Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:36
Slagalica, kviz
06:58
Datum
07:03
Verski kalendar
07:12
Lajmet
07:18
Trag u prostoru
07:46
Kocka, kocka, kockica
08:16
Mašine strašne priče
08:22
Mirakulus
08:44
Super krila
08:59
Bleja
09:10
Mali dnevnik
09:19
Postanak i opstanak ćirlice
09:44
Elementi: Germanijum
09:46
Blago iz dubina
10:13
Magazin Lige šampiona
10:37
Čovek koji čuje sve - Milan Utržan je od 1975. do penzionisanja 2016, majstor zvuka u Televiziji Beograd. Radio je dramske emisije, a izdvaja posebno dvodelnu dramu Poslednji čin, mnogobrojne muzičke emisije narodne i klasične muzike, među kojima izdvaja Subotom uveče, kasnije preimenovanu u Nedeljom uveče. Pored svog standardnog posla radio je izbor muzike za TV dramu Sve će to narod pozlatiti. Tokom četrdeset godina duge karijere profesionalni cilj mu je bio da umetnicima omogući sve uslove da pruže svoj maksimum, smatrajući da je za svakog muzičara najznačajniji majstor zvuka. Mnogi snimci koje je načinio otišli su u svet, zajedno sa tim umetnicima. Misao koja ga je vodila kada je posao na zvuku u pitanju je da muzičar ima jedan pristup u izvođenju, a da publika drugačije čuje njegov instrument i izvođenje, a posao majstora zvuka je da te dve razlike pomiri i u tome je od izuzetne važnosti poznavanje instumenata, medija na kojem se snima, sa koga se emituje i medija na kome se to sluša. I u penziji ostaje veran muzici, u slobodno vreme svira u svojoj muzičkoj grupi i bavi se komponovanjem. - Učesnici: Milan Utržan, majstor zvuka; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Bojan Marojević, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Siniša Kosić, saradnik snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, urednik Bojana Andrić - Snimano 14. januar 2016, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
11:42
70. godina muzikološkog instituta SANU
12:24
Pitajte prirodu
12:36
Priče iz prirode
12:50
Mali dnevnik
12:56
Znanje imanje
13:58
Škorpija, serija
14:46
Ruski car, TV film
16:27
Visoki napon, film
18:23
Reka Lepenac vekovima protiče kroz Donju Bitinju, selo u opštini Štrpce gde, kao dobre komšije, u slozi žive Srbi i Albanci. Strah da će izgradnjom mini-hirdoelektrane ostati bez vode, doprineo je da zbiju redove i zajedno pruže otpor narušavanju prirodnog ambijenta.Meštani su organizovali više mirnih protesta. Svojim prisustvom pokušavaju da spreče nastavak radova. Zdrava životna sredina je i na području Peći okupila pripadnike dva naroda. Zajedno brane svoja prava. Srbi i Albanci iz Goraždevca i okolnih sela zajedno su protestovali više puta proteklih meseci, zahtevajući od nadležnih da se ukloni hemijski otpad.Zajednička briga ujedinila je Srbe i Albance na području Štrpca i Goraždevca. Kada je ugrožena voda koju pijemo i vazduh koji dišemo, brišu se granice, pa i etničke. Do nove nevolje. Autorka i urednica: Tatjana Manojlović Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Goran Tomić Realizacija: Ivana Lilić.
18:52
Lajmet
18:58
Aj Vejvej, rođen je u Pekingu 1957. godine. Njegov otac bio je priznati pesnik, koji je zbog svojih desničarskih shvatanja, zajedno sa porodicom, poslat u radni logor. Tek posle smrti Mao Ce Tunga, 1976. porodica se vraća u Peking. Aj Vejvej studije započinje u Pekingu, a nastavlja u Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 2005. započinje svoje aktivističko delovanje posredstvom interneta, 2008. sarađuju u izgradnji Olimpijskog stadiona u Pekingu. Te iste godine, nakon razornog zemljotresa u Sečuanu, pokreće građansku inicijativu za istraživanje odgovornosti vlade, kao i državne korupcije i ugrožavanja ljudskih prava. Ulazi u sukobe sa policijom, čemu je usledila i zatvorska kazna. Posle gotovo tri meseca provedena u zatvoru, u junu 2011. pušten je na slobodu. Godine 2015. dopušteno mu je da napusti Kinu. Odlazi u Berlin, gde je živeo do septembra ove godine, kada odlazi u Kembridž, u Velikoj Britaniji. U uvodnom delu emisije njegov rad i poziciju govora tumače dr Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja i teortičarka umetnosti, i vizuelni umetnik Vuk Vidor. Urednik i scenarista: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra.
