Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:20
Slagalica, kviz
06:45
Datum
06:51
Verski kalendar
07:01
Lajmet
07:07
Eko karavan
07:37
Čik pogodi
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:27
Buš bejbi svet
08:29
Majk vitez
08:41
Patrolne šape
09:04
Moja mali poni
09:25
Transformersi
09:50
Sve izgleda normalno u malom francuskom selu Ronenval. Dečak Teo u školi nema mnogo prijatelja, obožava da čita knjige i stripove. (Le grimoire d'Arkandias, 2014). U biblioteci pronalazi knjigu čini, uz pomoć koje može da napravi magični prsten i spasi mamu lažnih optužbi. U avanturi mu se pridružuju prijateljice Bonav i Laura. Kada ostane zaglavljen u stanju nevidljivosti, pojavljuje se misteriozni stranac pod imenom Arkandijas. Uloge: Rajan Brodi, Timoti Koetsijer, Paulin Brisi.. Režija: Aleksandar Kastanjeti, Džulijen Simonet.
11:17
Mali dnevnik
11:25
Serija ima za cilj da se mladi na jedan zabavniji i drugačiji način upoznaju sa delom i radom poznatih matematičara. Rene Dekart je jedan od najznačajnijih naučnika, matematičara i filozofa Francuske, prve polovine sedamnaestog veka. On je dao ogroman doprinos u oblasti Geometrije i smatra se začetnikom Analitičke Geometrije. Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić.
11:57
Obrazovno ogledalo
12:25
SO RTS
13:05
Rečnik ekologje
13:10
Edu global
13:35
Mali dnevnik
13:40
SAT
14:25
Afera, serija
15:23
Elementarno, serija
16:10
Timočka buna, film
18:07
U ovoj emisiji serijala Dobro je, dobro je znati istražujemo domete neurokardiologije. Veza srca i mozga je ključna u savremenoj nauci. Od ove relativno nove naučne oblasti, neurokardiologije, mnogo se očekuje. Kako izgleda praktična primena novih naučnih saznanja uverili smo se u Neurokardiološkoj laboratoriji KBC Bežanijska kosa. Gost emisije je prof. dr Branislav Milovanović, direktor Interne klinike Bežanijske kose i šef ove laboratorije. Otkrivamo novi signal kardiovaskularnog rizika i nove mogućnosti neinvazivne elektrokardiologije. Saznajte kako je moguće povezati medicinu, matematiku, fiziku, hemiju, psihologiju, biologiju... dijagnostikovati i lečiti krize svesti, sindrom hroničnog umora, brojna nerazjašnjena stanja, skrivene infekcije... Da li smo na korak do personalizovane medicine i holističkog pristupa. Urednik Marijana Vuk Mrđa Reditelj Dragica Gačić.
18:35
Hoće li nam upotreba tehnologije omogućiti pogled u budućnost? Hoćemo li znati od čega ćemo bolovati ili čak umreti? Možda ćemo ipak uspeti da izlečimo bolesti i budemo zdraviji? Hoćemo li živeti 150 godina. Brže nego što očekujemo govorićemo svoje simptome animiranom lekaru i daljina više neće biti prepreka za dobijanje najbolje medicinske zaštite. A pravi doktori medicine sa kojima ćemo se susretati u ordinacijama donosiće odluke drugačije nego danas. Ceo sistem zdravstvene zaštite počivaće na upotrebi velikih podataka. Oni nisu samo rezultat istraživanja svemira, traganja za Higsovim bozonom, niti genetičkih, matematičkih i drugih naučnih studija. Njih svakodnevno ostavljamo i mi, korisnici današnjih informaciono-komunikacionih tehnologija. Njihova upotreba poboljšava usluge, povećava sigurnost, omogućava bolje obrazovanje i lečenje, ali može biti i pretnja privatnosti. O izazovima koji su pred istraživačima i zakonodavcima - da nove mogućnosti budu na dobrobit svima, uz najmanje moguće rizike pogledajte u emisiji Redakcije naučnog programa, Nauka 2018 - Veliki podaci u biomedicini. Urednik Marija Stevanović Reditelj Milica Mitrović.
