Pronalaženje ravnoteže u životu nije lako i koncept ravnoteže je komplikovaniji nego što se misli. Kako uravnotežiti svakodnevicu?... Zašto uopšte poželimo da nekom kažemo da je neuravnotežen(a)? Kako izgleda formula zdrave ravnoteže ljudskog uma i tela? Koju ulogu u balansu imaju hemija, fizika, biologija i ekologija, društvo, umetnost, tehnologija? Za RTS Lab govore fiziolog prof. dr Olivera Stanojlović, psiholog Bojana Todorović, fizičar dr Igor Prlina, biolog docent Aleksandra Penezić. Emisiju je pripremio i vodio Viktor Manević. Urednik RTS Laba je Mirjana Nikolić.

Tragajući za time šta čini ljude srećnim na našoj fantastičnoj planeti, Vladimir Banić odlazi na Tajland, zemlju koju još zovu Zemljom osmeha. Tamo saznaje da Tajlanđani imaju jedan poseban i teško prevodiv osećaj. To je SANUK. Nešto između osećaja sreće, ushićenosti i zadovoljstva. Nešto zbog čega narod ove zemlje bira posao, prijatelje i načine kako da potroši slobodno vreme.... Iako je sanuk neuhvatljiv, ekipa Fantastične planete ga traži na više strana Tajlanda. Počinju u Bangkoku, pokušavajući da doznaju da li ljuta hrana zaista čini da se kada se jede luči hormon sreće. Zatim idu u Puket gde razgovaraju sa mu-taj borcima nakon što su izgubili borbu sa samo jednim pitanjem - da li i sada osećaju sanuk? Na kraju, Vladimir Banić odlazi na jednu od prvih plantaža marihuane koja je podignuta nakon legalizacije upotrebe u toj zemlji gde razgovara sa njenim vlasnikom, bivšim glumcem koji tvrdi da će se Tajland od sada izgovarati Smajland. Iz tropskog Tajlanda Fantastična planeta se seli u prebogatu Švajcarsku. Tamo pokušavaju da saznaju da li novac automatski znači sreću ili je kalvinistička skromnost koja je kao zakn uvedena u srednjem veku zaslužnija za to. Banić razgovara sa visokopozicioniranim menadžerom jedne od švajcarskih banaka pokušavajući da sazna da li je poverenje koje inače vlada u društvu, a najbolje se vidi na primeru banaka, nešto što ovu alpsku zemlju čini srećnom. Ili je to možda švajcarska čokolada, koja kao i tajlandska kuhinja, kada se unosi u organizam pokreće hemijske reakcije koje osobu čine srećnijom. Na kraju, prošpartajući celu Švajcarsku od Sent Galena, preko Ciriha do Ženeve, ekipa odlazi u mesto Martinji, postojbinu bernardinaca, pokušavajući da sazna kako u zemljii u kojoj preko 40% domaćinstava ima ljubimca, oni utiču i na svoje vlasnike i na okolinu. Na kraju, Fantastična planeta putovanje završava u Finskoj. Zemlji koja je šest puta za redom prva po indeksu sreće. Tamo Vladimir Banić razgovara sa čovekom koji je osmislio i sproveo vladin eksperiment, kojim je ljudima tokom dve godine novac bez ikakvog razloga dat na početku meseca. Da li je sreća u tom novcu ili možda o društvenoj brizi koja ne dozvoljava da se u Finskoj neko nađe i spava na ulici? Vladimir Banić to saznaje u razgovoru upravo sa nekadašnjim beskućnicima, u zemlji koja je tu pošast pobedila. Autor emisije zatim razgovara sa Jakom Sariluomom, najpoznatijim finskim stendap komičarem koji objašnjava kakav je duh Finaca i kako mu on kao komičar prilazi. Jako hvali finske političare i njihovu otpornost na korupciju, što Banić kasnije proverava pokušavajući da u sred parlamenta podmiti jednu od poslanica. Dva puta. Na kraju, Banić stavlja Finsku na ultimativni test - razgovarajući sa hevimetalcima koji važe za one kod kojih sreća nije visoko kotirana kao tema muzike. Članovi jednog od najpoznatijih finskih bendova, koji su svirali i u Srbiji, Omnium Gatherum, objašnjavaju kako je sreća i u neuspehu, ali i kako hevi metal, ljude koji vole to što su samotnjaci zbližava i čini srećnijim.

Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere..

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti.... Pećina je bila čoveku prvi dom. Tu se sakrio od kiše, snega a i sunca. U njima se više družio, počeo da razgovara. U pećini je, smatra se, napravio i prvi crtež, iskazao prvu emociju. Rajkova pećina je bogata nakitom, lepa (ako mene pitate sve su lepe) u kojoj možete videti bezbroj stalagmita, stalaktita, stubova, zavesa, traperija. Svi oblici su u harmoniji, nastali u mraku i neprekidnoj borbi vode i kamena gde nema pobednika a ni pobeđenog. Zanimljiva je i legenda o Rajku po kome je i pećina dobila ime. Bio je hajduk koji je otimao blago od naroda i navodno ga ovde sakrio. Malo je verovatno da ćemo ga naći ali vredi videti, doživeti pećinski nakit, blago Rajkove pećine. Čućemo i legendu speleologije Radenka Lazarevića koji je ovu pećinu detaljno proučavao, proširio postojeća saznanja i u značajnoj meri doprineo da se pripremi za posetu. Verovali ili ne i u desetoj deceniji, kako kaže njegovog kratkog života završava novu knjigu kako istraživati i čuvati pećine.

Uz pomoć neuronauka do ozdravljenja i rešavanja brojnih neuroloških oboljenja.... Oblast neuronauka je sve intrigantnija i sve više budi znatiželju, kako istraživača tako i šire javnosti. Osmi Kongres Društva za neuronauke Srbije okupio je istaknute naučnike iz Srbije i inostranstva, koji su predstavili rezultate svojih istraživanja. Neke od tema bile su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, promene u ponašanju, metabolizam mozga, stres, zapaljenje nerava, sećanja… Kongresi poput ovog su od izuzetnog značaja zato što predstavljaju mesto susreta pre svega istraživača koji se bave različitim disciplinama unutar neuronauka, kao i za razmenu iskustva sa istraživačima iz inostranstva, pri čemu se ostvaruju kontakti i dogovaraju saradnje. Gledajući emisiju saznajte, koja su najnovija dostignuća u svetu neuronauka. Pre svega šta to uzrokuje funkcionisanje naših sinapsi, naše konekcije u neuronima, a potom šta se to menja tokom starenja i kako nastupaju neki od patoloških poremećaja. Na koji način usporiti Alchajmerovu bolest? Kako se uz pomoć ishrane izboriti sa simptomima Parkinsonove bolesti i drugih neuroloških oboljenja.