...

Mašta nas je odvela u udaljene kutke planete Zemlje. Znatiželja je počela da nas odvlači i u svemir, osvojili smo mesec, poslali smo sonde koje treba da dostignu udaljene galaksije, stavili smo robota na Mars. Naučna fantstika je uvek išla ispred nauke, osmišljajući svetove koji su izvan granica naše spoznaje. Pojedine zamisli fantastike dale su ideju naučnicima na koji način da ih pretoče u realnost.... Da li je međuzvezdano putovanje moguće? Možemo li koristiti crne rupe kao tačke prolaza u druge delove univerzuma? Šta je fikcija, a šta je već postalo stvarnost? Analizirajući čuvene naučno-fantastične filmove Lovac na znanje želi da otkrije koliko su oni realni i da li nam mogu pomoći u daljem pomeranju granica saznanja.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Prirodno je da pobegnete iz grada i odete u prirodu.... Prirodno je da ste se zasitili poslom. Prirodno je da vam dosade klišei. Prirodno je da vas zamore fraze. Prirodno je da počnete da mrzite rokove, sastanke, telefone. Prirodno je da bar jednom u godini šefu kažete: Ja odlazim! Prirodno je da pobegnete iz grada i odete u prirodu. Ako do sada sve ovo niste probali, niste imali kada i gde, onda gledajte: Dokumentarno zabavno-putopisni serijal Sasvim prirodno P.S. Ako vam sve ovo ne treba u životu, onda znači da ste jedan neprirodan i dosadan čovek.

U poslednjoj epizodi Fantastične planete istražuje se gde su limiti izdržljivosti ljudskog tela, gledaoci će upoznati malobrojni nomadski narod Moken, koji živi na moru između Mjanmara i Tajlanda.... Život u i na vodi promenio je njihov organizam tako da oni mogu da provedu i do deset minuta pod vodom nakon samo jednog udaha. Takođe, njihove oči pod vodom ne vide mutno kao bilo koje druge ljudske, već potpuno bistro, što im pomaže da love ribu i ljuskare od kojih žive. Mokeni najveći deo života žive na čamcu, na kojem se rađaju, žive i umiru. Ipak, nakon cunamija iz 2004. koji je desetkovao njihovu populaciju, Mokeni počinju da grade prve kolibe sa betonskom osnovom na malenim ostrvima u Andamanskom moru. Nakon Dalekog istoka, Vladimir Banić putuje u Izrael, gde Fantastična planeta dobija retku priliku da snima žensku borbenu jedinicu izraelske vojske. Banić zatim razgovara sa Ran Nakašom, instruktorom Krav Mage i bokserskim šampionom, koji je pomoću ove dve veštine obučava izraelske specijalce. Nakaš objašnjava Baniću kakve je neverovatne stvari primetio i kod svoji polaznika, ali i na sopstvenom telu. Na kraju, za Fantastičnu planetu govori nekadašnji komandos izraelske vojske koji je u Jom Kipurskom ratu zarobljen. U svom emotivnom intervjuu poverava Baniću kako su mu izgledali dani koje je proveo u zarobljeništvu u Egiptu. Na kraju, Banić sezonu Fantastične planete završava u Sloveniji. Tamo pokušava da sazna kakve veze ima čovečija ribica sa ljudskom vrstom i da li možemo u medicini ili farmaciji da iskoristimo znanja o njenom genomu koji je čak 150 puta komplikovaniji od našeg. Kako to biće živi i do 150 godina, a može da gladuje i celih deset. Posle Postojnske jame, Banić ide u visine, kod akrobata iz grupe Dunking Devils. Oni ne samo što moraju da poznaju granice svog već da dobro budu upoznati sa prostorom i kinetikom svakog drugog tela u svojoj grupi. Na kraju, granice ljudske izdržljivosti i toga kako stres može da utiče na čoveka, Banić saznaje od čoveka koji se ceo život bavio jednom od najtežih disciplina – politikom. On je bio poslanik, predsednik skupštine, premijer i predsednik u dva mandata. Neko kome je bavljenje ovim poslom uzelo zdravlje, ali dalo priliku da ostvari svoju najvišu ambiiciju – da vodi državu. Borut Pahor, sada penzioner, priča koliko je teško biti na onoj strani glasačkog listića.

Pre nego što je otkriveno kako mikrobi šire zaraze, smatralo se da je uzrok bolesti prljav vazduh koji je nazivan mijazma...

Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere… Serijal RTS Nauke „U mojoj glavi“ svake srede od 21 govori o brojnim istinitim pričama, životima svih nas i otkriva kako naći izlaz kada se čini da izlaza nema.

