Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
08:06
Art zapisi o prirodi, r.
08:31
Inujaša 21-26, r.
08:56
Paleta kulturnog nasleđa: Milica Vukadinović, r.
09:16
Koncert Zvonka Bogdana – Od Banata prema Sremu, 2. deo, r.
10:04
Danilo Kiš-Uspomene, r.
11:07
Tropikalija, r.
12:36
Srbija u Velikom ratu, r.
13:32
Grof Ori, opera , r.
16:05
U vreme turskih osvajanja, rudarstvo u Srbiji je potpuno zamrlo. Postoje zapisi da su se Srbi setili svojih starih rudnika već u Karađorđevoj buni, ali obnovu rudarstva pokrenuće knez Miloš Obrenović posle Hatišerifa 1833. U Srbiju je pozvan nemački geolog Zigmund fon Herder, koji je izradio prve geološke karte i locirao rudna nalazišta: Majdanpek, Bor, Kostolac, Milivu kod Despotovca, Dobru u Đerdapu... Godine 1837. otvoren je prvi rudnik uglja u selu Miliva, a potom i rudnik bakra u Majdanpeku. Knez Miloš je 1834. poslao u Rusiju na školovanje Savu, sina Vuka Karadžića koji je trebalo da bude prvi srspski rudaraski inženjer. On je međutim razbolevši se umro, a Srbija će svoje prve inženjere dobiti sredinom 19. veka. Bili su to Đorđe Branković, Stevan Pavlović i Vasilije Božić. Snimatelji: Dušan Živković i Hadži Vladan Mijailović Montaža: Goran Mijić Autor i urednik: Božidar Đuran. Repriza, 16. oktobra u 00:05:00 i 08:05:00.
16:35
Zoran Predin, slovenački rok muzičar i tekstopisac, 1980-ih bio je vođa kultnog sastava Lačni Franc. Danas deluje kao kantautor koji sa istim uspehom često nastupa na koncertima po regionu. Repriza, 16. oktobar u  00:35:00 i 08:35:00.
17:25
RTS Poletarac: Recept za igru – Puž obućar
17:37
RTS Poletarac: Broj-Četvorougao
17:42
RTS Poletarac: Slovarica-P
17:53
RTS Poletarac: I bez muke ima nauke-Cunami
18:14
RTS Poletarac: Može i drugačije
18:29
Mitovi i legende: Starozavetni mitovi – Priča o Toviji i Suzani
18:47
Dejan Bošnjak rođen je 1933. godine u Melencima. Učitelj, afirmisani društveni radnik. Autor je knjige Tamo amo po Banatu koja je doživela šest izdanja i dve zbirke muzičkih kompozicija za decu i novih vojvođanskih pesama. Dobitnik je nagrade Partizanski učitelj. Osnivač Kino-foto kluba CD-13 u Zrenjaninu. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije čuvari prirode Milan Popović, Fedor Vuković, Mile Čuturilov, Stevo Čorokalo, rukovodilac čuvarske službe,, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 16. oktobar u 02:47:00 i 10:47:00.
19:04
Plavom kao bojom spiritualnosti, retkosti i plemenitosti, koju nalazimo u plavetnilu neba i dubinama okeana, bavi se treća emisija serijala Retuširanje. Prvi prirodni plavi pigment koristili su stari Egipćani a tu je i ultramarin, boja nastala iz skupog kamena Lapis lazuli. Boja vasione, mirnih noći i snova ali i znanja i moći, krajem XX veka, postaje nezaobilazna boja korporativnog i kompjuterskog dizajna. Urednik i autor serije: Jelena Radović Jovanović. Repriza, 16. oktobar u 03:04:00 i 11:04:00.
19:30
Emisija Sokrat svoga vremena bavi se ličnošću Ratka Đurovića, jednog od naših najoriginalnijih i najznačajnijih profesora i dramaturga. Bez njegove autentične pojave i originalnog pristupa pedagoškom radu sa studentima, ne bi bilo ni katedre za scenario na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (danas Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu). O ovoj osobenoj ličnosti, koja je u sebi sjedinjavala vrline pedagoga i scenariste, mnogi njegovi bivši studenti u emisiji govore kao o Sokratu svoga vremena. Emisija je napravljena u kolažnoj formi i gledaocu predstavlja fenomen ličnosti Ratka Đurovića. U emisiji govore: Vladimir Stamenković, Filip David, Vlasta Radovanović, Biljana Maksić, Stevan Koprivica, Petar Volk, Miodrag Novaković, Dragan Milinković Fimon, Milan Jelić, Branko Baletić, Srdan Golubović i drugi... Urednik: Mirjana Lazić Scenarista: Srđan Vučinić Direktor fotografije: Vojislav Popović Montažer: Petar Šumonja Reditelj: Marko Novaković. Repriza, 16. 0ktobar u 03:30:00 i 11:30:00.
