Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:20
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:47
Verski kalendar
06:57
Lajmet
07:00
Odgonetanje: Biznis inkubator
07:25
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Svetlucava i sjajna
09:20
Mia i ja
09:45
Bejblejd
10:05
Mali dnevnik
10:15
Ako ne znate šta ste danas i pitate se šta ćete biti sutra, odgovore možete pronaći u serijalu Sutra sam ja. U trećoj sezoni emisije razotkrivamo studiranje na fakultetima, sa ciljem da se prikažu potrebna znanja i veštine koja su temelj za buduću profesiju. Sutra sam ja rešava nedoumice budućih studenata u vezi sa fakultetom, jer imaju priliku da saznaju nešto više o najvažnijim predmetima, praktičnoj nastavi i mogućnostima koje im fakultet pruža. U svakoj epizodi srećemo i studente koji su postigli zavidne rezultate i uspehe, a koji će nas upoznati sa inovacijama u svetu nauke i tehnologije. Nekim studentima je akademsko znanje bilo inspiracija za neobičan hobi i oni nam pokazuju kako se kreativno provodi slobodno vreme u studentskom životu. Urednik: Nevena Mladenović Blagojević Novinar i voditelj: Marija Tošić Reditelj: Milica Mitrović.
10:40
Staro srpsko pisano nasleđe: Stojan Novaković, polihistor i vizionar
11:05
Svetski dani televizije - pod ovim naslovom kriju se danas dve emisije snimljene na skupovima pionira, veterana i prijatelja Televizije Beograd, povodom Svetskog dana televizije 2007. i 2011. godine. Sledeći preporuku Organizacije Ujedinjenih nacija da se Svetski dan televizije obeležava razmenom programa između država na globalnom planu, Redakcija za istoriografiju, od 2007. svake godine (sem ove jubilarne 2018) priprema jedan vid razmene i to na dva načina: razmenom iskustava na masovnom skupu televizijskih radnika i poslenike masovnim skupom u jednoj od zgrada RTS-a (Takovska, Sajam Košutnjak), a istovremeno u redovnom programu RTS 2, u Trezoru, prikazuje programe koje šalju kolegijalno druge televizijske stanice iz Beograda, Srbije, regiona.. Menjamo staro za novo - na platou ispred zgrade u Takovskoj 10 pred okupljenim veteranima TVB, prijateljima i saradnicima Redakcije, TV poslenicima demonstrirana je petominutna razmena energije između starog programa koji se prikazuje na plazmi a sadrži trejler naših života montiran od arhivskog materijala sačuvanog u TVB arhivi i novog programa po izboru čoveka u kućnom kaputu koji iz svoje fotelje pomoću daljinskog upravljača stvara vlastitu civilizaciju. Između premijernog i repriznog TV performansa, dok su se okupljeni dodatno zagrevali kuvanim vinom iz Restorana društvene ishrane RTS, mlađi saradnici Redakcije bacili su sa krova Televizije 50 traka sa porukama o suštini, snazi i misiji televizije. Od one stare Vorholove tvrdnje da nije daleko dan kada će svako imati svojih 15 minuta na televiziji do sadašnje redakcijske poruke da nije daleko dan kada će svako imati svoju televiziju... I ovim polučasovnim okupljanjem televizijskih profesionalaca Redakcija je skrenula pažnju na obeležavanje 50 godina Televizije Beograd i televizije u Srbiji uopšte (1958-2008). Događaju je prisustvovalo 218 TV poslenika, a emisija je posvećena, pre svega, svim redovnim gledaocima Trezora, ljubiteljima televizije i ostalim znatiželjicima. - Pripremili: Bora Urošević, Petar Đinović, Suzana Gligorijević, Dragan Šuković, Gordana Grdanović, Nenad Krkelić, Milica Stojanović, Ana Milićević, Borislav Ristović, Slaviša Petrović, Relja Ilić, Kris Berger, Bojana Milojević, Milena Jekić, Vanja Delić, Nikola Grbić, Tamara Grdanović, Branko Mladenović, Zvezdan Spasojević, Vesna Ignjatović, Mira Đinđić, Vesna Došen, Vera Mileusnić, Tamara Todorović, Marija Stanojčić, Nevena Milić, Nemanja Vlajković, Zorica Blagojev, Bojana Andrić. - Snimano 21.11.2007, premijerno emitovano u Trezoru 18.01.2008, reprizirano 16.07.2008; Redakcija za istoriografiju. Televizija - gledaoci - gledanost - emisija sadrži tri segmenta, dva arhivska i jedan koji je snimljen u specijalizovanoj Agenciji za merenje gledanosti televizijskog programa u Srbiji. Trezor pokazuje kakav je nekada bio neposredniji odnos televizije i njenih gledalaca (česte ulične ankete i razgovori sa pojedincima, specijalne emisije u kojima se odgovara na svako pismo gledalaca, organizovane javne rasprave o TV programu u gradovima i selima) a kakav je danas, najčešće preko posrednika i