Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:13
Slagalica, kviz
06:34
Datum
06:40
Verski kalendar
06:50
Lajmet
06:56
Dobro je, dobro je znati
07:26
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:44
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:24
Mia i ja
09:49
Transformersi
10:10
Mali dnevnik
10:17
Serija I bez muke ima nauke je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti: matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Osmišljena je kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi dečak Miša koji ima tetku i teču, naučne radnike. Oni se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o bogu. Saznaćemo: Šta je to etnoastronomija? Kako matematičari gledaju na problem Boga? Da li su naučnici religiozni i u šta je verovao Karl Line? Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Natalija Lukić, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, glavni organizator Srđan Boljević.
10:35
Obrazovno ogledalo: Bebi servis
11:00
Izložba Sećaj se i podsećaj druge: No pasaran, zatim Frontovi Španije interbrigadiste Vlajka Begovića. Sećaj se i podsećaj druge: No pasaran - U jesen 2011. obeležena je 75-ta godišnjica od formiranja Internacionalnih brigada od dobrovoljaca iz celog sveta i učešća u Španskom građanskom ratu. Na trezorski način doprinosimo sećanju na ovaj jedinstven istorijski događaj i svojim prisustvom, a i emisijama o našim Špancima iz Programskog arhiva Televizije Beograd. Na poziv Mila Petrovića, predsednika Udruženja Španski borci 1936-39 posetili smo izložbu No pasaran koja je u Arhivu Srbije trajala tokom meseca oktobra 2011. godine. Zamolili smo autore da nam budu vodiči kroz ovu multimedijalnu postavku, a oni su pozvali prijatelje i saradnike da učine naše snimanje još zanimljivijim. - Učestvuju: autori dr Olga Manojlović-Pintar i Milo Petrović, autor postavke dia Ozarija Marković-Lašić; muzikolog Neda Bebler, kćerka španskog borca Aleša Beblera; preduzetnik Marin Antić, sin španskog borca Vicka Antića i mladi istoričar Milan Radanović; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Božidar Loos, snimatelj zvuka Srđan Bajski, rasvetljivač Miloš Milovanović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić - Snimano 05.11.2011, premijerno emitovano u Trezoru 22.11.2011, reprizirano 09.01.2012. 20.03.2015; Redakcija za istoriografiju. Frontovi Španije, Likovi revolucije - emisija je snimljena fotografskim aparatom na bojištima španskog građanskog rata 1936-1937. Fotografske snimke je napravio učesnik španskog građanskog rata Vlajko Begović, od tih fotografija i fotografija iz ostale arhivske građe, kao i retkim filmskim snimcima, sačinjena je ova emisija. Pri obilasku istih teritorija, četrdeset godina kasnije, Vlajko beogović se seća: ... sada su imena tih vila skinuta, skinuto je ime Maksim Gorki, vila Đaković se skoro ne vidi od zelenila... mnogo se izgradilo... posetio sam samostan gde je nekada bila bolnica, monah mi je detaljno pričao istoriju samostana ali nije pomenuo da je nekada tu bila naša bolnica... krajem septembra 1938. godine republička vlada je povukla Internacionalne brigade iz Narodne armije da njihovim prisustvom Franko ne bi pravdao učešće italijanskih i nemačkih trupa na njegovoj strani. U Barseloni je bio svečani ispraćaj naših trupa, opraštali su se La Pasionarija, predsednik vlade Negrin, Santjago Kariljo. Došlo nas je u Španiju preko 35.000, a odlazilo je 12.670. - Pisac teksta Vlajko Begović, organizator Milija Ivanović, reditelj Vera Stojanović, urednik Mila Knežević - Premijerno emitovano 02.06.1978, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa, urednik Blagoje Lazić; reprizirano 17.10.2011. i 12.10.2015. u Trezoru.