19:31
Zavodljiva televizija: Dragoslav Lazić
20:03
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:00
U 14. veku, pojavom Grigorija Sinaita, dolazi do obnove upražnjavanja Isusove molitve, a u središte monaške duhovnosti opet stupa sagledavanje nestvarne božanske svetlosti. Ta svetlost biva poistovećena sa svetlošću koju su Hristovi učenici videli prilikom njegovog preobraženja na Tavoru.Bogoslovsko - filosofsko obrazloženje te prakse dao je Grigorije Palama, a nakon spora sa Varlaamom Kalabrijskim, Grigorijem Akindinom i Nikiforom Grigorom, ona postaje neotuđivi deo pravoslavnog učenja.Sveta Gora postaje središte isihastičke duhovnosti, a učenje o oboženju kroz praksu Isusove molitve jedno od središnjih obeležja monaškog života. U vekovima što su usledili, stremljenje ka zadobijanju unutrašnjeg mira proširilo se sa Svete Gore u sve pravoslavne zemlje, a u 20. veku beležimo nešto što je nazvano globalizacija isihazma i Isusove molitve.Isihastička duhovnost postaje uticajna i na Zapadu, nalazeći svoj put do takvih poslenika na polju duha kakvi su bili Džon Selindžer, T. S. Eliot, Džon Tavener, Bjork i drugi.Učestvuju: prof. dr Radivoj Radić, prof. dr Mikonja Knežević, jeromonah Partenije Hilandarski, monah dr Romilo Knežević, jeromonah Nikolaj Hilandarski, dr Oliver Subotić. Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević Scenarista: Nemanja Nikolić Montaža: Stevan Spasić.
22:34
Život u vazduhu
23:24
Okupirani, serija
00:16
Lajmet
00:23
20. gitar art festival: Karminjo
01:23
Trezor
02:23
Visoki napon, film
04:06
Život u vazduhu
04:55
20. gitar art festival: Karminjo
06:32
Slagalica, kviz
06:51
Datum
06:57
Verski kalendar
07:07
Lajmet
07:13
Trag u prostoru
07:39
Kocka, kocka, kockica
08:07
Mašine strašne priče
08:13
Mirakulus
08:35
Super krila
08:51
Bleja
08:59
Mali dnevnik
09:08
Leonard Ojler je jedan od najproduktivnijih švajcarskih matematičara 18. veka, tvorac većine oznaka koje se danas primenjuju u matematici. Naučnici smatraju da je on poslednji renesansni matematičar, jedini matematičar u istoriji, koji je poznavao celokupnu matematiku. Uveo je trigonometrijske funkcije, integrisao diferencijalni i integralni račun u celovitu matematičku disciplinu koju danas zovemo Matematička analiza... Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević Serija ima za cilj da se mladi na jedan zabavniji i drugačiji način upoznaju sa delom i radom poznatih matematičara, namenjena je svim ljubiteljima nauke, ali prvenstveno mladima. Serija ima ukupno 5 emisija u trajanju do 20 minuta, a u planu su i nove epizode. Planirano je emitovanje u toku zimskog-obrazovanog programa. Do sada su snimljene četiri epizode, dve o najznačajnijim engleskim matematičarima 19. veka: Iz života Džordža Bula, koji je tvorac algebre sa logičkim istinitosnim vrednostima i koja je osnova razvoja kompjuterske revolucije, onda epizoda, o Vilijamu Rouanu Hamiltonu, koji je dao ogroman doprinos u razvoju algebre, bavio se kvaternionima, i čija je važnost izazvala veliko divljenje. Takođe je snimljena i epizoda o Leonardu Ojleru koji je jedan od najproduktivnijih švajcarskih matematičara osamnaestog veka i kome dugujemo za većinu oznaka koje se danas primenjuju u matematici. Naučnici