20:13
Vrhovi planinskog lanca Niseko visoki su preko hiljadu metara. Zimi su raj za skijaše, a u jesen blistaju bogatim nijansama crvene i zlatne. Drveće blizu vrhova već sredinom septembra počinje da dobija jesenje ruho. Vatrene boje se spuštaju niz padine brzinom od pedeset metara dnevno. Velike razlike u temperaturi tokom godine utiču na dramatične promene pejzaža. Živopisan jesenji ples niz padine planina Niseko traje samo dve nedelje, a zatim planina tone u srebrni svet tišine. Repriza, 16. oktobar u 04:13:00 i 12:13:00.
20:40
Misterija Makavejev, portret Dušana Makavejeva, najvećeg srpskog i svetski priznatog avangardnog reditelja, realizovan je u periodu od 2007. do 2011. godine. Snimanje je započeto na BELEF-u, kada je Makavejev držao radionicu za studente režije na Kalemegdanskoj tvrđavi, nastavljeno u Zoološkom vrtu, gde je reditelj govorio o načinu rada sa životinjama, koje je često koristio u svojim filmovima, i ispred Vojnog muzeja, gde je evocirao sećanja na prošla ratovanja i bombardovanja koja su zadesila Beograd. Brojni inserti iz bogate filmografije obogaćuju i ilustruju filmski portret o najvećem živom predstavniku novog filma, pokreta nastalog šesdesetih godina i anuliranog i prikaženog kao crni talas sedamdestih godina prošlog veka. Song prema stihovima Raše Popova komponovao i izveo Antonije Toni Pušić, alijas Rambo Amadeus, koji je i jedan od učesnika emisije. Grafičkom animacijom i dizajnom se bavio Miloš Gojković, a emisiju je izmontirao Miloš Stojanović. Scenario: Radmila Radaković Režija: Dragomir Zupanc Urednik: Miloš M. Radović. Repriza, 16. oktobar u 04:40:00 i 12:40:00.
21:45
RTS 3 program emituje serijal realizovan 2002. godine u Opšteobrazovnoj redakciji RTS-a. Urednik Velibor Lazarević u jedanaest emisija predstavlja crkve brvnare u Srbiji. Crkve brvnare su tokom vekova predstavljale skromno, ali snažno uporište pravoslavne vere. Smatra se da je danas u Srbiji očuvano oko 40 brvnara, što je trećina od nekadašnjeg broja. Selo Miličinica, nedaleko od Valjeva, dobilo je ime po Milici, najmlađoj od tri sestre Miloša Obilića. Ovde je krajem 18. veka izgrađena crkva brvnara, mada meštani veruju da je ovo treća crkva na istom mestu, a da je prva podignuta odmah posle Kosovskog boja. Blagodareći ovoj crkvi, Miličinica je postala trgovinsko, zanatsko i kafansko središte. Crkva brvnara u Skadru spada u red najlepših i najočuvanijih u Srbiji. Sagrađena je na tajnovitom i gorovitom mestu do koga je teško stići. Repriza, 16. oktobar u 05:45:00 i 13:45:00.
22:19
Zalogaj Kine
23:12
Univerzitet umetnosti u Beogradu već šestu godinu zaredom u Studentskom kulturnom centru organizuje Festum – Festival studenata Univerziteta umetnosti, na kojem se već tradicionalno predstavljaju najbolji studenti svih umetničkih fakulteta. Ovogodišnji Festum predstavio je u tri koncerta mlade kompozitore sa Fakulteta muzičke umetnosti i studente Odseka za džez i popularnu muziku. U emisijama će biti predstavljeni i radovi studenata Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti koje je izabrao žiri Festivala. Repriza, 16. oktobar u 07:12:00 i 15:12:00.
00:05
Privredna istorija Srbije: Zapis barona Herdera, 2-9, r.
00:35
Zoran Predin, r.
01:25
RTS Poletarac: Recept za igru – Puž obućar, r.
01:37
RTS Poletarac: Broj-Četvorougao, r.
01:42
RTS Poletarac: Slovarica-P, r.
01:53
RTS Poletarac: I bez muke ima nauke-Cunami , r.
02:14
RTS Poletarac: Može i drugačije, r.
02:29
Mitovi i legende: Starozavetni mitovi – Priča o Toviji i Suzani, r.