12:03
Velikani muzičke scene: Nemanja Radulović
13:00
I bez muke ima nauke
13:16
Rečnik ekologije: Iba područja
13:25
Edu global
13:53
Mali dnevnik
14:00
SAT
15:05
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:50
Mera za muziku
17:20
Rukomet (ž) - EP: Rusija - Rumunija, pernos
18:57
Lajmet
19:05
Od polovine prošlog veka, Srbija ima ozbiljan problem sa nedovoljnim rađanjem dece. Ova godina je posebno posvećena strateškom rešavanju ovog problema i serijal Dobro je, dobro je znati, daje svoj doprinos nacionalnom programu za povećenje nataliteta, donoseći naučna saznanja o rađanju. U ovoj emisiji natalitetom se bavimo iz jednog posebnog ugla - kakve veze imaju bebe i čvarci, brašno i šećer. Da li borba protiv gojaznosti je i bitka za natalitet? Koliko je žena koje ne znaju da imaju insulinsku rezistenciju ili skrivenu bolest štitaste žlezde i uporno leče nepolodnost umesto primarnog problema. Gost u studiju je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković. Urednik Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić.
19:35
Razvoj savremenih tehnlogija doprineo je da poslovno okruženje doživljava ogromnu transformaciju poslednjih nekoliko godina. Jedan od razloga je i mašisko ućenje, čiji algoritmi postaju sve više deo naše svakodnevice. Mašinsko učenje unosi posebne promene u poslovne softvere omogućiće firmama da u realnom vremenu uočavaju obrasce u kretanju podataka, a na osnovu toga da predvide buduće pravce razvoja poslovnih sistema. Marketing, ekonomija i bankarstvo, administracija, zdravstvo, ljudski resursi u najskorijoj budućnosti neće moći ni da se zamisle bez primene algoratima mašinskog učenja. Podrazumeva se da će ovakva modernizacija poslovanja zahtevati sve više stručnjaka koji će se baviti ovim oblastima. Iz pomenutih razloga, poslednjih godina veoma su učestli i stručni skupovi posvećeni mašinskom učenju u digitalnim transfrmacijama. U emisiji učestviju Nanad Avlijaš, direktor, asw, Filip Jekić dipl.inž. asw inženjering, Danijel Subotić, asistent na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogrdu i dr. Urednica i autorka serije je Olivera Kosić, snimatelj Rade Bzbalo, muzička urednica Ana Pavlović, montažer Dušan Založnik.
20:00
Elementarno, serija
20:50
Rukomet (ž) - EP: Francuska - Holandija, pernos
22:30
Da li je stvarno kraj. Zašto i sama pomisao na smrt izaziva toliko straha u ljudima? Kako različite nauke gledaju na nju? Kakvo nam utočište u tom smislu nudi vera? Hoćemo li ikada otkriti tajnu besmrtnosti? I da li smrt ustvari našem životu daje smisao. Fenomen smrti uveliko je obeležio sva drevna i moderna društva. Nijedna kultura, niti religija, ali i ni promišljanje o čoveku nije osta­lo ravnodušno pred ovim problemom. I mi ćemo zato, upravo sa ovih aspekata promatrati temu smrti. Naši gosti su: etnolog Mladen Milosavljević, teolog dr Rastko Jović docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i prof. dr Vladimir Gvozden za Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Odakle dolazimo i kuda idemo? Pitanje je koje se postvlja od najstarijih vremena pa sve do danas. Jedno je sigurno - pred tim pitanjem smo jednako začuđeni, zbu­njeni i pre svega uplašeni, baš kao što je to bio i prvi čovek. Psiholozi smatraju da je najveći ljudski strah od svih strahova upravo