Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:49
Slagalica, kviz
07:12
Datum
07:17
Verski kalendar
07:27
Lajmet
07:33
Čovek i predeo
08:03
Kocka, kocka, kockica
08:35
Mašine strašne priče
08:41
Mirakulus
09:03
Super krila
09:19
Bleja
09:27
Mali dnevnik
09:37
U ove tri epizode pratićemo kako njegov unuk, istoričar dr Stanislav Sretenović, ide putem svoga dede preko Marseja, Mentona, Nice i Bordoa do povratka u Beograd. Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom Prvog svetskog rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima. Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:02
Elementi: Astatin
10:04
Edu global
10:31
U svetu
11:00
Svetski dan televizije od severa do juga - Na 88. plenarnoj sednici, 17. decembra 1996. godine Generalna skupština UN proglasila je 21. novembar Svetskim danom televizije. Na taj dan 1996. u Sedištu UN održan je prvi Svetski televizijski forum, na kojem su se susrele ključne medijske ličnosti da govore o porastu značaja televizije na moderno društvo i potrebi veće međusobne saradnje. Generalna skupština UN pozivala je tada sve države članice da obrate pažnju na Svetski dan televizije tako što će učestvovati u globalnoj razmeni programa, sa akcentom na, između ostalog, teme poput mira, sigurnosti, društvenog i privrednog razvoja i poboljšanja kulturne razmene. Trezor je prvi put 2007. obeležio Svetski dan prilozima koje su uputile beogradske televizijske kuće, a 2008. prilozima televizijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom, a 2009. Svetski dan televizije obeležen je prilozima TV kuća u Srbiji, na liniji od severa do juga, od Sombora preko Kragujevca do Niša. Priloge su poslali TV SPEKTAR iz Sombora, RTK iz Kragujevca, TV 5 iz Niša, a njima su se pridružili i domaćini iz Beograda. TV SPEKTAR - emisija o Somboru realizovana specijalno za učešće u Trezoru, a vodi je prof. Milan Vojnović. Televizija Spektar je osnovna 1998. godine. Od svog osnivanja do danas, televizija uređivačkom politikom neguje objektivno, nezavisno i nepristrasno informisanje, sa posebnim akcentom na sadržaje iz kulture, nauke, civilnog društva, davanja doprinosa razvoju demokratije, unapređenje rada institucija sistema. S obzirom na bogatu tradiciju Sombora, kao multietničke multikulturalne i multikonfesionalne sredine, svojim programskim sadržajima televizija neguje i afirmiše ovakve vrednosti na bazi međusobne tolerancije i integracije pripadnika svih manjinskih naroda u sve tokove života i rada. Ovakva uređivačka i programska orijentacija donosi TV Spektru epitet respektabilnog medija. Televizija Spektar je osnivač internacionalnog festivala reportaže INTERFER. Ova jedinstvena novinarska manifestacija u svetu već 14 godina okuplja svakog septembra u Somboru reportere u svim medijskim kategorijama, i uz bogat festivalski program prezentuje novinarima i gostima tradiciju, kulturu, kao i ostale vrednosti ovog multietničkog podneblja - Autor Zorica Bakić - Proizvedeno 2009, TV Spektar, Sombor RTK - Radio-televizija Kragujevac je jedina medijska kuća u unutrašnjosti Srbije koja ima dozvole za emitovanje radijskog i televizijskog programa na području Šumadije. Televizija Kragujevac osnovana je 1996. godine nakon dugogodišnjeg nastojanja zaposlenih da pored radijskog proizvode i TV program, postali su prepoznatljivi po objektivnom i profesionalnom izveštavanju o događajima u Šumadiji. Svoje poverenje Kragujevčani daju više RTK nego televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Novinari RTK nagrađivani su na brojnim konkursima u zemlji i inostranstvu. Sponzori su mnogih humanitarnih