19:00
Lajmet
19:10
Iako je njihova karijera trajala nešto manje od dve godine, samo nekoliko rok grupa je imalo tako snažan uticaj kao Seks Pistolsi, najpoznatiji britanski pank-bend. Međutim, grupa se raspala odmah posle američke turneje zbog nesuglasica i droge. (The Filth and the Fury, 2000). Dokumentarac pokušava da osvetli pozadinu njihovog puta kroz pank eru, dok priča priču o bendu od njihovih početaka pa do samog kraja. Sadrži intervjue i komentare osoba koje su bile uključene u taj proces i dobro poznavale bend.. Režija: Žilijen Templ.
21:00
Elementarno, serija
21:48
Kao što je Vasko Popa opevao u svom ciklusu Igre - igra je sam život, a ko se prilikom pada ne raspadne, taj ustaje i igra, odnosno živi. Ove nedelje i sami smo se igrali i stvorili emisiju o igri i igranju. Čovek je biće koje se igra, kažu filozofi, a mnogi pisci i filozofi pisali su o tome. Kako se kroz istoriju filozofije promatrao taj fenomen detaljnije će nam objasniti dr Igor Cvejić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Igra je izrazit vid dečje aktivnosti - jedna je od definicija. Još arheološki nalazi igračaka u neseobinama veoma starih kultura govore koliki se značaj pridavao u podizanju i vaspitavanju novih generacija. O značaju igre za decu razgovaraćemo sa pedagoškinjom Nevenkom Kraguljac, voditeljkom Republičke sekcije pedagoga Pedagoškog društva Srbije. Šta za čoveka u psihološkom smislu predstavlja igra, kako se kroz igru uči, kako se odrasli ljudi igraju, reći će nam psiholog i psihoterapeut Aleksandra Simendić. Kako se ljudi igraju u virtuelnom svetu i kako se saživljavamo sa doživljajem igre svog avatara, otkriće nam kreativni producent video igara, Nemanja Crnjanski. Sada malo igre rečima. Da li znate kako se kroz igranje čovek igra? Bavićemo se igrom i načinima da se čovek kreativno izrazi, ali i značajem koji klasični balet ima u Srbiji. Više o tome reći će nam profesor dr Amra Latifić, autorka knjige Kosmopolitski sjaj belog baleta u Srbiji. Gde je klasični balet, tu je i poređenje sa savremenom igrom. Više o načinima da se čovek izrazi na taj način reći će nam Aja Jung, srpska baletska umetnica, koreograf, jedna od osnivača i umetnička direktorka Beogradskog festivala igre. U istom segmentu emisije ugostićemo i mladu balerinu Nikolinu Pašagić, koja je osvojila zlatnu i srebrnu medalju u juniorskoj kategoriji na Internacionalnom baletskom takmičenju u Kelnu. Čim pominjemo igru, nezaobilazna tema nam je i muzika. Kako čovek otkriva muziku kroz igranje sa instrumentima i koje su osobenosti muzike za igru, reći će nam virtuoz savremene scene - dirigent Big benda RTS-a, Ivan Ilić. U emisiji ćemo se igrati jednom od tri najstarije igrice na svetu, afričkom mankalom, a o njenom društvenom, političkom, etnološkom značaju ćemo iz prve ruke više saznati od Ane Knežević, kustoskinje u Muzeju afričke umetnosti. Igrajte se ove nedelje sa nama u našem Studiju znanja. Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Nenad Krkelić.
22:50
Zbog čega ne smemo živeti zatvorenih očiju i zašto književnost treba da bude snažna, iskrena i okrutna, na koji način razdvojiti islam od politike, kako pobediti rasizam i ksenofobiju našeg doba, neka su od pitanja Nede Valčić Lazović na koja odgovara čuveni francusko-marokanski pisac Tahar Ben Želun. Od rane mladosti Tahar Ben Želun okrenut je francuskoj kulturi i džezu, koji mu otvaraju prostore slobode. Rođen 1947. u Fesu, studije filozofije završava u Rabatu; svoj rodni Maroko napušta zbog političke represije i odlazi u Pariz. Njegovi prvi naslovi, objavljeni u Francuskoj, bave se položajem imigranata u Evropi koji žive u društvenom, materijalnom i psihološkom zatočeništvu. Tahar Ben Želun piše poeziju, romane, eseje, kao i knjige u kojima promišlja pitanja rasizma, terorizma, islama... Najprestižnije francusko literarno priznanje - Gonkurovu nagradu dobija 1987. za roman Sveta noć. U bogatom opusu koji broji preko 70 naslova, njegova najpoznatija dela su i Dete od peska i Brak iz zadovoljstva - naslovi koje je tokom kratkog boravka u Beogradu predstavio srpskim čitaocima. Njegova dela prevedana su na sve svetske jezike, uključujući i esperanto. Urednik i autor Neda Valčić Lazović, snimatelji Dejan Jovanović i Milan Ilić, reditelj Ivana Stivens.
