Tragajući za time šta čini ljude srećnim na našoj fantastičnoj planeti, Vladimir Banić odlazi na Tajland, zemlju koju još zovu Zemljom osmeha. Tamo saznaje da Tajlanđani imaju jedan poseban i teško prevodiv osećaj. To je SANUK. Nešto između osećaja sreće, ushićenosti i zadovoljstva. Nešto zbog čega narod ove zemlje bira posao, prijatelje i načine kako da potroši slobodno vreme.... Iako je sanuk neuhvatljiv, ekipa Fantastične planete ga traži na više strana Tajlanda. Počinju u Bangkoku, pokušavajući da doznaju da li ljuta hrana zaista čini da se kada se jede luči hormon sreće. Zatim idu u Puket gde razgovaraju sa mu-taj borcima nakon što su izgubili borbu sa samo jednim pitanjem - da li i sada osećaju sanuk? Na kraju, Vladimir Banić odlazi na jednu od prvih plantaža marihuane koja je podignuta nakon legalizacije upotrebe u toj zemlji gde razgovara sa njenim vlasnikom, bivšim glumcem koji tvrdi da će se Tajland od sada izgovarati Smajland. Iz tropskog Tajlanda Fantastična planeta se seli u prebogatu Švajcarsku. Tamo pokušavaju da saznaju da li novac automatski znači sreću ili je kalvinistička skromnost koja je kao zakn uvedena u srednjem veku zaslužnija za to. Banić razgovara sa visokopozicioniranim menadžerom jedne od švajcarskih banaka pokušavajući da sazna da li je poverenje koje inače vlada u društvu, a najbolje se vidi na primeru banaka, nešto što ovu alpsku zemlju čini srećnom. Ili je to možda švajcarska čokolada, koja kao i tajlandska kuhinja, kada se unosi u organizam pokreće hemijske reakcije koje osobu čine srećnijom. Na kraju, prošpartajući celu Švajcarsku od Sent Galena, preko Ciriha do Ženeve, ekipa odlazi u mesto Martinji, postojbinu bernardinaca, pokušavajući da sazna kako u zemljii u kojoj preko 40% domaćinstava ima ljubimca, oni utiču i na svoje vlasnike i na okolinu. Na kraju, Fantastična planeta putovanje završava u Finskoj. Zemlji koja je šest puta za redom prva po indeksu sreće. Tamo Vladimir Banić razgovara sa čovekom koji je osmislio i sproveo vladin eksperiment, kojim je ljudima tokom dve godine novac bez ikakvog razloga dat na početku meseca. Da li je sreća u tom novcu ili možda o društvenoj brizi koja ne dozvoljava da se u Finskoj neko nađe i spava na ulici? Vladimir Banić to saznaje u razgovoru upravo sa nekadašnjim beskućnicima, u zemlji koja je tu pošast pobedila. Autor emisije zatim razgovara sa Jakom Sariluomom, najpoznatijim finskim stendap komičarem koji objašnjava kakav je duh Finaca i kako mu on kao komičar prilazi. Jako hvali finske političare i njihovu otpornost na korupciju, što Banić kasnije proverava pokušavajući da u sred parlamenta podmiti jednu od poslanica. Dva puta. Na kraju, Banić stavlja Finsku na ultimativni test - razgovarajući sa hevimetalcima koji važe za one kod kojih sreća nije visoko kotirana kao tema muzike. Članovi jednog od najpoznatijih finskih bendova, koji su svirali i u Srbiji, Omnium Gatherum, objašnjavaju kako je sreća i u neuspehu, ali i kako hevi metal, ljude koji vole to što su samotnjaci zbližava i čini srećnijim.

Uz pomoć neuronauka do ozdravljenja i rešavanja brojnih neuroloških oboljenja.... Oblast neuronauka je sve intrigantnija i sve više budi znatiželju, kako istraživača tako i šire javnosti. Osmi Kongres Društva za neuronauke Srbije okupio je istaknute naučnike iz Srbije i inostranstva, koji su predstavili rezultate svojih istraživanja. Neke od tema bile su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, promene u ponašanju, metabolizam mozga, stres, zapaljenje nerava, sećanja… Kongresi poput ovog su od izuzetnog značaja zato što predstavljaju mesto susreta pre svega istraživača koji se bave različitim disciplinama unutar neuronauka, kao i za razmenu iskustva sa istraživačima iz inostranstva, pri čemu se ostvaruju kontakti i dogovaraju saradnje. Gledajući emisiju saznajte, koja su najnovija dostignuća u svetu neuronauka. Pre svega šta to uzrokuje funkcionisanje naših sinapsi, naše konekcije u neuronima, a potom šta se to menja tokom starenja i kako nastupaju neki od patoloških poremećaja. Na koji način usporiti Alchajmerovu bolest? Kako se uz pomoć ishrane izboriti sa simptomima Parkinsonove bolesti i drugih neuroloških oboljenja.

Vladimir Jakšić (1824–1899), meteorolog i klimatolog, naučnik koji je uspostavio prvu mrežu meteoroloških stanica u Srbiji. Uveo je propise i uputstva za rad u njima i počeo svakodnevna merenja temperature vazduha.... Bio je prvi statističar, profesor ekonomije, finansija i trgovine u Liceju, ali i hroničar klimatskih, fenoloških i hidroloških pojava u Srbiji sredinom devetnaestog veka. Ekipa Istorije nauke, serijala koji sadrži 15 portreta slavnih naučnika, upravo u tom ambijentu snimala je ovu epizodu, i glumačku interpretaciju poverila Aleksandru Jakšiću, potomku slavnog meteorologa.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

12.oktobar je Evropski dan donora. Posvećen je svima koji su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih gasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Jedno da uz humanost i solidarnost tada postaje šansa za spas i produžetak više života...