Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:29
Slagalica, kviz
07:53
Datum
08:00
Verski kalendar
08:13
Mašine strašne priče
08:21
Mirakulus
08:43
Super krila
09:00
Ovako vas vidimo
09:16
Radoznalci
09:36
Digitalna azbuka
09:44
E-TV
10:10
Verski mozaik Srbije
10:50
Otvaranjem četvrtog poglavlja na putu pristupa Srbije Evropskoj uniji - poglavlja o slobodnom kretanju kapitala naša zemlja postaje pouzdan partner mnogim investitorima. Za zadržavanje trenda rasta BDP-a, industrije, agrara i zaposlenosti Srbija se ne može oslanjati samo na princip održivog razvoja od 3 do 6%. Za veći rast i zadržavanje trenda neophodan je kapital, on je taj koji ekonomije ograničenih razmera gura u sferu ekonomija obima i obrta. Slobodno kretanje kapitala znači da članice Evropske unije kao i zemlje koje se pridružuju imaju obaveze da uz neke izuzetke uklone sva ograničenja kretanja kapitala, a o investicionim fondovima i njihovoj funkciji govori izvršni direktor investicionog fonda Batagon Vladimir Mikić. Vrediš onoliko koliki ti je konto ili koliko imaš u zemljišnim krugovima i vrednosnim papirima. Jedan čovek svoje reči i dela posvetio je iskonu, živi od reči i knjige, napisao je gotovo 40 romana, posvetio ih Bogu, duši i čoveku. Može li se danas živeti od pera i reči govori nam pisac, publicista, novinar Dragan Damjanović. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Montažer: Vladimir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
11:22
Neverbalna komunikacija
11:28
Sve boje života
11:55
Neverbalna komunikacija
12:01
Srpska muzika kroz vekove
12:20
Rukomet (ž) - SP, finale, prenos
14:20
Fudbal (U-17) - Svetski kup, sportski program
14:52
Magazin Lige šampiona
15:16
Supruga Milica, sin Maksim i bliznakinje Minja i Marta su pokretačka snaga nekadašnjeg fudbalera Mačve koji je ostao upamćen i po tome što je na jednoj utakmici postigao 10 golova. Umesto fudbala Mitar je odlučio da njegov životni poziv bude služba u Vojsci, a na izvršenju jednog zadatka Palikuća je doživeo saobraćajnu nesreću posle koje je ostao prikovan za kolica.U svom Šapcu počeo je da se bavi stonim tenisom, međutim brzo je shvatio da mora da donese važne odluke kako bi uspeo u životu. Sa suprugom se opredelio za podstanarski život u Novom Sadu, gde posle svih uspeha sada uživa u sopstvenom domu. Do medalja nije stizao nimalo lako, ali je velikim radom i upornošću uspevao da pobeđuje protivnike za stonotenskim stolom. Osvajao je odličja pojedinačno i ekipno na evropskim i svetskim šampionatima, a najznačajnija mu je bronza sa Paraolimpijskih igara u Rio de Žaneiru.Glavni sportski cilj mu je da u Tokiju pokuša da se popne na najviši stepenik pobedničkog postolja, što bi, sigurno, bila kruna uspešne karijere.
15:52
Horizont: Istina o mesu
16:50
Pre 11 godina grupa istraživača sa Kalifornijskog univerziteta opovrgla je dosadašnja saznanja o monsunima. Rezultati njihovih eksperimenata, koji otkrivaju neverovatne činjenice o sezonskim vetrovima, prihvaćeni su u naučnoj zajednici, ali i dalje nisu ušli u obrazovni sistem. Predstavljamo najnovija saznanja o monsunima. Urednik: Jelena Radović Jovanović Novinar: Aleksandra Filipović.