akcija, a pomogli su i izgradnju Sigurne ženske kuće. Pre dve godine zajedno sa medijskim kućama iz Subotice, Pančeva, Novog Pazara, Niša i Preševa pokrenuli su inicijativu koja se zalaže za formiranje regionalnih javnih servisa (inicijativa je ispisana na albanskom, mađarskom, bošnjačkom i srpskom jeziku). Ova inicijativa postala je tema broj jedan što svedoći i okrugli sto održan u Nišu, o čemu i govori prilog poslat za Svetski dan televizije. - Učesnici: Nataša Vučković Lesandrić, pomoćnica ministra za kulturu; Jovanka Marović, direktorka Radio-televizije Kragujevac; Sandra Bašić Hrvatin, bivša predsednica Saveta za radio difuziju; Irena Vide, direktorka TV Novo Mesto - Vaš kanal; Marjan Moškon, osnivač TV Novo Mesto - Vaš kanal - Proizvedeno 2009, RT Kragujevac TV 5 - pošiljka iz Niša sastoji se od tri kraća priloga iz popularne emisije Promaja: Mirča povratnik - priča o Mirči iz Crne trave, koji se nakon godina pečalbe vratio u svoj rodni kraj; Vrtibor, Gostuša - reportaža o selu koje izumire, u zabiti Stare planine; Fudbal na pesku - takmičenje se već više godina održava u Gornjem Krnjinu kod Babušnice. TV 5 je osnovana pre 15 godina. Postala je medijski brend juga Srbije, sinonim za gledanje, uticaj i poverenje, a po svim istraživanjima najgledanija stanica u Nišu i regionu. TV 5 je prepoznatljiva po svom informativnom programu i emisijama: Vesti, Biznis vesti, Sport, Promaja, Podatak plus, Rebus... ipak najvažniji resurs TV 5 su ljudi mladi i obrazovani koji prave celodnevni program od jutarnjeg u sedam sati do večernjih Vesti, oni su teško stečenu nezavisnost u najtežem medijskom periodu Srbije zadržali i danas. - Autor Dragan Žika Stojanović - Proizvedeno 2007/2009, TV 5 Niš TVB - beogradski domaćini priložila je snimak učešća Redakcije za istoriografiju TVB na 37. konferenciji Cimuseta (Komiteta naučno-tehničkih muzeja sveta), 10. septembar 2009. godine, pod nazivom Snovi i stvarnost. Inicijatori osnivanja muzeja televizije inž. Aleksandar Todorović, reditelj Stanko Crnobrnja i urednik Bojana Andrić, potpisnici su rada koji je na zadatu temu Cimuseta Ostvarimo naše snove bio izložen četvrtog dana Konferecije na kojoj je učestvovalo oko 60 delegata iz sveta. Izlaganje se završava rečima: Naš je san u svakodnevnoj opasnosti da ga uništi naš svakodnevni košmar. Na desetine emisija propada usled nehata, starosti, a u poslednjim decenijama usled ratova, bombardovanja i uništenja. Da bi se sve to spasilo i da bi naš san postao stvarnost, da bismo napravili muzej televizije, potrebno nam je vaše razumevanje i pomoć. Hvala. - Autori i učesnici: Aleksandar Todorović, Stanko Crnobrnja, Bojana Andrić; učesnici video rada Dragan Ilić, Zoran Hamović, Irina Subotić, Branka Otašević, Milena Šešić-Dragićević, Sonja Zimonić, Miroslav Perišić, Marko Babac - Realizacija: snimatelji Done Zipevski, Borislav Ristović, Milena Jekić, Zoran Bulović; montažeri Đorđe Anđelković, Branislava Teodosić, Goran Mitrović; obrada zvuka Zoran Filipović; reditelj Stanko Crnobrnja - Snimano 21. novembra 2008. i 30. avgusta 2009, Redakcija za istoriografiju TVB.
12:03
Hor Sretenjskog manastira
12:52
Đaci u Velikom ratu
13:23
Nulta tačka
13:48
Mali dnevnik
13:54
Svadba iz mog kraja
14:50
Škorpija, serija
15:37
Ženski raj, serija
16:38
Život započinje iz početka u drugom preduzeću, kroz rad i požrtvovanost i ponovo stiče drugove. Upadajući iznova u novi niz zapleta u kojima se suočava čak i sa kriminalom oko ilegalnog prebacivnja radnika u inostranstvo, na kraju gubi život.Uloge: Bekim Fehmiju, Milena Dravić, Slobodan Đurić, Rade Marković... Režija: Puriša Đorđević.