strah od smrti. Zašto je to tako, postoji li način da prevaziđemo ili makar umanjimo ovaj strah i da li nas ustvari smrt upućuje na pravu svrhu života objasniće nam dr Zoran Milivojević, psihoterapeut. Postoji li smrt u biološkom smislu, da li su naučnici na dobrom putu da produže naš život ili možda čak otkriju tajnu besmrtnosti rećiće nam prof. dr Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Među članovima naše publike, ove nedelje sede dve ekipe koje se bave izuzetno atraktivnim, ali i po život opasnim sportovima - treneri padobranstva i ronioci iz ronilačkog kluba Triton. Oni će nam tokom emisije pokazati kako to rade i otkriti tajne svoje veštine i hrabrosti, a ovog puta u Studiju znanja je i neko ko će nam govoriti o vezi muzike i smrti - Milica Radivojević, osnivač i dirigent hora i ansambla Aliluja. U emisiji istražujemo i da li je smrt muškog ili ženskog pola, ali takođe tražimo i razloge za i protiv smrtne kazne. Pridružite nam se. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Mileković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:36
Redakcija za kulturu i umetnost KUP-a premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju Grad srebrni u istinu i zlatni posvećenu Novom Brdu, jednom od najznačajnijih i najvećih gradova srednjovekovne Srbije, s ciljem očuvanja i predstavljanja srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Novobrdska tvrđava je podignuta u 14. veku, na vrhu Male planine na Kosovu i Metohiji. Prvi put se pominje 1326. godine kao poznato rudarsko i trgovačko mesto u kome se živelo po zakonu grada Novog Brda. Bilo je poznato po velikom rudnom bogatstvu, posebno po glamskom srebru koje je u svom sastavu sadržalo i zlato. Budući da u poslednjih pola veka nije bilo arheoloških istraživanja na Novom Brdu i da se sa sigurnošću nije znalo ko je grad podigao, najnovija istraživanja potvrdila su da na Novom Brdu nema tragova Rima i Vizantije i da je grad originalno delo srpskih vladara, odnosno da je grad izgradio srpski vladar. Na inicijativu srpske zajednice Opštine Novo Brdo, velike konzervatorske radove na tvrđavi je 2016. organizovao Unesko, dok je na konzervatorskim radovima angažovan arheolog dr Marko Popović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Emisija Grad srebrni u istinu i zlatni je posvećena značaju i moći srednjovekovnog Novog Brda, razvoju rudarstva, trgovačkim vezama i kovnicama novca, utvrđenju i njegovoj arhitekturi, vladarima koji su stolovali u vreme kada je Novo Brdo postalo važno rudarsko, trgovačko i političko središte srednjovekovne Srbije, u vreme Lazarevića i Brankovića, ali i o tome ko su bili stanovnici grada, kako su živeli, čime su se bavili, šta nam govore otkrivene građevine i pokretni materijal: oružje, oruđe, predmeti od stakla i keramike, nakit i novac. U emisiji učestvuju: dr Marko Popović, mr Gordana Simić, dr Vujadin Ivanišević, dr Vesna Radić i prof. dr Irena Špadijer. Glavni i odgovorni urednik KUP-a: Nebojša Bradić Autor emisije: Svetlana Ilić Stručni konsultant: dr Marko Popović Izvršni producent: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Snimatelj zvuka: Miljan Đukić Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Direktor fotografije: Periša Đinđić Grafički dizajn: Bojan Filipović Montažer: Milica Živojinović.