16:54
Kako stvari stoje, ipak je čovek krivac za klimatske promene i to je zvanično zaključak tima stručnjaka iz celog sveta. O rezultatima velikog istraživanja koje je obuhvatilo pregled i analizu temperaturnih podataka u poslednjih 2000 godina, govorićemo u Edu globalu. Saznaćete i kakava su pretnja klimatske promene za velike ski centre na Alpima gde je pod znakom pitanja bezbednost žičara. Danci su pred novim izazovom, klimatski neutralna poljoprivreda do 2050. godine. Kako veliki borci za očuvanje životne sredine Danci, planiraju da ostvare taj cilj saznaćete iz prve ruke, od poljoprivrednika koji znaju šta rade. Sa druge strane donosimo i vesti o topljenju glečera na Artiku. Ovoga puta saznali smo zašto se svet sprema da zabrani nekontrolisani izlov ribe u predelima oko Grenlanda u narednih 16 godina. I mi u Srbiji iamo svoje, lokalne, ekološke muke. Konačno je ozvaničen loš uticaj minihidroelektrana na životnu sredinu i to je tema o kojoj su govorili stručnjaci u našoj emisiji. U potrazi za novim saznanjima posetili smo i park prirode Ponjavica gde ekipa naučnika radi jedinstveno istraživanje o patuljastom somu. To nije sve... Saznali smo gde je poslednje utočište dve retke sove u Srbiji i šta bi moglo da ugrozi njihov opstanak. Urednik emisije, Nataša Nešković.
17:20
Operski pevač Nikola Mijailović koji je trebao da peva u operi Nabuko u Narodnom pozorištu u Beogradu, otkazao je predstavu. Ljubitelji opere došli su da ga čuju a njega nije bilo... Otišla sam po objašnjenje i srela se sa administrativnim zavrzlamama koje zaslužuju tumačenja.Ovaj talentovani operski pevač sa zapaženom karijerom u svetu i kod nas pozivan na svetske operske scene govori o svom iskustvu i svojim gostovanjima u operskim kućama Italije, Bugarske, Japana, Nemačke, Izraela, Rusije...Primio me je u svom domu u kome sam, potseća me, bila kada je tek počinjao i pokazao talenat koji nije ostao nezapažen. Govori o veku jednog pevača i o godinama najveće kreativnosti. Govori o našim talentima koji gostuju u svetskim operskim kućama.Bilo je zanimljivo sresti ga ponovo posle toliko godina i čuti njegova razmišljanja. Od malih nogu vezan je za Narodno pozorište u Beogradu. Kao sin operske pevačice Radmile Smiljanić, još kao dete ušao je u Narodno pozorište, imajući malu ulogu unuka u Konjovićevoj operi Otadžbina.
17:55
Rukomet - PS: Crvena zvezda - Šamot, prenos
19:30
Vozač je bila devojka i da su u kolima bila četiri maloletna lica. Počinje potera na autostradi. Devojka koja je bila za volanom napušta kola i nestaje u noći, a odmah zatim auto doživljava težak udes. Milicija nalazi unesrećene u olupini, ali među njima nema devojke. Potraga za nepoznatom devojkom se nastavlja i u Beogradu. Ona uspeva da se sakrije u kabini jedne hladnjače, rekavši vozaču da je šumareva ćerka. Tokom vožnje on se zaljubljuje u nju. U motelu, milicija saznaje da je devojka otišla sa vozačem hladnjače, ali u trenutku kada patrola stigne hladnjaču devojka neopaženo uspeva da pobegne u šumu. Potera se nastavlja.Uloge: Milena Dravić, Ana Krasojević, Marko Todorović, Voja Mirić... Režija: Kokan Rakonjac.
20:55
Film pripada ostvarenjima crnog talasa. Snimljen je 1971. godine i govori o počecima veze jugoslovenske državne bezbednosti i kriminalaca. Gotovo čitav je snimljen kamerom iz ruke, što daje utisak dokumentarnosti i pojačava dramatiku. Film je nakon snimanja prikazan samo dva puta: na Festivalu u Puli i u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, nakon čega mu se gubi svaki trag, iako nikada nije zvanično zabranjen. Prva sledeća javna projekcija filma usledila je 35 godina nakon snimanja, u okviru FEST-a 2006.Uloge: Dragan Nikolić, Aleksandar Gavrić, Danilo Bata Stojković, Marija Baksa... Režija: Jovan Jovanović.
