Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:45
Slagalica, kviz
07:08
Datum
07:13
Verski kalendar
07:22
Lajmet
07:30
Kosovo, radosna tuga - Tri dana pred kraj novembra 2019. godine proveli su studenti Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta sa svojim profesorom Milošem Kovićem na Kosovu, a nekoliko dana kasnije snimali smo njihove utiske. Takve ekskurzije na Univerzitetu se organizuju odavno, ali su prekinute 1999, te su  ponovo obnovljene prošle godine. Najčešće idu studenti i profesori Filozofskog, Pravnog, Bogoslovskog i Fakulteta političkih nauka, a uz njih i stručnjaci iz raznih instituta, zatim novinari... Crvena linija, studentski proglas za Kosovo i Metohiju je organizator, pridružuje se i Udruženje Visoki Dečani, a cela organizacija ekskurzije ide preko Eparhije raško-prizrenske. Uoči polaska, studenti priređuju tribine, pesničke večeri i druge skupove na kojima prikupljaju knjige i novac koje zatim nose na Kosovo. Profesor Miloš Ković već je nekoliko puta bio gost Trezora, pa je sada prepustio reč svojim studentima koji su nas, a sigurno će i gledaoce iznenaditi sa koliko zrelosti, razboritosti, naravno i znanja i stručnosti ovi mladi istoričari govore o životu na Kosovu, o srpskim porodicama, o svojim vršnjacima, naročito o deci. Potresno je koliko se studenti trude da kontrolišu svoja osećanja, jaku ljubav, prisnost, razumevanje, radost i tugu - sve to pomešano što ih obuzme na istorijskim mestima, u okruženju običnih sasvim običnih ljudi u sasvim neobičnim uslovima u kojima se rađaju, žive, rade i umiru. A bili su tri dana u Velikoj Hoči, Orahovcu, Novom brdu, Prizrenu... Jedan dan tamo, na Kosovu, kažu studenti, dug je kao cela godina u Beogradu i kada se vratite, niste više isti.- Učesnici: dr Miloš Ković, profesor Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu; studenti redovnih i doktorskih studija Odeljenja za istoriju: Anja Nikolić, Jelica Vujović, Đorđe Nikolić, Mihajlo Radivojša, Zoran Jovanić i student Katedre za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Milićević; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Aleksandar Beatović, asistent snimatelja Igor Stojković, snimatelj zvuka Miljan Đukić, mikroman Igor Jovanović, rasvetljivač Vladimir Vasiljević, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Nebojša Ninković, montažeri Tijana Todorović, Marija Aranđelović; autor Bojana Andrić.
08:35
Moj mali poni
08:56
Svetlucava i sjajna
09:20
Bontonovići
09:32
Mali dnevnik
09:39
Posetićemo beduine u pustinji, ali i kulturne centre. Videćemo koliko je Dubai aktivan u kulturnom pogledu. Obićićemo festival hrane ali i restorane svetske klase, uživaćemo i u gastronomskim poslasticama Dubaija. Posetićemo trke najskupljih konja, a obićićemo i međunarodne filmske festivale i muzičke koncerte. Pa uživajte.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:05
Čitamo Andrića: Miro Vuksanović - pisac
10:13
Filozofija i ... Kultura resantimana
10:41
Art zona
11:11
SAT
12:00
Hor i SO RTS: Mocart - Rekvijem
12:55
Moj Dubai
13:24
Eko minijature
13:29
Parkovi prirode: Tara
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Tunel, serija
15:42
Ženski raj, serija
16:31
Srbija na vezi - portreti: Goran Vasilijević Maza
16:53
Lov i ribolov
17:28
Posetićemo i selo Uzdin, kulturno središte naših Rumuna.O rumunskom naivnom slikarstvu i pozorištu na rumunskom jeziku govori direktorka Doma kulture Uzdin Katarina Kasandra Ekovoju Ramanc.
