Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
07:12
46. Bemus, 2. deo
08:05
Kulturni centar, r.
09:01
Lokaliteti svetske kulturne baštine u Japanu: Dvorac Himedži i hram Icukušima, 1-6, r.
09:26
Dekoraterska plemena: Hibridno pleme, 6-8, r.
09:56
Na veslu priča: Ne sme da stane, r.
10:14
Vreme televizije: Dnevni informativni program, 14-21, r.
11:21
Ansambl Spira Mirabilis: R. Šuman - Simfonija br. 1, r.
12:01
Novac, moć, poštovanje, r.
13:00
Mira Adanja Polak: Ekskluzivno – Nela Mihajlović, r.
13:38
Ejfman balet: Ana Karenjina, r.
15:12
46. Bemus, 2. deo, r.
16:05
Defile tašni svih vrsta, 52 minuta kompulzivne kupovine, lude za tašnama i lude tašne u obliku jastučića, cegera, futrola, zatim one koje se nose okačene o zlatnu alku, tašne u obliku pečata ili kofice, tašne sa znakom i bez znaka... Saznaćete da tašnu možete nositi na hiljadu načina, upoznaćete marke koje ih čine papreno skupim. Biće tu i praktičnih žena, ali i žena koje se tašnama posvećuju.  Repriza, 20. oktobar u  00:05 i 08:05.
17:03
Stvarao je pod uticajem francuskih simbolista. Prva zbirka poezije pod nazivom Uzalud je budim objavljena je u Beogradu 1956. Tom zbirkom koja ga svrstava u sam vrh srpske poezije, postigao je veliki uspeh kod publike i kritičara. Dobitnik je Oktobarske nagrade za zbirku Vatra i ništa 1960. U emisiji stihove kazuje Dejan Lutkić, reditelj je Miroslav Jokić. Repriza, 20. oktobar u  01:00 i 09:00.
17:29
Sve to ljupko servirano na raznobojnim tanjirima po savetu antikvara, jer Mimi nema ravne kada treba osmisliti sto iz snova dok priprema jela. Repriza, 20. oktobar u 01:23 i 09:23.
17:58
Nešto lepo: O kafanama
18:09
Škorpija, 43-94
19:01
Električni orgazam, jedan od najznačajnijih domaćih bendova, objavio je više žanrovski izuzetno raznolikih albuma kao što su: novotalasni debi Električni orgazam, psihodelični Lišće prekriva Lisabon, rokenrol Distorzija i živi Braćo i sestre, eklektični Zašto da ne ili poslednji, gruvajuće fankoidni To što vidiš to i jeste. Repriza, 20. oktobar u 03:06 i 11:06.
19:59
Američka dokumentarna televizijska serija sa Morganom Frimenom u ulozi naratora, istražuje misterije našeg postojanja povezujući najbriljantnije istraživače današnjice i najsmelije ideje iz graničnih polja nauke. U prvoj epizodi Šta je bilo pre početka svega upoznajte istraživače i njihove teorije o postanku našeg univerzuma.   Repriza, 20. oktobar u 04:02 i 12:02.
20:47
Ime Minilinija prvi put se pojavilo 2011. godine. Uskoro se priključio i DJ Rahmanee i krenuli su klupski nastupi. U početku je grupa više imala formu live acta, ali se s vremenom menjao izraz, pa se bendu priključio i Vladimir Činkocki, bubnjar Obojenog programa. Minilinija sada ima klasičnu rok postavu - bubanj, dve gitare, ali tu je i spoj elektronske i živo svirane muzike, što izmešta zvučnu sliku iz okvira klasičnog roka. Repriza, 20. oktobar u 05:03 i 13:03.
21:25
Hvarang-cvet viteštva, 4-20
22:25
Violinski koncert Petra Iliča Čajkovskog, uz orkestar i dirigenta Bojana Suđića, izveo je violinista Orfej Simić. Za ovo delo Simić je tada rekao da je jedan od najtežih violinskih koncerata - u njemu postoji sve ono što je izazov za violinistu - pasaži, raspevane melodije, ritmički zahtevni delovi... Repriza, 20. oktobar u  06:27 i 14:27.
23:07
U toj demokratskoj atmosferi, nastaje i demokratski dizajn. U švedskoj priči iz dvadesetog veka i kasnije, ogleda se priča čitave savremene Skandinavije, a u središtu te povesti bila je švedska umetnost, koja je nije samo odražavala, nego joj je i pomagala. Iako su u ranom dvadesetom veku slikari i pisci izražavali zebnju, pa i užas pred komešanjima savremenog doba, tokom čitavog tog stoleća skandinavski dizajneri i arhitekte bez ustručavanja prigrliće modernost. Ishod će biti jedan od najizuzetnijih društvenih i umetničkih eksperimenata u savremenoj istoriji. Dok su drugi sanjali da stvore savršen svet, u Švedskoj su ukazali na put i počeli da ga grade.  Repriza, 20. oktobar u  06:27 i 14:27.