00:17
Da li je putovanje kroz vreme moguće. Kako je nastao Univerzum? Od čega smo načinjeni? Da li smo sami u svemiru? Šta je bilo pre početka svega? Ovo su pitanja kojima se bavimo od pamtiveka. Nauka, čvrstim dokazima dugogodišnjih istraživanja, najzad može da nam ponudi prave odgovore umesto filozofskih teorija. Svi smo putnici kroz vreme. Dopadalo nam se to ili ne, vreme nas od rođenja neumoljivo gura napred. Na tom putu nema povratka. A zaviriti u budućnost je nemoguće. Za sada... Ajnštajn teorijom relativnosti kaže da je moguće putovati kroz vreme. Istina, samo u smeru budućnosti. Da li nauka može da sruši zid između prošlosti i budućnosti. Kosmonaut Sergej Kaljnikov je svetski šampion u putovanju kroz vreme. Proveo je van zemljinog gravitacionog polja osamsto tri dana krećući se brzinom od probližno trideset hiljada kilometara na sat i za to vreme otputovao četrdeset osmi deo sekunde u budućnost. Ako bi putovao brzinom svetlosti godinu dana, po povratku otkrio bi da je na zemlji prošlo već deset godina. Hoćemo li uspeti da konstruišemo vremeplov? Ako bismo uspeli u tome, kakve bi bile posledice novih mogućnosti? U novoj epizodi serije Kroz crvotočinu sa Morganom Frimanom - Da li je putovanje kroz vreme moguće? saznaćete o novim, naprednim o idejama šta je vreme i šta možemo sa njim uzimajući u obzir nove teorije koje se pojavljuju poslednjih godina. Urednik Marija Stevanović.
01:02
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:52
Lajmet
02:00
Trezor
02:56
Rukomet (ž) - EP: Rusija - Rumunija, r.
04:00
Rukomet (ž) - EP: Francuska - Holandija, r.
06:00
Slagalica, kviz
06:25
Datum, dokumentarni program
06:30
Verski kalendar
06:40
Znanje imanje
07:40
Pepa prase
07:45
Super krila
08:00
Benovo i Holino malo kranjevstvo
08:10
Majk vitez
08:20
Anđelina balerina
08:35
Mirakulus
09:00
Mia i ja
09:25
Transformersi
09:45
Ružne reči
09:55
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:20
Zemlja hrane
10:50
Nas je 10%, dokumentarni program
11:20
Magazin Srbija na vezi
11:50
Dozvolite
12:20
Građanin
12:50
Studio znanja
13:50
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo
15:50
Stongman champions league 2018
16:35
Od pigmenta do koncepta
16:50
Drugi deo emisije Reke bez povratka ukazuje da je za uništavanje reka Stare planine, ali i drugih reka u Srbiji, osim pohlepe, krivac i neznanje i neizainteresovanost za stvari koje nas se u datom trenutku ne tiču. Ukratko - odsustvo strategije upravljanja prirodnim resursima. Plan da se u Parku prirode Stara plnina grade mini hidroelektrane je nespojiv sa statusom zaštićenog prirodnog dobra. Zbog geološke, predeone i biološke vrednosti Stara planina proglašena je 1997. Parkom prirode. Obilje sedimenata od paleozoika do kenozoika, morfoploški i hidrološki ispresecan reljef sa lokalitetima poput Babinog zuba, potoka Bigar, Rosomačkih lonaca ili Slavinjskog grla, uklještenih meandara Temštice, tresava na Jabučkom ravništu, Arbinja, endemske vrste životinja, bogatstvo flore, ukazuju na raznovrsnost i složenost ekosistema Stare planine. Ona je stanište 116 vrsta dnevnih leptira, 203 vrste ptica, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, više od 30 vrsta sisara. Umesto zaštite prirode i razvijanja delatnosti koje su u skaladu sa održivim razvojem, protura se teza da su mini hidroelektrane osnova razvoja, da one omogućuju izgradnju infrastrukture, proizvodnih objekata i turizma. Ustvari, mini hidroelektrane devastiraju prostor na kome su izgrađene. Autor i urednik: Aleksandra Božović.