17:42
Na koji način ona prodire u sve pore našeg života? Zbog čega je važno da znamo kako se u skladu sa razvojem novog tehnologoškog okruženja menja naš način komunikacije, ponašanja, rada i koja nova etička pitanja ovakva situacija postavlja - samo su neka od pitanja na koja odgovaraju: profesor Ibrahim Kušču koji je doktorirao u oblasti evolucije veštačke inteligencije na Univerzitetu Saseks u Velikoj Britaniji. Tatjana Murovana iz Uneskovog Instituta za Informacione tehnologije u obrazovanju.Igor Šnurenko, inženjer i novinar, ekspert u oblasti veštačke inteligencije, ljudskih prava i slobode izražavanja. Univerzitetski profesor u Velikoj Britaniji, doktor Kutoma Vakunuma, istraživač u oblasti socijalnih i etičkih aspekata tehnološkog razvoja.Posebna pažnja posvećena je odnosu veštačke inteligencije i slobode izražavanja, medijske i informacijone pismenosti. Ovo je bila i tema trodnevne radionice koju je krajem januara organizovalo Ministarstvo kulture i informisanje. Na pitanja zašto je medijska pismenost važna i na koji način joj pristupiti u doba vrtoglavog tehnološkog razvoja odgovaraju ne samo inostrani već i domaći stručnjaci osvrćući se na nove obrazovne programe koji osavremenjavaju naš obrazovni sistem.Urednik: Jelena Micić Novinar: Ivana Atanacković Snimatelj: Dragan lapčević Montažer: Dušan Založnik.
18:15
Volimo li telo u kome se nalazimo? Prihvatamo li ga kao neodvojivi deo svoga bića ili ga ulepšavamo zbog drugih? Šta je zajedničko Vilendorfskoj Veneri i savremenim lepoticama? Da li postoji univerzalna, idealna, savršena lepota ili je ona ipak sakrivena u oku posmatrača? Da li je samo lepota zlatnog preseka jedina lepota? Da li harmonija ljudske ličnosti zavisi od ravnoteže između potreba duha i potreba tela?Odgovore na ova pitanja možete pronaći u serijalu Odgonetanje tela koji sa emitovanjem počinje 21. februara oko 18.25 na Drugom programu RTS-a, u okviru Redakcije naučnog programa. Ljudsko telo ima posebnu draž kao neiscrpni motiv. Tokom istorije, prikazivanje nagog ljudskog tela nadahnulo je mnoga velika dela. Ali ova, uvek uzbudljiva tema, različito je prihvatana u raznim vremenima i kulturama. Upravo serijal Odgonetanje tela, koji je zamišljen kao kratka forma u trajanju od 13 minuta, će kroz 8 epizoda - kroz biologiju, arheologiju i antropologiju, modu, fotografiju, umetnost, religiju, neverbalnu komunikaciju i estetiku, uz eminentne stručnjake i umetnike, na popularan način osvetljavati različita naučna tumačenja, tj. odgonetanja ljudskog tela. Sagovornici u serijalu: Prof. dr Sofija Stefanović antropolog dr Kristina Penezić arheolog Prof. dr Biljana Stojković evolucioni biolog dr Vladimir Đoković fizičar Prof. dr Slobodan Marković psiholog Boris Dragojević, akademski slikar Zoran Ivanović, vajar Brajan Rašić, rok fotograf docent Rastko Jović, Pravoslavni bogoslovski fakutet Mario Leone Bralić, likovni umetnik fotografije Igor Todorović, modni dizajner Svetozar Krstić, koreograf dr med sc Saša Plećević Miki Panjković, frizer Marko Stojanović, glumac i pantomimičar Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirugije Vladana Rašić Dragojević urednik serijala Milan Kundaković scenarista Jovana Filipović montažer Hadži Vladan Mijailović direktor fotografije.
18:26
Sve ono što se uči na fakultetu dobija značenje tek kada se zasuku rukavi i počne sa nacrtom i formulisanjem ideje, projektovanjem, izradom letelice pa sve do uspešnog poletanja, letanja i sletanja.Upravo ovaj proces samostalnog osmišljavanja i pravljenja letecile je u propozicijama studentskog takmičenja Air Cargo Challenge koje se po uzoru na američko takmičenje Disign/ Build- Fly od 2003. svake druge godine održava u Evropi.Glavni cilj ovog studentskog takmičenja je projektovanje i izrada radio-upravljive letilice koja je u stanju da leti sa velikim korisnim opterećenjem. Na takmičenju se ocenjuju performanse letelice demonstrirane u takmičarskom delu leta kao i tehnički kvalitet projekta, ocenom projektnog izveštaja i crteža.Studentski tim Beoavia formiran je pre godinu ipo dana na Mašinskom fakultetu sa ciljem da prvi put nastupe na ovom međunarodnom takmičenju, u avgustu 2019, na Univerzitetu u Štutgartu.To su i uradili. Kako su tekle pripreme a kako samo takmičenje, sa kakvim iskustvima su se vratili i šta su im dalji planovi saznaćete u 11. epizodi serijala Novi srpski umovi.
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plmićke kćeri, serija
19:52
Snimljen u njegovom rodnom gradu Rokfordu u državi Ilinois, ono što je Liu inicijalno zamislio kao uzbudljivi dokument o skejtbordingu u svom kraju tokom snimanja prerasta u nešto potpuno drugačije. Režija: Bing Liu.