ga smatraju poslednjim renesansnim matematičarem želeći da kažu da je Ojler verovatno jedini matematičar u istoriji koji je poznavao celokupnu matematiku. Uveo je trigonometrijske funkcije, integrisao diferencijalni i integralni račun u celovitu matematičku disciplinu koju danas zovemo Matematička analiza... Ostala je iz ovog ciklusa da se snimi emisija o Evarist Galoa koji je jedan od najznačajnijih matematičara Francuske u devetnaestom veku. Niko ni pre ni posle njega nije dao tako veliki doprinos u rešavanju polinomskih jednačina. Dokazao je da se opšta polinomska jednačina stepena većeg od četiri ne može rešiti pomoću radikala. Sva ova rešenja predstavljaju ključ moderne algebre i geometrije a može se primeniti i pri rešavanju dva čuvena antička problema, pri dokazivanju trisekcije ugla i kvadrature kruga. Svaki od ovih matematičara zaslužuje ogromnu pažnju i veliko poštovanje, izdvojili smo samo neke od njih, i nadamo se da će gledaoci sa zadovoljstvom pogledati seriju. Urednik serije: Tanja Čanić-Mladjenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević U emisiji o Rene Dekartu glume: Rene Dekart: Ivan Nikolić Dečak (Dekart): Rastko Ubović Bekman: Nebojša Zagorac La Vaser: Đorđe Marković Helen(sluškinja): Jelena Radenović Elizabeta: Dejana Miladinović Švedska kraljica Kristina: Teodora Jeremić Admiral: Željko Aleksić Prijatelj: Željko Stepanov.
09:32
Elementi: Argon
09:34
Nauka 2019
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:03
Pravo na sutra
10:31
Preporuka Milana Utržana - Milan Utržan, majstor zvuka, ceo radni vek proveo je u Televiziji Beograd, u Programskom arhivu ostalo je na desetine značajnih emisija u čijem stvaranju je i on učestvovao. Danas, po njegovoj preporuci, gledate dramu Prvi put s ocem na jutrenje, za koju je pored svog standarnog posla Milan Utržan napravio i izbor muzike. Prvi put s ocem na jutrenje - Drama govori o materijalnoj propasti bogate gazdinske porodice, zbog nesavladive strasti oca porodice prema kockanju. Otac gubi sav novac, imovinu i ugled u društvu koji je godinama kao uzoran domaćin i dobar trgovac sticao, ali žena uspe da ga spase od samoubistva. Sudbina je ispričana iz vizure dečaka koji mnogo teže doživljava isključenje porodice iz sredine u kojoj žive.  - Uloge: Banislav Lečić, Ljiljana Dragutinović, Ivan Bekjarev, Dušan Golumbovski, Tanasije Uzunović, Bogdan Diklić, Radoš Bajić, Dimitrije Vojnov - Prema motivima pripoveteke Laze Lazarevića, dramaturg Zvonimir Kostić, producent programa Zoran Milatović, producent Časlav Popović, glavni organizator Saša Ivanjikov, vođa ekipe rasvete Bogdan Lujić, ENG snimatelj Slavko Aleksijević, far majstor Dragan Madžgaljević, pirotehničar Miloš Vuković, majstor zvuka Siniša Dimitrov Janković, mikroman Radoslav Miljković, glavni šminker Ljubica Džunić, kostimograf Suzana Tanasković, scenograf Slobodan Rundo, el. grafička obrada Dejan Kozić, izbor muzike i tonska obrada Milan Utržan, direktor fotografije Miroslav Vorkapić, sekretarica režije Jasmina Vrbavac, pomoćnik reditelja Miodrag Stajkić, montažer Ivanka Pravica, reditelj Dejan Ćorković, urednik Miloš Nikolić - Premijerno emitovano 11.01.1993; Redakcija igranog programa, urednik Milovan Vitezović.
