preisove. Opera je poznata pod nazivom Jenufa, ali nosi i podnaslov Njena pastorka. Janačekovu partituru su dugo odbijali u praškom Narodnom pozorištu. Ipak, Jenufa je za Janačeka bila prekretnica kao kompozitora muzičkog teatra, gde je rečitativ korišćen kao najautentičniji izraz duše.Izvode: dirigent Ludovik Morlo, Seli Metjus, Čarls Vorkman i Niki Spens u glavnim ulogama, kao i Simfonijski orkestar belgijskog La Mone teatra. Repriza, 25. februar u  01:55 i 09:55.
20:05
Sedište je predsednika Republike Francuske i njegova zvanična rezidencija, zatim raznih kampanja, strasti i političkih bitaka. Ali od osamnaestog veka, ona je takođe i dom mnogih velikih ličnosti, zaljubljenih žena, umetnika, ljudi od duha i melanholije. repriza, 25. februar u  04:05 i 12:05.
21:55
Zašto su nadrealisti bili zaneti najradikalnijim, najavangardnijim idejama koje se javljaju kod stvaralaca nadrealizma u Francuskoj? Kako komuniciraju sa Bretonom? Na koji način srpski nadrealisti utiču na francuske? U kojim se publikacijama u Francuskoj i na koji način pominju Beograd i srpski nadrealistički stvaraoci? Zašto je po svom društvenom angažmanu nadrealizam prvi umetnički pokret drugačiji od svih ostalih do tada? Kakav je bio odnos prema ratu francuskih nadrealista, a kakav naših, budući da su Francuzi bili učesnici rata, a naši su bili đaci tokom Velikog rata? Kakav je odnos Rastka Petrovića, takođe, francuskog đaka, i njihovog bliskog saradnika prema njihovoj teoriji o automatskom pisanju? Zašto je došlo do približavanja levoj ideji i komunističkoj partiji? Kako francuski nadrealisti reaguju kada u Srbiji počinje hapšenje srpskih nadrealista? U emisiji govore Anri Bear, profesor na Sorboni i osnivač Centra za nadrealizam, čuveni francuski filozof Žan Pjer Faj, mr Biljana Andonovska, dr Branko Aleksić, stručnjak za nadrealizam (Pariz) i profesor Dejan Bogdanović, nećak nadrealiste Dušana Matića. Kamera: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Novinari-istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Krstina Đuković i Marija Tošić Scenario i režija: Valentina Delić  Repriza, 25. februar u  05:55 i 13:55.
22:25
U drugom delu razgovora snimljenom na dan kada je igrao u predstavi Nana u Madlenianumu, donosi divne priče o prijateljstvima sa Đuzom, Pepijem Lakovićem, Oliverom Marković, Glogovcem, ali i plejadom mladih glumaca koji su ga pitali da li bi mogli da budu njegovi klasići. Vlasta Velisavljević će provesti gledaoce kroz prostore iza scene, šminkernicu i garderobu, predstaviće kolege i pokazaće, kako je sam rekao, da su godine samo broj i da za njega život ima smisla sve dok glumi.Autor Tanja Peternek Aleksić Repriza, 25. februar u  06:25 i 14:25.
23:10
Stanovnici koji žive uz obalu, tradicionalno se bave izradom dekorativnih predmeta i nameštaja od prirodnih materijala. Repriza, 25. februar u  07:10 i 15:10.
00:05
Tradicionalna japanska kultura: Japanski muzički instrumenti, 7-16, r.
00:30
Krugovi poezije: Miloš Crnjanski, r.
00:50
Balanesku kvartet, 1. deo, r.
01:20
Savremeni svetski pisci: Tahar Ben Želun, r.
01:55
Leoš Janaček: Jenufa, opera, r.
04:05
Tajne iz istorije: Kada bi zidovi Jelisejske palate progovorili, 7-8, r.
05:55
Trinaest nemogućih: Višak realnosti, 2-4, r.
06:25
TV lica: Vlasta Velisavljević, 2. deo, r.
07:10
Život uz reku Mekong: Tradicija izrade rukotvorina, 12-18 , r.
08:05
Tradicionalna japanska kultura: Japanski muzički instrumenti, 7-16, r.
08:30
Krugovi poezije: Miloš Crnjanski, r.
08:50
Balanesku kvartet, 1. deo, r.