21:29
Ženski raj, serija
22:24
Paranoidni, šizoidni, narcistički, ali takođe i opsesivno-kompulsivni, granični i mnogi drugi. Sve su to poremećaji ličnosti. Na listi mentalnih poremećaja nalaze se negde između neuroze i psihoze i niko nije imun na njih. Ljudi sa ovim poremećajima su prepoznatljivi po problematičnom odnosu sa drugim ljudima: lako se posvađaju ili ne umeju da se zauzmu za sebe, preplašeni su ili s druge strane veoma manipulativni, imaju nekontrolisane reakcije, a neki od njih uvek druge okrivljuju za sve. Po socijalnom ponašanju, načinu razmišljanja i ispoljavanju emocija odskaču od većine u svom okruženju. Zdravu ličnost karakteriše doslednost, jedinstvenost i osobenost ponašanja. Međutim, kako onda dolazi do njenog poremećaja? Da li je to posledica sredine, genetike, neurobiologije ili tu ima svega i kako da ih tretiramo? To će nam tokom emisije objasniti - lekar specijalista psihijatrije Dr Snežana Japalak, genetičar dr Jelena Karanović, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i neurobiolog dr Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke. Naša fotelja ove nedelje namenjena je nekome, ko će nas kao psihijatar i psihoterapeut, uputiti u tajne neverbalne komunikacije - dr Zoran Ilić. Pokazaće nam kako da tumačimo ljude kroz njihove pokrete i da u skladu sa tim prilagodimo svoje ponašanje. Za elementima naše današnje teme tragaćemo i u svetu književnosti i filma. U tome nam tokom emisije pomažu prof. Dr Zorica Bečanović Nikolić i filmski kritičar Đorđe Bajić. Osim što ćemo našu temu ilustrovati dobrom muzikom, imaćemo goste iz sveta glume koji će nam kroz odlomak iz predstve Ričard III pomoći da je bolje razumemo, ali i stend-ap komičara. Pridružite nam se! Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:27
Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.Serijal emisija Putevima putopisaca vodi gledaoce u obilazak zemalja i gradova putevima naših najpoznatijih književnika i književnica, od Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Stanislava Vinavera, Jelene Dimitrijević, Rastka Petrovića i drugih. Sledeći njihova najpoznatija dela i putopise, imamo prilike da gledaocima ponudimo jednu zanimljiviju i dublju spoznaju zemalja, predela, mentaliteta i nacija, kao i istorijskih i društvenih kretanja tokom poslednjih sto godina. Slikom i rečju, emisija vodi gledaoce na lice mesta, tamo gde su se i naši putopisci zaticali kako oni iz prošlog veka, tako i naši savremenici.Posle izuzetno dobro prihvaćene prve epizode serijala gde smo posmatrali Norvešku očima Isidore Sekulić, Vide Ognjenović i Veselina Markovića, ekipa Putopisaca je posetila London sa namerom da se uveri u to kako se ovaj grad menjao od vremena posle II svetskog rata kada ga Crnjanskih opisuje u svom Romanu o Londonu do 80-tih godina kada je o njemu pisao u svojim Pismima iz tuđine Borislav Pekić.London Crnjanskog i Pekića dopunjavaju pogledi na ovaj grad, na Veliku Britaniju, kao i na mentalitet i običaje Britanaca i posebno stranaca, emigranata, koji čine integralni deo londonskog šarma.Pisac, Goran Gocić, nas romanom Poslednja stanica Britanija, podseća kako su čitavi naraštaji mladih ljudi hrlili u ovu prestonicu kulturoloških promena u vremenu panka, njuvejva, novih slikarskih i književnih pokreta kojima je Gocić svedočio kao mladi avanturista u potrazi za svojim mestom pod suncem. O tome kako danas izgleda London i koliko se promenio od vremena Crnjanskog i Pekića svedoče u ovoj epizodi Putopisaca i naše književnice koje danas žive i stvaraju u Londonu, prof. dr. Vesna Goldsvorti koja se proslavila knjigom Otkrivanje Ruritanije i romanima Černobiljske jagode i Gospodin K. (romanom koji korespondira sa Crnjanskijevim Romanom o Londonu i Tolstojevom Anom Karenjinom) i pesnikinja Ana Seferović koja je za zbirku poezije Materina, inspiraciju pronašla upravo u Londonu. Neophodna objašnjenja i povezivanja književnih dela sa vremenskim i prostornim okolnostima života u Londonu i Velikoj Britaniji, daće i univerzitetski profesori, poznavaoci dela Crnjanskog i Pekića, prof.dr Vladimir Gvozden, prof.dr Slobodan Vladušić i prof. dr Časlav Đorđević.Ekipu putopisaca čine: Autor koncepta serijala i scenarija, voditelj i urednik: Jasmina Vrbavac, urednica u Redakciji za kulturu, RTS Stručni saradnik: prof.dr Vladimir Gvozden Dramaturg: Kristina Djuković Snimatelj: Rade Bubalo Montažer: Marko Tisovec Muzički urednik: Vladana Marković Dizajner zvuka: Ivan Troskot Režija: Marko Šotra.