18:16
Šljivik
18:47
Lov i ribolov
19:18
Lajmet
19:23
Nils Melcer je švajcarski akademik, profesor mećunarodnog i humanitarnog prava na univerzitetima u Ženevi i Glazgovu. Ženeva Poslednjih nekoliko godina je na dužnosti specijalnog izvestioca UN za torturu i nehumana postupanja i u kontaktu je sa ljudima koji su u delikatnim životnim situacijama. Kako se čovek nosi sa ekstremnim životnim pričama  i posebnim stanjima ljudi sa kojima razgovara? Nils Melcer U drugom delu emisije Nils nam priča kako je doživeo Srbiju, naš mentalitet, kulturu... Šta zapaža kod Srba, a šta kod Švajcaraca? Kako je usavršio srpski jezik? Mogu li se i kako prevazići različitosti? Katarina i Nils Melcer Katarinine i Nilsove ćerke, Anđela i Elena, ne idu u dopunsku školu, u Srbiji provedu jednu nedelju godišnje a odlično govore srpski jezik. Porodica Melcer Kad upoznate Melcerove čini vam se da se teške stvari zapravo lako prevazilaze – situacije oko kojih se sukobljavamo od porodice, do društva u celini. Jezik, vera, kultura, način života. Oni su uskladili vezu sa prirodom i tehnologiju, pravoslavnu i protestantsku veru, ljubav prema Srbiji i Švajcarskoj. Katarina i Tamara na snimanju emisije Urednik emisje Tamara Drezgić Direktor fotografije Vasko Vasović Montažer Senad Preševa Porodica Melcer, Tamara Drezgić i Vasko Vasović.
19:51
Tramvaj broj 2 nema ni prvu ni poslednju stanicu, ide u krug. Taj krug opisuje jednu zamišljenu granicu koja je nekada odvajala gradsku elitu od ostalih i predstavljala paradigmu jednog urbanog snobovskog mentaliteta. Biti iz kruga dvojke podrazumevalo je i definisalo određeni status i pripadnost. Danas je ta linija naseljena beskućnicima, zimi je grejanje dobro, tako da provode većinu vremena u tramvaju. Tu žive, spavaju, jedu i piju na opšte zgražavanje ostalih putnika.To je sloj ljudi koji jedva da živi, čitava njihova lična imovina staje u nekoliko najlon kesa i cegera koje vuku za sobom. Oni su gosti hotela dvojka: Ratne izbeglice, socijalni slučajevi, nezaposleni, alkoholičari, prosjaci i osiromašni penzioneri, ukratko beskućnici, svi oni su našli utočište u krugu dvojke. Putovanje koji su započeli je tiho i bez kraja, a kada jednom odu, u istom tramvaju zameniće ih neki drugi, jednako bezimeni gosti. Ovi nemi putnici pokušavaju da svojim prisustvom ne privlače pažnju, ali kao da samim svojim postojanjem vređaju privid civilizovanog načina života. Putuju sa nama kao živo svedočanstvo o urušavanju jednog društva. Dvojka je danas mučan podsetnik naše posleratne stvarnosti koja ulazi na tu liniju, i to doslovno. U osnovi, ovo je film o imanetnom sukobu između onih koji kako tako preživljvaju i onih koji su iza same društvene margine, na granici koju tako jasno iscrtava jedna tramvajska linija. Režija: Marko Mamuzić.