22:14
Okupirani, serija
23:06
Beogradska publika ga je upoznala u predstavi Hipermnezija, koja je bazirana na dokumentarnoj građi. Ona je okupila mlade glumce iz Sarajeva, Beograda i Prištine.Kroz njihove ispovedne priče o detinjstvu i odrastanju govorili su nam o društvenim okolnostima u kojima su formirani - od raspada Jugoslavije do ratova i brojnih trauma koje su preživeli. Igrao je u Beogradu i u predstavama Izopačeni, a zatim i Romea u predstavi Romeo i Julija, nezavisnoj koprodukciji beogradskih i glumaca iz Prištine. U savremenoj priči o zabranjenoj ljubavi između Srpkinje i Albanca i njihovih zavađenih porodica. Šekspirova tragedija je imala ovdašnje savremeno značenje.Aljban Ukaj je rođen 1980. godine u Prištini, gde je završio Srednju muzičku školu. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Prištini, u klasi Faruka Begolija do 2001. godine, kada prelazi u Sarajevo gde završava Akademiju scenskih umjetnosti, u klasi Aleksandra Jevđevića. U pozorištu je igrao u predstavama Sarajevskog ratnog teatra čijeg ansambla je član, zatim Kamernog teatra 55 kao i u pozorištima u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i regionu. Njegov društveno odgovoran umetnički glas razuma snažno odjekuje ovim prostorima.Autor i scenarista Olivera Milošević Izvršni producent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Reditelj Srđan Ćešić Serijal je nastao u Hartefakt produkciji.
23:36
Da bi uspeli da se spasu i izvuku živu glavu moraće da se odreknu straha i veruju jedni drugima...Uloge: Sakson Šarbino, Boni Morgan, Brendon Sou Hou... Režija: Abel Vang, Berle Vang.
01:27
Rukomet (ž) - SP, finale, r.
02:50
Rukomet - PS: Crvena zvezda - Šamot, r.
04:15
Fudbal (U-17) - Svetski kup, sportski program
04:40
Magazin Lige šampiona
05:04
SAT
06:08
Koncert za dobro jutro
06:48
Slagalica, kviz
07:12
Datum
07:18
Verski kalendar
07:29
Blago iz dubina
07:57
Kocka, kocka, kockica
08:28
Mašine strašne priče
08:34
Mirakulus
08:56
Super krila
09:08
Ovako vas vidimo
09:26
Mali dnevnik
09:35
Ja, mi i drugi
10:10
Elementi
10:12
Sve boje života
10:40
Balkanskom ulicom
11:20
In honorem, Miloš Crnjanski - Prateći program 65. Sajma knjiga činila je i izložba Jubileji 2019: Crnjanski, Kiš, Pavić prikazana u sajamske Hale 2. Tako je Viktor Lazić, predsednik Uduženja, podsetio javnost na važne jubileje i prikazao deo nepoznate građe koja se nalazi u Adligatu. Ove godine navršilo se tačno sto godina od kada je Miloš Crnjanski objavio svoju knjigu eseja Liriku Itake i komentari 1919. godine. Na izložbi je prikazano prvo izdanje sa potpisom autora, prvo posleratno izdanje (1959) kao i originalna prepiska Miloša Crnjanskog i Gvida Tartalje u vezi sa ponovnim objavljivanjem ove kultne knjige posle rata, a koja nam daju drugačiji pogled na život Crnjanskog u izganstvu. - Učesnik Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Dušan Živković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, oganizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 27.10.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Miloš Crnjanski, Umetničko veče - u nizu menifestacija kojima je 1977. godine obeležena desetogodišnjica smrti velikog pisca pridružila se i televizija realizujući ovu emisiju. Kako u Dokumentaciji Televizije Beograd nema mnogo snimaka Crnjanskog, koji je izbegavao da daje intervjue nakon povratka u zemlju iz izbeglištva 1965, u emisiji se može videti nekoliko filmskih zapisa: deo razgovora sa Petrom Džadžićem koji je snimatelj Dragan Mančić zahvaljujući poznanstvu sa samim piscem uspeo da zabeleži u toku proslave poslednjeg rođendana velikog pisca; deo emisije Triptih iz Temišvara, autora Petra Nedeljkovića; prilog o Ninovoj nagradi koju je Crnjanski dobio 1971. za Roman o Londonu; uvodni govor Nikole Miloševića u Ateljeu 212 održan pred predstavu Crnjanski ili lako je Andriću Jelice Zupanc; prilog Alme Miđić Šoštarić sa prevodiocem Seoba Velimirom Petrovićem inače dobitnikom nagrade Miloš Crnjanski za 1977. godinu. U emisiji su korišćeni raniji zvučni snimci pesama Lament nad Beogradom i Stražilovo koje kazuje sam autor. Emisija nije sačuvana u Programskom arhivu, presnimljena je sa VHS kasete iz jedne privatne zbirke. - Učesnici: Miloš Crnjanski, Vida Crnjanski, Ljubiša Jeremić, Petar Džadžić, Nikola Milošević, Velimir Petrović, Alma Midžić Šoštarić, Svetozar Cvetković, Dževad Sabljaković - Urednik i autor Dževad Sabljaković, reditelj Zoran Popović - Proizvedeno 1987, Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać.