17:20
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo, prenos
19:20
Sportska budućnost Srbije
19:30
Trenutno glumi u tri projekta koji će se naći na RTS-u, u serijama Delirijum tremens, Moja generacija i Žmurke. U Krupnom planu Velike iluzije je glumica Milica Zarić. Nominacije za nagradu Zlatni globus, druge po značaju u fabrici snova obično nagoveštavaju kakav rasplet treba očekivati na dodeli Oskara. Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu obznanilo je ko je u igri za 76. dodelu koja će se odigrati 6. januara. Velika iluzija pažnju posvećuje favoritima. Govorimo o Potporedsedniku Adama Makeja koji predvodi listu favorita sa šest nominacija i o Spajdermenu koji je kandidat za najbolji animirani film. Iz ugla kritičara Milana Krunića predstavljamo Baladu o Basteru Skragsu - novi film braće Koen. Premotavanje nas vraća u 1976. godinu nastanka trećeg rimejka filma Zvezda je rođena, a povod je 5 osvojenih nominacija za nagradu Zlatni globus koje je dobila najnovija verzija Bredlija Kupera. U Kontraplanu sa proslavljenom glumicom, dobitnicom ordena britanskog carstva Emili Votson koju smo gledali u film Srećni princ Oskara Vajlda. Autor i urednik: Sandra Perović. Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković. Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
20:10
Prisiljen da napusti svoj ranč i zemlju, teksaški rančer Red Bouvi odbija život siromašnog penzionera. (A Night in Old Mexico, 2013). Umesto toga odlučuje da sa svojim unukom Galijem, kojeg je tek upoznao, sedne u svoj Kadilak i krene putem poslednje divlje pustolovine, ispunjene oružjem, ženama i pićem. To je samo još jedna noć u starom Meksiku.. Uloge: Robert Duval, Džeremi Arvin, Luis Tosar.. Režija: Emilijo Aragon.
22:00
Američka serija Sin, snimljena prema istoimenom bestseleru Filipa Mejera nominovanom za Pulicerovu nagradu, impresivna je saga koja obuhvaća 150 godina porodice MakKalou.(The Son, 2017). Deset jednosatnih epizoda prati priču o preobražaju Elija MakKaloua, u interpretaciji poznatog glumca Pirsa Brosnana, od dobrodušnog i nedužnog doseljenika do proračunatog nasilnika koji na Divljem zapadu izgubi sve i nakon toga počne da stvara rančersko-naftašku dinastiju nenadmašenog bogatstva i povlastica. Serija Sin dobro pokazuje kako Elijeva nemilosrdnost i žeđ za moći imaju posledice koje obuhvataju nekoliko naraštaja dok MakKalou i postaju jedna od najmoćnijih porodica koje vladaju Teksasom. Uloge: Pirs Brosnan, Paola Nunjez, Džejkob Lofland, Henri Garet.. Autor romana Filip Mejer jedan je od autora serije, zajedno s Lijem Šipmanom i Brajanom MekGrevijem.
22:55
Svet sporta
23:10
Za Teatrologike govori Selma Spahić, rediteljka i umetnička direktorka Međunarodnog festivala MESS. Rođena 1986. godine. Diplomirala je filmsku, pozorišnu i televizijsku režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu. Režirala je predstave i držala pozorišne radionice u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Velikoj Britaniji. Njen rad uključuju postavke dramskih klasika i savremenih svetskih dramskih tekstova kao i dokumentarni teatar. Prva je u Beogradu nakon ratnih devedesetih okupila glumce iz Srbije, Bosne Hercegovine i Kosova, u dokumentarnoj predstavi Hipermnezija gde se oni suočavaju sa svojim i problemima vršnjaka iz regiona. Predstava je premijerno izvedena na Danima Sarajeva u Beogradu. U toj predstavi se kroz zanimljivo oblikovane ispovedne priče glumaca o detinjstvu i odrastanju snažno se prelamaju teške društvene okolnosti u kojima su stasavali: od raspada zemlje do ratova i trauma, koje sve to neminovno prate. Bila je to posle sukoba devedesetih i prva misija regionalne saradnje i suočavanja sa nasleđem bliske prošlosti. Selma veruje da je kulturno nasleđe esencijalno za rušenje tabua, za borbu protiv diskriminacije, za ostvarenje ljudskih prava, ali i za dekonstruisanje patrijarhalnog i malograđanskog društvenog uređenja. U predstavama koje režira Selma Spahić analizira socijalne nepravde, bolnu prošlost svojih vršnjaka i turbulentnu sadašnjost. Serijal Teatrologike je posvećen umetnicima iz regiona koji u ovom trenutku u pozorištu stvaraju inspirisani savremenošću. Oni se u svojim ostvarenjima bave aktuelnim problemima koji opterećuju savremeni svet ili klasična dela tumače iz vizure ovog vremena. To su predstavnici generacije koja drugačije stvara u pozorištu i koja drugačije misli o društvu. Autor i urednik: Olivera Milošević Snimatelj: Vladimir Đurić Montaža: Bogdan Čurguz Reditelj: Srđan Ćešić Serijal je realizovan uz pomoć Ministarstva za kulturu i informisanje. Producenti serijala su Hartefakt produkcija, portal Remarker i Radio-televizija Srbije.