00:23
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:12
Lajmet
01:18
Bisera, Gabi, Vasil i Mateja
02:18
Trezor
03:21
Smrt gospodina Goluže, film
04:44
Fudbal - Liga Evrope, pregled
05:32
Bisera, Gabi, Vasil i Mateja
06:04
Koncert za dobro jutro
06:58
Slagalica, kviz
07:21
Datum
07:26
Verski kalendar
07:38
Moja lepa Srbija
08:02
Građanin
08:31
Moj mali poni
08:52
Svetlucava i sjajna
09:17
Muzički karusel Jele Čelo
09:33
Da li znate šta je preduzetnštvo? Ni mi nismo znali značenje ove čudne reči, ali nam je Olivera iz Startap Kidz ispričala kako je zajedno sa još tri mame osnovala virtuelnu firmu u kojoj deca uče o poslovanju, kao i o veštinama uspešnog upravljanja koje će im pomoći u nekim kasnijim izazovima. Deca učestvuju u vođenju malog biznisa: od osnivanja firme, vođenja finansija, do kreiranja, promocije i prodaje proizvoda. Kada jedna mama odluči da pokloni svoju maštu, tada nastaje jedinstvena društvena igra Drvene priče. Sa Ivanom koja je osmislila ovu igračku smo razgovarali o tome kako ova igra utiče na razvijanje motorike, kritičkog mišljenja, komunikativnosti, kao i ostalih sposobnosti koje će mališanima pomoći da koriste maštu i budu kreativniji.Starih srpskih zanata danas ima sve manje, ali to nije razlog da se ne zainteresujemo kakve sve poslove su obavljali naši preci. Možda ste čuli za grnčarstvo, jedan od najstarijih zanata kojima se čovek bavio od davnina. Od našeg sagovornika koji je grnčar smo saznali kako nastaju ovi unikatni predmeti, čak smo i sami pokušali da napravimo jedan ovakav unikatan predmet.Maloj princezi je dosadilo da stalno pere ruke i da odlazi na spavanje na vreme. Ali u jedom trenutku ona odlučuje da se promeni i da postane jedna fina i poslušna princeza. Kome je pošlo za rukom da promeni loše navike ove princeze, pročitajte u novim knjigama Tonija Rosa Neću da perem ruke i Neću da idem u krevet.A da bukvar može biti zanimljiv i da nas može podstaći da sa puno pažnje i osmehom na licu učimo da pišemo i čitamo, saznali smo od Bojana Ljubenovića autora Zanimljivog bukvara. Ova knjiga mališane upoznaje sa našim najpoznatijim piscima i naučnicima, zanimljivim pojmovma, gradovima, kao i istorijskim ličnostima naše zemlje.Gledajte nas u subotu 22. februara od 09:30 na Drugom programu Televizije Srbije. Ove subote vas očekuju naši mali voditelji: Tijana, Teodora, Martin i Jakša. Novinar i voditelj: Ana Jakovljević Autor i urednik emisije Zujalica: Mirjana Popović.
09:57
Zdravlje se ipak ne podrazumeva i zahteva aktivan stav. Nauka to deli na tri osnovna pravca delovanja - prevenciju, lečenje i rehabilitaciju. U maju ove godine domaćini smo 22. Evropskog kongresa fizikalne i rehabilitacione medicine. Rehabilitacija je jedna od najsveobuhvatnijih struka, jer obuhvata naučna saznanja i postupke lečenja i oporavka vrlo različitih bolesti i stanja. Čak je i prevencija zdravlja kao koncept neodvojiva od modernih rehabilitacionih centara koji poseduju prirodne lekovite činioce.O neophodnosti sinergije prirodnih lekovitih činioca, novih naučnih saznanja i tehnologija, koje se multidisciplinarno primenjuju kroz savremeni koncept na Institut za rehabilitaciju u emisiji nam govori prim. dr Snežana Kostić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i v.d. direktora Instituta za rehabilitaciju pokretnih i nepokretnih bolesnika Selters u Mladenovcu. Urednik i voditelj: Marijana Vuk Mrđa Reditelj: Dragica Gačić.