21:00
Ženski raj, serija
22:02
Kako postupiti u takvoj situaciji, saznajte u drugoj epizodi serijala Ako mi se dogodi koja je na programu u četvrtak, 21. Novembra u 22:00č na Drugom programu RTS-a.U novoj emisiji o opasnostima od neeksplodiranih bombi na tlu, pod zemljom ali i u vodi, govore stručnjaci Centra za razminiranje Bojan Glamočlija i Dragiša Nikolić, kao i osobe koje su preživele eksploziju, Slađan Vučković deminer, kome je bomba pre 20 godina radeći na razminiranju u okolini Niša, odnela obe šake i deo noge i kako kaže u deliću sekunde mu promenila život.Život iz korena promenio se i Miroslavu Đorđeviću iz Bora, koji je kao 15-togodišnjak na vojnom strelištu pronašao neeksplodirane granate i municiju i zbog eksperimentisanja sa vađenjem baruta, ostao slep.Većina nas malo zna o bombama zbog toga se, kažu stručnjaci, sve svodi na jedno jednostavno pravilo - ukoliko naiđete na zaostalu bombu ili sumnjiv predmet, nemojte ih dodirivati ili pomerati, nemojte čak ni prilaziti, već odmah pozovite policiju ili sektor za vanredne situacije.Ova epizoda serijala Ako mi se dogodi se bavi i problemom zastalih minsko - eksplozivnih sredstava na delu plovidbenog puta Dunavom kod Prahova, gde pod vodom više od sedam decenija leži oko 200 ratnih brodova i drugih plovila nemačke vojske iz Drugog svetskog rata. O opasnom tovaru i potrebi da se on ukloni radi sigurne plovidbe Dunavom govore: Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i Srećko Nikolić, kapetan rečne plovidbe.Serijal Ako mi se dogodi sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, pripremljen je u produkciji Za media, a urednici su Žana Bulajić i Dušan Vojvodić.
22:38
Prvi deo mini serijala o knezu Mihailu Obrenoviću podseća na velikog kneza koji je ubijen 29. maja 1868. Kako se danas, sa distance od 151 godine, sećamo ovog značajnog političara i diplomate? Kakvu je ulogu imao u stvaranju nacionalnog identiteta i kako je izgledao njegov život u trenutku povratka u Srbiju, 17 godina nakon izgnanstva? U kakvu se zemlju vratio i koliko se razlikovao od svog oca Miloša? Čime je i na koji način promenio Srbiju i kakvo je značenje u slučaju Mihaila Obrenovića imala reč apsolutista, ako mu je deviza bila Zakon je najviša volja u Srbiji? Koji su najznačajniji dometi Mihailove politike na unutrašnjem i spoljnom planu? Da li je ostvario svoj san? Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovaraju dr Radomir J. Popović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta Beograd, prof. dr Dubravka Stojanović, prof. dr Suzana Rajić i prof. dr Nenad Makuljević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Nebojša Damnjanović, muzejski savetnik u Istorijskom muzeju Srbije. Urednik i scenarista emisije - Nevena Milić, montažer - Jovana Filipović, reditelj - Maša Vujošević.
23:07
Kao sinovi Albanke i Grka, koga nikada nisu upoznali, dvojica braće, stranci u svojoj zemlji, odluče da odu u Solun, pronađu svog oca i prisile ga da zvanično prizna očinstvo. Istovremeno, u Solunu se održava audicija za kultnu emsiju Zvezda Grčke. Deni sanja o tome da njegov brat Odisej, talentovani pevač, postane nova zvezda takmičenja u zemlji koja odbija da ih prizna.Uloge: Kostas Nikuli, Nikos Gelija, Agelos Papadimitru... Režija: Panos H. Kutras.