11:34
Duke Bojadžijev, klavijature i Ismail Lumanovski, klarinet
12:46
Iz života poznatih matematičara
13:16
Malo je poznato da se akademik Ostojić, sem sekundarne i tercijalne, oduvek bavi i primarnom prevencijom kardiovaskularnih oboljenja. Upravo je primarna prevencija kardiovaskularnih oboljenja tema dvodelnog razgovora sa profesorom Ostojićem. Ovakav razgovor je posebno značajan u svetlu činjenice da je Srbija na neslavnom, veoma visokom mestu, u Evropi i svetu, kada su u pitanju kardiovackularne bolesti. Imaćemo priliku da saznamo mnoge podatke, iz najnovijih svetskih studija, koje se bave najozbiljnijim faktorima rizika. Mnoga saznanja do kojih su naučnici došli u prethodnih nekoliko godina, iz osnova menjaju pogled na ishranu, kretanje, stres, pušenje i konzumaciju alkohola. Sposobnost profesora Ostojića da laicima približi i objasni suštinu naučnih saznanja u ovom intervjuu dolazi do punog izražaja. Jednostavnost i svakome razumljiv kolokvijalni govor - uz pozivanje na vodeće svetske studije - omogućiće gledaocima da čuju i razumeju najnovije preporuke Svetske zdravstvene organizacije za zdrav život, prevenciju bolesti i unapređenje kvaliteta života. Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin.
13:42
Mali dnevnik
13:48
Potera, kviz
14:42
Škorpija, serija
15:29
Ženski raj, serija
16:28
Volim te najviše na svetu, film
18:14
U svetu
18:39
Lajmet
18:44
Peternek
19:44
Kafa za sve, dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:08
Na pitanje da li filmska dela mogu da promene pogled na istoriju odgovaraju reditelji Dana Budisavljević i Boro Drašković, Miroljub Stojanović, filmski teoretičar i kritičar. U emisiji će još biti reči o gostovanju predstave Blue Moon zagrebačkog pozorišta Kerempuh, u režiji Borisa Liješevića, romanu Pelen novozelandskog pisca Bila Dirina, izložbi nemačke umetnice Klaudije Čejsling u Čačku, knjizi Galeb koji se smeje Nikole Malovića, filmu Tusta Andreja Korovljeva i knjizi Život s idi(j)otima Nenada Marjanovića, kao i o manifestaciji Art+science, otvorenoj u Galeriji nauke i tehnike SANU. Tema Jubileja je dvadeset i pet godina od osnivanja Festivala autorskog filma. Na Tanku liniju ovaj put staje zagrebački glumac Vili Matula koji je bio gost Beograda. Centralni gost emisije je kompozitor Srđan Hofman. Urednik emisije Ana Tasić Reditelj Ivan Bukvić Montažeri: Goran Mijić i Anika Tesla Autori rubrika: Danijela Purešević, Marija Nenezić, Jasmina Vrbavac, Ana Tasić, Jasmina Mijić, Jelena Videnović Voditelj Željko Maksimović.
