Emisija „Partizan ili Zvezda“ posvećena je navijačima „večitih rivala“. Oni objašnjavaju kako ispoljavaju svoju strast prema omiljenom klubu i način na koji ljudi u njihovom okruženju reaguju na njihovu opsesiju.... Jedan od navijača ističe da utakmicama prisustvuje samo 30% pravih klubskih pristalica, a da su ostali prisutni samo da bi ispoljavali nacionalizam ili bili u prilici da se sa nekim potuku. Različiti su im razlozi za navijanje, događaji koje pamte, pesme koje pevaju, ali im je zajednička posvećenost i predanost ideji navijanja. Kako kaže pesnik Duško Radović, jedan od snimljenih navijača: „Mislim da je fudbal ili jedan oblik lažnog emotivnog života, ili vrlo važna dopuna našeg emocionalnog života. Scenarista: Miloje Radaković Reditelj: Andrija Dimitrijević Urednik: Srđan Karanović.

Dokumentarni film o Peleu, najboljem fudbaleru svih vremena, jedinstvena je biografija „kralja fudbala“ sačinjena od niza kadrova iz bogatog i uspesima ispunjenog života brazilskog reprezentativca.... Edson Arantes Do Nascimento Pele (1940-2022) je tokom svog bavljenja fudbalom ukupno dao 1281 gol na 1363 utakmice. Hiljaditi gol posvetio je siromašnoj deci Brazila, a svoj oproštaj od fudbala imao je na beogradskoj Marakani 18. jula 1971. godine, na prijateljskoj utakmici Brazil - Jugoslavija, pred, kako se smatra više od 150 000 posetilaca. Tom prilikom snimljeni su nezaboravni kadrovi, a neke od njih možete videti u ovom filmu.

Neke činjenice su neosporne. Jedna od njih je, da sport ne zna za granice i da lako uklanja svaku prepreku na putu ka ljudima, bez obzira u kom delu sveta ti ljudi žive i kojim jezikom govore.... Među ljubiteljima sporta ima i starijih, ima i mlađih. Programski arhiv RTS-a, prve podseća a drugima daje priliku da saznaju šta se u sportu dešavalo u vreme kada su bili mali ili možda još i nisu bili rođeni. Ova emisija posvećena je uspesima boksera nekadašnje Jugoslavije, među kojima je posebno mesto imao Mate Parlov. On je pred kamerama TV Beograd govorio o najplemenitijoj borilačkoj veštini. Kamere su zabeležile kako je izgledao njegov trening a tu su i snimci njegovih mečeva, naravno i onaj sa najvažnijeg sportskog takmičenja na svetu-Olimpijadi. Mate Parlov (1948-2008) bio je hrvatski i jugoslovenski bokser. Bio je pobednik na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, svetski prvak u Havani (1974) i dvostruki šampion Evrope u poluteškoj kategoriji. Takođe je bio profesionalni prvak Evrope i sveta u izboru Svetskog bokserskog saveta. Mate Parlov je osam puta (1967-1974) osvajao titulu prvaka Jugoslavije, dva puta je osvajao Zlatnu rukavicu, a pet puta (1970-1974) titulu najboljeg na Balkanu. Na Olimpijskim igrama 1984. godine u Los Anđelesu (SAD) bio je selektor bokserske reprezentacije Jugoslavije. Dva puta je bio dobitnik Zlatne značke Sporta, nagrade za najboljeg sportistu Jugoslavije, 1972. i 1974. godine. Uživajte u sportskom vremeplovu! Reditelj Mića Milošević, proizvedeno 1973. godine.

Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Južnoafričkoj državi. Prikazan je podvojen život belaca i crnaca, crnačka geta u kojima je polovina rođene dece umirala pre pete godine života, sukobi, represivne mere i suđenje advokatu Nelsonu Mandeli i njegovim saradnicima.... Južna Afrika je bila zemlja sa najvećim procentom zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Samo 1963. godine vođeno je 80 procesa u kojima je bilo 1100 optuženih, 40 je bilo pogubljeno, a 743-oje osuđeno je na 4724 godina zatvora. Optuženi su osuđivani za sabotažu, terorizam, komunističko delovanje i rad u ilegalanim organizacijama. Prikazani su i stavovi dobitnika Nobelove nagrade za mir 1961. godine, Alberta Lutulija. Aparthejd je ukinut 1990. godine, a 1994. Nelson Mandela je izabran za prvog crnog predsednika. Scenarista: Dragoslav Rančić, urednica Olivera Gajić, proizvedeno 1972. godine.

Istaknuta slikarka i angažovani intelektualac Olja Ivanjicki (1931-2009) u emisiji Ostavština za budućnost, snimljenoj 1987. godine.... Olja Ivanjicki, stvaralac koji je utirao puteve moderne umetnosti, jedan od osnivača Mediale uz Leonida Šejku, za koga je govorila da je čovek budućnosti, priseća se detinjstva, gubitka majke, knjiga koje joj je otac čitao i time probudio maštu u kojoj će biti zameci buduće kreativnosti, svog ruskog porekla i potrebe da u umetnosti napravi pomak. Govori o tome zašto je napustila vajarstvo za koje se školovala, o nužnosti da ni iz čega stvori delo koje će je potvrditi i ispuniti radošću. Urednik: Milivoje Begenišić Reditelj: Miloš Radović.

Ciklus emisija Putem melografa, čiji su scenaristi bili naši ugledni etnomuzikolozi, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka na specifičan način obeležio je muzički program Televizije Beograd.... Zabeleženi su običaji vezani za različite krajeve Srbije i regiona. Kako su neki od tih običaja tokom vremena nestali, emitovanje ovih emisija je jedini način da se oni ponovo vide.