02:47
Na veslu priča: Tiski čovek-Dejan Bošnjak, r.
03:04
Retuširanje: Plava boja, 3-7, r.
03:30
Portreti: Ratko Đurović - Sokrat svog vremena, r.
04:13
Lepota japanskih pejzaža: Nebeske boje-Niseko, Hokaido, 3-13, r.
04:40
Portreti: Misterija Makavejev, r.
05:45
Crkve brvnare u Srbiji: Svetinje Zapadne Srbije – Miličinica i Skadar, r.
06:19
Zalogaj Kine, r.
07:12
Festum: Koncert studenata kompozicije, r.
08:05
Privredna istorija Srbije: Zapis barona Herdera, 2-9, r.
08:35
Zoran Predin, r.
09:25
RTS Poletarac: Recept za igru – Puž obućar, r.
09:37
RTS Poletarac: Broj-Četvorougao, r.
09:42
RTS Poletarac: Slovarica-P, r.
09:53
RTS Poletarac: I bez muke ima nauke-Cunami, r.
10:14
RTS Poletarac: Može i drugačije, r.
10:31
Mitovi i legende: Starozavetni mitovi – Priča o Toviji i Suzani, r.
10:47
Na veslu priča: Tiski čovek-Dejan Bošnjak, r.
11:04
Retuširanje: Plava boja, 3-7, r.
11:30
Portreti: Ratko Đurović - Sokrat svog vremena, r.
12:13
Lepota japanskih pejzaža: Nebeske boje-Niseko, Hokaido, 3-13, r.
12:40
Portreti: Misterija Makavejev, r.
13:45
Crkve brvnare u Srbiji: Svetinje Zapadne Srbije – Miličinica i Skadar, r.
14:19
Zalogaj Kine, r.
15:12
Festum: Koncert studenata kompozicije, r.
16:05
Osam televizijskih emisija istog naziva, Školska redakcija je radila pre 30 godina po tekstovima Dragutina Gostuškog, koji obuhvataju period od srednjeg veka. Naročito je akcentirao 19. vek, taj brzi razvoj srpske muzike u 19. veku koji je bio potpomognut i mudrim potezima vlasti u to vreme, kaže urednica serije Rađanje srpske muzičke kulture Snežana Nikolajević. Mi smo u ovom trenutku naše priče na vratima 20. veka. Iz toga sledi da je za pola veka srpska kultura u celini, ne samo muzika, uspela da nadoknadi sve što je bilo izgubljeno za pet vekova pre toga. iznikla ni iz čega, predvođena ljudima koji su takoreći došli ni od kuda, naveo je Dragutin Gostuški. Repriza, 17. oktobar u 00:05:00 i 08:05:00.
16:36
Gostujući u seriji Evropa i Srbi Obrazovnog programa RTS-a, akademik Stipčević je govorio o dva plućna krila evropskog, hrišćanskog sveta, o Vizantiji i četvrtom krstaškom ratu 1204, o tome koliko je nemanjićka Srbija bila evropska Srbija, o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i očuvanju srpske nacije.. Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Režija: Jelisaveta Janić. Repriza, 17. oktobar u 00:36:00 i 08:36:00.
17:10
Mirisi cimeta je plesna predstava inspirisana Solomonovom Pesmom nad pesmama. Kompozitori iz Estonije (Arvo Part, Lepo Sumera, Mart-Matis Lil, Erki-Sven) napisali su muziku koja se izvodi uživo na sceni, pa se predstava žanrovski može definisati i kao plesni koncert. Prema koreografiji Gaja Vajcmana i Ronija Havera, igraju plesači Bitef dens kompanije. Plesači iz različitih kulturoloških sredina, svojim radom doprinose stvaranju, razvoju i definisanju modernog teatarskog izraza. Kombinujući čiste plesne tehnike i raznolike teatarske elemente, kreiraju predstave koje, istražujući koreografije ljudskog duha zarobljenog u telu, prevazilaze formalno... Urednica: Dragana Bošković TV adaptacija i režija: Peđa Sinđelić. Repriza, 17. oktobar u 01:10 i  09:10.
18:06
Tunel 6-24
18:55
Vuksan Knežević rođen je 1931. godine u selu Točilovo, Raška oblast. Pisac je, pedagog i društveni radnik. Bio je najmlađi zatvorenik Golog otoka. Završio je Filološki fakultet u Beogradu. Objavio je jedanaest romana i četiri zbirke pripovedaka. Član je Udruženja književnika Srbije. Reditelj, autor koncepta Rastko Šejić, kompozitor Vladimir Lešić, direktor fotografije Časlav Petrović, snimatelj Marko Ristić, montažer Milan Pejnović, dizajner Zoran Mujbegović, asistent kamere Milan Džodić, spiker Aleksandar Novaković, čamdžije čuvari prirode Milan Popović, Fedor Vuković, Mile Čuturilov, Stevo Čorokalo, rukovodilac čuvarske službe, intro animacija Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 17. oktobar u 02:55 i 10:55.
