...

U poslednjoj epizodi Fantastične planete istražuje se gde su limiti izdržljivosti ljudskog tela, gledaoci će upoznati malobrojni nomadski narod Moken, koji živi na moru između Mjanmara i Tajlanda.... Život u i na vodi promenio je njihov organizam tako da oni mogu da provedu i do deset minuta pod vodom nakon samo jednog udaha. Takođe, njihove oči pod vodom ne vide mutno kao bilo koje druge ljudske, već potpuno bistro, što im pomaže da love ribu i ljuskare od kojih žive. Mokeni najveći deo života žive na čamcu, na kojem se rađaju, žive i umiru. Ipak, nakon cunamija iz 2004. koji je desetkovao njihovu populaciju, Mokeni počinju da grade prve kolibe sa betonskom osnovom na malenim ostrvima u Andamanskom moru. Nakon Dalekog istoka, Vladimir Banić putuje u Izrael, gde Fantastična planeta dobija retku priliku da snima žensku borbenu jedinicu izraelske vojske. Banić zatim razgovara sa Ran Nakašom, instruktorom Krav Mage i bokserskim šampionom, koji je pomoću ove dve veštine obučava izraelske specijalce. Nakaš objašnjava Baniću kakve je neverovatne stvari primetio i kod svoji polaznika, ali i na sopstvenom telu. Na kraju, za Fantastičnu planetu govori nekadašnji komandos izraelske vojske koji je u Jom Kipurskom ratu zarobljen. U svom emotivnom intervjuu poverava Baniću kako su mu izgledali dani koje je proveo u zarobljeništvu u Egiptu. Na kraju, Banić sezonu Fantastične planete završava u Sloveniji. Tamo pokušava da sazna kakve veze ima čovečija ribica sa ljudskom vrstom i da li možemo u medicini ili farmaciji da iskoristimo znanja o njenom genomu koji je čak 150 puta komplikovaniji od našeg. Kako to biće živi i do 150 godina, a može da gladuje i celih deset. Posle Postojnske jame, Banić ide u visine, kod akrobata iz grupe Dunking Devils. Oni ne samo što moraju da poznaju granice svog već da dobro budu upoznati sa prostorom i kinetikom svakog drugog tela u svojoj grupi. Na kraju, granice ljudske izdržljivosti i toga kako stres može da utiče na čoveka, Banić saznaje od čoveka koji se ceo život bavio jednom od najtežih disciplina – politikom. On je bio poslanik, predsednik skupštine, premijer i predsednik u dva mandata. Neko kome je bavljenje ovim poslom uzelo zdravlje, ali dalo priliku da ostvari svoju najvišu ambiiciju – da vodi državu. Borut Pahor, sada penzioner, priča koliko je teško biti na onoj strani glasačkog listića.

Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice. Jedna od posledica potrošačkog mentaliteta koji nas je obuzeo svakako je velika količina garderobe koju nikada nismo obukli. Tomislav se, mada bezuspešno, protivi bacanju stvari.

Međunarodni festival etnološkog filma u Beogradu, najstarija je smotra dokumentarnih filmova ove vrste u regionu. U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom predstavlja široku lepezu filmskih tema  i autorskih sagledavanja u istraživanju tradicionalnog narodnog i savremenog načina života zajednica naroda sveta.... Tema ovogodišnjeg 32. po redu festivala je Život na filmu. Život je neprekidni tok iskustava. Koliko smo otvoreni da ta iskustva podelimo sa drugima, da ih dotaknemo i osetimo na najsuptilnijim nivoima? Gde sve možemo da razotkrijemo kvalitet, dubinu i svrhu života? Odabrano je 47 ostvarenja iz 26 zemalja podeljenih u tri selekcije sa idejom da se posetiocima predstave filmovi kratkog i srednjeg metra. Ove godine osim takmičarskog dela predstavljena su filmska ostvarenja reditelja Voje Nanovića, Živka Nikolića i Đorđa Kadijevića koja su inspirisana srpskom etno tradicijom.

U emisiji, dokumentarističko-igrane strukture, date su osnovne odrednice o životu i delu Josifa Pančića, izuzetnog botaničara, lekara, profesora i rektora Velike škole, prvog predsednika Srpske kraljevske akademije, neumornog istraživača, poliglote.... Ovaj doktor botaničkih nauka, koji je međunarodno priznanje stekao otkrićima nove vrste četinara i retkih biljaka, koje rastu na Balkanu, bio je i osnivač Botaničke bašte u Beogradu, ali i utemeljivač mnogih naučnih disciplina i najbolji poznavalac biljnog i životinjskog sveta u Srbiji. Pre no što sam prešao u Srbiju, zavetovao sam se da moja najveća ljubav bude nauka, da robujem prirodnjačkim naukama. I pre nego što sam tu pustio korene, prvi koraci su me uverili da je Srbija moj eden, moj božanski vrt. Očarala me je ovdašnja bogata i raznovrsna flora. Odlučio sam da sav život posvetim njenom proučavanju. Emisija je snimana u Prirodnjačkom muzeju, Botaničkoj bašti, Arhivu i Biblioteci SANU. Glumačka interpretacija poverena je Zoranu Jovanoviću. Urednik i scenarista serije Istorija nauke je Borislava Nikolić. Reditelj Ivan Milanović.