tehničkih uređaja. Nije sporno da nove tehnologije omogućavaju brže i tačnije merenje gledanosti, ali je činjenica da je ta ocena kvaliteta programa uglavnom lišena komentara, mišljenja, želja, osećanja, a pobedu odnosi prosta većina. - Kako je nastala televizija - Prilog Ko je izumeo televiziju iz serije TV pošta izlaže na popularan način urednik Vladimir Nedeljković. Premijerno emitovano 7. novembra 1964 - Kako se upoznaje auditorijum - Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Televizija Beograd podjednako se bavila istraživanjem broja gledalaca koliko i njihovom ocenom kvaliteta TV programa, šta nedostaje, šta žele i šta im se ne dopada. Bile su to emisije: TV pošta jednom nedeljno, Gledaoci i TV jednom mesečno, Letnji/zimski barometar, Javna rasprava o godišnjem Planu TVB, Ekran u svaki dom jednom ili više puta godišnje. U ovim emisije glavni junaci su bili gledaoci u Srbiji, a pred njima u direktnom dijalogu odgovarali na primedbe i predloge urednici, rukovodioci, reditelji, glumci. - Kako se meri glednost TV programa - Nielsen Audience Measurement je specijalizovana agencija za istraživanje gledanosti televizije osnovana 1. maja 2002. godine u Beogradu, na osnovu zajedničkog ulaganja internacionalne grupacije AGB Nielsen Media Research i domaće agencije za istraživanje tržišta Strategic Marketing. Merenje televizijske gledanosti upotrebom piplemetra TAM (Television Audience Measurement) sistema, pokazalo se kao najuspešniji i najprecizniji način prikupljanja takve vrste informacija, kako u Evropi, tako i u celom svetu. Uspešnost se najviše ogleda u brzom dobavljanju podataka o programskom i komercijalnom gledanju prikazanom minut po minut, svaki dan, 365 dana u godini. Merenje glednosti u Srbiji je nacionalno reprezentativno i broji 880 domaćinstava, u kojima je instalirano oko 1290 peoplemetera. Izvršni direktor Agencije Nielsen Audience Measurement za Srbiju Darko Broćić, upoznaće naše gledaoce kako merenje funkcioniše u praksi, kakva je to moćna spava piplmetar, kakvi se sve podaci dobijaju ovim sistemom merenja i kome i čemu sve to koristi.. * Snimano 17.11.2011, premijerno emitovano u Trezoru, 21.11.2011; Redakcija za istoriografiju.
12:05
46. Bemus: Ruski akademskii hor Glinka
12:55
Sutra sam ja
13:25
Obrazovno ogledalo: Svekrve i snahe
13:50
Mali dnevnik
13:55
Potera, kviz
14:55
Rej Donovan, serija
15:50
Elementarno, serija
16:40
Kako je propao rokenrol, film
18:25
Svake godine u Srbiji diplomu lekara dobije 1.100 studenata medicine na pet medicinskih fakulteta - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Mitrovici. Procenjuje se da u potrazi za poslom iz zemlje godišnje ode 800 lekara i više od hiljadu medicinskih sestara i tehničara. Lekari su uvek odlazili u inostranstvo, na specijalizaciju, radi sticanja znanja i iskustva, ali su se i vraćali kako bi stečeno znanje primenjivali u klinikama u kojima rade. Danas je situacija malo drugačija. Sve više lekara iz Srbije kreće put Nemačke, Švedske, Norveške, Kuvajta. Najčešći razlozi za odlazak su, osim zarade, loši uslovi za rad, nemogućnot za usavršavanje i napredovanje u poslu. Doktor Branislav Milošević je volontirao u Zemunskoj bolnici na hirurgiji, ali kad ni posle nekoliko godina nije dobio posao sa porodicom je otišao u Nemačku. Za doktorku Nedu Dragićević Babić i doktora Vladimira Babića materijalni momenat nije bio presudan, ali usavršavanje svakako jeste. Svoje mesto su pronašli u Vircburgu. U timu lekara koji je uradio prvu transplantaciju materice u svetu bio je i doktor Milan Milenković. U Švedsku je stigao posle Norveške, gde je radio 8 godina jer za njega nije bilo posla u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Razgovarali smo i sa Anom i Bojanom, medicinskim sestrama koje uče nemački jezik pripremajući se za odlazak. Put do novog posla i novog života u inostranstvu nije lak, ali se sve više lekara i medicinskih sestara odlučuje na taj korak. Povećanje plata lekarima za 9, a medicinskim sestrama i tehničarima za 12 odsto, otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje najboljih studenata, poboljšnje uslova rada, mogućnost usavršavanja i novoodobrene specijalizacije, mere su koje država preduzima kako bi naše zdravstvene radnike zadržala u Srbiji. Autorka emisije: Jugoslava Đurica Snimatelj: Dejan Jovanović Montaž: Dragiša Đokić Realizacija: Vesna Tadić.