23:40
U okviru decembarskog ciklusa TV Teatar, u subotu će biti emitovan snimak predstave iz 1996. godine Bontonirani ćifta, po dramskom Jovana Ristića, koji je svojevrsna obrada Molijerove komedije. U ovoj predstavi Šabačkog pozorišta (tada Narodno pozorište Ljubiša Jovanović) koju je režirao Dejan Krstović, igraju: Ivan Tomašević, Jelica Vojinović, Aleksandra Gavanski, Cane Firaunović, Aneta Tomašević, Aleksandra Ristić, Ana Milanović, Ljubiša Barović, Zoran Karajić, Petar Lazić, Nikola Jurin, Vlada Milošević, Slobodan Petranović, Duško Stevanović, Siniša Maksimović, Ivan Jovanović, Vanja Stevanović, Branislav Ilić, Sara Panić, Danijela Marcojević.
01:15
Riblja čorba: Čorba se čuje i bez struje
02:15
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo (r)
03:50
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo (r)
07:23
Slagalica, kviz
07:43
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:15
Mija i ja
09:37
Transformersi
10:00
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Lako je reći ono što su književni teoretičari odavno ustanovili kao aksiom - da je Milovan Glišić svojim delom otvorio eru srpskog realizma i postao rodonačelnik seoske pripovetke. Ali, refleksija njegovog dela i njegovog lika, iako je prošlo jedanaest decenija od Glišićeve smrti, doseže do današnjih dana i iziskuje nova preispitivanja, mada i podsećanja nisu suvišna. Valjevci s ponosom baštine činjenicu da je Glišić bio njihov zemljak i sugrađanin, a s posebnom emocijom ističu to oni koji su poput njega detinjstvo proveli uz gradačke virove i vodenice, za koje se opravdano sumnja da su jako uticale na fantazmagoriju, koje ima u čiča Milovanovoj prozi. Glišićeva svestranost je zapanjujuća i sa aspekta današnjeg vrednovanja. Slobodno se može reći da je jedan od boljih znalaca srpskog jezika, koji je insistirao na realnim, kratkim i tačnim opisima, smatrajući to kvalitetom. Iako je morao da napusti studije Glišić je bio veoma obrazovan, poliglota bez premca, prevodio najznačajnija književna dela sa ruskog, nemačkog i francuskog jezika. Njegovi prevodi Tolstojevog Rata i mira, Gogoljevih Mrtvih duša i Tarasa Buljbe i danas spadaju u najbolje prevode na srpski jezik. Možda se najintrigantniji deo literarnog opusa odnosi na uvođenje u književni život prvog srpskog vampira, Save Savanovića. Milovan Đ. Glišić, Valjevac rođenjem, poslednju etapu svoga života proveo je u Dubrovniku. U dokumentarnoj emisiji o specifičnoj Glišićevoj zaostavštini govore profesor Mihajlo Pantić, profesor Dragoljub Zorić, pisac Radovan Beli Marković, brojni Valjevci i poneki Dubrovčanin - koji se trude da od zaborava sačuvaju ovu posebnu ličnost srpske književnosti. Autorka: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Miodrag Mićić Montažer: Dragiša Đokić.