Samo na kanalu RTS Nauka pogledajte kako najbolji dizajneri i arhitekte uređuju urbane celine, redefinišu kvartove, koriste nove vrste stakla i razvoj tehnologije da bi oplemenili naš životni prostor.... Kako se koriste prirodni materijali i kolorit na Haitiju? Da li je i danas nemoguće sprovesti svoje zamisli bez dobrih zanatlija, pogledajte svakog petka u 18.30 na programu RTS Nauka.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Prirodno je da pobegnete iz grada i odete u prirodu. Prirodno je da ste se zasitili poslom. Prirodno je da vam dosade klišei. Prirodno je da vas zamore fraze. Prirodno je da počnete da mrzite rokove, sastanke, telefone. Prirodno je da bar jednom u godini šefu kažete: Ja odlazim! Prirodno je da pobegnete iz grada i odete u prirodu.... Ako do sada sve ovo niste probali, niste imali kada i gde, onda gledajte: Dokumentarno zabavno-putopisni serijal Sasvim prirodno P.S. Ako vam sve ovo ne treba u životu, onda znači da ste jedan neprirodan i dosadan čovek.

Pregovaračka grupa 27 dobila je Skrining izveštaj za poglavlje 27 i poziv da podnese pregovaračku poziciju bez početnih merila.... U narednih 25 godina potrebno izgraditi oko 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Trenutno se u Srbiji nalazi 55 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je svega nekoliko u skladu sa standardima EU.

Šta se podrazumeva pod plagiranjem? Koliko su opasni plagijati u nauci? Kako glasi najsažetija do sada definicija naučnog članka? Koliko novi naučni članak sme da sliči nekom starom? Pod kojim se uslovima isti članak može objaviti u nekom drugom časopisu? Koriste li se kod nas, kao u svetu, softveri za otkrivanje plagijata? U čemu je smisao Budine opomene: Prolazno je sve što je složeno?... Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa akademikom Zoranom Popovićem. Akademik Zoran Popović je inženjer elektrotehnike - tehnička fizika. Diplomirao je na  Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu u ljubljani. Redovni je član SANU, naučni savetnik Instituta za fiziku i direktor Centra za fiziku čvrstog stanja i nove materijale. Za redovnog profesora Elektrotehničkog fakulteta izabran je 1997. godine. Angažovan je na poslediplomskim studijama na Fakultetu za fiziku Univerziteta u Beogradu. Član je Američkog društva fizičara i Društva fizičara Srbije. Dobitnik je više nagrada i priznanja za fiziku. Recenzent je najuglednijih međunarodnih časopisa za fiziku i gostujući profesor na nekoliko stranih univerziteta. Rukovodio je mnogim domaćim i stranim projektima. Objavio je više od 360 naučnih radova. Autor je ili koautor pet knjiga. Od 2009. član je programskog komiteta FP7 programa Evropske komisije i tzv. High Level Group EU zemalja za nanonauke i nanotehnologije.

Ideje o odnosu i slika o sebi prolaze test realnosti u partnerskom odnosu. U traganju za potvrdom sebe kroz partnera, osoba može razviti specifičnu fantaziju da je baš ta osoba ona prava, sa kojom će moći sve što je želela.... Ova fantazija, iako nema dodira sa realnošću, kreira svakodnevnicu, usmerava ponašanja, odbacuje sve druge odnose, dužnosti i odgovornosti koje osoba ima, kako bi svoje vreme i snage usmerila na to da objekat pažnje i ljubavi zadrži pored sebe. Snaga i destruktivnost fantazije mogu imati osnovu u niskom samopouzdanju, iskrivljenoj slici o sebi ispunjenoj kritikom, iskustvu života u disfunkcionalnoj porodici. Ponašanja koja idu do granice nemogućnosti kontrole, ponekad osobu u potpunosti izoluju od drugih ljudi, dovedu do ugroženosti na profesionalnom i drugim poljima. Kao što postoji zavisnost od psihoaktivne supstance, a osoba koja je zavisna oseća psihičku zavisnost, isto tako u ovoj vrsti odnosa postoji osećaj da se osoba ne može napustiti, da je odnos isuviše važan i da bez obzira na njegovu toksičnost mora da opstane. Emocionalne veze u kojima postoji zlostavljanje imaju sličnu dinamiku. Zasnovane su na nesigurnostima oba partnera, konstantno prisutnom strahu, kojim se nesigurnost hrani. Kao posledica ovakvih ponašanja, partner u poziciji žrtve može imati povišenu anksioznost, strah, depresiju, javlja se izbegavanje socijalizacije, čak se mogu imati i crne ili suicidalne misli, izražavati samoprezir ili preplavljujući stid. Postoji povišen rizik od ulaska u štetnu upotrebu alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, promene su uočljive u poremećaju sna i apetitu. Dinamika nasilnog odnosa predstavlja kontinuirano traumatsko iskustvo. Zašto su partnerski odnosi tako komplikovani? Koje su najveće greške koje pravimo? Šta je zdav partnerski odnos i kako ga postići? Koliko nam i kako u tome nauka može pomoći? U emisiji nam o partnerskim odnosima govore mr Anđelka Jelčić specijalni pedagog i porodični psihoterapeut, dr Bojana Mladenović psihijatar i psihoterapeut i Ana Gligorić klinički psiholog.