23:03
Koncertna serija Bunt Rok Festival u Festu startovaće, u petak, 22. novembra. U prošloj emisiji, svoje impresije povodom predstojećeg koncerta otkrili su predstavnici benda Viva Vops. Ovoga puta, saznaćemo šta očekuju finalisti 5. Bunt rok festivala, članovi sastava Wajz i Logička greška. Bunt je bio i na Filmskom festivalu Slobodna zona, gde je premijerno prikazan film Tusta, o jednom od najvećih antifašista jugoslovenske rok scene, Branku Črncu Tusti. Tim povodom razgovarali smo sa Andrejem Korovljevim, rediteljem i scenaristom ovog ostvarenja. Muzičarka Ida Prester se odlučila da postane mlad autor i oproba se u novim ulogama, celom kreativnom procesu ali i izdavanju sopstvenih pesama i da iza svega toga stane svojim imenom i prezimenom.I u ovoj emisiji Bunt - premijera video spota! Videćemo ekranizaciju pesme To je ljubav, pobednika ovogodišnjeg Bunt Rok Festivala, benda Lagana sreda. U sredu uveče na RTS 2 - predstavljamo vam i 5 novih predloga, za novembarsku Top Listu Bunt. Glasajte za Hit novembra - za pesmu omiljenog benda, na Fejsbuk stranici emisije, u grupi Bunt_RTS - Top Lista Bunt Bunt je jedna od malobrojnih rok emisija u istoriji Radio - Televizije Srbije koja traje u kontinuitetu 17 godina. Misija ove jedinstvene emisije je obnavljanje i formiranje nove i kvalitetne muzičke scene u Srbiji, afirmacija mladih muzičara i autora, ali i edukacija publike kroz promovisanje sadržaja sa smislom. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinari: Stefan Jovčić i Katarina Vujović Reditelj: Jovan Bačkulja.
23:37
Okupirani, serija
00:28
Lajmet
00:33
Nišvil: Inner Circle
01:13
Trezor
02:12
Tenis - Dejvis kup
06:00
Koncert za dobro jutro
06:51
Slagalica, kviz
07:13
Datum
07:18
Verski kalendar
07:28
Lajmet
07:34
Čovek i predeo
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Super krila
09:10
Bleja
09:21
Mali dnevnik
09:30
U ove tri epizode pratićemo kako njegov unuk, istoričar dr Stanislav Sretenović, ide putem svoga dede preko Marseja, Mentona, Nice i Bordoa do povratka u Beograd. Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom Prvog svetskog rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima. Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
09:55
Elementi: Astatin
10:00
Edu global
10:30
U svetu
11:00
Svetski dan televizije od severa do juga - Na 88. plenarnoj sednici, 17. decembra 1996. godine Generalna skupština UN proglasila je 21. novembar Svetskim danom televizije. Na taj dan 1996. u Sedištu UN održan je prvi Svetski televizijski forum, na kojem su se susrele ključne medijske ličnosti da govore o porastu značaja televizije na moderno društvo i potrebi veće međusobne saradnje. Generalna skupština UN pozivala je tada sve države članice da obrate pažnju na Svetski dan televizije tako što će učestvovati u globalnoj razmeni programa, sa akcentom na, između ostalog, teme poput mira, sigurnosti, društvenog i privrednog razvoja i poboljšanja kulturne razmene. Trezor je prvi put 2007. obeležio Svetski dan prilozima koje su uputile beogradske televizijske kuće, a 2008. prilozima televizijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom, a 2009. Svetski dan televizije obeležen je prilozima TV kuća u Srbiji, na liniji od severa do juga, od Sombora preko Kragujevca do Niša. Priloge su poslali TV SPEKTAR iz Sombora, RTK iz Kragujevca, TV 5 iz Niša, a njima su se pridružili i domaćini iz Beograda. TV SPEKTAR - emisija o Somboru realizovana specijalno za učešće u Trezoru, a vodi je prof. Milan Vojnović. Televizija Spektar je osnovna 1998. godine. Od svog osnivanja do danas, televizija uređivačkom politikom neguje objektivno, nezavisno i nepristrasno informisanje, sa posebnim akcentom na sadržaje iz kulture, nauke, civilnog društva, davanja doprinosa razvoju demokratije, unapređenje rada institucija sistema. S obzirom na bogatu tradiciju Sombora, kao multietničke multikulturalne i multikonfesionalne sredine, svojim programskim sadržajima televizija neguje i afirmiše ovakve vrednosti na bazi međusobne tolerancije i integracije pripadnika svih manjinskih naroda u sve tokove života i rada. Ovakva uređivačka i programska orijentacija donosi TV