23:24
Fudbal - Liga Evrope, pregled
00:15
Vivaldiano: Siti of mirors
00:57
Lajmet
01:04
Timočka buna, film
02:53
Fudbal - Liga Evrope, pregled
03:41
Eko karavan
04:11
Edu global
04:36
Dobro je, dobro je znati
05:02
Vivaldiano: Siti of mirors
06:28
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Znanje imanje
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:27
Buš bejbi svet
08:32
Majk vitez
08:44
Patrolne šape
09:07
Moj mali poni
09:33
Transformersi
09:54
Ružne reči
10:05
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:30
Zemlja hrane
11:03
U životu se svi trudimo da što bolje iskoristimo vreme koje nam je dato. Čini se da je ovonedeljna sagovornica u emisiji o osobama sa invaliditetom Mesto za nas, Branka Brkić, uspela u tome. Nakon studija, uspešne karijere i braka, na red je došlo i roditeljstvo. U ovonedeljnoj emisiji podsetićemo se prethodnih Brankinih gostovanja, a u ovom trećem, sa Brankom i njenim suprugom Milanom razgovaramo o roditeljstvu. Urednica emisije: Iva Omrčen.
11:30
U danima kada u zemlji i našim ambasadama, predstavništvima i institucijama širom sveta slavimo Sretenje, Dan državnosti Republike Srbije, u emisiji Magazin Srbija na vezi, setićemo se važnih datuma iz istorije našeg naroda. Govorimo o ulozi i značaju crkve u duhovnom i kulturnom identitetu srpskog naroda u godini kada slavimo 800 godina srpske pravoslavne crkve kao najstarije institucije u Srbiji. Gosti emisije, književnica Janja Todorović, urednik časopisa Evanđelist, čiji je trobroj posvećen 800-toj godišnjici autokefalnosti srpske crkve, i grafički dizajner Dušan Todorović, autor multimedijalnog projekta posvećenog istoriji Srba, kroz epohu Nemanjića i srpske zemlje od 1190. godine. Udruženje pisaca Sedmica iz Frankfurta na Majni, dobitnik je ovogodišnje Svetosavske nagrade za doprinos očuvanju srpskog jezika, istorije i običaja u dijaspori, više od dve decenije. O dosadašnjem radu i budućim aktivnostima ovog udruženja, govori književnica Slavica Mastikosa, gost emisije. Ekskluzivne snimke iz Jerusalima donosi nam operska umetnica Gabrijela Ubavić, prvakinja Bečke i Plzanske opere, koja će u studiju, uz klavirsku pratnju Nevene Račić i tenora Mihajla Otaševića, otpevati Vinsku pesmu i Ovo je Srbija. Gosti emisije Umetnički centar Talija, predstaviće se nastupima po svetu, a njihova igračka grupa u studiju, Igrama iz Šumadije. Urednik emisije Suzana Gvozdenović Puzović Reditelj Dragica Gačić.
12:00
Dozvolite...