18:55
Lajmet
19:00
Beogradski brutalizam je jedna od mogućih definicija arhitekture koja je dominirala 70-ih i 80-ih godina 20. veka u Beogradu pored socijalističke moderne ili internacionalnog stila, i koja je funkcionisala kao otvoren sistem oblika i značenja. Frenetična izgradnja u periodu koji je prethodio opštoj ekonomskoj krizi i krahu socijalističkog sistema stvorila je urbani estetski milje koji je uslovio različite sub-kulture, od kojih su neke prešle u urbane legende, koje i danas imaju odjek. Svesni ograničenja koje podrazumeva citiranje određenog stila kao skupa formi, govorimo o Beogradskom brutalizmu pre svega kao o periodu, kao urbanom pejzažu koji je formirao kulturu koju i danas delimo. Cilj emisije Arhitektura danas: Brutalizam je da se kroz projekcije i razgovor sa arhitektom Zoranom Abadićem, autorom projekta rekonstrukcije Palate pravde u Beogradu, jednog od najznačajnijih primera uspešne brutalističke arhitekture istraži ovaj period u beogradskoj arhitekturi koji je, kao deo kulturne sredine formirao identitet više generacija Beograđana. Odnos prema temi je aktivan, a ne ekskluzivno prikazivački - pre svega jer se bavimo tkivom koje je živo, objektima i formama koje su neprekidno u funkciji i koje traže otvoren pristup njihovoj prirodi. Beograd je još uvek zahvaljujući brutalistima, pre svega betonski grad. Urednica emisije: Ljiljana Đurović.
19:30
Nomen est omen
20:00
Prva epizoda dokumentarno-igranog serijala Narodno pozorište u dest činova- Prolog istražuje same početke nastajanja ovog pozoršta, otkrivajući priče o ljudima koji su postavili temelje nacionale teatrske institucije. Od predstava igranih u beogradskim kafana do Velike scene, put je bio dugačak i pun izazova i prepreka. Knez Mihajlo (Aleksandar Đurica), vođen idejom da se kroz kulturu narod može potpuno oslobiti i ući u novo doba, podržao je izgradnju Narodnog pozorišta, iako njegovo otvaranje nije dočekao. U svom istraživačkom procesu, Narator (Nebojša Dugalić) će se susresti sa prvim upravnikom Narodnog pozorišta- Jovanom Đorđevićem (Igor Đorđević), koji će mu otkriti sa kakvim se problemima susretao pokušavajući da organizuje teatar, okupi ansambl i formira repertoar. autor serijala: NEBOJŠA BRADIĆ. scenaristkinja: TAMARA BARAČKOV. izvršni producent: ALEKSANDAR JANKOVIĆ. producent:NEVENA STANOJLOVIĆ. reditelj: MIŠKO MILOJEVIĆ. scenograf: MIROSLAVA ANDREJEVIĆ. kostimograf: IRINA MITRINOVIĆ. direktor fotografije: MILAN GRBIĆ. kompozitor: BOŽIDAR OBRADINOVIĆ. montažer: TIHOMIR DUKIĆ.
20:35
U sredu, 21. novembra u 20.30č. na Drugom programu RTS-a počinje emitovanje dokumentarnog serijala od 10 epizoda - „Teslin Narod“. Prva epizoda donosi priču o Volteru Bogdaniću, novinaru Njujork tajmsa, trostrukom dobitniku Pulicerove nagrade. Volt potiče iz stare srpske kolonije u Čikagu. Studirao je novinarstvo i politiku na Univerzitetu Viskonsin, a profesionalno se novinarstvom počeo baviti 1973. godine. Prvu Pulicerovu nagradu dobio je 1988. godine kao reporter lista Wall Street Journal za istraživanja i seriju tekstova o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi, na osnovu kojih je napisao knjigu „Velika bela laž. Drugog Pulicera je osvojio 2005. godine za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj željeznici, pod nazivom „Smrt pod vagonima, a treću Pulicerovu nagradu, 2008. godine za istraživački tekst o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu.Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi „100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic filma i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
21:00
Elementarno 3, serija
21:50
Narodno pozorište u Beogradu slavi jubilej, 150 godina od osnivanja. Da je pozorište ogledalo društva, umetnost koja više nego bilo koja druga oseća razdiruće društvene potrese, prilično ubedljivo pokazuje istorija Narodnog pozorišta. Politički nemiri su zaustavljali umetničke polete. Društvena nestabilnost je izazivala unutrašnje sukobe. Kulturni centar, koji je u celini posvećen ovoj godišnjici, istražuje vrednosti produkcije Narodnog pozorišta, u različitim umetničkim oblastima. Kroz istoriju, ali i naše vreme. U emisiji govore Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa Radio-televizije Srbije, Miško Milojević, reditelj, Tamara Baračkov, dramaturškinja, Dragan Stevović, direktor Muzeja Narodnog pozorišta, Ljiljana Dragović, slikarka i scenografkinja, dr Nebojša Romčević, dramski pisac i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Božidar Đurović, reditelj, dr Sonja Marinković, muzikolog i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti, glumci Hadži Nenad Maričić i Slobodan Beštić. U emisiji će biti reči i o međunarodnom forumu održanom u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Stvaranje konkretne utopije: arhitektura Jugoslavije 1948 - 1980, predstavi Ljubav u Savamali premijerno izvedenoj u Zvezdara teatru, premijernom izvođenju dela Ljubav Ivana Brkljačića u Beogradskoj filharmoniji, izložbi Damnjan - retrospektiva 1965-2018 u Muzeju grada Beograda, kao i o filmu Bez dodira, prikazanom na festivalu Slobodna zona. Rubrika Fenomen istražuje aplauz, dok je Jubilej posvećen stodevedesetogodišnjici od rođenja Henrika Ibzena. Gost Tanke linije je prof dr. Vladimir Kulić, istoričar arhitekture. Centralni gost emisije je scenograf Miodrag Tabački. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala: Danijela Purešević Urednik emisije: Ana Tasić Reditelji: Ivan Bukvić i Goran Nikolić Montažer: Goran Mijić Autori rubrika: Danijela Purešević, Dragana Pantić, Jasmina Vrbavac, Ana Tasić, Marija Nenezić, Aleksandar S. Janković, Jasmina Mijić, Hristina Vasilijević Novinar: Jelena Videnović Voditelj: Željko Maksimović.
