...

Tragajući za time šta čini ljude srećnim na našoj fantastičnoj planeti, Vladimir Banić odlazi na Tajland, zemlju koju još zovu Zemljom osmeha. Tamo saznaje da Tajlanđani imaju jedan poseban i teško prevodiv osećaj. To je SANUK. Nešto između osećaja sreće, ushićenosti i zadovoljstva. Nešto zbog čega narod ove zemlje bira posao, prijatelje i načine kako da potroši slobodno vreme.... Iako je sanuk neuhvatljiv, ekipa Fantastične planete ga traži na više strana Tajlanda. Počinju u Bangkoku, pokušavajući da doznaju da li ljuta hrana zaista čini da se kada se jede luči hormon sreće. Zatim idu u Puket gde razgovaraju sa mu-taj borcima nakon što su izgubili borbu sa samo jednim pitanjem - da li i sada osećaju sanuk? Na kraju, Vladimir Banić odlazi na jednu od prvih plantaža marihuane koja je podignuta nakon legalizacije upotrebe u toj zemlji gde razgovara sa njenim vlasnikom, bivšim glumcem koji tvrdi da će se Tajland od sada izgovarati Smajland. Iz tropskog Tajlanda Fantastična planeta se seli u prebogatu Švajcarsku. Tamo pokušavaju da saznaju da li novac automatski znači sreću ili je kalvinistička skromnost koja je kao zakn uvedena u srednjem veku zaslužnija za to. Banić razgovara sa visokopozicioniranim menadžerom jedne od švajcarskih banaka pokušavajući da sazna da li je poverenje koje inače vlada u društvu, a najbolje se vidi na primeru banaka, nešto što ovu alpsku zemlju čini srećnom. Ili je to možda švajcarska čokolada, koja kao i tajlandska kuhinja, kada se unosi u organizam pokreće hemijske reakcije koje osobu čine srećnijom. Na kraju, prošpartajući celu Švajcarsku od Sent Galena, preko Ciriha do Ženeve, ekipa odlazi u mesto Martinji, postojbinu bernardinaca, pokušavajući da sazna kako u zemljii u kojoj preko 40% domaćinstava ima ljubimca, oni utiču i na svoje vlasnike i na okolinu. Na kraju, Fantastična planeta putovanje završava u Finskoj. Zemlji koja je šest puta za redom prva po indeksu sreće. Tamo Vladimir Banić razgovara sa čovekom koji je osmislio i sproveo vladin eksperiment, kojim je ljudima tokom dve godine novac bez ikakvog razloga dat na početku meseca. Da li je sreća u tom novcu ili možda o društvenoj brizi koja ne dozvoljava da se u Finskoj neko nađe i spava na ulici? Vladimir Banić to saznaje u razgovoru upravo sa nekadašnjim beskućnicima, u zemlji koja je tu pošast pobedila. Autor emisije zatim razgovara sa Jakom Sariluomom, najpoznatijim finskim stendap komičarem koji objašnjava kakav je duh Finaca i kako mu on kao komičar prilazi. Jako hvali finske političare i njihovu otpornost na korupciju, što Banić kasnije proverava pokušavajući da u sred parlamenta podmiti jednu od poslanica. Dva puta. Na kraju, Banić stavlja Finsku na ultimativni test - razgovarajući sa hevimetalcima koji važe za one kod kojih sreća nije visoko kotirana kao tema muzike. Članovi jednog od najpoznatijih finskih bendova, koji su svirali i u Srbiji, Omnium Gatherum, objašnjavaju kako je sreća i u neuspehu, ali i kako hevi metal, ljude koji vole to što su samotnjaci zbližava i čini srećnijim.

Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice. Gospođa Razumenka ide u pozorište sa novim komšijom, Miletom, ali to krije od dece koja žive u inostranstvu i od svoje najbolje prijateljice.

Uz pomoć neuronauka do ozdravljenja i rešavanja brojnih neuroloških oboljenja.... Oblast neuronauka je sve intrigantnija i sve više budi znatiželju, kako istraživača tako i šire javnosti. Osmi Kongres Društva za neuronauke Srbije okupio je istaknute naučnike iz Srbije i inostranstva, koji su predstavili rezultate svojih istraživanja. Neke od tema bile su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, promene u ponašanju, metabolizam mozga, stres, zapaljenje nerava, sećanja… Kongresi poput ovog su od izuzetnog značaja zato što predstavljaju mesto susreta pre svega istraživača koji se bave različitim disciplinama unutar neuronauka, kao i za razmenu iskustva sa istraživačima iz inostranstva, pri čemu se ostvaruju kontakti i dogovaraju saradnje. Gledajući emisiju saznajte, koja su najnovija dostignuća u svetu neuronauka. Pre svega šta to uzrokuje funkcionisanje naših sinapsi, naše konekcije u neuronima, a potom šta se to menja tokom starenja i kako nastupaju neki od patoloških poremećaja. Na koji način usporiti Alchajmerovu bolest? Kako se uz pomoć ishrane izboriti sa simptomima Parkinsonove bolesti i drugih neuroloških oboljenja.