12:35
Građanin
13:00
Studio znanja
13:57
Olimpijski krugovi
14:30
Šta je bilo pre početka svega. Kako je nastao Univerzum? Od čega smo sačinjeni? Da li smo sami u svemiru? Šta je bilo pre početka svega? Ovo su pitanja kojima se bavimo od pamtiveka. Nauka, čvrstim dokazima dugogodišnjih istraživanja, najzad može da nam ponudi prave odgovore umesto filozofskih teorija. Kroz crvotočinu, američka dokumentarna televizijska serija sa Morganom Frimenom u ulozi naratora, istražuje misterije našeg postojanja povezujući najbriljantnije istraživače današnjice i najsmelije ideje iz graničnih polja nauke. U prvoj epizodi Šta je bilo pre početka svega upoznajte istraživače i njihove teorije o postanku našeg univerzuma. Svi kosmolozi i astronomi slažu se u jednom - da je univerzum star 13.7 milijardi godina. Ali kako je nastao? Da li je tačna teorija o Velikom prasku? Ili još teže pitanje: šta se desilo pre njegovog nastanka? Zapravo da li je išta bilo. Sofisticirana tehnologija sada naučnicima omogućava da sagledaju izgled svemira neposredno nakon Velikog praska. Ali da li smo nastali iz bezvremenog ništavila i zvezdane prašine, kao što smatraju neki? Ili ćemo morati da prihvatimo zapanjujuću pretpostavku da smo samo kasnija verzija beskonačne serije univerzuma. Odgovor je možda na dohvatu ruke, u prvoj epizodi serije Kroz crvotočinu - Šta je bilo pre početka svega. Obrada Redakcija naučnog programa RTS Odabrala Marija Stevanović.
15:19
Prva epizoda: Rituali, strah i poštovanje. Serijal Redakcije ekološkog programa Čuvari prirode kroz vekove prati čovekov odnos prema životnoj sredini kroz važne epohe. U prvoj epizodi biće reči o tome kako su ljudi od davnina prirodi pripisivali magična svojstva i tako racionizovali i objašnjavali pojave koje nisu razumeli i kojih su se bojali. U korenu brojnih verovanja koja se odnose na prirodu, nalazi se klica ideje zaštite životne sredine. Naši preci su, plašeći je se, prirodu zapravo čuvali i slavili. Naša ekipa boravila je na jugu Srbije gde postoji verovanje o posebnoj vrsti stabala koja čuvaju vile. Razgovarali smo sa meštanima sela Nakrivanj i našli drvo šljive koje, prema verovanju, nikako ne sme da se poseče jer slede fatalne posledice za onog ko je to učinio. U ovoj epizodi objašnjavamo i fenomen zapisa, zatim uticaj svetih spisa na čovekov odnos prema prirodi - što nas je odvelo na put Nojevom barkom, a podsećamo i na Srednji vek i pustošenje evropskih šuma. Urednik serijala: Maja Stojanović.
15:30
Drift u vazduhu
15:45
Velika iluzija, filmski program
16:20
U fokusu je prijateljstvo između dva politička titana i neumoljiva neprijatelja. Ijan Pejsli i Martin MekGinis su prisiljeni da, iako kratko, putuju zajedno. (Journey, 2016). Tokom putovanja budi se nada da možda čak i zakleti neprijatelji mogu pronaći zajednički jezik kada je budućnost Severne Irske u igri. Kako će se kasnije ispostaviti, njihovi zajednički kilometri će promeniti tok istorije.. Uloge: Timoti Spal, Kolm Minej, Džon Hart.. Režija: Nik Ham.
17:55
Kejt Mekol je alkoholičarka i advokat koja je bila na uslovnoj i rehabilitaciji. Takođe, ona se bori da povrati starateljstvo nad svojom ćerkom koja živi sa ocem i treba da se preseli s njim u Sijetl. (The Trials of Cate McCall, 2013). Kejt je zadužena da brani Lejsi Stabs, koja se žali na presudu da je kriva za ubistvo jedne žene. Dalje, Lejsi takođe tvrdi da ju je silovao stražar u zatvoru. Kejt, koja nikada nije izgubila slučaj, istražuje situaciju sa svojim prijateljem Bridžisom i nalazi dokaze koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da je Lejsi nevina. Ali da li je to zaista tako? Uloge: Kejt Bekinsejl, Nik Nolti, Džejms Kromvel.. Režija: Karen Monkrif.
19:35
Bivši portorikanski osuđenik, tek pušten iz zatvora, zaklinje se da će se kloniti sveta droge i nasilja uprkos pritisku oko sebe i da će krenuti u bolji život izvan Njujorka. (Carlito's Way, 1993). Ali ne ide mu baš kako je zamislio. Kako bi zaradio dovoljno novca da ode iz Njujorka, pristaje da vodi noćni klub i obnavlja svoju vezu s plesačicom.. I sve ga to ponovno povuče u svet koga je hteo da se kloni. Uloge: Al Paćino, Šon Pen, Penelopa En Miler, Vigo Mortensen.. Režija: Brajan De Palma.