22:50
Novo izdanje emisije Bunt je posvećeno radu grupe E-PLAY. Ovaj bend u 2018. obeležava 20 godina postojanja, te su ovom prilikom u Studiju 8 na Košutnjaku uživo izveli tri pesme. Bićete u prilici da čujete jedan od njihovih najvećih hitova, pesmu Divan dan, kao i dve pesme sa aktuelnog albuma Sloboda - Da budemo samo dobro i Srešćemo se neki drugi put. Opstati 20 godina je samo po sebi veliki uspeh, međutim menjati se iz godine u godinu i biti sve prisutniji i sve kvalitetniji, čini ovaj bend jednim od najznačajnijih na srpskoj rok sceni. U emisiji ćemo vas podsetiti koji su to najvažniji trenuci u njihovoj karijeri, a o bendu će govoriti i reditelj Milorad Milinković Debeli, Uroš Đurić- umetnik, Branko Rosić - pisac i novinar, kao i kolege, muzičari Miroslav Cvetković - Bajaga i Instruktori i Vladan Rajović - Kanda, Kodža i Nebojša. Kakve su okolnosti u kojima rade, šta misle o svojih prvih 20 godina, koji su najlepši momenti i planovi za budućnost otkriće u razgovoru koji su vodili sa Brankom Glavonjić, osnivačica, basistkinja i pevačica benda Maja Cvetković i Goran Ljuboja Trut - bubnjar. U Domu Omladine Beograda 24. novembra očekuje nas i slavljenički koncert E-PLAY-a, biće to svojevrstan presek njihovog rada, a specijalno izdanje emisije Bunt je najbolja pozivnica za ovaj događaj. Autor emisije: Branka Glavonjić. Novinarka: Katarina Vujović. Reditelj emisije: Miodrag Kolarić.
23:30
Četiri godišnja doba u Havani, serija
00:25
Lajmet
00:30
Koncert grupe Kerber
01:25
Trezor
02:25
Kako je propao rokenrol, film
04:05
Arhitektura danas: Brutalizam
04:30
Nomen est omen
04:55
Koncert grupe Kerber
06:28
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:56
Verski kalendar
07:06
Lajmet
07:12
Odgonetanje: Akutni moždani udar
07:38
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i Sjajna
09:20
Mia i ja
09:50
Bejblejd
10:10
Mali dnevnik
10:15
Vranilova trava - zaštitnica zdravlja prava. U sedmoj epizodi druge sezone dečijeg televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Vranilova trava, Sunčica provodi vreme na jednoj livadi punoj raznolikog bilja. Tu se susreće sa jednom posebnom biljkom, vranilovom travom. Kroz razgovor sa njom Sunčica nas uvodi u priču o svetu lekovitog bilja. Ispostavlja se da je ta mala biljka zapravo može da ima veliki značaj za čoveka. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice. www.uprirodise.rs.
10:25
Šarlo i družina nastavljaju put oko sveta i u narednoj epizodi vas vode u Portugal. Šarlo je fasciniran portugalskom fado muzikom. Voli brzu vožnju pa je posetio svetski poznati muzej kočija u Lisabonu. Naučite kako izgleda portugalska zastava, glavni grad Lisabon, kako zvuči portugalska himna, kuda su putovali poznati portugalski moreplovci i kako se na portugalskom jeziku kaže volim te. Autor igranog serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art Beat Centar.