11:30
Verski mozaik
12:10
Znanje i umeće, mladost i iskustvo, ideja i inovacija, nauka i privreda i to sve na jednom mestu, na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Rade ono što vole, imaju priliku da istražuju i da se dokazuju u svojoj profesiji. Za obrazovanje inženjera po najvišim svetskim standardima snažnu infrastrukturu imamo, a magistralu budućeg industrijskog razvoja čine četiri univerzitetska centra - u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Srbija ima bogatu inženjersku tradiciju, ali i poseban talenat za inženjerstvo. Naša mala zemlja iznedrila je neke od najznačajnijih naučnika u istoriji. Tradicija postoji, kontinuitet postoji, dobar školski sistem postoji, ali može li jaz od trideset godina da se premosti, da se krene napred i da se zaustavi odliv mozgova. Na početku trećeg milenijuma inženjerstvo u Evropi, ali i svetu doživljava svoju renesansu. Da li Srbija planski ulazi u četvrti talas industrijalizacije i šta je ključno za uspeh ovog procesa - novac ili ljudski resurs govorimo u ovonedeljnom Profilu i profitu. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:35
Kulturako aresipe
13:00
Sve boje života
13:25
Na srpskom jeziku je od 1830. do 1918. godine izlazilo više od dve stotine periodičnih publikacija pretežno šaljivog i satiričnog sadržaja. To je znatan broj s obzirom na teške i, činilo se tada, beznadežne prilike u kojima je živeo narod koji je govorio tim jezikom. Izgleda da su obrazovani ljudi tog vremena shvatali da jedan jezik i jedna kultura ne mogu opstati bez šale, humora, satire... Dosetke, doskočice, aforizmi, vicevi, satirične pesme, tekstovi... svedoče o vedroj, optimističkoj crti karaktera ljudi toga doba. Serija Humor i satira 1830-1914 napisana je na osnovu tekstova iz listova i časopisa tog doba koji su dostupni savremenom čitaocu. Osnov za seriju je i veliki, jedinstveni poduhvat Žarka Rošulja koji je, sa Institutom za književnost i umetnost i Maticom srpskom, svoja istraživanja objavio u osam knjiga pod zajedničkim naslovom Čas opisa časopisa. Igrano-dokumentarna serija obuhvata period do Prvog svetskog rata, ima osam epizoda. Popularne satirične pesme Maskenbal na Rudniku i Pogreb dva raba komponovane su za ovu priliku, kao i druge satirične pesme. Urednik serije je Dragan Kolarević, scenaristi Dragan Kolarević i Jelena Popadić Sumić, reditelj Milan Jovanović. -->. Prva epizoda: Smeh je lek. U prvoj epizodi Smeh je lek, nastaloj na originalnim tekstovima iz šaljivih listova 19. veka, prvi put se izvode satirične pesme komponovane za ovu seriju. Gledaoci imaju priliku da upoznaju junaka Sterijinih Zabavnih kalendara ? Vinka Lozića, kao i lik Ere, nekada veoma popularnog junaka srpskih viceva. U emisiji se govori o kraljici Nataliji Obrenović, koja je pisala aforizme, bila u dosluhu sa savremenim satiričarima, davala im ideje da pišu o njenom mužu kralju Milanu. Natalija je idejni tvorac dosetke: Stiže tata iz Pariza biće opet kriza. Govori se o prvom zabranjenom srpskom aforizmu u kulturnoj i civilizovanoj Austrougarskoj monarhiji. Srpski satiričari su kritički razmatrali šta je ostalo od ideala Francuske revolucije iz 1789. O istoriji i značaju srpskog humora i satire govore Žarko Rošulj i dr Aleksandar Jerkov. Urednik serije je Dragan Kolarević, scenaristi Dragan Kolarević i Jelena Popadić Sumić, reditelj Milan Jovanović.