22:00
Godine 1990. Švedska biva potrešena sadističkim ubistvom mlade trudne žene čiji je život oduzet na ostrvu Nordkoster. (Spring Tide, 2016). Zločin i nakon 25 godina ostaje nerazjašnjen. Mlada istražiteljka i student Policijske akademije, Olivija Roning, dobija da radi na ovom slučaju i postaje potpuno opsednuta da ga reši nakon što sazna da je i njen otac učestvovao u istrazi. Da bi razrešila zločin morala je da nađe glavnog istražitelja, Toma Stilton, koji sada živi kao beskućnik, izolovan od sveta i ne želi da se podseća i priča o starom životu.. Njihovi putevi se ukrštaju Olivijinim insistiranjem na otkrivanju ubistva, tako započinje njihovo čudno prijateljstvo koje ih približava rešavanju slučaja na plaži, ali ono što će otkriti imaće nezamislive posledice po Oliviju.. Uloge: Kjel Bergkvist, Julija Ranarson, Helena Bergstorn, Johan Viderberg... Režija: Matijas i Niklas Olson.
22:50
Svet sporta
23:10
U subotu 16. februara biće reprizno emitovan snimak predstave Putujuće pozorište Šopalović, nastale po drami Ljubomira Simovića, koju je 1985. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta postavio Dejan Mijač. Simovićev komad o grupi glumaca koja za vreme okupacije dolazi u malo mesto u Srbiji, jedan je od najznačajnijih savremenih domaćih dramskih tekstova. Glumci, sanjari, oličenje umetničkog principa, udaljeni od realnosti, biće suočeni sa surovom stvarnošću i užasima rata. Uloge: Branko Cvejić, Milo Miranović, Gojko Šantić, Miša Janketić, Branka Petrić, Ljiljana Međeši, Gordana Pavlov, Milena Vujisić, Miloš Žutić, Đurđija Cvetić, Jasmina Avramović, Milan Gutović. Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
01:15
Putovanje, film
02:45
Karlitov put, film
05:03
Velika iluzija, filmski program
07:20
Slagalica, kviz
07:43
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:26
Buš bejbi svet
08:28
Majk vitez
08:41
Patrolne šape
09:07
Moj mali poni
09:30
Transformersi
10:00
E-TV
10:26
Od zlata jabuka
10:52
Rečnik ekologije
10:55
Svake godine u Srbiji diplomu lekara dobije 1.100 studenata medicine na pet medicinskih fakulteta - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Mitrovici. Procenjuje se da u potrazi za poslom iz zemlje godišnje ode 800 lekara i više od hiljadu medicinskih sestara i tehničara. Lekari su uvek odlazili u inostranstvo, na specijalizaciju, radi sticanja znanja i iskustva, ali su se i vraćali kako bi stečeno znanje primenjivali u klinikama u kojima rade. Danas je situacija malo drugačija. Sve više lekara iz Srbije kreće put Nemačke, Švedske, Norveške, Kuvajta. Najčešći razlozi za odlazak su, osim zarade, loši uslovi za rad, nemogućnot za usavršavanje i napredovanje u poslu. Doktor Branislav Milošević je volontirao u Zemunskoj bolnici na hirurgiji, ali kad ni posle nekoliko godina nije dobio posao sa porodicom je otišao u Nemačku. Za doktorku Nedu Dragićević Babić i doktora Vladimira Babića materijalni momenat nije bio presudan, ali usavršavanje svakako jeste. Svoje mesto su pronašli u Vircburgu. U timu lekara koji je uradio prvu transplantaciju materice u svetu bio je i doktor Milan Milenković. U Švedsku je stigao posle Norveške, gde je radio 8 godina jer za njega nije bilo posla u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Razgovarali smo i sa Anom i Bojanom, medicinskim sestrama koje uče nemački jezik pripremajući se za odlazak. Put do novog posla i novog života u inostranstvu nije lak, ali se sve više lekara i medicinskih sestara odlučuje na taj korak. Povećanje plata lekarima za 9, a medicinskim sestrama i tehničarima za 12 odsto, otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje najboljih studenata, poboljšanje uslova rada, mogućnost usavršavanja i novoodobrene specijalizacije, mere su koje država preduzima kako bi naše zdravstvene radnike zadržala u Srbiji. Autorka emisije: Jugoslava Đurica Snimatelj: Dejan Jovanović Montažer: Dragiša Đokić Realizacija: Vesna Tadić.