10:24
Znanje imanje
11:20
Gost emisije je doc. dr Viktor Savić, profesor Filološkog fakulteta i saradnik Instituta za srpski jezik SANU.Milica Jovanović je jedna od mnogih mladih Srpkinja koje su rođene u dijaspori. Peva u crkvenom horu u Cirihu, neguje srpsku tradiciju i folklor. Govori nekoliko stranih jezika, ali nije zaboravila srpski. Centralna proslava Dana državnosti Srbije u Kanadi održana je na Nijagarinim vodopadima. U Sloveniji u Ljubljani organizovan je svečani banket, a u Severnoj Makedoniji u Skoplju Svečana akademija.Na poziv srpske zajednice u Kanadi i organizacije Nikola Tesla edukejšnal korporejšn muzičari Sofija i Saša Perić gostovaće na humanitarnoj svečanosti, gde će se prikupljati sredstva za studentske stipendije i promovisanje Teslinog imena u svetu. Gosti emisije su Sofija i Saša Perić. Muzički gosti su Beti Đorđević i Jovan Maljoković.Urednik emisije Boban Kovačević Reditelj Dragica Gačić.
11:52
Snimili smo kako izgleda obuka u vožnji borbenog oklopnog vozila. Po kiši, blatu i hladnoći pripadnici Vojske Srbije pripremali su se za dužnost vozača borbenih vozila u mirovnim misijama. Kadeti Vojne akademije pokazali su kako se bezbedno i pravilno rukuje oružjem. Videćete rasklapanje i sklapanje pištolja CZ-99 i Glok-17, kao i automata UMP. Posetili smo i učenike Vojne gimnazije koji su nam preneli svoje utiske sa školovanja u ovoj srednjooj školi. Plan i program je isti kao i u drugim gimnazijama, ali se ovde izučavaju izborni predmeti kao priprema za Vojnu akademiju i radi se na vaspitanju mladih ljudi. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama i platformi RTS Planeta.
12:26
Nas je 10%
12:56
Studio znanja
13:55
Konstruišu se nove generacije još moćnijih teleskopa koji registruju svetlost iz najveće daljine ikada. Tu su i novi računari ogromne snage koji te podatke pretvaraju u kompjuterske modele evolucije svemira.Nova tehnologija je glavno oruđe u potrazi koja će naučnicima omogućiti novi uvid u period kosmičke zore kada su stvorene galaksije, zvezde, planete. Cilj im je da pronađu vezu između njihove evolucije i uslova na početku vremena, i da saznaju kakva je to sila stvorila univerzum koji nas okružuje.Naučni dokumentarni film Pogled na početak vremena i putovanje u najdalje i najskrivenije delove svemira u vreme samo 6 milijardi godina od njegovog nastanka na programu je u subotu 22. februara na drugom programu RTS-a. Emisiju odabrala Marija Stevanović.
14:48
Pitajte prirodu
15:01
Većina nas sa nestrpljenjem čeka godišnji odmor, slobodne dane ili vikend da pobegne od grada, gužve, a bogami i ljudi. Divčibare je jedno od popularnih mesta gde se možemo odmoriti. Ali, kada šetate, da li znate, da su stene ispod Vas došle iz utrobe Zemlje sa dubine i do sto kilometara. To su peridotiti izgrađeni od olivina i piroksena. Uglavnom su polomljeni zbog tektonskih procesa kojima su bili zahvaćeni u toku njihovog smeštaja.Zanimljivo je da peridotiti upijaju vodu kada jedan od minerala, olivin, prelazi u serpentin povečavajući ukupnu zapreminu stene. Zbog toga se mora biti obazriv kada na ovim stenama gradite puteve, probijate tunele ili kada se u njima nalazi ruda (hromit, magnetit, magnezit itd).Struganik je poznato mesto sa velikim brojem majdana pločastog krečnjaka kojim se oblažu kuće ili popločavaju staze. Taorska vrela su lepota koju treba videti. Voda skače sa kamena na kamen delom ga rastvarajući i odmah tu taloži stvarajući bigar, šupljikavu stena koja se koristi za gradnju kuća. Na Taorskim vrelima je i vodenica u kojoj kupujete brašno na poverenje.Autor: Dragan Milovanović.