13:50
Rukomet (ž) - EP, za treće mesto, prenos
15:30
Magazin Lige Šampiona
16:00
Rečnik ekologije: Katastar zagađivača
16:05
Edu global
16:35
Mirna ruka - Prof. dr Svetozar Putnik. O profesoru Putniku najviše čujete od pacijenata koje je oprisao i njihovih porodica. Dobar glas se daleko čuje. Pogledajte biografiju i suočite se sa 3.000 kardiohirurških operacija i 50 transplantacija srca. Sve to u divnih 47 godina. To je lekar koji je ugradio mehaničku pumpu veštačko srce kod 85 pacijenata, dajući im nadu da će jednog dana dobiti novo srce. O profesoru Putniku saznajemo i to da mu telefon nikada nije isključen. Školovao se u Holandiji, boravio u Hjustonu, Parizu. Učio je od najboljih o transplantaciji i hirurgiji srca. Svoja znanja objavio je u domaćim i stranim časopisima i radovima koji su prikazani i kod nas i u svetu na međunarodnim skupovima. Od čitave biografije najvažnija je ljudska reč koju ima i zahvalnost onih koje je operisao. Oženjen je i ima četvoro dece. U kratkom vremenu između dve intervencije, pokušala sam da saznam i nešto što se ne vidi odmah i na prvi pogled.
17:20
Rukomet (ž) - EP, finale, prenos
19:10
Valent je radnik iz noćne smene koji jedva prehranjuje porodicu. Jednom prilikom, vraćajući se s posla, svedoči gangsterskom obračunu ispred lokalne mesare i uzima torbu sa novcem i pištoljem koja je ostavljena na mestu događaja. Mesar koji je povezan sa kriminalcima ubrzo shvati da je Valent uzeo novac pa počinje da vrši pritisak na njega.. Uloge: Rade Šerbedžija, Iva Marjanović, Fabijan Šovagović, Vlatko Dulić... Režija: Zoran Tadić.
20:40
Film prati Šumara, samoukog slikara sa velikom strašću za slikanjem nagih žena. Šumar odlazi u zabačeno bosansko selo gde nagovori mnoge meštanke da mu poziraju nage, na šta one pristaju. Kada su saznali za poziranje žena, njihovi muževi postaju besni i uvereni da se između Šumara i njihovih žena odvija mnogo više od umetnosti. Uloge: Stole Aranđelović, Božidarka Frajt, Uroš Kravijača.. Režija: Ivica Matić.
22:00
Sin, serija
22:55
Film Pre buđenja delo je Majka Flenegana koji je i napisao scenario zajedno sa Džefom Hauardom.(Before I Wake, 2015). Popularni Kejt Bosvort i Tomas Džejn tumače uloge roditelja koji pokušavaju da nastave sa normalnim životom posle smrti svog deteta. Džesi i Mark odlučuju da usvoje slatkog osmogodišnjeg dečaka Kodija. Oni ne znaju da se Kodi plaši da zaspi. U početku, pretpostavljaju da njegova prošlost stvara averziju prema spavanju, ali uskoro otkrivaju pravi razlog: Kodijevi snovi se manifestuju u stvarnosti dok spava. U jednom trenutku osete neverovatnu moć Kodijeve mašte, a već u sledećem zastrašujuću prirodu njegovih noćnih strahova. Uloge: Kejt Bosvort, Tomas Džejn, Džejkob Tremlej, Anabet Giš, Deš Mihok... Režija: Majk Flenegan.
00:30
Rukomet (ž) - EP, za treće mesto, r.
01:50
Rukomet (ž) - EP, finale, r.
03:20
Žena s krajolikom, film
04:30
SAT