11:25
Verski mozaik Srbije
12:05
Da li je ovo možda svetska zla bajka ili novi Vavilon. Ekonomska kriza izazvala je strepnju, suze i jad. Strahovalo se za posao, egzistenciju, kuću. Mnogi si izgubili sve, a drugi su slagali paru na paru, konto na konto. Nova ekonomija ne sme više koristiti samo privilegovanoj manjini, već vrednim ljudima, porodicama, malim preduzećima i zajednicama, jer su one okosnica za budućnost naroda i država. U ovom Profilu i profitu govorimo o tome šta je spas za male zemlje poput naše i da li kooperacija umesto konkurencije dovodi do bilansa opšteg dobra i dobrobiti. Gosti emisije. - prof. dr Branko Ljutić - Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku - mr Suad Huskić, načelnik opštine Tešanj - dr Ismar Alagić, direktor Razvojne agencije opštine Tešanj.
12:35
Kulturako aresipe
13:00
Sve boje života
13:27
Obrazovno ogledalo
13:55
Magazin Lige šampiona
14:25
Početkom godine Srbija se pridružila zemljama u kojima je zabranjen izlov kečige. Kako će se to odraziti na stanje na tržištu razgovaramo sa Ljubomirom Pejčićem, izvršnim direktorom Ujedinjenih ribolovaca Srbije. Povećanjem energetske efikasnosti stambenih objekata mogu se smanjiti računi za struju i grejanje. Predstavljamo Priručnik za postizanje energetske efikasnosti nastao saradnjom grada Beograda, Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Svetskog instituta za resurse. Posetili smo laboratoriju na Hemijskom fakultetu u Beogradu u kojoj se obavlja kontrola kvaliteta meda i vina. Otkrivamo da li opalo lišće može poslužiti kao energent, da li maženje kućnih ljubimaca može da zameni pilulu za smirenje, razmatramo da li su u borbi protiv klimatskih promena žene slabiji pol i prikazujemo kako se industrijski otpad transformiše u umetnička dela. Urednik emisije: Jelena Radović Jovanović Novinar saradnik: Aleksandra Filipović Realizator: Gordana Stanković.
14:50
Koncert Jorgosa Dalarasa
15:50
Kako sam odbio Diora - Aleksandar Joksimović. U vreme brzih promena informacija, događaja koji traju kratko, otici u dom Aleksandra Joksimovića je lekovito. Shvatite da postoje trajne vrednosti, da postoje sećanja i da vraćanje na njih može da pomogne u traženju pravog puta u svakom zanimanju kao i u umetnosti. Dobitnik visokih priznanja kod nas i u svetu izdvojio se orginalnošću, tragom koji iza sebe ostavlja kao i skromnošću koja ga karakteriše. Nikada nije nametao svoj stil niti svoj način razmišljanja a oni koji znaju sta vredi i traje prepoznali su ga još odavno. Od momenta kada je Aleksandar Joksimović 1967. godine prikazao svoju prvu kolekciju visoke mode Simonidu, nizao je  samo uspehe. Moskvu i Pariz 1969. godine osvaja svojom kolekcijom Prokleta Jerina i dobija ponudu da postane kreator modne kuće Dior. Slede Rim, Njujork... Odmeravanje snage i talenta sa svetom je uvek preporučljivo i korisno ali unutrašnji glas je važan za unutrašnji mir i zato je Aleksandar Joksimović ostao ovde. Intervjue nerado daje i stalno ističe da on nije više važan i da je sve već rečeno. Zato je intervjua tako malo, a dokaza velike karijere tako mnogo. Njegove modele nosile su mnoge slavne ličnosti kod nas i u svetu, a kreirao je i za Jovanku Broz. Prvi put posle skoro dvadeset godina Aleksandar Joksimović pojavljuje se u emisiji Mira Adanja Polak - Ekskluzivno. Kada sam Aleksandra Joksimovića ponovo srela, posle dvadesetak godina, bio je isti... nasmejan, smiren i još uvek mišljenja da svako istupanje u javnosti nema nekog posebnog smisla jer se ionako već dugo ne bavi modom. Došla sam u njegov dom pun uspomena, držala sam šešir u rukama koji mi je odavno poklonio i koji je postao moj zaštitni znak kada god snimam na vetru. Razgovarali smo dugo i tako je nastao ovaj ekskluzivni intervju dat pred kamerama posle dvadeset i više godina nakon izložbe u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, i posvećene njemu, a na čije otvaranje nije ni otišao. Nikada nije voleo gužvu jer mu, kako je rekao, ne prija. Izgleda lepo, a godine mu nisu oduzele otmenost, skromnost, odmerenost i svojevrsni šarm. Uopšte se nije promenio. Danas ima 85 godina, ovako Mira Adanja Polak opisuje svoj susret sa proslavljenim modnim kreatorom.
