...

Iz knjige Milana Kovačevića Karavan:... Tražeći Jermu krenuli smo na istok. Rečica Grandžina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmača sa prasićima. Starinske prizemne kuće originalnog izgleda liče na kulise za neki neobičan film. Neposredno iza sela Grandžina se sastaje sa drugom rečicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na naše oči buja, primajući pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez pasoša i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graničnog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u našem delu, održava zajednički sabor. Jerma se vraća u našu zemlju oko dvadeset kilometara vazdušnom linijom na severoistok...  Autor Milan Kovačević, snimatelj Veljko Hari Petrović, rasvetljivač Bogdan Lujić, muzički saradnik Vlada Radulović, montažer Vuksan Lukovac. Premijerno emitovano 27.11.1966, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa.

Prvog maja 1960. godine nad SSSR-om je oboren američki špijunski avion U-2, što je bio najkrupniji incident u nizu događaja koji su posle Drugog svetskog rata razgorevali Hladni rat i blokovsku podeljenost između dojučerašnjih savezničkih sila.... Prva emisija iz serijala „Odiseja mira, čiji je autor i urednik Olivera Gajić, prati genezu ovog sukoba prateći atmosferu i posleratna dešavanja u Berlinu, od njegovog osvajanja od strane saveznika 1945. godine, stvaranja sektora razgraničenja, Mjaršalovog plana, špijunskog rata, monetarne reforme, do formalne podele grada na Istočni i Zapadni stvaranjem Berlinskog zida 13. avgusta 1961. godine. Berlin postaje ranjivo mesto Evrope u kojem „nada nije pouzdana i rizik nije definitivan. Film objašnjava istorijske okolnosti koje su dovele do stvaranja simbolične građevine, koja je nekoliko decenija kasnije, preko noći, spektakularno uništena 9. novembra 1989. godine. Autorka i urednica Olivera Gajić, proizvedeno 1970. godine.

Srbija je krajem 2015. godine, otvaranjem prvog pregovaračkog poglavlja, počela proces pristupanja EU. Utoliko je emisija „Horizont – evropska bezbednost i saradnja“, snimljena 1977. godine, i danas aktuelna, jer pokazuje da je tadašnja SFRJ, imala svoje mesto u Evropi i da je bila zainteresovana za sva važna politička i ekonomska pitanja starog kontinenta.... U Dubrovniku je 1972. godine osnovan Međunarodni interuniverzitetski centar za postdiplomske studije. Predavači su bili međunarodno priznati profesori i naučnici, a studenti su dolazili sa sve četiri strane sveta. Kurs „Evropska bezbednost i saradnja, održan je nakon istoimene konferencije u Helsinkiju (1973-1975) na kojoj je učesnica bila i SFRJ. Cilj kursa je bio da se utvrdi koliko je helsinški skup doprineo procesu demokratizacije i oslobađanju blokovskih okvira i podele Evrope na istočni i zapadni deo.

Živimo u vremenu klimatskih promena što prozrokuje brojne probleme a jedan od najozbiljnijih je u oblasti proizvodnje hrane. Ekipa Televizije Beograd 1983. godine je boravila u Danskoj. Iako snimljena pre skoro četiri decenije, ovo je jedna od onih emisija koje su poučne i u realnom vremenu u kojem se gledaju.... Tadašnja Jugoslavija bila je 6 puta veća od Danske, čiji su farmeri tada proizvodili hranu za 15 miliona ljudi - 5 miliona svojih žitelja i 10 miliona građana drugih zemalja koje su uvozile njihove proizvode. Kakvu pomoć su danski farmeri tih 80-tih godina dobijali od države, od kada u Danskoj postoje poljoprivredne škole, da li stanovi mogu da se greju na otpad...samo su neke od stvari koje mogu da se vide u ovoj emisiji. Scenarista i reditelj Zaharije Trnavčević.

U eri digitalizacije i dostupnosti svih filmskih sadržaja na raznim formatima, podsetićemo se kako je to nekad bilo.... Šestog juna daleke 1896, preduzeće čuvene braće Limijer održalo je prvu kinematografsku predstavu u Beogradu. Taj događaj se odigrao samo pola godine posle prve svetske bioskopske projekcije uopšte. Nakon toga, prestonicu će redovno posećivati putujući evropski kinematografi i njihove predstave će se odigravati na Terazijama, Kod Haduk-Veljka. U narednim godinama počeće i otvaranja stalnih beogradskih biskopskih sala, isprva samo u prostorijima hotela Pariz , a zatim i kao samostalna bioskopska zdanja: Balkan, Moderni bioskop na Trgu Republike, Koloseum koji će kasnije nositi ime Zvezda, Takovo, Kosovo, Uranija, svedočiće buran beogradski kinematografski život. Većina tih zgrada je do danas odolela zubu vremena, a hitovi ondašnjih repertoara nisu izgubili na svojoj vrednosti i šarmu. Urednik emisije: Branko Milovanović Reditelj: Dejan Kosanović Proizvodnja: TVB 1991.