10:40
Parkovi prirode: Kučaj - Beljanica
11:10
Televiziji s ljubavljU - Pedeset peti rođendan Televizije Beograd obeležen je u organizaciji Redakcije za istoriografiju, prvom projekcijom Trezorovog bioskopa, 22. avgusta i instalacijom Sport na dar autora Vere Mileusnić, Marijane Čuturilo i Petra Đinovića, 23. avgusta. Svoj rođendan Televizija je proslavila sa gotovo 300 televizijanaca, inženjera, tehničara, kamermana, novinara, reditelja, administrativnog osoblja u parku ispred prvog TV studija na Beogradskom sajmu. Svi su aktivno pomogali da se instalira postavka čija je tema direktni prenosi međunarodnih sportskih takmičenja. Postavka je sačinjena od darova koje su veterani i zaposleni u Televiziji predali Fondu poklona za Muzej televizije u osnivanju. Razgovori i svedočenja koji su snimljeni pred kamerama Trezora, upotpunjuju istoriju čuvene beogradske škole direktnih prenosa. Dodatna atrakcija je bila i to da je reditelj u reportažnim kolima koja su snimala ceo događaj bio veteran, od nedavno u penziji Vladimir Momčilović. - Učesnici: Nada Peternek, Tatjana Peternek Aleksić, Tamara Aleksić, dipl. inž. Jovan Valčić, dipl. inž. Milan Simić, Momčilo Martinović, inž. Milan Lepen, Borivoje Urošević, Slobodan Obradović, Veselin Grozdanić, Miodrag Ilić, Vojislav Čolanović, Zora Čavić Ilić, Srebrenka Ilić, Nenad Ristić, Isidora Sekulić, Nikola Đurašković, Slavoljub Veljić. Voditelji i intervjueri: Vera Mileusnić, Marijana Čuturilo, Sandra Milošević, Bojana Andrić. - ENG ekipa: snimatelj Tihomir Mitrović, snimatelj zvuka Dragoslav Simić, asistent Srđan Basarić, rasvetljivač Mile Ilić; Posada reportažnih kola: tehn. vođstvo Nebojša Arsenijević, majstori slike Saša Krstić, Miloš Stević; ton majstor Petar Banić, dizajner svetla Srđan Cvetičanin, vođe ekipa rasvete Bojan Savić, Radovan Luković; asistent scenografa Nataša Bogdanović, scenograf Petar Đinović, specifični uređaji inž. Vladimir Rašić, inž. Milan Bašić, Milan Mitrović, Živojin Pandurov, Mihajlo Pejčić; kamermani Goran Nikolić, Vladan Bugarski, Igor Milićević, Vladimir Marković, Dragan Stanar, Zoran Bučić, Nenad Marinković; video mikser Milenko Milinović, sekretarica režije Sanja Redžić, asistent režije Bojana Balandžić, pomoćnik reditelja Rade Herceg, urednik-istraživač Vesna Ignjatović, grafička obrada Daniel Kuzman, sekretarica režije Jelena Mataruga, montažer Kosta Babić, reditelj Vladimir Momčilović. - Snimano 23.08.2013, premijerno emitovano 20.11.2013, reprizirano 08.01.2014; Redakcija za istoriografiju. Partizan ili Zvezda, Neobavezno 2 - Večiti derbi je utakmica između velikih gradskih rivala Partizana i Zvezde, dva najveća i najpopularnija sportska kluba u Srbiji. Ove utakmice su uvek bile željno iščekivane i vrlo spektakularne. Prvi meč između ova dva kluba je odigran 5. januara 1947. na stadionu JNA pred oko 4.000 gledalaca, rezultat je bio 4:3 za gostujuću ekipu, Crvenu zvezdu. Partizan je do svoje prve pobede u međusobnim okršajima stigao već u narednom derbiju 27. aprila 1947, kada su crno-beli pobedili sa 1:0. Veliko rivalstvo ova dva tima prenelo se i na njihove navijače, tako u ovoj emisiji kroz priče vatrenih navijača saznajemo da velika ljubav prema svom klubu ponekad dovede čak i do velikih porodičnih razmirica, ali ne isključuje druženje i prijateljstvo sa navijačima protivničke ekipe. - Scenarista Miloje Radaković, snimatelj Ozren Nestorović, snimatelj zvuka Dragan Selaković, montažer Zorana Rašić, reditelj Andrija Dimitrijević, urednik serije Srđan Karanović. - Premijerno emitovano 03.09.1983; Redakcija iz kulture, urednik Zora Korać; reprizirano 21.10.2010, reprizirano 08.01.2014. u Trezoru.