Spektru epitet respektabilnog medija. Televizija Spektar je osnivač internacionalnog festivala reportaže INTERFER. Ova jedinstvena novinarska manifestacija u svetu već 14 godina okuplja svakog septembra u Somboru reportere u svim medijskim kategorijama, i uz bogat festivalski program prezentuje novinarima i gostima tradiciju, kulturu, kao i ostale vrednosti ovog multietničkog podneblja - Autor Zorica Bakić - Proizvedeno 2009, TV Spektar, Sombor RTK - Radio-televizija Kragujevac je jedina medijska kuća u unutrašnjosti Srbije koja ima dozvole za emitovanje radijskog i televizijskog programa na području Šumadije. Televizija Kragujevac osnovana je 1996. godine nakon dugogodišnjeg nastojanja zaposlenih da pored radijskog proizvode i TV program, postali su prepoznatljivi po objektivnom i profesionalnom izveštavanju o događajima u Šumadiji. Svoje poverenje Kragujevčani daju više RTK nego televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Novinari RTK nagrađivani su na brojnim konkursima u zemlji i inostranstvu. Sponzori su mnogih humanitarnih akcija, a pomogli su i izgradnju Sigurne ženske kuće. Pre dve godine zajedno sa medijskim kućama iz Subotice, Pančeva, Novog Pazara, Niša i Preševa pokrenuli su inicijativu koja se zalaže za formiranje regionalnih javnih servisa (inicijativa je ispisana na albanskom, mađarskom, bošnjačkom i srpskom jeziku). Ova inicijativa postala je tema broj jedan što svedoći i okrugli sto održan u Nišu, o čemu i govori prilog poslat za Svetski dan televizije. - Učesnici: Nataša Vučković Lesandrić, pomoćnica ministra za kulturu; Jovanka Marović, direktorka Radio-televizije Kragujevac; Sandra Bašić Hrvatin, bivša predsednica Saveta za radio difuziju; Irena Vide, direktorka TV Novo Mesto - Vaš kanal; Marjan Moškon, osnivač TV Novo Mesto - Vaš kanal - Proizvedeno 2009, RT Kragujevac TV 5 - pošiljka iz Niša sastoji se od tri kraća priloga iz popularne emisije Promaja: Mirča povratnik - priča o Mirči iz Crne trave, koji se nakon godina pečalbe vratio u svoj rodni kraj; Vrtibor, Gostuša - reportaža o selu koje izumire, u zabiti Stare planine; Fudbal na pesku - takmičenje se već više godina održava u Gornjem Krnjinu kod Babušnice. TV 5 je osnovana pre 15 godina. Postala je medijski brend juga Srbije, sinonim za gledanje, uticaj i poverenje, a po svim istraživanjima najgledanija stanica u Nišu i regionu. TV 5 je prepoznatljiva po svom informativnom programu i emisijama: Vesti, Biznis vesti, Sport, Promaja, Podatak plus, Rebus... ipak najvažniji resurs TV 5 su ljudi mladi i obrazovani koji prave celodnevni program od jutarnjeg u sedam sati do večernjih Vesti, oni su teško stečenu nezavisnost u najtežem medijskom periodu Srbije zadržali i danas. - Autor Dragan Žika Stojanović - Proizvedeno 2007/2009, TV 5 Niš TVB - beogradski domaćini priložila je snimak učešća Redakcije za istoriografiju TVB na 37. konferenciji Cimuseta (Komiteta naučno-tehničkih muzeja sveta), 10. septembar 2009. godine, pod nazivom Snovi i stvarnost. Inicijatori osnivanja muzeja televizije inž. Aleksandar Todorović, reditelj Stanko Crnobrnja i urednik Bojana Andrić, potpisnici su rada koji je na zadatu temu Cimuseta Ostvarimo naše snove bio izložen četvrtog dana Konferecije na kojoj je učestvovalo oko 60 delegata iz sveta. Izlaganje se završava rečima: Naš je san u svakodnevnoj opasnosti da ga uništi naš svakodnevni košmar. Na desetine emisija propada usled nehata, starosti, a u poslednjim decenijama usled ratova, bombardovanja i uništenja. Da bi se sve to spasilo i da bi naš san postao stvarnost, da bismo napravili muzej televizije, potrebno nam je vaše razumevanje i pomoć. Hvala. - Autori i učesnici: Aleksandar Todorović, Stanko Crnobrnja, Bojana Andrić; učesnici video rada Dragan Ilić, Zoran Hamović, Irina Subotić, Branka Otašević, Milena Šešić-Dragićević, Sonja Zimonić, Miroslav Perišić, Marko Babac - Realizacija: snimatelji Done Zipevski, Borislav Ristović, Milena Jekić, Zoran Bulović; montažeri Đorđe Anđelković, Branislava Teodosić, Goran Mitrović; obrada zvuka Zoran Filipović; reditelj Stanko Crnobrnja - Snimano 21. novembra 2008. i 30. avgusta 2009, Redakcija za istoriografiju TVB.