00:05
Volim svoju tašnu, r.
01:00
Pesničke vedrine: Branko Miljković, r.
01:23
Umetnost kuvanja sa Mimi: Rakovi, 5-12, r.
01:52
Nešto lepo: O kafanama, r.
02:01
Vreme televizije: Dokumentarni program ,15-21
03:06
Koncert Električnog orgazma, 1. deo, r.
04:02
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Šta je bilo pre početka svega, 1-8, r.
04:51
Mini koncert: Milenijum, r.
05:27
Hvarang-cvet viteštva, 4-20, r.
06:27
SO RTS-a: Čajkovski-Koncert za violinu i orkestar , r.
07:08
Skandinavska umetnost: Demokratski dizajn, 3-3, r.
08:05
Volim svoju tašnu, r.
09:00
Pesničke vedrine: Branko Miljković, r.
09:23
Umetnost kuvanja sa Mimi: Rakovi, 5-12, r.
09:52
Nešto lepo: O kafanama, r.
10:01
Vreme televizije: Dokumentarni program ,15-21, r.
11:06
Koncert Električnog orgazma, 1. deo, r.
12:02
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Šta je bilo pre početka svega, 1-8, r.
12:51
Mini koncert: Milenijum, r.
13:27
Hvarang-cvet viteštva, 4-20, r.
14:27
SO RTS-a: Čajkovski-Koncert za violinu i orkestar , r.
15:08
Skandinavska umetnost: Demokratski dizajn, 3-3, r.
16:05
Izveli su različite poznate klasične džez, flamenko i pop teme iz regiona i sveta. Repriza, 21. oktobar u  00:05 i 08:05.
17:05
Hvarang – cvet viteštva, 5-20
18:10
Iako danas spada među njegova najizvođenija dela, kompozicija nije bila zapažena sve do 1922. kada ju je za orkestarsko izvođenje priredio Moris Ravel, po narudžbini Sergeja Kusevickog, dirigenta Bostonskog simfonijskog orkestra. Francuski kompozitor, pijanista i dirigent bio je zadivljen muzikom svog ruskog kolege. Već tada smatran velikim majstorom orkestra, Ravel je uz neznatne izmene stvorio orkestraciju koja se i danas smatra najuspelijom. Međutim, tek će izvođenje orkestarske verzije u Parizu, 1922. godine i objavljivanje partiture 1930. godine, kao i prvi snimci ovog dela, svrstati Slike sa izložbe među najizvođenija i najvoljenija dela klasične muzike. Preko deset kratkih stavova, Musorgski je pokušao da muzičkim sredstvima dočara deset Hartmanovih slika. Promenada koju čujemo na početku predstavlja samog kompozitora koji šeta od slike do slike, a čućemo je još tri puta u toku dela. Zatim slede stavovi: Gnom, Stari zamak, Tiljeri, Bidlo, Igra pilića u ljuskama, Dva Jevreja - bogati i siromašni, Pijaca u Limožu, Katakombe, Baba Jaga i Velika vrata u Kijevu.  Repriza, 21. oktobar u  02:10 i 10:10.
18:51
Električni orgazam, jedan od najznačajnijih domaćih bendova, objavio je više žanrovski izuzetno raznolikih albuma kao što su: novotalasni debi Električni orgazam, psihodelični Lišće prekriva Lisabon, rokenrol Distorzija i živi Braćo i sestre, eklektični Zašto da ne ili poslednji, gruvajuće fankoidni To što vidiš to i jeste. Repriza, 21. oktobar u  02:51 i 10:51.
19:27
Papina rezidencija je prava umetnička riznica - krase je dela Rafaela, Mikelanđela i mnogih drugih umetnika. Svi oni su bili u službi poglavara, na prestolu Svetog Petra. Predstavljamo vam dve hiljade godina dugu istoriju papstva, koju su činile nadahnute, ali i kontroverzne pape, poput Bordžija, onih koji su našli utočište u Avinjonu, pa sve do papa našeg doba. Zakoračićemo na drevnu teritoriju Svete stolice, mesto gde su arheolozi ispod bazilike otkrili grob Hristovog apostola Svetog Petra i čuveni grčki natpis Petros eni - u prevodu, Pjetro je ovde. Repriza, 21. oktobar u  03:27 i 11:27.