Žene se tradicionalno češće dovode u vezu sa pevanjem, a muškarci sa sviranjem – ta stereotipna slika uspela je da opstane i nametne se kao aktuelni muzički diskurs. Ipak, žene u različitim muzičkim žanrovima alternativne kulturne scene održavaju poziciju i, stvarajući promene, doprinose zajednici.... One su glasne – liderke na nezavisnoj muzičkoj sceni. Zašto su jugoslovenska kraljevina i jugoslovenska republika svoje spoljnopolitičke koncepcije razvijale na sličan način, iako su gotovi svi unutrašnji i međunarodni faktori različiti, otkrijte u poslednjoj epizodi serijala “PROMIS”. Autori serijala su Aleksandra Todorović i Rijalda Mujezinović. Urednik serijala je Milena Vujović.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas.... Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Sa zanimljivim pričama o kamenu, kroz serijal Čovek i kamen, vodi nas autor Dragan Milovanović. Na planini Bukulji u srcu Šumadije se već više od sto godina vadi večni i ljuti granit. Seku se komadi, obrađuju i poliraju na ploče zadatih veličina koje će nastaviti život na fasadi zgrade, fontani, šetalištu, ili ivičnjaku u Vašem gradu.

Šta se podrazumeva pod plagiranjem? Koliko su opasni plagijati u nauci? Kako glasi najsažetija do sada definicija naučnog članka? Koliko novi naučni članak sme da sliči nekom starom? Pod kojim se uslovima isti članak može objaviti u nekom drugom časopisu? Koriste li se kod nas, kao u svetu, softveri za otkrivanje plagijata? U čemu je smisao Budine opomene: Prolazno je sve što je složeno?... Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa akademikom Zoranom Popovićem. Akademik Zoran Popović je inženjer elektrotehnike - tehnička fizika. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu u ljubljani. Redovni je član SANU, naučni savetnik Instituta za fiziku i direktor Centra za fiziku čvrstog stanja i nove materijale. Za redovnog profesora Elektrotehničkog fakulteta izabran je 1997. godine. Angažovan je na poslediplomskim studijama na Fakultetu za fiziku Univerziteta u Beogradu. Član je Američkog društva fizičara i Društva fizičara Srbije. Dobitnik je više nagrada i priznanja za fiziku. Recenzent je najuglednijih međunarodnih časopisa za fiziku i gostujući profesor na nekoliko stranih univerziteta. Rukovodio je mnogim domaćim i stranim projektima. Objavio je više od 360 naučnih radova. Autor je ili koautor pet knjiga. Od 2009. član je programskog komiteta FP7 programa Evropske komisije i tzv. High Level Group EU zemalja za nanonauke i nanotehnologije.

Međunarodni festival etnološkog filma u Beogradu, najstarija je smotra dokumentarnih filmova ove vrste u regionu. U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom predstavlja široku lepezu filmskih tema  i autorskih sagledavanja u istraživanju tradicionalnog narodnog i savremenog načina života zajednica naroda sveta.... Tema ovogodišnjeg 32. po redu festivala je Život na filmu. Život je neprekidni tok iskustava. Koliko smo otvoreni da ta iskustva podelimo sa drugima, da ih dotaknemo i osetimo na najsuptilnijim nivoima? Gde sve možemo da razotkrijemo kvalitet, dubinu i svrhu života? Odabrano je 47 ostvarenja iz 26 zemalja podeljenih u tri selekcije sa idejom da se posetiocima predstave filmovi kratkog i srednjeg metra. Ove godine osim takmičarskog dela predstavljena su filmska ostvarenja reditelja Voje Nanovića, Živka Nikolića i Đorđa Kadijevića koja su inspirisana srpskom etno tradicijom.

Zdravo druženje u RTS ordinaciji donosi nove korisne i zanimljive teme. Svoju priču o borbi za potomstvo i neočekivanoj drugoj trudnoći podeliće poznata pevačica. Od specijaliste antiejdžing medicine ćete saznati koje se greške najčešće prave prilikom podmlađivanja lica i na kraju ćemo pripremati tinkturu za čišćenje jetre, ali i naučiti šta tom organu prija, a šta ne.... U prvom delu emisje Moja borba pevačica Marija Mikić otkriće koliko se borila za prvu trudnoću i kako se dogodilo da već nekoliko nedelja posle porođaja drugi put ostane u drugom stanju. Govoriće i o tome koliko su joj teško pali negativni komentari, a da li postoje rizici kada se u kratkom vremenskom periodu dese trudnoće jedna za drugom objasniće ginekolog dr Vanja Milošević. U Ordinaciji će biti reči o lepoti, tačnije greškama koje se dešavaju prilikom primene procedura podmlađivanja. Koje su greške pacijenata, a koje greške lekara, kao i to kome odgovara koji tretman razjasniće prof. dr Ioana Batsialou, specijalista antiejdžing medicine i stručnjak za mezoterapiju. U bloku Hrana kao lek saznaćete šta smeta jetri, kako se ona masti, koja hrana pomaže da se jetra čisti, ali i koji čajevi tome koriste. O tome će govoriti magistar farmacije Hristina Milošević, a pokazaće i kako se pravi sok i tinktura koja se koristi za čišćenje jetre.

...