12:00
Hor Sretenjskog manastira
13:00
Đaci u Velikom ratu
13:25
Nulta tačka
13:50
Mali dnevnik
14:00
Svadba iz mog kraja
15:00
Škorpija, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:45
Pavle Pavlović, film
18:15
Šljivik
18:45
Lov i ribolov
19:15
Lajmet
19:20
Nils Melcer je švajcarski akademik, profesor mećunarodnog i humanitarnog prava na univerzitetima u Ženevi i Glazgovu. Ženeva Poslednjih nekoliko godina je na dužnosti specijalnog izvestioca UN za torturu i nehumana postupanja i u kontaktu je sa ljudima koji su u delikatnim životnim situacijama. Kako se čovek nosi sa ekstremnim životnim pričama  i posebnim stanjima ljudi sa kojima razgovara? Nils Melcer U drugom delu emisije Nils nam priča kako je doživeo Srbiju, naš mentalitet, kulturu... Šta zapaža kod Srba, a šta kod Švajcaraca? Kako je usavršio srpski jezik? Mogu li se i kako prevazići različitosti? Katarina i Nils Melcer Katarinine i Nilsove ćerke, Anđela i Elena, ne idu u dopunsku školu, u Srbiji provedu jednu nedelju godišnje a odlično govore srpski jezik. Porodica Melcer Kad upoznate Melcerove čini vam se da se teške stvari zapravo lako prevazilaze – situacije oko kojih se sukobljavamo od porodice, do društva u celini. Jezik, vera, kultura, način života. Oni su uskladili vezu sa prirodom i tehnologiju, pravoslavnu i protestantsku veru, ljubav prema Srbiji i Švajcarskoj. Katarina i Tamara na snimanju emisije Urednik emisje Tamara Drezgić Direktor fotografije Vasko Vasović Montažer Senad Preševa Porodica Melcer, Tamara Drezgić i Vasko Vasović.
19:50
Tramvaj broj 2 nema ni prvu ni poslednju stanicu, ide u krug. Taj krug opisuje jednu zamišljenu granicu koja je nekada odvajala gradsku elitu od ostalih i predstavljala paradigmu jednog urbanog snobovskog mentaliteta. Biti iz kruga dvojke podrazumevalo je i definisalo određeni status i pripadnost. Danas je ta linija naseljena beskućnicima, zimi je grejanje dobro, tako da provode većinu vremena u tramvaju. Tu žive, spavaju, jedu i piju na opšte zgražavanje ostalih putnika.To je sloj ljudi koji jedva da živi, čitava njihova lična imovina staje u nekoliko najlon kesa i cegera koje vuku za sobom. Oni su gosti hotela dvojka: Ratne izbeglice, socijalni slučajevi, nezaposleni, alkoholičari, prosjaci i osiromašni penzioneri, ukratko beskućnici, svi oni su našli utočište u krugu dvojke. Putovanje koji su započeli je tiho i bez kraja, a kada jednom odu, u istom tramvaju zameniće ih neki drugi, jednako bezimeni gosti. Ovi nemi putnici pokušavaju da svojim prisustvom ne privlače pažnju, ali kao da samim svojim postojanjem vređaju privid civilizovanog načina života. Putuju sa nama kao živo svedočanstvo o urušavanju jednog društva. Dvojka je danas mučan podsetnik naše posleratne stvarnosti koja ulazi na tu liniju, i to doslovno. U osnovi, ovo je film o imanetnom sukobu između onih koji kako tako preživljvaju i onih koji su iza same društvene margine, na granici koju tako jasno iscrtava jedna tramvajska linija. Režija: Marko Mamuzić.