21:18
Postoji više vrsta ikebane. Stare - koje poštuju osnovne postavke, i nove - koje stvaraju originalna i kreativna dela u stalnoj potrazi za novom lepotom. Umetnici su razvili savremene forme ikebane i kao sredstva oblikovanja prostora. Kreiraju velike instalacije koristeći bambus i mnoge druge materijale. Mnogi ljudi izvan Japana uživaju u japanskom aranžiranju cveća, jer se ova veština uči širom sveta.Ovaj program je obezbeđen uz pomoć Japanske fondacije. Repriza, 21. oktobar u  05:18 i 13:18.
21:44
Kad veštačka inteligencija dostigne sposobnost razmišljanja, zaključivanja i izražavanja ideja, poput ljudi, sve će se promeniti. Vaši pametni automobili će menjati oblik a faksom ćete slati trodimenzionalne predmete i, ako im to dozvolite, inteligentne mašine upravljaće vašim životom. Ključno pitanje je: da li će tada mašine vladati nama, ili ćemo i dalje mi vladati svetom?  Repriza, 21. oktobar u 05:44 i 13:44.
22:33
Na scenu je izašao sam i za klavirom odsvirao 12 vanvremenskih Arsenovih numera, među kojima su Sve što znaš o meni, Kuća pored mora, Ni ti, ni ja i Tvoje nežne godine. Prema njegovim rečima, sa oprezom svira Arsenovu muziku iako nijednog momenta ne želi da podilazi publici jednostavnijim muziciranjem u odnosu na džez koncerte po kojima je nadaleko poznat. Trudim se da muziku koju je napisao moj otac izvodim onako kako ju je on zamislio, rekao je poznati džez pijanista. Repriza, 21. oktobar u 06:33 i 14:33.
00:05
Kings of Strings - The Youngsters, r.
01:05
Hvarang – cvet viteštva, 5-20, r.
02:10
Simfonijski orkestar RTS-a svira Musorgskog, r.
02:51
Koncert Električnog orgazma, 2. deo, r.
03:27
Tajne iz istorije: Da zidovi Vatikana progovore, r.
05:18
Tradicionalna japanska kultura: Ikebana, r.
05:44
Svet budućnosti: Inteligencija budućnosti, 5-14, r.
06:33
Matija svira Arsena, r.
08:05
Kings of Strings - The Youngsters, r.
09:05
Hvarang – cvet viteštva, 5-20, r.
10:10
Simfonijski orkestar RTS-a svira Musorgskog, r.
10:51
Koncert Električnog orgazma, 2. deo, r.
11:27
Tajne iz istorije: Da zidovi Vatikana progovore, r.
13:18
Tradicionalna japanska kultura: Ikebana, r.
13:44
Svet budućnosti: Inteligencija budućnosti, 5-14, r.
14:33
Matija svira Arsena, r.
16:05
Učesnici: Ana Sofrenović, Gorica Popović, Vladana Marković, Teodora Bojović, Ivana Peters, Tanja Banjanin, Danica Maksimović, Goran Sultanović, Boda Ninković i drugi.  Repriza, 22. oktobar u 00:05 i 08:05.
16:51
Sati mog života, 4-11
17:48
Lepota snalaženja
18:01
Obavljao je važne funkcije u nacionalnoj kulturi, od urednika tribine mladih u Novom Sadu, do direktora Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, direktora Zavoda za kulturu Vojvodine i člana UO Radio-televizije Srbije. Uređivao je nekoliko književnih časopisa. Dobitnik je najznačajnijih nacionalnih književnih nagrada. Reditelj, autor koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; direktor fotografije: Aleksandar Kalezić, DP; snimatelj: Marko Ristić, Lav Boka (dron); montažer: Milan Pejnović; art direktor: Zoran Mujbegović; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Franc Špes, Davor Čupković, Aleksandar Kocan, Slavko Vrndžić; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić.Produkcija: Šta hoćeš Projekat podržali: Grad Novi Sad, Ministarstvo kulture i informisanja, JKP Vode Vojvodine Repriza,  22. oktobar u 02:01 i 10:01.
18:22
Muzički se uglavnom kreće u žanrovima indi roka i američkog folka, ali i sa brojnim drugim uticajima koje na specifičan način meša i od njih pravi autentičnu zvučnu sliku. Aktivno svira od decembra 2012. godine, a posle uspešnih koncerata u Srbiji i zemljama u okruženju i velikog solističkog koncerta u Domu omladine Beograda u novembru 2013, usledila je evropska turneja (Austrija, Italija, Švajcarska, Rusija) sa frontmenom grupe Strej dog, Dušanom Strajnićem. Ana je 2014. godine nastupala na prestižnom Waves festivalu u Beču, kao i u rasprodatoj zagrebačkoj Tvornici kulture (22. novembra), gde je bila specijalna gošća na koncertu hrvatske kantautorke Lovely Quinces. Repriza, 22. oktobar u 02:22 i 10:22.