01:25
Lajmet
01:33
Trezor
02:29
Tenis - Dejvis kup
06:45
Slagalica, kviz
07:07
Datum
07:14
Verski kalendar
07:24
Lajmet
07:30
Čovek i predeo
08:01
Kocka, kocka, kockica
08:26
Mašine strašne priče
08:32
Mirakulus
08:54
Super krila
09:10
Bleja
09:21
Mali dnevnik
09:29
Uspešne škole: Dositej u srcu Temišvara
09:55
Elementi: Fluor
09:57
Neverbalna komunikacija
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:03
Srpska muzika kroz vekove
10:14
Neverbalna komunikacija
10:22
Zavodljiva televizija: Đorđe Milosavljević
10:52
Osma sila - Knjigu Osma sila - televizija kao komunikaciono i izražajno sredstvo napisao je Vlada Petrić 1969. godine, a 1970. nagrađena je na prvom konkursu Radio-televizije Beograd za delo iz oblasti masovnog komuniciranja. Članovi žirija su bili: dr Miloš Ilić, Ratko Božović, Stevan Majstorović, dr Mate Oreč, Milo Popović, a u obrazloženju stoji: ... autor je postigao veoma povoljan spoj naučnog, esejističkog i popularnog pristupa materiji. Stil je čist, negovan i zanimljiv, a ostvareno je uspešno razgraničenje između inače vrlo bliskih oblasti masovnog komuniciranja (štampe, radija, pozorišta i televizije). Prema svemu tome uočene su veoma značajne specifičnosi televizijskog medijuma kao modernog sredstva komuniciranju, uz upotrebnu meru kritičnosti... Knjiga koju je štampala Televizija Beograd 1971 (urednik Ljubomir Zečević, dizajn Slobodan Mašić), odavno je rasprodata i odavno nestala sa polica mnogih biblioteka, retko se može naći i u antikvarnicama. Razgovor o knjizi odvija se u Jugoslovenskoj kinoteci, pored Carske panorame, snimanje je trajalo 90 minuta, a danas se prikazuje skraćen deo tog dijaloga utroje. Uz mnoga skretanja sa teme, što je poznata pojava kada je reč o profesoru Petriću i njegovoj ekspanzivnom stilu, duhovitosti i oštrini, pa činjenici da je imao veoma bogat profesionalni život i upoznao i sarađivao sa velikim brojem filmskih i pozorišnih poslenika iz celog sveta, razgovor je ipak priveden kraju i zaključku da je Osma sila i danas zaslužila nova iščitavanja, analize i komparacije sa promenama u elektronskim medijumima nastalim tokom proteklih 50 godina. Tako se dva profesora i urednica Trezora obavezuju na kraju da će knjigu pripremiti za drugo prošireno, kritičko izdanje. U toku montaže ove emisije javljeno je da je prof. Petrić preminuo, što neće sprečiti preostala dva učesnika da ovu testamentarnu želju autora knjige Osma sila, realizuju po svaku cenu. Prof. dr Vlada Petrić (1928 - 2019) pozorišni, filmski i TV reditelj, prvi urednik Filmskog programa Televizije Beograd, profesor Fakulteta dramskih umetnosti i Harvardskog univerziteta, teoretičar i istoričar filma. Pisao je pozorišnu i filmski kritiku za više domaćih i stranih časopisa i novina. Objavio nekoliko značajnih knjiga iz oblasti istorije i teorije filma i dva udžbenika. Osnivač je i prvi direktor Harvardovog filmskog arhiva. - Učesnici: reditelji i univerzitetski profesori Vlada Petrić i Boro Drašković, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Nikola Đurović, snimatelj zvuka Miljan Grubanović, rasvetljivač Darko Ristić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 22. novembra 2018, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Beogradska filharmonija
12:48
Eko minijature
12:53
Osim jedne privatne banje, do sada su ti potencijali bili skoro u potpunosti neiskorišćeni. U prošlosti je bilo pokušaja otvaranja manjih banja u Mačvi, ali bez uspeha. Opština Bogatić, uspela je da iskoristi ovaj potencijal za grejanje nekoliko institucija u opštini. Sa geotermalnom rivijerom koja već postoji, ovo je dobar primer korišćenja ovog alternativnog i čistog izvora energije. Urednik Bojan Glavonić.
13:26
Mali dnevnik
13:31
SAT
14:21
Škorpija, serija
15:06
Ženski raj, serija
16:06
Kako noć prolazi, simpatije između kasirke i specijalca rastu, i udruženi pokušavaju da se suprotstave policiji koja opkoljava supermarket sa ciljem da likvidira otmičara.Uloge: Branka Katić, Srđan Todorović, Danilo Lazović, Dubravka Mijatović, Nikola Simić...Režija: Đorđe Kadijević.