12:15
Žil Apap i Meduoteran duo
13:10
Uprirodi se
13:25
Šarlo vas vodi
13:40
Evolucioni psiholog Džefri Miler smatra: Novi mozak je u velikoj meri sredstvo za udvaranje, zavođenje i zadržavanje seksualnih partnera. Prema Ričardu Dokinsu jedina svrha reprodukcije je da pouzdano prenosi gene s pokolenja na pokolenje, koliko je to tačno? Na čemu se zasniva predviđanje da će u budućnosti postojati dva tipa muškaraca i jedan tip žene. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa prof. dr Jovom Toševskim. Prof. dr Jovo Toševski u svetu važi za jednog od najistaknutijih naučnih poznavalaca razlika ženskog i muškog mozga. Radio je kao redovni profesor i šef Katedre za anatomiju i sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i šef Katedre za anatomiju Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije. Naučno usmerenje su mu seksualnost, emocionalnost i memorički sistemi mozga čoveka. Iz tih oblasti objavio je više stručnih radova i trinaest knjiga. Doktorirao je na razlikama ženskog i muškog mozga. Rukovodi laboratorijom za istraživanje seksualnosti, emocionalnosti i memoričkih sistema mozga u okviru sekcije za neuronauku. Bio je rukovodilac projekta 13M15 Seksualne razlike funkcije limbičkog mozga'' koji je bio finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
14:05
Mali dnevnik
14:10
TV lica: Beti Đorđević
15:00
Rej Donovan, serija
15:55
Elementarno, serija
16:45
Lov i ribolov
17:15
Lajmet
17:25
Odbojka (ž) - PS: Ub - Spartak (Subotica), prenos
19:05
U njoj su se spojila dva sveta i takve priče su uvek posebne. Ima dva maternja jezika. Ne zna se da li više voli Srbiju ili Amazoniju! Kada je posle dužeg razmišljanja odlučila da napusti Beograd i nastavi život u dalekom Peruu, desilo se nešto što joj je promenilo plan.. Maja Todorović Iskjerdo je rođena Beograđanka. Živela je i školovala se u Srbiji, Španiji, na Kanarskim ostrvima i u Peruu.
20:00
Sve ili ništa: Neispričana priča o agentu 007 (Everything or Nothing, 2012). Dokumentarac o najdužoj i najpopularnijoj filmskoj franšizi. Razni sagovornici otkrivaju manje poznate detalje o producentima, rediteljima, glumcima, Ijanu Flemingu i događajima iza kamere. Režija: Stiven Rajli.
21:40
Elementarno, serija
22:35
Drama čija se priča vrti oko imućne porodice Loren, koja vodi uspešnu građevinsku kompaniju koju je osnovao, sada senilna, glava porodice Džordž. (Happy End, 2017). Posao sada vodi njegova hladna kćerka Eni, koja gubi strpljenje sa svojim odraslim, ali nemarnim sinom Pjerom. Enin brat Tomas provodi većinu svog vremena brinući se za svoje poslove i žonglirajući s ljubavnim aferama, dok njegova otuđena 13-godišnja kćerka Iv gleda s gađenjem na te nezadovoljne ljude oko sebe.. Uloge: Izabel Hupert, Žan-Lui Trentinjan, Metju Kasovic.. Režija: Majkl Haneke.
00:30
Zlatni BEMUS
01:15
Lajmet
01:20
Trezor
02:20
Odbojka (ž) - PS: Ub - Spartak (Subotica), r.
03:40
Sve ili ništa, dokumentarni film
06:22
Slagalica, kviz
06:44
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Lajmet
07:06
Odgonetanje: Nova metoda u lečenju glaukoma
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
U okviru Školske redakcije snimljena je nova serija za osnovce pod nazivom: I bez muke ima nauke. Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o cunamiju. Saznaćemo: Šta je cunami i kako nastaje? Odakle naziv cunami? Kolika je brzina cunamija? Kako se deli cunami? Koja je razlika između cunamija i megacunamija... Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Natalija Lukić, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, glavni organizator Srđan Boljević.
10:30
Filozofija i...: Filozofija medija
11:00
Televizijska estrada - Redakcija za istoriografiju obeležila je Svetski dan televizije 2012. podnevnim okupljanjem na terasi između Dečijeg kulturnog centra Beograda i Televizije, u Takovskoj 8-10. Okupilo se više od 80 televizijskih profesionalaca, gledalaca programa RTS-a i prijatelja Redakcije za istoriografiju. Uz tradicionalno kuvano mirisno vino koje prija na ledenom novembarskom danu, prikazan je TV film Kako uspeti u životu: Estrada, iz ciklusa Mladići i devojke. Prisutni su imali zadatak da prepoznaju lica koja se pojavljuju u ovom c/b filmu iz 1968, jer među učesnicima ima muzičara, vokalno-instrumentalnih sastava, studenata i stanovnika beogradskog Studentskog grada, koja Trezor nije mogao da prepozna. Zajedničkim snagama upotpunjeni su podaci, ali