19:10
TV feljton autora i urednika Olivere Milošević bavi se fenomenom spektakularnosti i scenske maštovitosti predstave rađene prema mnogo hvaljenom hermetičnom delu Hazarski rečnik Milorada Pavića. Priča o dalekom narodu izgubljenom na krajevima istočne Evrope dobila je scensko tumačenje prezasićeno simbolima i stilskim figurama. Slovenački reditelj Tomaž Pandur izveo je na scenu izvanredne glumce (Dragan Mićanović, Petar Božović, Seka Sablić, Tihomir Stanić, Livio Badurina), plesače (Sonja Vukićević) i publiku koja je bila smeštena na jednoj namenski građenoj konstrukciji. Ideju prolaznosti i nestajanja, scenograf Marko Japelj ilustrovao je peskom, ali i vodom, čamcima, ćilimima, konjima, ruskim hrtovima, peščanim dinama. Atraktivna egzotika i scene slične snoviđenjima potvrđuju Pandurovu izjavu da njegov Hazarski rečnik nije predstava, već polje snova. Repriza, 17. oktobar u 03:10:00 i 11:10:00.
19:52
Proslavljeni trubač i kompozitor Stjepko Gut održao je fantastičan koncert sa Big bendom RTS-a pred punom salom beogradskog Doma omladine. Veliki majstor poigravao se sa trubom oživljavajući note Klarka Terija, čijem je opusu ovaj koncert bio posvećen. Ovacijama je publika častila i muzičare Big benda RTS-a koji su perfektno izvodili veoma zahtevne kompozicija Klarka Terija. Naročito je briljirao dvadesettrogodišnji bubnjar Miloš Grbatinić, koji je neke od najzahtevnijih džez kompozicija Klarka Terija rutinski savladavao na sceni. Kraj koncerta publika je dočekala na nogama ispraćajući muzičare gromoglasnim ovacijama sa scene. Repriza, 17. oktobar u 03:52 i 11:52.
20:35
Priča prati dugogodišnji bračni par, Aleks i Rut, koji su proveli gotovo ceo život u jednom stanu u Bruklinu i imaju psa Doroti, o kom se brinu s puno ljubavi. Odjednom, dolaze na ideju da menjaju svoj stan, kada saznaju da trenutno ima veliku vrednost na tržištu. Međutim, u potrazi za novim stanom i komplikacijama koje se nižu, Aleks i Rut nauče mnoge lekcije o životu i samoj njihovoj ljubavi i shvataju da je njihov dom upravo taj stan i da su suviše vezani za njega i kraj u kom se nalazi. Repriza, 17. oktobar u 04:35 i 12:35.
22:15
San
23:35
Srpske crkve u Dubrovniku
00:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Amateri i profesionalci, 1-8, r.
00:36
Evropa i Srbi: Nikša Stipčević, r.
01:10
RTS Drama: TV teatar – Miris cimeta, r.
02:06
Ostavština za budućnost: Ljubica Sokić
02:55
Na veslu priča: Stigma ostrva Monstruma-Vuksan Knežević, r.
03:10
Tv feljton: Hazarski rečnik, r.
03:52
Big bend RTSa- i Stjepko Gut: Omaž Klarku Teriju, r.
04:35
Peti bez lifta, r.
06:15
San, r.
07:35
Srpske crkve u Dubrovniku, r.
08:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Amateri i profesionalci, 1-8, r.
08:36
Evropa i Srbi: Nikša Stipčević, r.
09:10
RTS Drama: TV teatar – Miris cimeta, r.
10:06
Ostavština za budućnost: Ljubica Sokić, r.
10:55
Na veslu priča: Stigma ostrva Monstruma-Vuksan Knežević, r.
11:10
Tv feljton: Hazarski rečnik, r.
11:52
Big bend RTSa- i Stjepko Gut: Omaž Klarku Teriju, r.
12:35
Peti bez lifta, r.
14:15
San, r.
15:35
Srpske crkve u Dubrovniku, r.
