Mesijanovu Turangalilu - simfoniju za klavir, Martenoove talase i orkestar, beogradska publika je imala priliku da posle 45 godina čuje u Kolarčevoj zadužbini.... To izuzetno zahtevno delo izveli su Beogradska filharmonija i solisti koji su trenutno najpoznatiji svetski izvođači Mesijanove muzike - Rože Miraro na klaviru i Valeri Artman-Klavri na Martenoovim talasima. U Turangalili je sve neobično, od naziva koji je kombinacija dveju reči na sanskritu: turanga - pokret, tok vremena, i lila - ljubav, do retko korišćenih instrumenta kao što su Martenoovi talasi, rani elektronski muzički instrument koji stvara čudesne efekte. Jedino srpsko izvođenje monumentalne Turangalile bilo je 1969. godine, i to u izvođenju Beogradske filharmonije.   Repriza u 13:20.

Dokumentarni film ,,Ko je uništio Rimsko carstvo?“ pruža nam uvid u iznenađujuća naučna istraživanja koja ukazuju da su klimatske promene i pandemije bile mogući razlog urušavanja jedne od najmoćnijih imperija u istoriji čovečanstva.... Rimsko carstvo je pretrpelo, još od 165. godine nove ere, tri pandemije koje su se istovremeno pojavile. Na te pojave nadovezao se period u kom je temperatura globalno pala za čak tri stepena celzijusa, što je izazvalo velike socijalne i vojne krize. Klimatski izazvana velika migracija naroda, u Evropu je dovela i ratnički nastrojeno nomadsko pleme Huna, čime je dodatno oslabljeno već uzdrmano cerstvo. Nekoliko vekova kasnije, kataklizmična vulkanska erupcija izaziva veliki pad temperature, a sve to prati epidemija bubonske kuge. Uz pomoć arheoloških iskopavanja i naučnih analiza, eksperti za ovu temu otkrivaju dokaze o velikom socijalnom krahu koji se podudarao sa napuštanjem gradskih sredina i prekidom rada trgovačkih kanala. Svi ovi događaji bacaju novo svetlo na kompleksno pitanje o razlozima pada Rimskog carstva.      Repriza , 116. jun u 00:11 i 08:07.

Sto godina od NJegoševog rođenja svečano je obeleženo na Cetinju 1913. godine, uz trobojke i izlaganje slika vladike Rada. Crnogorski kralj Nikola Petrović rekao je dopisniku francuskog lista L Temp : Lovćen je Olimp srpski, spomenik podignut Božjom rukom slobodi i njezinim braniteljima.... Znajući za važnost i simboliku NJegoševe kapele, Austrijanci od početka rata iz Bokokotorskog zaliva stalno granatirali svetinju na vrhu Lovćena. Kivni zbog poraza na Ceru i Kolubari ali i otpora crnogorske vojske, austrijska komanda 11. januara 1916. godine sa Cetinja šalje telegram u Beč Pao je Lovćen bastion srpstva. Po naredbi Vrhovne komande okupatorski guverner Veber, odmah posle kapitulacije Crne Gore, naredio je ekshumaciju NJegoševih kostiju, rušenje kapele kako bi se na tom mestu podigao veličanstveni kip trijumfa u slavu Franje Josifa. Produkcija: Videokraft media Scenario: Batić Bačević i Nikola Trklja Reditelj: Miljan Glišić     Repriza , 16. jun u 01:15 i 09:10.

Emisija ,,Volim klasiku“ promoviše klasičnu muziku i mlade talente, a u njoj nastupaju i poznati solisti, vokalni i instrumentalni ansambli i veliki orkestri. Ovoga puta gudački orkestar ,,Kamerata Novi Sad“. Ovaj izuzetan ansambl izvodiće kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog i Astora Pjacole, a sa njim će nastupiti i solisti - austrijski violinista Benjamin Cirfogel, violončelista i umetnički rukovodilac Markom Miletić i violista Jožef Bisak.... Uz podršku Kamerate Novi Sad predstaviće se i mlada violinistkinja Hana Skeledžija. Takođe, biće emitovan intervju sa dirigentom Aleksandrom Markovićem, koji ima bogatu međunarodnu karijeru, a u Kolarčevoj zadužbini je dirigovao Simfonijskim orkestrom RTS-a na koncertu pod nazivom ,,Priče sa Orijenta“.   Urednik emisije: Silvana Grujić Voditelji: Silvana Grujić i Aleksandar Peković Reditelj: Petar Stanojlović     Repriza , 16. jun u 02:45 i 10:40.