ipak, ostaje još zagonetnih učesnika, tako da pozivamo gledaoce da aktivno gledaju i javljaju ko su mladići i devojke koji se pojavljuju na u filmu. - Učesnici: Milan Mihajlović Caci, Žika Jelić, Branko Marušić Čutura, Dragoljub Vojnov, Vanja Bulić, Vlada Jović, Danilo Vidojković, Tamara Pavlović, Miodrag Marinković. - Tehn. vođstvo Nebojša Arsenijević; kontrola kamere Vlada Stojijković; vođa ekipe rasvete Dragan Kovačević; ozvučenje Igor Lončar; projekcija Živojin Pandurov, Veljko Bašić; video mikser Sonja Ivezić; snimatelji Milan Ilić, Milan Stanić, saradnik-snimatelj Milena Jekić; snimatelj zvuka Slobodan Mišić, mikroman Gordan Jović, reditelj Predrag Nedeljković; scenograf Petar Đinović, asistent Nataša Bogdanović; organizator Gordana Grdanović, producent Dobrivoje Ilić, urednici istraživači Vesna Došen, Milena Jekić; saradnik Sandra Milošević; grafička obrada Milena Marković, montažeri Zorica Blagojev, Nada Dodig Zildžić; autor Bojana Andrić. - Snimano 21.11.2012, premijerno emitovano 21.11.2013; Redakcija za istoriografiju. Estrada - iz ciklusa Mladići i devojke. Sve se dešava u jednom-dva dana-noći u Studentsom gradu na Novom Beogradu, Domu vazduhoplovstva u Zemunu i dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. Šta rade i o čemu maštaju devojke i mladići, ko se opredeljuje za zabavu, a ko za angažovani društveno-politički život. Iz kritike: ... Tematski u širem smislu Estrada ima dodirnih tačaka sa epizodama Mladića i devojaka. Obraća se istoj generaciji. Suštinski ona im se na izvestan način suprotstavlja. Kao da piscima Mladića i devojaka baca izazivačku rukavicu i poručuje: evo kako stvarno izgleda svet mladih između kojih vi birate svoje izmišljene junake!... Žilnik i Novaković su najiskreniji i najubedljiviji dok se kreću u domenu čistog amaterizma: u scenama kada studenti sa drugih kontinenata glasno razmišljaju o svojoj i našoj revoluciji... (Olga Božičković, Politika, 25.11.1968). No, za kraj, najbolje je da citiramo poznatog TV autora Novaka Novaka koji je 1993. izjavio: Iz ovih današnjih vremenskih razdaljina, šezdesete godine bile su najčednije doba novog medija. - Učestvuju: Milan Mihajlović Caci, Tamara Pavlović, Dragoljub Vojnov, VIS Džentlmeni u sastavu Dragan Dragi Jelić, Branko Marušić Čutura, Mihajlo Simikić Mića (saksofon), Živorad Žika Jelić, Velibor Bogdanović; VIS Sidra u sastavu Vanja Bulić, Milenko Ćuk, Dragan Nenković, Danilo Vidojković, Vladimir Jović, Zoran Milovanović Sulja; duet Mila i Jasna, Aleksandra Milenković i drugi koje tek treba prepoznati. - Organizator Vera Margitić; snimatelj Vuko Karanović; snimatelji zvuka Rihard Merc, Slavko Simić, Brana Veličković; montažer Milica Polićević; scenario i režija Želimir Žilnik i Slobodan Novaković. - Premijerno emitovano 21.11.1968, Redakcija zabavno-humorističkog programa, urednik Miodrag Marinković. Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
12:00
Hor i Simfonijski orkestar RTS: Mocart - Rekvijem
13:00
I bez muke ima nauke
13:25
Rečnik ekologije: Mab područja
13:30
Na skriveno te vodim mesto: Zlatibor - Bosa Rosić
13:55
Mali dnevnik
14:00
SAT
14:55
Rej Donovan, serija
15:50
Elementarno, serija
16:35
Kako su se voleli Romeo i Julija, film
18:00
Dobro je, dobro je znati
18:25
Stojan Novaković upisan je u srpskoj istoriografiji kao jedan od vodećih predstavnika srpske naučne, prosvetne i kulturne elite s kraja 19. i prvih decenija 20. veka. Povodom obeležavanja jubileja 175 godina od rođenja ovog istaknutok erudite i patriota Srpska akademija nauke i umetnosti je organizovala Naučni skup i priredila izložbu Stojan Novaković i njegovo doba u saradnji sa Arhivom Srbije. Sagledavajući opsežno polje istraživanja i uzmajući u obzir važne državne funkcije na kojima je bio angažovan razmatramo Novakovićev doprinos kada je reč o srpskoj filologiji, istoriji književnosti, istoriografiji i razvoju prosvete u Srba njegovog doba. Kažu, da pero i knjigu nikad nije napuštao... Prvi zamah ka dugom istraživačkom putu i uspešnoj karijeri dao mu je učitelj Stojan Bošković iz rodnog Šapca, koji nagovara Stojanovog oca da zbog oskudnog imovinskog stanja pozajmi novac i pošalje sina u Beograd na dalje školovanje. Zahvaljujući tim prvim i hrabrim koracima Stojan Novaković se kasnije ostvaruje u veoma važnim profesijam: diplomatski predstavnik Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, jedan od najvatrenijih zastupnika opštih srpskih interesa