Pre više od deceniju, tačnije 17. maja 1917. u 5 ujutru pogođena je putnička lađa ,,Italija”, jedna od mnogih koja je potopljena u Jonskom moru i za koju se možda ne bi ni znalo da se na njoj nije nalazio pesnik utopljenih duša Vladislav Petković Dis. Kao i mnogi drugi, i on je bio nepripremljen za brodolom. Iako je kapetan brod naveo na plitke vode, Dis se udavio zbog toga što je bio neplivač.... Krećući tragom mračnog poete, ekipa Dokumentarnog programa RTS-a, otišla je u školu ,,Vladislav Petković Dis“ u Zablaću, gde je pesnik učio prva slova, posetila gotovo napušteno selo Prlita, gde je Dis bio učitelj, i snimila polusrušenu zgradu škole i učiteljeve kućice, koja se ne koristi od osamdesetih godina.

Cica planira da za nedeljni ručak spremi svoje čuvene sarmice u vinovoj lozi i, pred Ivanom poziva Gocu da joj se pridruži u pripremi. Videvši da je situacija malo neprijatna, Goca predlaže da i Ivana kuva sa njima. Međutim, Cica to ne prihvata sa naročitim oduševljenjem.... Iako u prvom trenutku želi da se izvuče, Ivana, ipak, odlučuje da im se pridruži i pokuša da nađe dobru taktiku kojom bi mogla da se suprotstavi Cicinom konstantnom ,,peckanju”. Rale, za razliku od Ivane, ne veruje da je moguće ućutkati Cicu. Nakon zajedničke pripreme sarmica, Ivana se odvaži da sama napravi Karađorđevu šniclu. I, za divno čudo, uspeva. Svi su prilično iznenađeni Ivaninim kulinarskim poduhvatom, a ona dobija podstrek da nastavi da kuva. Ali polet će trajati kratko... Igraju: Andrija Milošević, Maša Dakić, ljiljana Blagojević, Branimir Brstina, Aleksandar Srećković, Petra Semiz, Ilija Lukešević, Matija Lukešević, Aleksandra Tomić i Nemanja Oliverić Reditelji: Ognjen Janković i Predrag Ličina Adaptacija scenarija: Tanja Ilić Urednica serije: Tamara Baračkov   Repriza , 26.april u 00:36 i 08:35.

Putem istorije i predanja o Cetinju i njegovoj najvećoj svetinji u kojoj se čuvaju najveće svetinje: Deo časnog krsta na kome je raspet Hristos i desna ruka Sv. Jovana Krstitelja,kojom je kršten Hristos.... Milan Kovačević predstaviće interesantnu istoriju Cetinjskog manastira sa posebnim osvrtom na period turske vladavine.   Autor:   Milan Kovačević   Repriza , 26. april u 01:20 i 09:20.

Priča se odvija tokom dvadesetih godina prošlog veka, preplićući događaje prvo u Italiji, a potom i u NJujorku, u životu Karmele, ,,majke hrabrosti”, koja je uvek spremna da se bori za obećani život za sebe i svoju porodicu.... Uloge: Luiza Ranijeri, Frančesko Arka, Tomas Trabači, Mirijam Dalmacio... Režija: Riki Tognaci.

Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujući autentičnom srednjovekovnom okruženju sačuvanih katedrala i kapela ovog francuskog grada, publika je u mogućnosti da se divi sakralnoj muzici i uživa u istoriji dugoj vekovima.... Misa brevis je termin koji označava kratku misu, tačnije kratku kompoziciju za liturgijsku službu katoličke mise. Ovaj sakralni muzički oblik obično uključuje osnovne delove mise, poput Kirije, Glorija, Kredo, Sanktus i Agnus Dei, ali je manjih razmera u poređenju s opsežnijim misama. Glavna karakteristika žanra takozvanih misa brevis - muzičkog oblika kratkih misa, jeste njena konciznost i skladna struktura, često smanjen broj stavova i korišćenje jednostavnijih muzičkih oblika. Mocartove kompozicije za Misa brevis doprinele su razvoju ovog sakralnog muzičkog formata. NJegova veština kombinovanja vokalnih i instrumentalnih elemenata, kao i sposobnost približavanja emotivnih i duhovnih dimenzija, ističe se u ovim delima. NJegova muzika često pokazuje duboko razumevanje liturgijskog teksta i sposobnost prenošenja duhovne poruke kroz muzički jezik. Na Festivalu u Rokamaduru, izvedena je Mocartova Misa brevis u Ef-duru, KV 192 pod vođstvom čuvenog dirigenta Ervea Nikea, u izvođenju ansambla Le Concert Spirituel.   Repriza , 26.april u  03:47 i 11:47.

Treća epizoda serijala ,,Utopija“ razmatra uticaje američke posleratne likovne umetnosti na mladu jugoslovensku apstrakciju u nastanku. Možda je bolje reći, prati napore novih vlasti da, posle odlaska iz krila sovjetskog pritiska i varijeteta socijalističkog realizma, pronađe u novootkrivenom Novom svetu kontakte, uz čiju pomoć bi ideja stvaranja autonomne, nove jugoslovenske umetnosti bila lakše pročitana. Kao i obično, ispostaviće se da vlast vodi računa o svojim govornicima koji, veoma često, mogu biti izvanredni umetnici - sa današnje tačke posmatranja, taj odnos može biti i te kako poučan.... Glavna tema je, naravno, DŽeskon Polok, čuveni američki apstraktni umetnik i njegove hipotetične dogodovštine u NJujorku i Ist Hemptonu, ranih pedesetih godina prošlog veka. Razgovarali smo o tome sa Helen Harison, najvećim poznavaocem života i dela Poloka i Li Krasner, u njihovoj zajedničkoj kući na Long Ajlendu.   Autor serijala je Boris Miljković, a više komplementarne istine o temama saznajemo, kao i do sada, od Ješe Denegrija i Ane Ereš. Sa našeg izmišljenog radija, čuje se glas Lidije Merenik, eksperta teme Umetnost i vlast.   Repriza , 26. april u 03:19 i 11:19.