...

Srđan Hofman rođen je 1944. u Srbiji. Osnovne i magistarske studije kompozicije završio je na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Stanojla Rajičića. U dva maha bio je na kraćim usavršavanjima u inostranstvu i to: 1974. godine u Darmštatu, a 1975. godine u Štutgartu i Kelnu.... Deluje kao kompozitor, profesor kompozicije, šef Tonskog studija FMU, čiji je i osnivač. Bavi se i teorijskim radom vezanim za problematiku savremene muzike. Jedan je od osnivača i prvi selektor programa Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu, i sekretar nacionalne sekcije ISCM. Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih i prvih nagrada Tribine kompozitora za delo Koncertantna muzika (1994) i delo Znakovi (1995), nagrade Udruženja kompozitora Srbije i Velike plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu. Urednik: Branislav Jarić. repriza , 25. jun u 00:01 i 08:02.

Povodom velikog jubileja Muzeja grada Beograda podsetićemo se kako se ta ustanova razvijala, šta danas baštini i koliko je značajna - ne samo za našu prestonicu, već i šire. Iako prvobitno zamišljen kao Opštinski muzej, Muzej grada Beograda je prerastao u jednu od najvećih ustanova zaštite kompleksnog tipa u našoj zemlji.... Prvi popis muzejskog materijala je iz 1929. godine i činilo ga je 155 predmeta, da bi se naredne godine taj broj udvostručio. Uvećavanje fonda se nastavilo, pa je 1935. godine otkupljena zgrada u Ulici Zmaj Jovinoj 1. Danas Muzej grada Beograda baštini skoro 170 hilada predmeta koji svedoče o razvoju glavnog grada od praistorije do savremenog doba. Predmeti su raspoređeni u tri Odseka: za arheologiju, istoriju i istoriju kulture i umetnosti. U emisiji će biti reči i o izlagačkoj delatnosti i posvećenosti radu sa publikom, kao i o saradnji sa drugim institucijama, poput one sa Kulturnim centrom Srbije u Parizu gde je u decembru održana izložba Beograd – Pariz: umetničke veze“.   Tokom proteklih 120 godina, Muzej se više puta selio i otvarao i zatvarao svoju stalnu postavku, a problem trajnog smeštaja Muzeja bio je predmet tri velika arhitektonsko-urbanistička konkursa. Ugovorom između Grada Beograda i Ministarstva odbrane, Grad preuzima zgradu nekadašnje Vojne akademije u Resavskoj 40b za potrebe smeštaja Muzeja. Treći konkurs realizovan je tokom 2016. godine kada je i izabrano idejno rešenje za rekonstrukciju zgrade.     Repriza, 25. jun u 00:30 i 08:30.

Vrlo često ćete čuti: a kada je kanonizovan Sveti Simeon ili Sava? Za razliku od rimokatoličke kanonizacije koja se izvršava jednom formativnom odlukom Sabora, u pravoslavnom svetu vlada potpuno drugačija praksa. Jedna ličnost se pridružuje svetiteljima na osnovu njenog vrlinskog života, upražnjavanja podviga i osvedočenja da pripada izuzetnoj vrsti ljudi, svetih ljudi... Kada se jedna ličnost manifestuje na takav način, onda se o njoj sastavljaju žitija i službe, čime se tako uvodi u kalendar, dobija svoj praznik i tako biva pridružena ostalim svetiteljima, objašnjava istoričar umetnosti dr Danica Popović.... Lik Svetog Save na ikonama i freskama u srpskim manastirima, kao i u crkvama izvan naših granica, odražava duh neprolaznog, osećaj zajedništva sa prošlim i budućim, stvarajući tako jedan kontinuitet koji beleži osam vekova. U Mileševi je predstavljen u povorci Nemanjića pored oca Sv. Simeona Mirotočivog. Kasnije u zadužbinama potonjih Nemanjića Sv. Sava je slikan u najsvetijim delovima hrama sa uglednim arhijerejima, u povorkama sa ostalim članovima svetorodne loze, kao i sa Svetim ratnicima, u vertikalnim nizovima loze Nemanjića u Gračanici, Dečanima, Pećkoj patrijaršiji. Scenarista: Petar Jakonić Urednik: Ivana Kovačević Montažer: Oblak Jurišin Kaufman Direktor fotografije: Aleksandar Beatović Reditelj: Violeta Petrović Repriza , 25. jun u 01:00 i 09:00.