17:36
Tri boje zvuka
18:02
Razvoj inteligentih mašina koje su u stanju da rade zajedno sa čovekom, da uče, samousavršavaju se, čak i da samostalno donose odluke ili da same sebe popravljaju i proizvode, iz temelja menjaju svet u kome živimo.Gotovo da nema oblasti u društvu koja nija zahvaćena nekim vidom robotizacije.U industriji je to najvidljivije. Prema procenama eksperata do 2030. roboti će u industriji zameniti 20 miliona radnih mesta.Kao multidisciplinarna oblast, robotika zaokuplja umove širom sveta, posebno one mlade, digitalne urođenike, koji svoja znanja i ideje, danas imaju priliku da plasiraju na međunarodnoj sceni.U devetoj epizodi serijala Novi srpski umovi gledaoci RTS-a će imati priliku da upoznaju pobednički tim međunarodnog takmičenja EUROBOT 2019.
18:22
Od pigmenta da koncepta
18:36
U tom smislu, ona preciznije definiše samu tehnologiju, razmatrajući njen odnos sa bazičnom naukom, kao i moguće načine njihove humanizacije u osvit četvrte tehnološke revolucije. U emisiji govore: molekularni mikrobiolog dr Jelena Begović, fizičar dr Aleksandar Bogojević, antropolog i istoričar nauke prof. dr Aleksandar Petrović, mašinski inženjer prof. dr Aleksandar Sedmak, novinar i dipl. inž. tehnologije Vladimir Jelenković. Urednik serije Aleksandra je Šarković, scenarista Dubravka Marić.
19:02
Lajmet
19:14
Kroz ovo zanimljivo ali i poučno putovanje, Dejmon ističe sve probleme koje donosi šećerna industrija, kao i gde sve šećer vreba sa polica supermarketa. Film o šećeru će zauvek promeniti vaš pogled na zdravu hranu i proizvode.Uloge: Dejmon Gejmu, Hju Džekmen, Mila Bakaitis... Režija: Dejmon Gejmu.
20:58
Ženski raj, serija
21:56
Optimizam je reč nastala iz latinskog optimum, što znači najbolje, i predstavlja pozitivno shvatanje i sagledavanje sveta. Biti optimističan znači da uvek verujemo da je čaša napola puna, kao što se u narodu kaže. Naravno, postoji i naličje medalje. Pesimizam! I verovanje da je čaša ipak napola prazna Pesimizam je mentalni stav, a pesimisti očekuju nepovoljne ishode kod gotovo svake situacije i usredsređeni su na negativnost u životu. Zato mi u ovonedeljnoj emisiji otkrivamo kako razmišljaju pomenuta dva antipoda, da li se pozitivnost može naučiti i kako na to utiču mediji, porodica, društvo ili poslovni svet.Ovo je kompleksna tema i ne očekujte finalni odgovor - uputstvo za sreću. Ali to ne znači da nećemo da mu se približimo - rasvetlićemo temu iz mnogih uglova i, nadamo se, razrešiti deo vaših nedoumica. Naši gosti su: filozof profesor dr Vladimir Gvozden sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Psiholog i psihoterapeut profesor dr Aleksandra Đurić. I Nevenka Kraguljac, prva visoka pedagoška savetnica u Srbiji. A da naši sledeći gosti znaju mnogo o optimizmu, dokazuje njihov uspeh u biznisu i u svetu umetnosti, odnosno glume. Uspešan poslovni čovek Đorđe Momirović, vlasnik Mone. I slavna glumica Gorica Popović. Fotelja nam je ove nedelje rezervisana za medijskog stručnjaka i kulturologa Maju Vukadinović, sa kojom ćemo razgovarati o tome na koji način savremeni mediji utiču na optimistični ili pesimistični stav pojedinca ili atmosfere u društvu uopšte. Naša gošća je neko ko zna da ulije optimizam. I to savršenim iznenađenjima - odnosno poklonima. Dr Milica Kljajić, direktor Savršenog iznenađenja. Ako postoji neka profesija u kojoj je optimizam dominantan, to je sport. Sa njima mnogo rade treneri i sportski psiholozi, kako bi bili što optimističniji na putu do uspeha. Naš gost je poznati srpski plivač Velimir Stjepanović, evropski šampion u velkim i malim bazenima, proglašen za najboljeg mladog sportistu 2010. i evropski prvak u trkama na 200 i 400 metara kraul stilom. U skladu sa ovom temom, za muzičku podršku odabrali smo vedre numere, a izvešće ih naši gosti, bend Helga i Hogari. Uz zanimljive ilustracije, naši dragi gosti će podeliti mnoga znanja sa nama i ove nedelje, u Studiju znanja! pratite nas i ove nedelje. Autor i urednik serijala: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
23:00
Učiteljica, sobarica, nastavnica, slikarka, profesorka, doktorka, odavno su u upotrebi. U novije vreme čujemo i za dramaturškinju, psihološkinju, sociološkinju... Pitanje rodne ravnopravnpsti u jeziku mesto je ukrštanja lingvističke ali i feminističke prakse. Nedavno je Odbor za standardizaciju srpskog jezika sastavio preporuku o tome kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba. Ova preporuku nema obavezujući karakter i često je predmet rasprave u koju se uključuju lingvisti ali i celokupna javnost. Takođe, utisak je da u praksi imamo fleksibilan pristup pitanju rodno diferenciranog jezika te je novo izdanje Časa anatomije posvećeno upravo toj raspravi i pitanju: može li se normirati rodna ravnopravnost u jeziku? Gosti su pesnikinja Radmila Lazić, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Marina Nikolić i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vlado Đukanović Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Realizatorka: Maja Mandić.