12:27
Dame biraju
12:52
Ja, mi i drugi
13:35
Savin vrt
13:51
Mali dnevnik
13:56
S Tamarom u akciji
15:00
Škorpija, serija
15:50
Ženski raj, serija
16:45
Mlad i zdrav kao ruža, film
18:10
Branka smatra da ručni rad pomaže u svim situacijama i doprinosi stvaranju osećaja zadovoljstva i unutrašnjeg mira. Papir-maše (mešavina papira i veziva) je njen recept za srećan život.lavni junaci dokumentarnog serijala Plodovi mašte su obični ljudi, različitih profesija, a zajednička im je izrazita potreba za kreativnim stvaranjem. Trenutak kada pronađu svoju strast i način da ožive prizore iz svoje mašte, menja njihov život nabolje.Autor serijala: Maja Kukavica Produkcija: produkcijska kuća YU-BI-NET.
18:31
Lajmet
18:35
Andre Riju: Dobrodošli u moj svet
19:20
Svet senki, dokumentarni film
21:00
Treći naslov koji, u okviru Dramskog ponedeljka u decembru, koji u okviru ciklusa TV drame studenata FDU emitujemo 16. decembra 2019. na RTS 2 od 21.00 čas, je prva repriza TV drame Paviljoni. Ovu TV dramu, nastalu u sklopu saradnje Radio-televizije Srbije i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, po istoimenom tekstu Milene Marković u scenario je adaptirala Katarina Mitrović. U Pavljonima Milene Marković zbivanja se odvijaju na tri nivoa, u tri mikrosredine u kojima su predstavljene tri generacije: najstarija, srednja i najmlađa. Svi su vezani u krug, zato što su sve vreme tražili da im se pruži ljubav. Umesto ljubavi nasledili su agresiju i beg od stvarnosti. Srednja generacija to čini kroz sopstvenu mimikriju, idealizujući roditelje, a njihovi potomci - sadašnja generacija - imaju nove načine bežanja od stvarnosti: u drogu i seks.uloge tumače: Ljubivoje Tadić, Anica Dobra, Mira Banjac, Melita Bihalji, Milan Marić, Mladen Sovilj, Marta Bjelica, Branislav Trifunović, Julija Petković, Stefan Vukić i Predrag Vasić.urednik TV drame: Marko Novaković mentor projekta: prof. Goran Peković reditelj: Dragan Nikolić scenarista: Katarina Mitrović (po istoimenoj drami Milene Marković) producent RTS: Maja Masnec producent FDU: Mina Stojadinović direktor fotografije: Marko Milošević scenografi: Tijana Srdanović i Nikola Nikolić kostimograf: Milena Kostić kompozitor: Milana Milošević montažer: Ana Ristović snimatelj zvuka: Andrej Ristevski dizajner zvuka: Aleksandar Malander proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Fakultet dramskih umetnosti 2018. godine.
22:20
Ali kad Žan stigne, potpuno slomljenog srca, otkriva da njen otac živi sa novom devojkom njenih godina, Arijanom. Obe mlade žene traže ljubav kakva je njima potrebna u gradu punom mogućnosti.Uloge: Žan-Klod Karijer, Karolina Deruas-Garel, Arlet Langman... Režija: Filip Garel.