i uvaženi delegat Srbije na međunarodnim konferencijama. Pored toga, bio je i član Srpskog učenog društva, potom Srpske kraljevske akademije, napokon i njen predsednik, član više inostranih akademija nauka i filoloških društava, aktivni ili počasni član raznih udruženja, redakcija časopisa i predsednik Srpske književne zadruge od njenog osnivanja. Jedno vreme bio je i profesor na Velikoj školi, upravnik Muzeja i Narodne biblioteke. Više puta ministar prosvete, bio je tvorac novih školskih zakona i inicijator prosvetnih reformi kojima je stekao velike zasluge u otvaranju osnovnih i srednjih škola u Srbiji najviših obrazovnih mogućnosti. Jedan od kurioziteta Novakovićevog zalaganja na polju srednjovekovne književnosti je podatak da je 1874. godine posetio Rusiju gde je na Arheološkoj izložbi u Kijevu imao priliku da vidi dragocenosti iz kolekcije ruskog naučnika i istraživača Porfirija Uspenskog. Među artefaktima uočeni su list iz Miroslavljevog jevanđelja, Vukanovo jevanđelje i Radoslavljevo jevanđelje koje je Uspenski doneo sa Svete Gore. Neposredno po povratku u Srbiju Novaković je napisao detaljan izveštaj Ministru prosvete i crkvenih dela o pronađenim rukopisnim spomenicima koji od tada do danas ne prestaju da budu u žiži naučne javnosti. Stručnjaci u emisiji i učesnici Naučnog skupa su: prof. dr Milo Lompar, dr Srđan Rudić, prof. dr Nenad Nikolić, prof. dr Alesandar Milanović, prof. dr Aleksandar Rastović, Aleksandar Marković. Urednik i scenarista: Ivana Kovačević.
18:50
Lajmet
18:55
Daleko, daleko od očiju javnosti, Ejpril, Dejv, Rik i kum izgradili su život prema sopstvenim uslovima. (Above and Below, 2015). Od dubina protivpoplavnih kanala ispod Las Vegasa, preko razorenog vojnog bunkera usred prašnjave, užegle kalifornijske nedođije pa sve do tačke iznad stratosfere gde sada Mars živi na Zemlji. Svaki od junaka prošao je kroz zastrašujuće okolnosti u rolerkosteru zvanom život. Posredstvom obmane, bola i smeha, uvučeni smo u nepoznati svet gde otkrivamo stanovnike koji nisu mnogo različiti od nas samih. Režija: Nikolas Štajner.
21:00
Elementarno, serija
21:45
Nauka vidi sve u evoluciji, a pesnik u večnosti, rekao je Jovan Dučić. Koje su osobenosti te vrste književnoti, šta karakteriše tradicionalnu, šta savremenu poeziju, kako postaje društveno angažovana i u čemu je njena lepota. U ovoj emisiji spajamo nauku i poeziju i zato ćemo govoriti o tome kako na poeziju gledaju različite kulture i šta je u tom smislu karakteriše. Naš gost je etnolog i pisac Boban Trifunović. A kada se talenat za poeziju i nauku spoje u jednom čoveku, to je zaista retkost. Kako je čuveni pesnik Laza Kostić bio i vrsni doktor prava i kako razotkriti drugu stranu slavnih pesnika, reći će nam pravnik, profesor dr Žika Bujuklić sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je napisao knjigu Pravnički dometi pesnika Laze Kostića. Moraš da paziš šta zboriš, ne smeš glasno da rečeš, jer možeš da se sagoriš, to jest da se opečeš, stihovi su koji nas podsećaju na značaj reči, a koje je napisao jedan od naših omiljenih likova iz detinjstva, pesnička zvezda, Ljubivoje Ršumović. O tradicionalnoj i savremenoj poeziji i njenom uticaju na društvo i pojedinca, ali i sredstvima, stilističkim elementima, govornim figurama koje se u poeziji koriste, više će nam reći magistar filoloških nauka i književni prevodilac Jelena Ivanišević. Kako savremena poezija može postati deo moderne muzičke scene i kako postaje društveno angažovana, reći će nam rok muzičar Nikola Čuturilo Čutura. U publici ćemo ugostiti mlade polaznike radionice kreativnog pisanja Škola kreativnog pisanja ARGH, koji organizuju poetske večeri. Na Nauci na sceni biće dinamično, najpre ćemo dočarati atmosferu poetske večeri, a zatim i dasaka koje život znače. Tako ćemo da se uverimo kako poezija postaje deo pozorišne magije. Mjuzikl je prava ilustracija za našu temu, a pravi znalci svog zanata su nam u studiju - umetnici iz Pozorišta na Terazijama, glumac Milan Antonić. Poezija je veština kojom se rečima snaga mašte pretvara u igru, rekao je Šopenhauer. Zato nas pratite ove nedelje, da se igramo i uživamo u poeziji. Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
22:45
Čas anatomije - Narodno pozorište
23:30
Vizionari naučne fantastike
00:20
Lajmet
00:25
Vlada i Bajka: Veče Sajmona Garfankla
01:25
Trezor
02:25
Kako su se voleli Romeo i Julija, film
03:45
Iznad i ispod, dokumentarni film