23:55
Horizont: San o besmrtnosti
00:47
Lajmet
00:56
SO i hor RTS: Jozef Hajdn
02:42
Trezor
03:46
Jagoda u supermarketu, film
05:09
Blago iz dubina
06:00
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Znanje imanje
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Super krila
09:10
Bleja
09:21
Muzički karusel Jele Čelo
09:37
Zujalica
10:00
Iako istražujemo moć nauke da se spreči, zaustavi ili leči, smanjenje koštane mase biće pojašnjeni i svi pojmovi i funkcije koje je dobro znati, na primer, osteoblasta i osteoklasta... Gost u studiju je dr medicinskih nauka Ksenija Božić lekar specijalista interne medicine i reumatologije koja je zaposlena na Klinici za reumatologiju i kliničku imunologiju VMA. Razrešavajući dilemu da li je smanjenje gustine kostiju fiziološki očekivano i gde je granica između fiziologije i patologije u procesu starenja koštano - zglobnog sistema, otkrivamo i da li je taj proces difuzan i ujednačen ili postoje kosti koje su prve na udaru, koliki je uticaj genetskih faktora na pojavu bolesti i koji faktori u ishrani i životnim navikama dovode do bolesti.Urednik i voditelj je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić Emitovanje RTS 2 subota 23. novembar 2019. u 10.00 časova.
10:25
Elementi: Galijum
10:30
Zemlja hrane
11:00
Za njega su se u jedanaestoj godini zaustavili dečački snovi i svet je postao crno beli. Nije se promenila samo ljubav prema klaviru. Crno-bele dirke unose novu melodiju i boju u njegov život posle saobraćajne nesreće kada je izgubi nogu. O životu pre i posle nesreće razgovarali smo sa Dušanom, njegovom mamom i profesorkom klavira. Urednica emisije: Iva Omrčen.
11:30
Fondacija Ana i Vlade Divac organizuje gala veče u Njujorku gde će okupiti naše ljude koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama. Želja dijaspore je da finansiraju besplatne škole za prekvalifikaciju kadrova u IT sektoru u Srbiji. Gost emisije je koordinator projekata fondacije Ana i Vlade Divac Željko Mitkovski. U Berlinu su gostovali glumci Milica Janković i Vladimir Vučković sa predstavom Bulka i Volf. Projekat je kreiran da mališane upozna sa lepotama Srbije i pospeši učenje srpskog jezika, uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Iz Berlina izveštava Branislav Đorđević. U Poljskoj je sve spremno za Dečju pesmu Evrovizije. Naša Darija Vračević nastupiće 24. novembra kao poslednji izvođač, pod brojem 19. Iz Poljske izveštava Tamara Petković. Muzički gosti emisije Megamiks bend i gitarsti Zoran Branković i Relja Turudić. Urednik Boban Kovačević Reditelj Dragica Gačić.
12:00
Dozvolite...