15:14
Eko perspektive
15:39
I u ovoj epizodi nastavljamo sa preporukama filmova sa 48. FEST-a. Iz bogate i raznovrsne ponude izdvajamo Zombi film Džima Džarmuša Mrtvi ne umiru i novu romantičnu posvetu Njujorku Vudija Alena Kišni dan u Njujorku.Iz rakursa kritičara predstavljamo biografski film Divni dan u komšiluku rediteljke Marijel Heler, pobednice takmičarskog programa FEST-a 2016.U Kontraplanu sa proslavljenim nemačkim rediteljem Fatihom Akinom koji govori o svom novom filmu Zlatna rukavica. Premotavanje nas vodi u prošlost u 1986. kada je Džejms Ajvori smimio Sobu s pogledom sa Džulijanom Sendsom, koji stiže na beogradski FEST.Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Marija Arsenijević, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:12
Takođe, ona se bori da povrati starateljstvo nad svojom ćerkom koja živi sa ocem i treba da se preseli s njim u Sijetl. Kejt je zadužena da brani Lejsi Stabs, koja se žali na presudu da je kriva za ubistvo jedne žene. Dalje, Lejsi takođe tvrdi da ju je silovao stražar u zatvoru. Kejt, koja nikada nije izgubila slučaj, istražuje situaciju sa svojim prijateljem Bridžisom i nalazi dokaze koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da je Lejsi nevina. Ali da li je to zaista tako?!Uloge: Kejt Bekinsejl, Nik Nolti, Džejms Kromvel... Režija: Karen Monkrif.
17:55
Rukomet - PS: Spartak - Proleter, prenos
19:36
Šljivik - majstori pevači
20:03
On je blesav i na nivou jednog dečaka, jedino u životu što mu je važno su eksplozivi. Otac mu je bio borac za prava na kontracepciju, a majka mu je umrla dok je bio dečak. Uskoro će se njegov život izvrnuti naglavačke, a ovaj šašavi junak će učestvovati u događajima koji su bili od presudne važnosti za tok 20. veka.Urnebesna crna komedija snimljena je po bestseleru Junasa Junasona.Uloge: Robert Gustafson, Ajvar Viklander, Dejvid Viberg... Režija: Feliks Herngren.
22:00
Sin, serija
22:48
Svet sporta
23:08
Harvudovu dramu o prijateljstvu Sera, velikog glumca na zalasku karijere, i njegovog vernog garderobera Normana, Dejan Mijač postavio je 1994. godine. Ova predstava ostala je upamćena po glumačkoj igri Ljube Tadića i Petra Kralja, koji su tumačili likove glumca i garderobera. Uloge: Ljuba Tadić, Petar Kralj, Đurđija Cvetić, Olga Savić, Bojana Zečević, Nikola Milić, Toni Laurenčić, Vlasta Velisavljević, Mlađa Veselinović, Ranko Kovačević, Snežana Budimlić, Damnjan Šišović, Marko Ajvaz.
01:07
52. Zaječarska gitarijada - Galija
02:40
Rukomet - PS: Spartak - Proleter, r.
04:10
Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor, film
06:09
Muzika za dobro jutro
07:51
Slagalica, kviz
08:12
Datum
08:18
Verski kalendar
08:30
Moj mali poni
08:51
Svetlucava i sjajna
09:13
Bontonovići
09:29
Muke jednog lava
09:42
Ana otkriva svet
10:03
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Pripadnici dva naroda, Srbi i Albanci ujedinili su se u očuvanju zdrave životne sredine na području Sirinićke župe. Reka Lepenac vekovima protiče kroz Donju Bitinju, selo u opštini Štrpce gde, kao dobre komšije, u slozi žive Srbi i Albanci. Strah da će izgradnjom mini-hirdoelektrane ostati bez vode, doprineo je da zbiju redove i zajedno pruže otpor narušavanju prirodnog ambijenta. Meštani su organizovali više mirnih protesta. Svojim prisustvom pokušavaju da spreče nastavak radova. Zdrava životna sredina je i na području Peći okupila pripadnike dva naroda. Zajedno brane svoja prava.Srbi i Albanci iz Goraždevca i okolnih sela zajedno su protestovali više puta proteklih meseci, zahtevajući od nadležnih da se ukloni hemijski otpad. Zajednička briga ujedinila je Srbe i Albance na području Štrpca i Goraždevca. Kada je ugrožena voda koju pijemo i vazduh koji dišemo, brišu se granice, pa i etničke. Do nove nevolje. Autorka i urednica: Tatjana Manojlović Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Goran Tomić Realizacija: Ivana Lilić.