19:19
Otvaranje Dečjeg muzejona, postavka pod motom Srbi i Francuzi - braća po oružju kojom je Srbija u Parizu obeležila vek od završetka Velikog rata, kao i prilagođavanje dela stalne postavke slepim i slabovidim osobama, samo su neki od razloga zbog kojih je ovom muzeju pripala Nagrada Mihailo Valtrović. Narodni muzej u Leskovcu i ove godine proglašen je za najbolji u Srbiji. Istu nagradu su dobili i 2015, za obnovu dela stalne postavke.Proglašavajući Leskovčane za najbolje u prošloj godini, Muzejsko društvo Srbije je odalo priznanje rezultatima koji po stručnom i naučnom značaju predstavljaju istaknuti doprinos razvoju kulture. Jug Srbije u Velikom ratu, kao i priča o ratnom putu legendarne Moravske divizije, samo su neke od brojnih postavki kojima se leskovčani mogu ponositi. Dragoceno je i to što su izgradili kolektivni duh koji je neophodan da bi se realizovali ovako veliki projekti. Autori emisije: Slavica Stefanović i Aleksandra Daničić Repriza, 22. oktobar u 03:19 i 11:19.
20:01
Paleta kulturnog nasleđa: Pesme za dušu
20:19
Samosvojni i odvažni mislilac, ostvario je izuzetnu sintezu različitih nauka i društveni život tumačio matematičkim zakonitostima. U knjizi Tumačenje fizičkih i socijalnih pojava, opsežno je razradio zamisao da se pomoću termodinamičkih kategorija može upravljati društvenim tokovima. Ideja o takvoj celovitosti, kasnije je postala poznata kao kibernetika. Došao je, da kao sveštenik nauke, u ovom hramu, propoveda velike istine koje se dotle nisu čule. Matematička fizika bavi se mrtvom prirodom, ali je njega interesovao ceo svet, njega je interesovao život. Zato je katedra bila uska za njegov rad. Stojanovića je zanimao društveni život - ta živa mašina sa milionima točkova, koju je zvao društvo, i na kojoj je primenio zakone termodinamike. Tako je sazidao prvi most između teorijske fizike i socijalnih pojava. Svojim položajem i iskustvom bio je najpozvaniji, u celom naučnom svetu, da velikim iskustvima Prvog svetskog rata da oblik matematičkih zakona. Milutin Milanković.Ovu epizodu iz serijala Istorija nauke realizovali su: urednik i scenarista Borislava Nikolić, stručni konsultant koji je ujedno i oživeo lik ovog naučnika prof. dr Aleksandar Petrović, snimatelj Dragoslav Bojković, kostimograf Biljana Mihailović, scenograf Mirjana Andrejević, organizator Milka Jovanović, montažer Đorđe Anđelković, reditelj Ivan Milanović.Repriza, 22. oktobar u 04:19 i 12:19.
20:37
Svečani koncert SO RTS-a sa italijanskim solistima, 1. deo
21:30
Na drugom primeru pratimo rekonstrukciju tipične, male slovenačke spavaće sobe. To je bio intiman, lični prostor u koji ulazi manje posetilaca i zbog toga se, prilikom opremanja stana, često taj deo zaboravljao i zanemarivao.  Repriza, 22. oktobar u 05:30 i 13:30.
22:06
Jedan je od najznačajnijih filmskih scenarista u jugoslovenskoj kinematografiji (Sjećaš li se Doli Bel, Otac na službenom putu, Kuduz). Repriza, 22. oktobar u 06:06 i 14:06.
22:59
Horizont nas vodi na daleko i dugo putovanje od praistorijskih okeana Marsa do metanskih jezera na najvećem Saturnovom mesecu Titanu, za čije istraživanje NASA namerava da konstruiše podmornicu. Ali hoćemo li na tim dalekim mestima naići i na neke oblike života? U ovoj epizodi Horizont upoznaje naučnike koji na najsuvljim, najvrelijim, najkiselijim, najhladnijim predelima Zemlje sa najekstremnijim uslovima tragaju za oblicima života koji bi možda mogli da prežive i u svemiru. Obrada: Redakcija Naučnog programa RTS Odabrala: Marija Stevanovi Repriza, 22. oktobar u  06:59 i 14:59.
00:05
Dame pevaju Bonda, r.
00:51
Sati mog života, 4-11, r.
01:48
Lepota snalaženja, r.
02:01
Na veslu priča: Vladimir Kopicl, r.
02:22
Koncert Ane Ćurčin, r.
03:19
Paleta kulturnog nasleđa: 70 godina Narodnog muzeja Leskovac, r.
04:01
Paleta kulturnog nasleđa: Pesme za dušu, r.
04:19
Istorija nauke: Kosta Stojanović, r.
04:37
Svečani koncert SO RTS-a sa italijanskim solistima, 1. deo, r.