Vladimir Jakšić (1824–1899), meteorolog i klimatolog, naučnik koji je uspostavio prvu mrežu meteoroloških stanica u Srbiji. Uveo je propise i uputstva za rad u njima i počeo svakodnevna merenja temperature vazduha.... Bio je prvi statističar, profesor ekonomije, finansija i trgovine u Liceju, ali i hroničar klimatskih, fenoloških i hidroloških pojava u Srbiji sredinom devetnaestog veka. Ekipa Istorije nauke, serijala koji sadrži 15 portreta slavnih naučnika, upravo u tom ambijentu snimala je ovu epizodu, i glumačku interpretaciju poverila Aleksandru Jakšiću, potomku slavnog meteorologa.

Kod štamparskog dizajna je najvažnije da pravilno koristite ono što imate na raspolaganju. Ekološki aspekti načina izrade su zanimljivi, jer nešto što je jednom napravljeno može biti ponovo iskorišćeno...

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Svaki ljubitelj slikarstva voli Ticijana. On je sigurno najčuveniji evropski slikar. Ovo je priča o šest remek-dela koja predstavljaju jednu vrstu manifesta o tome šta je slikarstvo. Ove slike su izuzetno značajne i izvesno je da posmatramo velika remek-dela...

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

U novoj epizodi serijala Zeleni časovnik saznaćete rezultate novih istraživanja o pamćenju i orijentaciji pčela i zanimljive činjenice o medu koje verovatno niste znali.... Videćete i šta je sve na meniju morske zvezde koje nekada pokazuju i kanibalsko ponašanje, kao i to, koji kaktusi dostižu punu zrelost sa tek 200 godina. U Botaničkoj zbirci Zavoda čuvaju se presovane biljke koje je sakupio lično Josif Pančić, a među vrednim eksponatima, u prostorijama Zavoda, izloženi su i preparirani beloglavi supovi stariji od 100 godina.

12.oktobar je Evropski dan donora. Posvećen je svima koji su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih gasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Jedno da uz humanost i solidarnost tada postaje šansa za spas i produžetak više života...

Problem ljubomore se sreće u svim grupama i zajednicama upravo zbog stalne potrebe za osvajanjem pažnje i podrške autoriteta. Datira negde iz egzistencijalnih potreba čoveka i opstanka. Antropolozi navode da nam ljubomora služi kao odbrambeni mehanizam, nalik onom u životinjskom svetu. Prema psihoanalitičaru Oto Fenihelu, najljubomorniji su oni koji ne mogu voleti, ali koji moraju osećati da su voljeni.... Najčešće kada govorimo o ljubomori, imamo u vidu nasilje koje prati ljubomoru i promenu partnera. To nasilje je najčešće vezano za muški pol, zato što su agresivniji od žena u partnerskom odnosu kada se pojavi ljubomora. Međutim u staroj Grčkoj je važilo pravilo da je najgore što muškarca može zadesiti ljubomora žene, jer ona može da ga dovede do potpunog uništenja pa ako uništi i samu sebe. ljubomora pogađa većinu ljudi, bez obzira na njihov uzrast, pol i seksualnu orijentaciju. Iako se u partnerskim odnosima često stavlja u prvi plan, ni kod dece nije retka pojava. Nasilje u porodici je veoma kompleksan globalni fenomen koji se javlja nezavisno od kulturološkog konteksta, socijalnog položaja i nivoa obrazovanja. Tokom života stičemo iskustvo i otkrivamo mehanizme, pomoću kojih možemo rešiti probleme koji su neminovni. Kvalitetan odnos se gradi i ne postoji univerzalan način kako prevazići ljubomoru. Gledajući emisiju saznajte zašto je važno postaviti granice u odnosu na vreme, kao i kako kontrolisati ljubomoru. O svim aspektima ljubomore u emisiji nam govore prim. dr Branko Vuković neuropsihijatar i porodični psihoterapeut, Radmila Vulić Bojović porodični psihoterapeut, Zoran Bar psiholog i psihoterapijski savetnik, Jovana Anđelković diplomirani specijalni pedagog i Anastasija Potorejko ilustratorka i slikarka.