Viktor Lazić je srpski putopisac, advokat i doktorand kineskog prava, poliglota i ovlašćeni prevodilac, licencirani turistički vodič, ambasador Srpskog bibliofilskog društva, spoljni saradnik Geografskog instituta ,,Jovan Cvijić” SANU, filatelista i numizmatičar....   Lazić je naslednik dvesta godina duge tradicije porodične biblioteke ,,Lazić”, o čijoj sudbini govori u emisiji ,,Lični kosmos”, direktor Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti. Kao deveta generacija, biblioteku je nasledio kada je imao devet godina. Na svojim putovanjima najveći deo sredstava troši na nabavku knjiga i artefakata za biblioteku i muzej u Beogradu.   Kroz sve istorijske nedaće koje su porodicu Lazić sustizale, knjiga je ostajala na prvom mestu, na prelasku srpske vojske preko Albanije ili za vreme nemačke okupacije, u vreme oskudice i gladi, kada je nemački oficir bibliofil nudio ceo džak brašna za jednu knjigu.   Lazić je i avanturista i svetski putnik. Do sada je obišao 90 zemalja na četiri kontinenta. Putuje sa minimumom finansijskih sredstava, često noći na otvorenom ili u kolima, postao je poznat po vožnji i noćenju u ruskom džipu lada niva. Sa putovanja donosi ono što će biti zanimljivo posetiocima Muzeja knjige u Beogradu: tibetanske molitvenike koji se okreću, velike skulpture - čuvare indijskog hrama koje je „posrbio” nadenuvši im srpska imena: Marko Kraljević, Banović Strahinja i Mali Radojica, molitvenik sa ukrasom od žada iz Mongolije, knjige u obliku lepeze, etiopske rukopisne knjige na ovčijoj koži.   Gledaoci će vidieti zbirku minijaturnih knjiga Nataše Ršumović, eksponate legata Tanje Kragujević, Vasilija Vujića, Pavla Vujisića, porodice Leko, predmete iz zbirke ,,Prvi srpski ustanak” i brojne neobične, vredne i zanimljive knjige i predmete. Urednik: Mirjana Bjelogrlić Direktor fotografije: Vasko Vasović Montažer: Miroslav Nikolov Repriza , 16. jun u 03:55 i 11:50.

Između izgnanstava i lutanja, put Harvija Kajtela oduvek je bio vrludav: pridružio se marincima, pa je zatim postao najveća nada Novog Holivuda, pre nego što je iz njega gotovo prognan.... Bio je zaboravljen i izgubljen, ali se specijalizuje za sporedne uloge, daleko od svojih prvih filmova, koji su toliko obećavali. Zahvaljujući takvim izborima i nepokolebljivosti duha, Kajtel napokon nakon mnogo godina dobija priznanje. Tek u 54. godini postaje cenjen glumac kakav je oduvek maštao da će biti i konačno dolazi na nivo da sam bira uloge, počev od onih koje mu nude veliki režiseri do umetničkih i nezavisnih projekata koje podržava i kao producent. Repriza , 16. jun u 04:25 i 12:20.

Povodom otvaranja Sueckog kanala, Verdiju je naručena opera Aida. Nemogući izbor Verdi stavlja u centar svog dela. To je izbor koji glavnu junakinju primorava da bira između ljubavi i patriotizma.... Etiopska princeza i egipatski vojnik na kraju će, ipak, izdati svoj narod, suprotstaviti se nadmoćnom protivniku i ujediniti se tragično u smrti. Definisana kontrastom između pozorišne ekstravagancije i intimne drame, Verdijeva partitura uspeva da razgraniči lični strah protagonista od istorijskih dešavanja. Ova velika opera u sebi nosi nekoliko tema dragih Verdiju: zavičajnu nostalgiju, oslobođenje kroz smrt, suprotnost između razočaravajuće sadašnjosti i idealizovane prošlosti. U svom prvom ostvarenju priređenom za Parisku operu, holandska rediteljka Lote de Ber odabrala je kritički pristup evropskom viđenju kolonizacije, ohrabrujući nas da promišljamo o odnosu i dosegu religijskih i političkih moći. Orkestrom i ansamblom Pariske opere rukovodi Mikele Marioti. Solisti: Sondra Radvanovski, Jonas Kaufman, Ludovik Tezije, Ksenija Dudnikova     Repriza , 16. jun u 05:25 i 13:20.