09:20
Savremeni svetski pisci: Tahar Ben Želun, r.
09:55
Leoš Janaček: Jenufa, opera, r.
12:05
Tajne iz istorije: Kada bi zidovi Jelisejske palate progovorili, 7-8, r.
13:55
Trinaest nemogućih: Višak realnosti, 2-4, r.
14:25
TV lica: Vlasta Velisavljević, 2. deo, r.
15:10
Život uz reku Mekong: Tradicija izrade rukotvorina, 12-18 , r.
16:05
Veliki ruski pijanista, Denis Macujev, izveo je kompletna Godišnja doba, jedno od najpopularnijih dela klasičnog muzičkog repertoara u Rusiji. U okviru resitala, Macujev je izveo i Šumanovu Krajslerijanu i tri stava iz Petruške Igora Stravinskog. Repriza, 26. februar u  00:05 i 08:05.
17:55
Tunel, 5-6
18:45
Dragoceni instrument, stipendije, odricanja porodice - sve to je uloženo u budućnost devojčice koja je iza sebe već imala prestižne nagrade, koncertne podijume i naslove u novinama koji su je vrednovali kao čudo od deteta. Šta je Minu sačekalo u tom stranom svetu, kako je sama stasavala i sazrevala i šta je u njemu naučila o sebi, životu i profesiji muzičara, saznaćemo preko njene ispovesti u emisiji Talenat kao sudbina.Emisija je snimljena u jesen 2014. godine, u momentu sudbinske prekretnice, pa i ranjivosti koju je donelo Minino napuštanje Rusije i okretanje Zapadu kao novom izazovu i riziku. Sa mladom umetnicom razgovara autor serije Marija Kovač. Repriza, 26. februar u  02:45 i 10:45.
19:30
Portret dva udarača, njihove zajedničke istorije, manira kojim izvode muziku, portet čak i same muzike, ali i portret reditelja Marka Novakovića. Repriza, 26. februar  03:30 i 11:30.
20:05
U nastavku emisije Zlatko Paković govori o pozorištu, o njegovoj realnoj moći u aktuelnom okruženju, o estetici pozorišta koje je ogledalo društva u kojem nastaje, o umetnosti i njenoj poziciji u društvu izmenjenih kulturnih postulata. Na kraju, Zlatko Paković otkriva zašto i na koji način je knjiga prisutna u njegovom životu i zaključuje da knjiga ima moć ezoterijskog dijaloga i ako uopšte postoji ezoterija, prema njegovom mišljenju čitanje je najezoteričniji čin. Autor i urednik je Gorica Zarić, reditelj Ivan Milanović, muzički urednik Nevena Popović. Repriza, 26. februar u  04:05 i 12:05.
20:35
Podela bogatstva jedno je od pitanja o kojem se danas često i živo raspravlja - međutim, šta zaista znamo o njegovom dugoročnom razvoju? Da li dinamika akumulacije privatnog kapitala neizbežno vodi ka koncentraciji bogatstva i moći u rukama nekolicine, kao što je verovao Karl Marks u 19. veku? Odnosno, da li ujednačavajuće snage rasta, konkurencije i tehničkog napretka spontano smanjuju nejednakosti i dovode do stabilizacije u naprednim fazama razvoja, kao što je tvrdio Sajmon Kuznec u 20. veku? Šta znamo o razvoju prihoda i imovine od 17. veka, i koje pouke možemo iz toga da izvučemo za 21. vek? Ovo su središnja pitanja na koja proslavljeni francuski ekonomista mlađe generacije Toma Piketi pokušava da odgovori. Repriza, 26. februar u  04:35 i 12:35.
22:20
Strastvena ljubavna priča između dvoje ljudi koja se, zbog njihovog različitog porekla i temperamenta, na prvi pogled čini nespojivom, ali ipak sudbinski predodređenom smeštena je u vreme Hladnog rata, pedesetih godina prošlog veka u Poljskoj, Berlinu, Jugoslaviji i Parizu. Repriza, 26. februar u  06:20 i 14:20.
00:05
Koncert Denisa Macujeva, r.
00:55
Koncert Denisa Macujeva, r.
02:45
Talenat kao sudbina: Mina Zakić, r.
03:30
Putovanje kruga, r.
04:05
Ostavi sve i čitaj: Zlatko Paković, r.
04:35
Kapital u 21. veku, r.