Živimo u vremenu kada skoro sve što nam treba možemo da kupimo u velikim supermarketima ili u šoping centrima u skoro svim većim gradovima u zemlji.... Pre tri decenije, u Beogradu i širom zemlje još su postojale zanatlije i ova emisija, snimljena 1981. godine, govori o njima. O ljudima, čije su radnje bile prepoznatljivi simboli naše prestonice - Balkanske i Sarajevske ulice, Gradića Pejtona... Pred našim kamerama o svom zanatu i načinu rada govorili su: papudžija, kapadžija, sodadžija, duborezac, svećar, konzervator tepiha, precizni mehaničar, četkar i tkač. Svi oni su bili zaljubljenici svog posla i sve ih je mučio isti problem: njihov posao mladi nisu želeli da nauče i rade. To je dodirna tačka sa današnjim vremenom i zato tako gorko zvuče reči jednog zanatlije: „Ja nikome neću preneti svoje znanje. Ovom emisijom vodimo vas na putovanje u vreme koje je prošlo, starije da podsetimo a mlade da zainteresujemo za ovaj deo naše istorije, kada su ljubitelji špricera u omiljeno belo vino dodavali isključivo sodu.

Ni mesec dana pošto je, 24. decembra 2009, proslavio stoti rođendan, u Beogradu je preminuo dr Marko Anaf, profesor Medicinskog fakulteta u penziji.... Beogradska Prosveta je 1985. objavila knjigu dr Anafa Tajna mansarde na Neimaru, dragoceno svedočanstvo o dramatičnim zbivanjima u jednoj kući na Neimaru. Po tragu stranica te knjige Feliks Pašić je, u svojoj seriji Međutim, snimio emisiju koja je prikazana u februaru 1986. U porodičnoj kući u Ulici Kraljevića Tomislava broj 73 (posle rata ulici Internacionalnih brigada), poglavito na njenoj mansardi, dr Marko Anaf je, sa majkom i suprugom, proveo sve vreme okupacije. Tu su, pre i tokom rata, držane sednice Pokrajinskog komiteta Komunističke partije za Srbiju, kuća je služila kao pribežište mnogim istaknutim komunistima. Između ostalog, u njoj je bila smeštena priručna partijska štamparija, u njoj su se sastajali Milovan Đilas, Aleksandar Ranković, Spasenija Babović, Mitra Mitrović, Blagoje Nešković. Dr Marko Anaf svedoči o jednoj ljudskoj drami ili, kako sam veli, drami nekolicine ljudi povezanih delom rodbinskom vezom, a i sudbinskom igrom, koja se, iako tragična po mnoge njene podstanare, a krajnje dramatična po njene stanare, završila bez žrtava. Pre svega, dr Anaf objašnjava kako su uspeli da ostanu neotkriveni on i njegova (jevrejska) porodica i svi ilegalci koji su prolazili kroz kuću ili se skrivali u skloništu na mansardi. U emisiji svedoče: dr Marko Anaf, dr Slavka Morić-Petrović, dr ljubinka Milosavljević. Specijalno za snimanje ove emisije maketu kuće, sa duplim zidovima i tajnim skloništem izradio je Milan Tasić. - Učesnici: dr Marko Anaf, dr Slavka Morić-Petrović, dr ljubinka Milosavljević - Scenarista i urednik Feliks Pašić, reditelj Žarko Dragojević - Premijerno emitovano 01.02.1986, Redakcija programa iz kulture, urednica Zora Korać.

„Ne mislim da montaža može biti odlučujuća za neki film kao što smo nekada mislili. Ritam filma mora da bude u samim glumcima, u načinu pripovedanja, u postavci kamere“, rekao je za TV Beograd čuveni poljski reditelj Andžej Vajda (1926–2016).... Urednica Lika Lukić prisustvovala je, 1985. godine u Varšavi, snimanju završnih scena Vajdinom filma Zli dusi, po romanu Fjodora Dostojevskog. U razgovoru sa njom Vajda je govorio i o predstavama koje je radio po delima Dostojevskog (Zli dusi i Zločin i kazna), o tome da li je filmska adaptacija književnog dela izdaja književnosti, o razlikama između zapadnih i slovenskih glumaca. Prisetio se i svoj prvog boravka u Beogradu 1961. godine: „Jugoslavija i Beograd ostavili su fantastičan utisak na mene. Sreo sam toliko divnih ljudi koji su razgalili moje srce - Boru Draškovića, Mucija Draškića, Oliveru Marković, ljubu Tadića. Govorio je i o svom susretu sa Ivom Andrićem, putovanjem kroz Bosnu i Hercegovinu, o događajima o kojima nije snimio filmove a želeo je, o svojoj knjizi Film zvani želja... Svi oni koji su uživali u Vajdinim filmovima uživaće i u ovoj emisiji. Andžej Vajda je snimio više od pedeset filmova, uključujući remek-dela Pepeo i dijamanti, Sve je na prodaju, Pan Tadeuš, Čovek od mermera, Čovek od gvožđa... Na Kanskom festivalu dva puta je dobio Zlatnu palmu, u Veneciji nagradu FIPRESCI, četiri puta su njegova ostvarenja nominovana za Oskara, a uz reditelje Federika Felinija i Ingmara Bergmana dobitnik je i nagrade za životno delo Evropske filmske akademije.

...