12:30
Građanin
13:00
Studio znanja
14:00
Sile prirode
14:50
Životinje u carstvu metafora: Sova
15:05
Kersantit, kamen koji se vadio iz Tešića majdana smeštenog u Ripnju podno Avale ispisao je istoriju znamenitih građevina po kojima se prepoznaje Beograd. Ugrađen je u temelje Narodne skupštine, Narodnog Muzeja, Hotela Moskve. Od ovog kamena izgrađeno je i Malo stepenište na Kalamegdanu, kao i osmogodišnja škola Kralj Petar prvi, iznad Saborne crkve.Zoran Đajić, inženjer geologije od kersantita je napravio i fontanu između Skupšine grada Beograda i predsedništva Srbije.Autor: Dragan Milovanović.
15:20
Eko perspektive
15:45
Od Rumunije, preko Velike Britanije do Brazila - socijalne drame, savremeni vesterni, neo -noar filmovi koje prikazuje 25. Autorski festival u Beogradu, u fokusu su ovonedeljne Velike iluzije.Govorimo o provokativnom brazilskom savremenom vesternu Bakurau koji potpisuju Kleber Mendonsa Filja i Žulijano Dornelis i o drami o egzistenciji Žao nam je što smo vas propustili u režiji neumornog posmatrača položaja radničke klase u društvu, Kena Louča. O Dnevniku Diane Budisavljević- iz rakursa kritičara Đorđa Bajića.Tema rubrike Premotavanje, je opus Aleksandra Saše Petrovića, povodom 90 godina od rođenja i 25 godina od smrti velikog reditelja čije ime, od 1995. nosi Gran pri Festivala autorskog filma. U Kontraplanu sa jednim od osnivača rumunskog novog talasa - rediteljem Korneliju Porumbojuom.Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:20
Dok upadanju u nevolje sklon Dikson pamti i bolje dane, jer već odavno nije napisao dobar scenario, Mildred je ambiciozna devojka koja ima ideju za filmsku priču. Međutim, Mildred će još iste noći biti ubijena nakon što napusti njegov stan, a kad za ubistvo bude osumnjičen upravo Dikson, ključni alibi pružiće mu komšinica Lorel Grej.Istragu vodi Diksonov stari znanac detektiv Brub Nikolaj, a scenarista počinje da se zbližava s Lorel koja ga nadahnjuje i za pisanje... Uloge: Hamfri Bogart, Glorija Grejam, Marta Stjuart, Frenk Lavdžoj... Režija: Nikolas Rej.
17:55
Odbojka (ž): TENT - Železničar, prenos
19:30
Tri boje zvuka
20:10
Sportski novinar Edi Vilis je slomljen nakon što je izgubio kolumnu u novinama. Unajmljuje ga bokserski promoter Nik Benko kao promotera za njegovu novu nadu, divovskog i mentalno zaostalog argentinskog boksera zvanog Toro Moreno. Edi prihvata posao jer je plata dobra. Iako to Toro ne zna, nekoliko mečeva je namešteno kako bi se javnost zainteresovala. Edi promoviše mečeve, ali počinje da oseća krivicu zbog svog posla.Priča dolazi do vrhunca kad Benko dogovara Toru meč s osvetoljubivim prvakom u teškoj kategoriji, ali ovo je meč koji se ne može namestiti. Uloge: Hamfri Bogart, Rod Stajger, Džan Sterling, Majk Lejn... Režija: Mark Robson.
22:00
Okupirani, serija
22:50
Svet sporta
23:05
Ova drama Edena fon Horvata nastala 30-ih godina XX veka, istražuje rađanje i uspon nacizma, period ekonomske krize i ozbiljnog sunovrata društva i vrednosti. Kroz susret Kazimira i Karoline na Oktobarfestu, pruža se precizna slika političkih okolnosti i krize koja je i danas prepoznatljiva. Uloge: Bojan Dimitrijević, Jelena Đokić, Bojan Žirović, Katarina Žutić, Tihomir Stanić, Nebojša Ilić, Nenad Ćirić, Milica Gojković, Jovana Stojiljković, Radomir Nikolić, Vladan Matović i muzičari Irena Popović, Vladimir Gurbaj, Danilo Tirnanić. Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
00:50
Riblja čorba