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Kako postupiti u takvoj situaciji, saznajte u drugoj epizodi serijala Ako mi se dogodi koja je na programu u četvrtak, 21. Novembra u 22:00č na Drugom programu RTS-a.U novoj emisiji o opasnostima od neeksplodiranih bombi na tlu, pod zemljom ali i u vodi, govore stručnjaci Centra za razminiranje Bojan Glamočlija i Dragiša Nikolić, kao i osobe koje su preživele eksploziju, Slađan Vučković deminer, kome je bomba pre 20 godina radeći na razminiranju u okolini Niša, odnela obe šake i deo noge i kako kaže u deliću sekunde mu promenila život.Život iz korena promenio se i Miroslavu Đorđeviću iz Bora, koji je kao 15-togodišnjak na vojnom strelištu pronašao neeksplodirane granate i municiju i zbog eksperimentisanja sa vađenjem baruta, ostao slep.Većina nas malo zna o bombama zbog toga se, kažu stručnjaci, sve svodi na jedno jednostavno pravilo - ukoliko naiđete na zaostalu bombu ili sumnjiv predmet, nemojte ih dodirivati ili pomerati, nemojte čak ni prilaziti, već odmah pozovite policiju ili sektor za vanredne situacije.Ova epizoda serijala Ako mi se dogodi se bavi i problemom zastalih minsko - eksplozivnih sredstava na delu plovidbenog puta Dunavom kod Prahova, gde pod vodom više od sedam decenija leži oko 200 ratnih brodova i drugih plovila nemačke vojske iz Drugog svetskog rata. O opasnom tovaru i potrebi da se on ukloni radi sigurne plovidbe Dunavom govore: Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i Srećko Nikolić, kapetan rečne plovidbe.Serijal Ako mi se dogodi sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, pripremljen je u produkciji Za media, a urednici su Žana Bulajić i Dušan Vojvodić.
22:30
Prvi deo mini serijala o knezu Mihailu Obrenoviću podseća na velikog kneza koji je ubijen 29. maja 1868. Kako se danas, sa distance od 151 godine, sećamo ovog značajnog političara i diplomate? Kakvu je ulogu imao u stvaranju nacionalnog identiteta i kako je izgledao njegov život u trenutku povratka u Srbiju, 17 godina nakon izgnanstva? U kakvu se zemlju vratio i koliko se razlikovao od svog oca Miloša? Čime je i na koji način promenio Srbiju i kakvo je značenje u slučaju Mihaila Obrenovića imala reč apsolutista, ako mu je deviza bila Zakon je najviša volja u Srbiji? Koji su najznačajniji dometi Mihailove politike na unutrašnjem i spoljnom planu? Da li je ostvario svoj san? Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovaraju dr Radomir J. Popović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta Beograd, prof. dr Dubravka Stojanović, prof. dr Suzana Rajić i prof. dr Nenad Makuljević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Nebojša Damnjanović, muzejski savetnik u Istorijskom muzeju Srbije. Urednik i scenarista emisije - Nevena Milić, montažer - Jovana Filipović, reditelj - Maša Vujošević.
23:00
Kao sinovi Albanke i Grka, koga nikada nisu upoznali, dvojica braće, stranci u svojoj zemlji, odluče da odu u Solun, pronađu svog oca i prisile ga da zvanično prizna očinstvo. Istovremeno, u Solunu se održava audicija za kultnu emsiju Zvezda Grčke. Deni sanja o tome da njegov brat Odisej, talentovani pevač, postane nova zvezda takmičenja u zemlji koja odbija da ih prizna.Uloge: Kostas Nikuli, Nikos Gelija, Agelos Papadimitru... Režija: Panos H. Kutras.
01:10
Trezor
02:10
Tenis - Dejvis kup