16:30
Mali vojnici bosanskoga reditelja Bate Čengića je ozbiljan ratni film koji govori o velikoj tragediji kroz perspektivu maloletnika ostalih bez roditelja, smeštenih u domu za decu. Priča, lako primenjiva i na svet odraslih, svedočanstvo je o ljudskom ponašanju, osećaju mržnje prema neprijatelju i svesti o pripadnosti svojoj grupi. U adaptiranom samostanu u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata smešteni su dečaci koji su izgubili roditelje. Među njima je i novopridošli Boško Grubač, povučeni desetogodišnjak koji, iako sin poginulog vojnika, deluje finije i kulturnije od ostalih. Istina je da je on sin poginulog nemačkog komandanta koga je upravnik doma odlučio da spasi, zabranivši mu da ikome oda svoj pravi identitet. Biće će veoma zahtevno živeti pod izmišljenim imenom među dečacima ionako napaćenima ratom i ubistvima njihovih najbližih.. Uloge: Stole Aranđelović, Marika Tučanovska, Zaim Muzaferija, Mija Aleksić.. Režija: Bata Čengić.
17:55
Rukomet (ž) - Kup Srbije, prenos
19:25
Opatica i komesar je jugoslovenski crno-beli igrani film snimljen 1968. godine u režiji Gojka Šipovca. Po žanru je drama, a radnja se događa, neposredno nakon Drugog svetskog rata u ženskom katoličkom manastiru koji se privremeno koristi kao bolnica za ranjene partizane. Protagonisti, koje tumače Dina Runtić i Mihailo Janketić, su monahinja i ranjeni politički komesar, a između kojih se razvija neobična naklonost koja će na kraju dovesti do tragičnih posledica. Uloge: Dina Runtić, Mihailo Janketić, Stevo Žigon.. Režija: Gojko Šipovca.
20:50
Radnici emigranti postaju žrtve prevaranta koji im je obećao posao u inostranstvu. Ne bi li od oca dobio novac koji mu je neophodan da bi otputovao i pobegao od policije, Gane se pretvara da je oženjen devojkom koju je našao na putu i poveo sa sobom. Uloge: Mira Stupica, Pavle Vujisić, Milan Srdoč, Slobodan Dimitrijević, Snežana Nikšić, Stole Aranđelović, Husein Čokić. Režiser filma je Milutin Kosovac.
22:15
Plima, serija
23:10
Spirfiš je dosadan, mali gradić. U njemu živi Kolin koja vodi monoton život radeći kao kasirka. (The Girl in the Photographs, 2013). Njenu svakodnevicu prekida bizaran sled događaja koji podrazumeva kontinuirano slanje fotografija ovoj zbunjenoj devojci na kojima su do neprepoznatljivosti unakaženi ljudi. Kolin se obraća policiji za pomoć ali oni misle da je u pitanju tek neumesna šala. Kako se broj fotografija koje protagonistkinja dobija povećava postaje sve evidentnije da je na sceni umetnik bizarno-perverznog ukusa.. Uloge: Kal Pen, Klaudija Li, Keni Vormald.. Režija: Nik Simon.
00:50
Rukomet (ž) - Kup Srbije, r.
02:00
Opatica i komesar, film
03:25
Sunce tuđeg neba, film
04:45
SAT