Boris Miljković,osvedočeni i nagrađivani kreativac, autor „Rokenrolera“, tv filmova „Ruski umetnički eksperiment“ i „Šumanović-komedija umetnika“, 2016. godine, posle tri decenije, ponovo je za gledaoce RTS-a spremio „novu igru“ - dokumentarnu tv seriju- svojevrsni televizijski eksperiment „Fabrika šećera“.... Dokumentarna serija Fabrika šećera je privatna istorija jedne zemlje koje više nema. Istovremeno, to je i priča o jednom neobičnom mestu i ljudima koji su ga obeležili. Od pripovedačevog oca Petra (koji je na mnogo načina povezan sa sudbinom Egipta i Jugoslavije, kao i sa kućom u kojoj se danas nalazi ambasada Republike Srbije u Kairu), preko samog pripovedača (Boris Miljković) koji se zatekao u toj istoj kući 1991. godine (na početku raspada Jugoslavije), sve do kairskih prijatelja pripovedača i njihovih iskustva, u kojima su i Egipat i Jugoslavija važne stanice na životnom putu. TV serija Fabrika šećera projekat je Kulturno-obrazovnog program RTS-a. Realizaciju projekta pomogla je ambasada Republike Srbije u Kairu. Scenario, režija i naracija: Boris Miljković Učestvuju: Mahmud, Nada Dugonjić-Holt, Svetlana Todorović, Raško Miljković, Dragan Bisenić, Maja Sorić, Ivan Iveković, Adam Henein, Hani Sabet, Niša Sursok, Hana Radi, Hasan. Repriza , 25. jun u 01:35 i 09:35.

Baja i Žića su se na izvesno vreme preselili u Novi Pazar, s namerom da se izleče od alkoholizma.... Boraveći u Novom Pazaru pokušavaju da zarade za život vozeći linijski kombi od grada do plaže u Ribarićima. Dok čekaju putnike za plažu u kombi im upadne usplahirena žena, Silvija, koja od njih traži da prate crveni auto. U tom autu je Safet, Silvijin ljubavnik, koji je vara sa drugom ženom. Silvija je ogorčena zbog toga i spremna da mu se osveti. Silvija smatra da će zbog te žene Safet da rasturi svoju porodicu, a ako mu ona, Silvija, koja poštuje Safetovu suprugu, ostane ljubavnica njegova porodica će ostati na okupu.   Repriza , 25. jun u 02:05 i 10:05.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a koja je sada remasterizovana i pripremljena za ponovno emitovanje.... Repriza , 25. jun u 02:55 i 10.55.

Pre dve stotine godine, Šampolion, istoričar i lingvista, uspeo je da dešifruje hijeroglife. Poslednjih godina ostvarena je naučna istraga bez presedana tokom koje su se njeni akteri otisnuli u srce najveće grobnice Egipta sa željom da otključaju tajne ovog misterioznog pisma.... Na arheološkom lokalitetu poznatom pod nazivom TT33, nalazi se jedna od najvećih tebanskih grobnica. Ekspedicija koja nedaleko od Luksora vrši iskopavanja, dozvolila je ekskluzivni pristup svojoj misiji. Članovi ove družine otkrili su ko je sve od sveštenika, pisara, slikara, gravera i graditelja zaslužan za to što danas možemo da protumačimo egipatske zidove i papiruse. Ko su bili malobrojni i specijalni pripadnici klase koja je direktno služila faraone i za koje su današnji egiptolozi toliko zainteresovani i šta drevni natpisi otkrivaju o svakodnevici Starog Egipta? Repriza , 25. jun u 07:00 i 15:00.

