Niš su srpski velikaši smatrali neosvojivim. Te sudbonosne 1386. bio je veća i bolja fortifikacija, čak i od prestonog Kruševca. Međutim, to nije pomoglo njegovim braniocima. Uprkos hrabrom i srčanom otporu, grad je pao posle opsade duge dvadeset pet dana.... Pad Niša bio je veliki udarac za Kneza Lazara Hrebeljanovića, ali i jasan znak da je osmanlijska vojna akcija širih razmera i da je cilj osvajača dolazak na granice sa Ugarskom..

Beogradsko blago je serijal dokumentarnih minijatura u produkciji RTS digitala koji predstavlja značajna mesta i ljude, pojave i predmete važne za kulturu grada. Reč je o kulturi u širem smislu - sve ono što čini identitet, atmosferu i nasleđe grada, što predstavlja kulturno i prirodno dobro.... Iza svakog od ovih mesta, ljudi, predmeta nalazi se svojevrsna životna storija, neočekivani istorijski događaj, tako da se od početnog impulsa priča koncentrično širi i postaje originalno svedočanstvo o gradu. U vremenu u kome se priča o kulturi uglavnom svodi na definisanje već poznatih problema i u kome se gubi svest o značaju ličnog, nesebičnog napora, čini se neophodnim skretanje pažnje na zaboravljene ili manje poznate izuzetne ličnosti i njihova dela, na građevine, događaje i pojave ugrađene u temelje naše kulture. Upravo na njih podseća Beogradsko blago, potvrđujući činjenicu da aktuelni civilizacijski razvoj ne podrazumeva početak od nule već nadogradnju već postojećih vrednosti. Ova emisija posvećena je blagu koje se čuva u Muzeju vazduhoplovstva.

Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu?... Novi RTS serijal ALGORITAM Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda ALGORITMA predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou. Peti smo u svetu po broju talenata za softver i blokčejn, naši ljudi vode najbolje svetske projekte i katedre za kompjuterske nauke, nano tehnologiju, bioinformatiku i kvantno računanje širom sveta, a softveri proizvedeni u Srbiji upravljaju saobraćajem u Čikagu i rasvetom u Las Vegasu. Širom planete, u Londonu, Berlinu, Veneciju i NJujorku, sedi se na pametnim klupama koje je patentirala grupa mladih iz Beograda, a naše arhitekte i dizajneri osvajaju prestižne međunarodne nagrade za na bijenalima, trijenalima i kvadrienalima. Upoznajte ih i saznajte šta, gde i kako stvaraju.

Najstarije živo biće na Balkanu je hrast kitnjak koji se nalazi u selu Divljana ispod Suve planine. Prema proceni stručnjaka iz Zavoda za zaštitu prirode, hrast je star više od 1.000 godina i još uvek donosi plod, žir, iako je njegovo stablo potpuno šuplje iznutra.... Na Alpima juga Srbije, kako je Suvu planinu nazvao Jovan Cvijić zbog njenih gorostasnih, kaskadnih vrhova, uspeva i cvet feniks, ramonda serbika i ramonda Natalija, biljke koje mogu da ožive i kada se potpuno osuše kada im dodate samo nekoliko kapi vode. Gotovo 128 endemskih vrsta opstalo je na Suvoj planini koja je vekovima nudila obilje hrane za stoku. Sa svojim stadima, na ovu planinu, iz Grčke su dolazili Crnovunci, koji su sa sobom doneli tehnologiju proizvodnje kačkavalja koja je opstala do danas. Jedan od simbola ove planine su divlji konji, koji tokom cele godine uživaju u slobodi na Kunovici, kako se nekada zvala Suva planina. Divlji konji se sami brane od zveri, sami se ždrebe i sami pronalaze sklonište od snega, jakih vetrova i drugih vremenskih nepogoda. Suva planina je bila širokogruda prema čoveku. Sve što mu je bilo potrebno za gradnju kuće ovde mu je bilo na dohvat ruke, počev od kamena, preko drveta, do kreča i zemlje. Tipične kuće za ovaj kraj su čatmare, a za vezivanje maija u krovnoj konstrukciji stanovnici Suve planine su koristili žensku kosu, što nije zabeleženo nigde na prostoru Srbije, dok su kao izolacioni materijal između dasaka, čatmi i blata koristili vunu od ovaca. Suva planina je vekovima bila sklonište hajduka koji su u njoj skrivali opljačkano blago za kojim i danas tragaju brojni lovci na zlato i drugo blago.