23:51
Skrivena Indija
00:41
Lajmet
00:50
Ulica milosrđa, serija
01:44
Duško Gojković i Big Bend RTS
02:31
Trezor
03:33
Dramski ponedeljak: Paviljoni, TV film
04:48
Skrivena Indija
06:00
Koncert za dobro jutro
06:50
Slagalica, kviz
07:13
Datum
07:19
Verski kalendar
07:29
Lajmet
07:35
Blago iz dubina
08:02
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Super krila
09:10
Zanimanje dete 5
09:25
Mali dnevnik
09:30
Postanak i opstanak ćirlice
09:50
Elementi
09:55
Eko perspektive
10:30
Magazin Lige šampiona
11:00
Trezor
12:00
SO akademije umetnosti Novi Sad svira Kaufmana i Bramsa
12:50
Postanak i opstanak ćirlice
13:10
Životinje u carstvu metafora
13:25
Čovek i kamen
13:35
Mali dnevnik
13:40
Znanje imanje
14:40
Škorpija, serija
15:25
Paviljoni, TV film
16:45
Pravo na sutra
17:15
Art zona
17:45
Zavodljiva televizija
18:15
Lajmet
18:25
Fudbal: Svetsko klupsko prvenstvo, polufinale 1, prenos
20:20
Kina, kineski dokumentarni film
21:10
Ženski raj, serija
22:10
Već u 17. veku dolazi do iscrpljivanja idejnosti i estetike srednjovekovne epohe, što u srpskoj kulturi vrhuni pobedom Vukove jezičke reforme. Sekularni duh moderne Evrope, obeležen idejama francuskog prosvetiteljstva, zahvata sve balkanske narode, unoseći diskontinuitet sa tradicijom (vizantijskog) srednjeg veka. No, taj diskontinuitet nije označavao potpuni prekid: 1782. godine, zahvaljujući Makariju Notarasu i Nikodimu Svetogorcu, u Veneciji je objavljen zbornik isihastičkih tekstova  pod nazivom Dobrotoljublje, a koji će obnoviti interesovanje za mističku tradiciju hrišćanskog Istoka. U okvirima srpske kulture oživljavanje i reaktuelizacija srednjovekovlja odigravali su se različitim putevima, a primetni su već početkom 20. veka u delima takvih autora kakvi su Jovan Dučić, Milan Rakić, Stanislav Vinaver, Milutin Bojić, Momčilo Nastasijević, i drugi. Uprkos modernističkom talasu, koji je doneo dodatni zov sekularizma u čovekovu duhovnu situaciju, ispostavilo se da je ocena po kojoj je naša srednjovekovna književnost tek „bolesna crkvena romantika (Skerlić) neopravdana te da u srpskoj književnosti srednjeg veka postoje zasadi koji će svoje izdanke naći čak i u ateističkoj Jugoslaviji druge polovine 20. veka.Jer, upravo se tada, potpuno neočekivano, javlja jedna generacija pisaca, pesnika i duhovnih delatnika koji se okreću svetogorskim i uopšte srednjovekovnim korenima srpske kulture. U delima autora kao što su Vasko Popa, Ivan V. Lalić, Miodrag Pavlović, i mnogi drugi, toposi srednjovekovne književnosti posmatraju se kao neodvojivi deo srpske tradicije, a okretanje Svetom Savi, Hilandaru, Vizantiji i srpskom srednjem veku postaje sve češći izvor pesničkog nadahnuća. U pesničkom iskustvu tog perioda prepliću se činjenice sekularnog i činjenice religijskog iskustva, a na eliotovskom tragu dolazi do svojevrsne reakutelizacije tradicije. Sveta Gora se ne priziva tek kao kulturno-istorijski simbol, već kao živa duhovnost sa kojom možemo stupiti u dijalog i iz koje možemo učiti.Prevodom Dobrotoljublja na engleski jezik, a čije je izdanje omogućeno upravo angažmanom T. S. Eliota, svetogorska duhovnost postaje dostupna i zapadnom svetu. Džon Selindžer piše knjigu Freni i Zui, u kojoj se diskutuje o upražnjavanju Isusove molitve, dok Džon Tavener sa islandskom pevačicom Bjork snima pesmu koja predstavlja inkantaciju Isusovog imena.Sve nam to dopušta da epohu o kojoj je reč označimo terminom „novo srednjovekovlje (Berđajev), a pod kojim se podrzumeva razdoblje kada se završava kretanje od Boga i počinje kretanje ka Bogu. Srpska kultura je, drugim rečima, reaktuelizujući svoje srednjovekovne topose pratila globalne tokove, ali ne kao kultura oponašanja, već u prvom redu kao kultura primenjivanja, to jest stvaralačkog uobličavanja. Učestvuju: prof. dr Mikonja Knežević, prof. dr Milo Lompar, mr Milorad Durutović, dr Marko Radulović, prof. dr Vladeta Janković. Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević Scenarista: Nemanja Nikolić Montaža: Rajko Ristanović Narator: Andrija Milošević.
22:40
Atenborov svet prirode: Velike ptice
23:35
Skrivena Indija
00:25
Lajmet
00:30
Okupirani, serija
01:15
Koncert Crvene jabuke
02:10
Trezor
03:10
Fudbal: Svetsko klupsko prvenstvo, polufinale 1, r.
04:50
Skrivena Indija