Ivan Mogli Lakićević je često u medijima, ali ne samo zbog fudbala, nego zbog toga što saigračima organizuje zajedničke odlaske u pozorište. Nedavno je okupio ekipu na jubilarnom izvođenju predstave ljubavno pismo u Ateljeu 212, o njemu govore da je fudbaler koji razbija predrasude i da je atipičan, a sve zbog toga što obožava Šekspira, omiljeni lik mu je Hamlet, a kada je dobio angažman u Đenovi nosio je toliko knjiga da su ga carinici pitali šta će da studira u Italiji.... Tokom boravka u inostranstvu mučila ga je nostalgija za Beogradom, a posebno za novobeogradskim blokom 33 u kom je odrastao i zbog čega na dresu nosi upravo taj broj. Uz roditelje je osim u pozorište, odlazio i na koncerte, među omiljenim mu je u sećanju na nastup Rolingstonsa na Ušću, a sebe definiše Canetovim stihovima biti samo svoj. U ovom intervjuu koji počinje na terenu gde je odrastao, u društvu majke, sestre i devojke, govori o nadimku Mogli, o ulozi porodice, o navijanju i tome koliko mu nedostaje otac na tribinama koji zbog zdravstvenog stanja može samo da gleda televizijske prenose, o biblioteci od 2000 knjiga, o Oskaru Vajldu i Gogolju… Nastavak dana je bio rezervisan za trening u Pančevu gde igra za Železničar, a veče po običaju, za odlazak u pozorište gde ga glumci poznaju i rado dočekuju. Autor: Tanja Peternek Aleksić Repriza , 25 jun i 04:35 i 12:35.

Danas je ciklus koncerata pod nazivom Četiri godišnja doba Antonija Vivaldija, jedno od najpoznatijih i najizvođenijih dela, toliko čuveno i toliko zastupljeno, da neke njegove interpretacije često bivaju i veoma eskcentrične ili avangardne u tumačenju.... Još od prvog izvođenja, daleke 1723. godine, ova sofisticirana kompozicija doživljava međunarodna priznanja i uspehe. Sam je Vivaldi kao vrhunski virtuoz bio njen najbolji predstavnik pred zadivljenom publikom. Jedan od ključnih aspekata ovakvog uspeha jeste i programski karakter koji Četiri godišnja doba u sebi sadrže. Četiri zasebna violinska koncerta koji nose nazive Proleće, Leto, Jesen i Zima, sugerišu gotovo literarni narativ izražen kroz muziku u kojoj elementi prirode doživljavaju svoja snolika tumačenja. Veliki i neprestani uspeh Četiri godišnja doba zasenio je ostatak Vivaldijevog stvaralaštva i bilo je potrebno skoro dva veka da umetnički svet razume i shvati kvalitet, vrednost i raznovrsnost ostalih njegovih ostvarenja.   Četiri godišnja doba preko dokumentarnog filma Vivaldijev fenomen autora Kristijana Labrandea i Filipa Bezijea tumače i istražuju brojni stručnjaci, stvaraoci i muzikolozi. Repriza , 25. jun u 06:05  i 14:05.

Drugi deo serijala posvećen je vladaru čiji će izbor kome se carstvu prikloniti konačno utvrditi već tada ustrojen pravac srpske istorije. Neobično je koliko nam se čini da znamo mnogo o knezu Lazaru, a zapravo postoji toliko toga što o njemu nikada nećemo otkriti. Prestoni grad mu je bio Kruševac, kneginja je bila Milica, znamo za Kosovski boj i Lazarevu smrt. Ali, u stvari, o njegovom životu znamo tako malo.... Gde je i kad rođen? Kako je uopšte nasledio državu Nemanjića? Da li je možda mogao da povrati slavu Dušanovog carstva? Kako je simbol Kosova postao osnova novog morala, a Lazarev izbor carstva nebeskog baza novog kulta? Repriza , 25. jun 04:05 i 12:05.

Serijal prati težnju političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.... Sam naslov Via Militaris - Koridor 10, postavlja dilemu hoćemo li, uprkos svemu, uspeti da glavne evropske saobraćajne pravce od puteva rata pretvorimo u puteve razvoja. Autorska ekipa: Božidar Nikolić, Zoran Sinđelić, Mila Jovanović Nikolić, Snežana Rodić Sinđelić, Petar Jakonjić i Milo Lekić. Urednik i scenarista: Božidar Nikolić.

...