11:30
Verski mozaik Srbije
12:10
Naslušasmo se i nagledasmo se svega, onih i ovih migracija, migracija koje su vodile ljude za boljim i lakšim životom, ljude iz sela u grad pod parolom fabrike radnicima! Pa potom u vremenu sankcija kada se išlo u selo da bi se napunili cegeri i gepeci. Danas u gradu nema posla za sve, a u selu nema ko da radi. Ipak, nezaposlenost i besparica su neke naterali da počnu da razmišljaju o sopstvenom gazdnistvu, farmi, poljoprivredi, unosnom poslu i životu u skladu sa prirodom.Napuštanje sela i pražnjenje Srbije po obodu je imalo posledica i na naš identitet, zato je vraćanje selu vraćanje iskonu, a upravo ti motivi, motivi iskona, sela, zemlje, hleba i neba su inspiracija za slikarku Oliveru Lolu Adžić. Država je odavno rešila da kroz registrovana gazdinstva pomaže selu, ali to nije dovoljno, zato se najavljuju novi podsticaji u duhu revitalizacije vinskog sektora, a šta to znači za srpske proizvođače vina i jesu li zadruge realna šansa za opstanak sela objašnjava agroekonomista Milan Prostran. Naša šansa je uz voće, povrće, rakiju, vino i meso, riba. Da li treba podstaći ulaganje u ribnjake i može li riba biti novi brend Srbije razmatra profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Zoran Marković. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:42
Kulturako aresipe
13:12
Sve boje života
13:38
Najpoznatije delo, koje i danas ima velikog uticaja, jeste Odbrana Sokratova u kojoj nam Sokrat govori o smrti, tom večitom pratiocu ljudskog bića ali i zašto se nje ne bi trebalo bojati. Prema njegovim rečima čitav ljudski život jeste priprema za smrt. Čovek bi trebalo da živi u nadi da će na onom svetu po smrti učestvovati u najvećim dobrima i da je ona samo deo našeg bića i postanka.Šta nam o tom najvećem ljudskom strahu poručuje Sokrat, kako osmisliti život i danas preko Sokratovih misli, šta bi savremeni čovek u kontekstu filozofije trebalo da čini da svoj život učini vrednim življenja govori nam prof. dr Irina Deretić koja predaje Antičku filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Urednik i autor: Jasmina Vujnović Milošević.
14:06
Magazin Lige Evrope
14:33
Magazin Lige šampiona
14:57
O kvalitetu vazduha u glavnom gradu i većim industrijskim mestima mnogo se raspravlja, ali u tim raspravama neretko zaboravljamo neke činjenice, kakva je na primer da je ugljen-dioksid sastavni deo atmosfere i gas koji proizvodi svaki organizam koji diše. Koliko zapravo znamo o tom gasu? U čemu je njegova štetnost? Sa Prof. dr Jelenom Luković, meteorologom sa Geografskog fakulteta u Beogradu podsećamo se činjenica i zabluda o ugljen-dioksidu. Urednik: Jelena Radović-Jovanović Novinar: Aleksandra Filipović.
15:05
Projekta održive urbane mobilnosti predstavlja adekvatan odgovor na izazove u funkcionisanju gradskog saobraćaja. Suština projekta je i da građani ukažu na probleme sa kojima se svakodnevno susreću u haosu zvanom saobraćaj i da daju konkretene predloge za rešavanje istih. Na konkurs Beograd kakav želim pristiglo je mnogo radova. U magazinu Edu global saznaćete koji radovi su najbolji i da li će zaista neka od ponuđenih rešenja građana biti prihvaćena. Može li novootkriveni mineral Jadarit uz velike zalihe litijuma za Srbiju da bude izvor ogromnog bogatsva? Ekipa Redakcije ekološkog programa istraživala je gde su najveća nalazišta jadarita i litijuma i kakav se potencijal na tom polju krije u našoj zemlji. I najpoznatiji istoričari umetnosti zadivljeni su pred crtežima našeg prapotomka iz pećine Šavo u Francuskoj. U Edu globalu videćete zbog čega se lavovi, (naslikani pre oko 36 000 godina p.n.e.) smatraju pretečom filmskih, pokretnih slika. Još jedno otkriće iz praistorije menja naše poimanje prošlosti. Reč je o fosilnim ostacima najstarijeg majmuna a zašto je naučna javnost u najmanju ruku zbunjena, otkrivamo u našem magazinu... I to nije sve, vodimo vas u večni grad Rim na izložbu drevnih igračaka a kad smo već u Italiji skoknućemo i do Sicilije tek da prošetamo Skalom di Turci. Urednik emisije Nataša Nešković.