16:05
Ime Astora Pjacole je postalo sinonim za tango, ples njegove rodne Argentine. Ljubav prema ovoj muzici i bandoneonu razvio je još kao dečak dok je sa porodicom živeo u Njujorku. Po povratku u Buenos Ajres, sa nepunih dvadeset godina, Pjacola je počeo da svira u jednom od najčuvenijih argentinskih tango orkestara, kao i u mnogobrojnim noćnim klubovima. U ovom periodu je počeo i da eksperimentiše sa tradicionalnim tango obrascima stvarajući revolucionarni muzički pokret, poznat kao novi tango - tango nuevo, koji je u sebi nosio elemente džeza i klasične muzike, od baroknih kompozitora do Stravinskog ili Bartoka. Na programu RTS 3 je njegovo delo Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu u izvođenju Gudača Svetog Đorđa i proslavljenog violiniste Džulijana Rahlina. Repriza, 18. oktobar u 00:05:00 i 08:05:00.
16:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo
17:05
Projekat Velikani srpske Vojvodine, realizuje se u okviru programa obeležavanja 100 godina od prisajedinjena vojvođanskih krajeva Kraljevini Srbiji. Serijal obuhvata igrano-dokumentarni sadržaj od 28 epizoda kratke forme. U njemu su sublimirani istorijski događaji i ličnosti od trinaestog do dvadesetog veka, sa naglaskom na period nacionalnog buđenja srpskog naroda u Austrougorskoj u drugoj polovini devetnaestog i prvim decenijama dvadesetog veka. Serijal je snimljen pod pokroviteljstvom Odbora za obeležavanje stogodišnjice prisajedinjena Vojvodine Kraljevini Srbiji, u produkciji beogradske kuće Beomedija. Uloge velikana srpske istorije poverene su glumcima Nebojši Dugaliću, Bojanu Žiroviću i Gordani Đurđević-Dimić. Pored Sremskih Karlovaca, filmske scene snimane su i u Matici srpskoj, Muzeju grada Novog Sada, dvorcu u Kulpinu i na drugim lokacijama. Repriza, 18. oktobar u 01:05 i 09:05.
17:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo
18:10
Tunel 7-24
19:00
Maja Pandurov rođena je 1975. u Zrenjaninu. Objavila je tri romana, tri zbirke poezije i jednu ekološku bojanku. Zastupljena u zbornicima i književnim časopisima. Predvodi Banatski kulturni karavan. Profesionalni novinar. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Zrenjanin. Repriza, 18. oktobar u 03:00 i 11:00.
19:15
Dve hiljade godina narod Maja podizao je kraljevstva širom centralne Amerike. Njihova civilizacija je procvetala, a zatim zagonetno nestala. Toliko je nepristupačan da otkako je otkriven, 1922. godine, tu nije organizovan nijedan ozbiljniji pokušaj iskopavanja. Ovaj majanski grad ležao je potpuno zaboravljen. Tako je bar bilo dok dvojica francuskih arheologa, Filip Nondedeo i Dominik Mišle, nisu počeli da čitaju izveštaje čoveka koji ga je otkrio. Repriza, 18. oktobar u 03:15 i 11:15.
20:14
Dirljiva priča u jedanaest epizoda o mladiću koji boluje od retke bolesti. Serija je obezbeđena u saradnji sa Japanskom fondacijom. Repriza, 18. oktobar u 04:14 i 12:14.
21:05
Internacionalni niški džez festival Nišvil 2017. održan je od 10. do 13. avgusta 2017. na Tvrđavi, a je izvedeno 120 koncerata i sa oko 700 izvođača. Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana, kada pesme u njenom izvođenju doživljvaju novu mladost, Bisera je uvek bila u džezu. Džez je učila od najboljih - Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od crnih vokalista i instrumentalista. Repriza, 18. oktobar u 05:05 i 13:05.
21:42
Klasici književnosti na filmu - Gospođa Dalovej. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U 19. epizodi ovog ciklusa profesori Zoran Paunović i Biljana Dojčinović tumačiće čuveni roman Virdžinije Vulf uz uspelu filmsku adaptaciju u kojoj je Vanesa Redgrejv 1997. igrala naslovnu ulogu. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević. Repriza, 18. oktobar u 05:42 i 13:42.
22:12
99 domova
00:05
A. Pjacola: Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu, r.
00:33
Prag sela Srbije: Perlez, 2. deo, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Uvod, 1-28, r.
01:16
RTS Kolo: Biseri ciganske muzike, 2. deo, r.
02:10
Rodoljublje Nikole Tesle
03:01
Na veslu priča: Banatsko tumaralo-Maja Pandurov, r.
03:15
Naačtun: U potrazi za izgubljenim gradom, r.
04:11
Sati mog života 6-11, r.
05:02
Nišvil 2017: Vasil Haimanov bend i Bisera Veletanlić, r.