15:29
Na čuvenom forumu Doha 2019  koji se odrzava u Dohi već niz godina upoznala sam ljude različitih pogleda i političkih uverenja koji su se sastali kako bi čuli jedni druge i našli rešenja. Prisustvo  većeg broja žena me je iznenadilo kao i njihova želja da sve otvorenije menjaju navike i način zivota.  O Kataru se govori  najčešće prvo samo o novcu , visokom standardu , platama, bogatstvu .... To je nešto što vas zabljesne ali  ako na tome ostanete bićete uskraćeni za dublja saznavanja o ljudima od koji možete mnogo toga da naučite. Doha je potpuno novi grad koji vas zabljesne  svojim građevinama u sred pustinje koja svojom površinom dotiče more. Vidi se da  ovde svetski  arhitekti  nisu imali mnogo ograničenja- koliko će potrošiti  ni kako sve to treba da izgleda. Snimajući  razne ambijente u dve emisije  srela sam i ljude koji tu rade vec duže vremena i koji su došli da obiđu svoju decu koja su došla  u Katar da rade i zarade. U prvoj emisiji upoznaćete neke od njih.Oni hvale zemlju u koju su došli, a kada ih pitate šta je ono što ih je izdvojilo  kažu da je to naše gostoprimstvo koje iskazuju u svakoj prilici. Skoro svetsko prvenstvo u fudbalu  2022. već se oseća i zatičemo grupu navijača koji navijaju tako da nikoga ne ometaju. Zapanjujuća je čistoća u Dohi,  održavanje i stalna želja da se sve   što je dobro poboljša i unapredi a svi problemi reše. Katarci se ne  zanose  da će izvori nafte i gasa večito trajati i zato investiraju u strane kompanije i nalaze rešenja za dugoročni opstanak.
16:22
Opstanak zemlje: Odgonetanje tajni klime
17:21
Goran Bregović - Arena 2018.
17:49
Dva poslanička kandidata se bore za glasove svim sredstvima. Za život palanke, odnosi njenih građana i đačka ljubav mladića i devojke čiji su roditelji politički protivnici.Uloge: Žarko Mitrović, Joviša Vojinović, Milan Srdoč, Pavle Vuisić, Miodrag Petrović Čkalja... Režija: Velimir Stojanović.
19:32
Svi se hvale milosrđem prema detetu predatom opštini na staranje. I dok na njegov račun prave karijeru, dete ostaje samo i nezbrinuto.Uloge: Viktor Starčić, Selma Karlovac, Mija Aleksić, Milan Ajvaz, Bekim Fehmiu..
20:43
Obično se navodi kao jedno od ostvarenja tzv. Crnog talasa, i to iz perioda kada se protiv tog pokreta počela okretati tadašnja komunistička vlast, pa je zbog toga bio sa relativnim uspehom prikazivan na festivalima u inostranstvu, ali vrlo retko u samoj Jugoslaviji. Film govori o ostarelom bokseru koji kako bi od nečega živeo, počinje da se bavi sumnjivim poslovima sa sumnjivim ljudima koji pljačkaju, kradu, tumaraju....Uloge: Slobodan Perović, Milan Jelić, Jelisaveta Sablić, Ines Frančović... Režija: Gordan Mihić i Ljubiša Kozomara.
22:00
Sin, serija
22:48
Rođen je u Beogradu 1976. godine. Odrastao u Budvi. Studirao je književnost na Filološkom fakultetu i diplomirao režiju na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu, gde sada radi kao asistent na katedri za intermedijalnu režiju. Za svoje mlade godine Boris ima bogat i raznovrstan opus koji obuhvata dela klasika i savremenih pisaca. Bavi se i dokumentarnim pozorištem koje govori o aktuelnim savremenim temama. Dokumentarne predstave on gradi od istinitih priča. Veruje da je prednost dokumentarnog pozorišta direktno tumačenje ovog vremena. Tako su nastale njegove predstave Čekaonica i Plodni dani. Za predstavu Elijahova stolica koju je po istoimenom romanu Igora Štikda režirao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu dobio je Grand pri Bitefa. Režirao je u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Podgorici, Beogradu.  Autor i scenarista Olivera Milošević Izvršni producent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Režija Srđan Ćešić Serijal je realizovan u Hartefakt produkciji.
23:17
Uloge: Hilari Daf, Džonatan Benet, Lidija Herst, Bela Popa... Režija: Danijel Farands.
00:51
Magazin Lige Evrope
01:15
Magazin Lige šampiona
01:39
Četiri kilometra na sat, film
03:09
Opštinsko dete, film
04:13
Vrane, film